Građani Temerina kontinuirano 13 godina piju fizički i hemijski neispravnu vodu za piće, u opštini su u značajnom porastu maligna oboljenja, ali lokalna vlast ne nudi nikakva dugoročna rešenja. Štaviše, pre nekoliko godina uklonjene su i cisterne sa ulica u toj opštini.
Kada je reč o problemu vodosnabdevanja, koje je ozvaničeno 2003. godine kada je Pokrajinska sanitarna inspekcija do daljeg zabranila da se voda iz Temerina koristi za piće i pripremu hrane, vreme u opštini udaljenoj svega dvadesetak kilometara od Novog Sada kao da je stalo.
Još gori od toga je utisak da su se građani izgleda pomiri sa činjenicom da piju zdravstveno neispravnu vodu, dok ih donosioci odluka svesno truju i tako dovode u opasnost od veoma ozbiljnih oboljenja. Naime, odluka sanitarne inspekcije podrazumeva da voda iz temerinskog vodovoda nije pogodna za piće, pripremanje hrane i kupanje.
Sto odsto analiza Instututa za javno zdravlje Vojvodine (IZZJV) u poslednje dve godine glasile su isto: voda u Temerinu fizičko-hemijski je neispravna. Fizičko-hemijski parametri koji nisu odgovarali propisanim vrednostima vode za piće su povećana koncentracija amonijaka, organskih materija, nitrita (u 2016.), arsena i posledično izmenjene senzorne osobine (boja, mutnoća).
„Od navedenih uzroka fizičko-hemijske neispravnosti vode za piće, prekoračenje propisane koncentracije arsena i nitrita predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, posebno osetljive populacije (deca, trudnice, dojilje, stara i hronično obolela lica). Arsen je prepoznat kao element koji može biti uzrok nastanka zloćudnih tumora (bubrega, kože, pluća), dok nitriti uneseni u ljudski organizam u povećanoj koncentraciji mogu doprineti nastanku zloćudnih oboljenja organa za varenje kod ljudi koji već boluju od hroničnih bolesti organa za varenje“, izjavila je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) dr Sanja Bijelović iz IZZJV.
Da njene tvrdnje nisu bez osnova govore i najnoviji podaci na portalu Doma zdravlja Temerin, gde se decidno navodi da je kolorektalni karcinom (organi za varenje) u stalnom porastu i sve češće se javlja u mlađoj populaciji. „Na našem području on predstavlja drugi uzrok smrtnosti od malignih bolesti kod oba pola“, navodi se u Strateškom planu DZ Temerin 2014-2019. (strana 12) i dodaje „da se organizovajem preventivnih pregleda ova bolest može otkriti u veoma ranoj fazi koja omogućava uspešno lečenje“.
Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg upozorava da analize sa preciznim i konkretnim trendovima svakako treba da sprovode i objavljuju nadležne zdravstvene ustanove i multidisciplinarni timovi. Međutim, smatra ona, poremećaji zdravlja koji se mogu povezati sa povećanim prisustvom ovih kao i drugih toksičnih i kancerogenih materija u vodi za piće se uopšte ne prate u Republici Srbiji.
„Prema svetskim podacima, na osnovu mnogobrojnih dokaza utvrđena je uzročna veza između ekspozicije arsena i pojave malignih tumora kod čoveka, pa je tako arsen klasifikovan u prvu grupu kancerogena prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC, 1987) i grupu A kancerogenih supstanci prema Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine (U.S. EPA, 1998)“, rekla je Đereg za VOICE.
Član Opštinskog veća zadužen za komunalnu delatnost Staven Tomić rekao je za VOICE da rezultate o kvalitetu vode dobijaju dva puta mesečno od IZZJV, koji po slobodnoj metodi uzorkovanja vrši analize i dostavlja ih JKP Temerin. „Svi ovi rezultati nas upućuju da stanje nije toliko alarmantno“, tvrdi Tomić.
Na pitanje zašto su cisterne sklonjene pre nekoliko godina sa ulica Temerina, kada opštinu zakon obavezuje da građanima obezbedi alternativni način vodosnadbevanja, Tomić je odgovorio „da je to tačno i da se razmišlja u tom pravcu“. „Videćemo šta i kako dalje. Razgovaraću i sa predsednikom opštine o tome“, kazao je Tomić koji je od 2012. član Opštinskog veća Temerin zadužen za komunalne delatnosti.
