Dobit novosadskog Javnog komunalnog preduzeća Stan u 2015. godini planirana je da iznosi oko 100 miliona dinara, a u dobroj meri finansiraće ga Novosađani putem prihoda od sporne dimničarine, od koje Stan očekuje ove godine zaradu od 93,6 miliona dinara. Program poslovanja za 2015. godinu predviđa i da se dobit u 2015. iskoristi za pokriće gubitka iz ranijeg perioda, poput duga prema 275 zaposlenih od 66,6 miliona dinara.
Prema podacima JKP Informatika, tokom 2013. godine, tačnije za mesec novembar i decembar, na ime naplate dimničarine građanima i privredi ispostavljeni su računi u visini od 18,5 miliona dinara. Od te sume, Informatici je plaćeno 13 miliona dinara. Pravnim licima ispostavljeni su računi u visini od 7,9 miliona dinara, a plaćeno je 4,9 miliona.
Preciznih podataka za 2014. još uvek nema jer nije usvojen završni račun JKP Stan (rok za to je 31. mart). Prema tvrdnjama najužeg menadžmenta preduzeća, prosečno je svakoga meseca prihodovano oko sedam miliona dinara. To znači da je od uvođenja ove obavezne usluge za sve građane Novog Sada do danas JKP Stan zaradio više od milion evra. Taj iznos dovoljan je da pokrije polovinu plata zaposlenih za jednu kalendarsku godinu (ukupna masa zarada za zaposlene u 2015. planirana je na 226 miliona dinara).
Pravnica Asocijacije potrošača Srbije (APOS)Jovanka Nikolić ističe da bi, na osnovu Odluke o dimničarskim uslugama, ona trebalo da se naplaćuje samo građanima i firmama u čijim objektima se nalaze dimnjaci, rezervni dimnjaci, ložišni uređaji, kao i ventilacioni kanali i uređaji.
„Problem je što je davalac usluga bio dužan da prvo sakupi podatke o tačnom broju korisnika. To se u ovom slučaju nije uradilo. Tu se opet vraćamo na početak priče. Ovakva odluka ne bi smela da počne sa sprovođenjem bez odluke Savetodavnog tela. Međutim, zakon koji to definiše sprovodi se od septembra 2014. godine i ne primenjuje se retroaktivno“, navela je Jovanka Nikolić, uz napomenu da su javna preduzeća po Zakonu o zaštiti potrošača u obavezi da osnuju Savetodavna tela, u kojima moraju biti predstavnici organizacija potrošača, koja moraju biti konsultovana prilikom donošenja važnih odluka kao što je ova.
Građani nemaju izbora
Kako se može videti na računima Informatike, građani Novog Sada nemaju izbora i usluge dimničarine mogu dobiti samo od JKP Stan. Isti slučaj je i kod drugih usluga koje pružaju novosadska javna i javna komunalna preduzeća, gde korisnici objedinjene naplate nemaju pravo izbora. Jedine stavke gde građani trenutno imaju slobodu izbora su usluga čišćenje ulaza, gde ima 45 izvršilaca, odnosno održavanja ulaza ili instalacija, gde Informatika ima sklopljen ugovor sa 61 preduzećem. Pored toga, u izveštaju Informatike može se videti da se pored novosadske JKP Čistoće, još jedno preduzeće na teritoriji grada bavi iznošenjem otpada, ali se ne precizira o kom preduzeću je reč.
„Što se tiče prava na izbor, ono je nažalost uskraćeno potrošačima u Srbiji kada je u pitanju većina usluga od opšteg ekonomskog interesa. Građani Srbije su tek od 1. januara ove godine ostvarili pravo da biraju dobavljača električne energije, ali je pitanje kada će se to u stvarnoj meri videti u praksi“, navodi Jovanka Nikolić.
Odlukom Skupštine grada od 13. juna 2013. godine uređeni su uslovi i način obavljanja dimničarskih usluga, kao i prava i obaveze JKP Stan kao preduzeća koje jedino obavlja takve usluge na teritoriji Novog Sada i okoline. U dimničarske usluge ubraja se čišćenje i kontrola dimovodnih i ložišnih objekata i uređaja, kao i ventilacionih kanala i uređaja. JKP Stan održava dimnjake u 151.967 stambenih objekata u gradu ukupne površine 9.399.722 kvadratnih metara, kao i dimnjake 16.120 lokala ukupne površine 3.975.271 kvadratnih metara.
JKP Stan u veoma teškom finansijskom položaju
Funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Robert Kolar rekao je za VOICE da je ta stranka „protiv bilo kakvih biznis modela divljaka koji upravljaju gradskom vlašću, a njihov model je model nametanja“. „JKP Stan je klasičan primer relikta prošlosti, jer tako izgleda preduzeće koje je nereformisano i koje nije pratilo nijedan vid promene. Menjane su države i sisemi, komunalni sektor minimalno, a JKP Stan ni malo“, rekao je Kolar.
Prema njegovim rečima, koren problema te firme je i četiri godine neplaćanja doprinosa i poreza državi. „Dan danas je to najveći uzrok lošeg stanja na računu JKP Stan. To je urađeno u vreme gradonačelnikovanja Maje Gojković, koja je grad počastila i sa više od 4,5 miliona evra plaćanja penala ATP Vojvodini. Uz njenu saglasnost, JKP Stan nije plaćao poreze i doprinose i od tada su svima vezane ruke po pitanju tog javnog preduzeća“, tvrdi Kolar.