Grupa građana “Zajedno za naš Temerin” pet puta je pokušala da se u dnevni red lokalne skupštine uvrsti i pitanje vodosnabdevanja, ali je to skupštinska većina koju čine Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara svaki put odbila. Na poslednjem skupštinskom zasedanju odbornik Robert Karan je pri pokušaju obrazlaganja predloga isključen sa sednice.
Karan ocenjuje da i nakon 13 godina lokalne vlasti odbijaju da valjano i objektivno obaveste građane da se voda iz opštinskog vodovoda ne sme piti, niti se sa njom sme kuvati. On je podsetio i da u zakonu jasno piše da voda koja se koristi za piće, preradu hrane i kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.
Zašto je opština uklonila cisterne sa ulica Temerina
Institut za javno zdravlje Vojvodine zdravstvenu ispravnost vode za piće u opštini Temerin kontinuirano kontroliše u naseljima Temerin, Sirig i Bački Jarak. Tokom 2015. godine obavljeno je 178 mikrobioloških i 58 fizičko-hemijskih, a do decembra 2016. godine 105 analiza vode za piće radi utvrđivanja zdravstvene ispravnosti.
„Svaka ocena zdravstvene ispravnosti vode za piće, sem analize mikrobioloških i fizičko-hemijskih parametara, podrazumeva i izradu specijalističkog mišljenja lekara sa predlogom preventivnih mera“, rekla je dr Sanja Bijelović.
Uz podsećanje da je zbog povećane koncentracije arsena u vodi za piće u Temerinu Pokrajinska sanitarna inspekcija još 2003. izdala zabranu upotrebe vode za piće, ona je rekla da je to podrazumevalo i da opština obezbedi alternativni način vodosnabdevanja stanovništva (cisterne vode za piće koje su se punile zdravstveno ispravnom vodom za piće iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ Novi Sad) i iznalaženje trajnog rešenja.
Iako je prvih nekoliko godina ova mera poštovana, cisterne su naprasno nestale sa ulica naseljenih mesta u opštini Temerin i građani su sada prinuđeni da se sami snalaze. Za mnoge od njih kupovina vode u prodavnicama predstavlja teret za kućni budžet. JKP Temerin trenutno nema niti jednu cisternu u svom vlasništvu.
Stevan Tomić je povodom povlačenja cisterni sa ulica dao zanimljivo obrazloženje. „Jedno vreme u svim mesnim zajednicama u opštini bile su postavljene cisterne za vodosnabdevanje, ali kako je vreme odmicalo splaslo je interesovanje građana i cisterne su uklonjene sa ulica“, rekao je Tomić, uz napomenu da i dalje najradije pije vodu iz temerinskog vodovoda!?.
Nataša Đereg upozorava da se temerinska voda ne bi nikako smela piti i da bi za sve građane koji zbog siromaštva ne mogu da kupuju flaširanu vodu, opština i JKP Temerin morali da obezbede cisterne sa ispravnom vodom za piće.
„Ovo je pitanje koje bi trebalo da je tema na svakoj sednici skupštine, sve dok se problem ne reši. Svakako da je potrebno postaviti cisterne sa ispravnom vodom za piće što hitnije, a uz to je potrebno da i mediji i nevladine organizacije više informišu građane, kad već to ne čine odgovorni i ne daju objašnjenja“, rekla je Đereg i pozvala Temerince da o problemu vodosnabdevanja pišu i zaštitniku građana.
U JKP Temerin nisu želeli da govore o kratkoročnim i dugoročnim merama u rešavanju dugogodišnjeg problema vodosnabdevanja. Kako su rekli, sve odgovore možemo dobiti isključivo od člana opštinskog veća za komunalne delatnosti. „Opština je osnivač JKP Temerin i ona donosi odluke o investicijama u infrastrukturi i održavanju sistema za vodosnabdevanje. Mi imamo želju da unapredimo sistem vodosnabdevanja, ali sva investiranja zavise od opštine“, rečeno je za VOICE u JKP Temerin.
Na portalu ovog komunalnog preduzeća građanai mogu naći veoma malo informacija o problemima u vosnabdevanju. Iako IZZJV redovno dostavlja rezultate analiza vode, JKP Temerin ih na svom sajtu ne objavljuje. Temerinci se jedino redovno mogu informisati o havarijama na vodovodnoj mreži i otklanjanju tih kvarova. Kada je reč o vanrednom vodosnabdevanju, na portalu JKP Temerin piše „stranica je u pripremi“.
Dubljom analizom sadržaja na pomenutom portalu u izveštaju o poslovanju za 2013. može se pročitati da stacionarne cisterne nisu bile u funkciji te godine. „Zbog tehničkih problema, vanredno vodosnabdevanje građana nije funkcionisalo“, kratko se navodi u izveštaju.
Nataša Đereg ocenjuje da je ponašanje JKP Temerin „nedopustivo zanemarivanje prava građana-potrošača kako na zdravstvenu i higijenski ispravnu vodu, tako i na pravo na informaciju o vodi za piće čime se sigurno krše odredbe Arhuske konvencije, čiji je Srbija potpisnik. Činjenica da je situacija ista već 13 godina, a da niko ništa ne preduzima je vrlo obeshrabrujuća“, smatra direktorka CEKOR-a.
Prema rečima Roberta Karana, situacija sa temerinskom vodom je dramatična i krajnje alarmantna. U prilog tome naveo je i poslednji nalaz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr. Milan Jovanović Batut (str. 16. tabelarni prikaz) u kojem stoji da je voda iz temerinskog vodovoda sto odsto hemijski i fizički neispravna.
„Voda koju distribuira lokalno komunalno preduzeće je tehnička i nije za piće i pripremu jela. Građani optine Temerin nisu valjano obavešteni o tome, jer o tome postoji samo štura informacija na sajtu lokanog komunalnog preduzeća, što nije u skaldu sa Zakonom o zaštiti potrošača“, izjavio je Karan za VOICE.
U vodi kancerogene materije, a cena redovna
JKP „Temerin“ upravlja sa sistemom za vodosnabdevanje za naselja Temerin, Sirig i Bački Jarak. Ukupno JKP „Temerin“ raspolaže sa 17 duboko bušenih bunara sa pet izvorišta. Distributivna mreža u pojedinim delovima naselja izgrađena je još 1972. godine. Kako se navodi, većina mreže, oko 90 procenata, su azbestcementne cevi koje je potrebno zameniti.
Dužina vodovodne mreže procenjuje se na oko 150 kilometara sa ukupno 200 hidranata što, kako navode u JKP Temerin, količinski delimično zadovoljava potrebe građana opštine, ali ne zadovoljava po kvalitetu, zbog povećanog sadržaja arsena.
I pored toga cenovnik za građanstvo je isti kao kada bi voda bila ispravna za korišćenje. Preciznije temerinska voda i dalje nije proglašena tehničkom. Do šest kubika utrošene vode mesečno, po članu domaćinstva, košta 50 dinara po kubiku. Preko utrošenih šest kubika po članu domaćinstva cena skače na 125 dinara po kubiku, što je skuplje nego u Novom Sadu.
U poslednjih nekoliko godina nije bilo kapitalnih investicija koje bi išle u pravcu dugoročnog rešavanja problema. Od značajnih investicija navodi se sanacija slepog voda u Bloku 18 u Temerinu tokom 2013. godine. Pre dve godine probušen je bunar B9 – Vašarište u Temerinu za šta je izdvojeno deset miliona dinara, dok je prošle godine urađen plan izrade tehnološkog projekta za dezinfekciju vode u MZ Bački Jarak i Sirig vredan 19,6 miliona dinara.
Stevan Tomić tvrdi da bi jedino rešenje za opštinu Temerin bila izgradnja fabrike vode, ali lokalna samouprava to ne može sama da isfinansira. „Situacija je i dalje ista. Razmišljamo o izgradni fabrike vode, ali je to skup projekat koji ne možemo sami da finansiramo, pa očekujemo pomoć Republike ili Pokrajine. Naša izvorišta vode su dosta razuđena i problem bi bio da na svakom izvorištu ugrađujemo filtere za prečišćavanje vode. Stoga razmišljamo o proizvodnji vode na jednom mestu“, naveo je Tomić.
Za Natašu Đereg je zapanjujuća neodgovornost lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzeća, ali i same države u ovoj oblasti, što samo pogoduje onima koji se bave proizvodnjom i prodajom flaširane vode. „Ako opština nije bila u stanju da 13 godina reši problem, trebalo je da se problem podigne na nacionalni nivo, da se traže donacije, međunarodni projekti, da se pripremi dokumentacija i da se bar načine neki koraci – strateški dokumenti opštine koji će navesti mere makar u budućnosti da se ovaj problem reši“, kategorična je direktorka CEKOR-a.
Ona je istakla da postoje i neke jeftinije metode za prečišćavanje vode (rešenje P-2005/0606, autor je dr Mileta Perišić, diplomirani tehnolog iz Beograda) koje svakako treba razmotriti. “Čeka nas mnogo posla i uvođenje reda u ovoj oblasti, sve u sprezi sa jačom inspekcijskom kontrolom, kaznama, radom pravosuđa kao i najavljenim restruktuiranjem javnih komunalnih preduzeća“, zaključila je ona.
Temerinsku vodu pod hitno proglasiti tehničkom
Robert Karan smatra da i nakon 13 godina lokalne vlasti odbijaju da valjano i objektivno obaveste građane da se voda iz opštinskog vodovoda ne sme piti, niti se sa njom sme kuvati. On je podsetio i da u zakonu jasno piše da voda koja se koristi za piće, preradu hrane i kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.
„Potrebno je hitno zabraniti upotrebu vode iz temerinskog vodovoda za piće, kupanje i pripremanje hrane. Odlukom Skupštine Opštine Temerin vodu iz temerinskog vodovoda trebalo bi proglasiti tehničkom, a o svemu tome obavestiti, javnost, medije i sve građane pismenim dopisom prilikom slanja sledećeg računa JKP Temerin. Potrebno je hitno postaviti cisterne sa ispravnom vodom za piće na sva vitalna mesta u opštini, kod zabavišta, škole, pijace“, navodi se u predlogu o kojem Grupa građana “Zajedno za naš Temerin” traži skupštinsku debatu.
Međutim, skupštinska većina predvođena predsednikom opštine Đurom Žigom (SNS) svaki put do sada je odbila da uvrsti u skupštinsku raspravu predlog grupe građana. Štaviše, na poslednjem skupštinskom zasedanju nije se raspravljalo ni o amandmanima grupe građana na predloženi budžet za narednu godinu koji bi omogućili da se 32 miliona dinara preusmere za trajno rešavanje problema neispravne pijaće vode u Temerinu.
Usvojenim planom kapitalnih investicija za 2017. godinu za trajno rešavanje problema vodosnabdevanja lokalna samouprava opredeliće četiri odsto sredstava, što je po Karanovom mišljenju veoma malo i neće ništa rešiti. U malobrojnim medijskim istupima povodom problema u vodosnabdevanju, predsednik opštine optuživao je grupu građana da taj problem koristi u dnevnopolitičke svrhe. Zanimljivo, Đuro Žiga bio je predsednik Skupštine Temerin 2003. godine, kada je lokalni parlament oformio komisiju koja će se bnaviti rešavanjem problema vodosnabdevanja. Na nekoliko poziva da o toj temi govori za VOICE Žiga je rekao da je prezauzet i da nema vremena.
Poput grupe građana „Za naš Temerin“ i Nataša Đereg smatra da je potrebno hitno zabraniti dalju upotrebu vode iz temerinskog vodovoda za piće, kupanje i pripremanje hrane, a odlukom Skupštine Opštine Temerin vodu iz temerinskog vodovoda proglasiti je tehničkom. „Čudi me da 13 godina to već niko nije proglasio. Potrebno je zabraniti dalju upotrebu vode za piće i pripremanje hrane i kupanje kako iz temerinskog, tako iz svih vodovoda u Srbiji gde je prisutvo ovakvih opasnih supstanci dugotrajno“, zaključila je direktorka CEKOR-a.
Darko Šper (VOICE)