JKP Stan je javno preduzeće u gradu koje je promenilo možda i najviše direktora tokom poslednje decenije. Aktuelni Janko Čobrda (Srpski pokret obnove) na čelu preduzeća je oko dve godine i ponosi se činjenicom da je uspeo da reprogramira dugove, posebno prema poslovnim bankama, koji dostižu oko 800 miliona dinara. Plan za 2015. predviđa smanjenje obaveze prema Poreskoj upravi za poreze i doprinose iz ranijeg perioda, po osnovu sklopljenog reprograma, u iznosu od 57,1 miliona dinara.
Uz smanjenje obaveza. poslovodstvo se angažovalo i na smanjenju broja zaposlenih. Novembra 2014. JKP Stan je u jednom danu isplatio svih 50 miliona dinara, predviđenih rebalansom budžeta Grada, za otpremnine 75 radnika, u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih i zaključkom Gradskog veća. „Zahvaljujući tome stekli su se uslovi da se isplaćuju veće prosečne zarade po zaposlenom tokom 2015. godine u odnosu na 2014. godinu, kada su isplaćivane minimalne zarade“, navodi se u planu poslovanja za 2015.
Ograničavanjem zarada JKP Stan se, posebno prošle godine, suočio i sa odlaskom najboljih radnika koji nisu pristali na minimalne zarade. Takođe, zbog finansijskih problema preduzeće nije bilo u prilici da angažuje ljude sa strane, tako da su za dimničarske usluge obučavali zaposlene koji se tim poslom nikada ranije nisu bavili. Odgovore na pitanja kako i na koji način preduzeće uspeva da očisti i održava oko 170.000 dimnjaka u gradu nismo uspeli da dobijemo, jer Janko Čobrda više od mesec dana nije prihvatao poziv za intervju. Nakon toga, više od mesec dana nije odgovorio ni na pitanja koja su mu zvanično upućena mejlom, da bi na kraju rekao da nema vremena za razgovor.
„Radimo ceo vikend. Subotom od pola devet. Prioritet direktora je da pospeši poslovanje, da bi najzad firma stala na noge, radila kontinuirano i radnicima isplatila normalne plate, a ne minimalce. Prioritet je sređivanje poslovanja firme, kako bi se najzad stabilizovala“, glasio je pismeni odgovor za VOICE iz JKP Stana.
Rad JKP i JP mora biti transparentan
Jovanka Nikolić je istakla da transparentnost rada i podnošenje finansijskih izveštaja javnih preduzeća moraju biti dostupni javnosti i da je to regulisano zakonima, pogotovu kada je reč o javnim preduzećima koja vrše usluge od opšteg ekonomskog interesa. Prema njenim rečima, pružanje ovih usluga se kroz Zakon o zaštiti potrošača definiše, kao i u bilo kom drugom primeru, kroz prava i obaveze između potrošača i trgovca.
„Zato je po osnovnom pravu potrošača važno da kad nešto plaćamo s pravom želimo da imamo potpune informacije o robi ili usluzi. Prema Zakonu o zaštiti potrošača, koji se primenjuje od 21. septembra 2014. godine, po prvi put su uvedene novine kada je u pitanju transparentnost rada javnih komunalnih preduzeća. Javna preduzeća su u obavezi da osnuju Savetodavna tela u kojima moraju biti predstavnici organizacija potrošača, i nijedna važna odluka kao što je ova ne bi mogla da bude doneta bez konsultovanja i uzimanja u obzir mišljenja Savetodavnog tela“, rekla je Jovanka Nikolić, uz konstataciju da je u velikoj većini preduzeća osnivanje ovih tela još uvek u procesu, i pored zaprećenih kazni koje iznose i do dva miliona dinara.
Još jedan detalj u poslovanju JKP Stan 2014. je izbio na videlo. Prema zvaničnom dokumentu JKP Stan, prošle godine ovo preduzeće izgubilo je 19 odsto ugovora sa skupštinama stanara, koji su njihov osnovni izvor prihoda. Istovremeno, broj ugovora o održavanju zgrada preduzeća na kraju 2014. smanjen je za sedam odsto u odnosu na plan. U dokumentu koji je sačinio direktor Čobrda navodi se da je neostvarivanje plana poslovanja za 2014. „pre svega posledica izuzetno teške finansijske situacije uslovljene dugotrajnom blokadom poslovnih računa preduzeća (15 meseci blokade), a samim tim i nemogućnošću izvršavanja preuzetih obaveza prema kupcima naših usluga i isporučiocima dobara, kao i nizak nivo motivisanosti zaposlenih uslovljen isplatom minimalne zarade tokom čitave godine kao jednom od mera iz programa finansijske konsolidacije“.
Kao jedan od razloga za uvođenje dimničarine Robert Kolar upravo vidi ogroman broj raskida ugovora sa skupštinama stanara na poslovima održavanja zgrada, gde u gradu primat polako uzimaju privatne firme. „U planu za 2015. predviđena je dobit preduzeća od 100 miliona dinara. Na osnovu toga zaključujemo da će nametnutim plaćanjem dimničarine Novosađani doprineti toj dobiti, iako na Limanima, Grbavici, Novom naselju i Detelinari niko nema dimnjak“, kazao je Kolar.
Naveo je i da je u vreme dok je LSV deo vlasti u gradu pokušavano takozvanim nabacivanjem poslova da se stanje u JKP Stanu konsoliduje. „Preporuka gradskim firmama tada je bila da za svoje potrebe koriste JKP Stan. Ali to je bila preporuka, a ne namet“, rekao je Kolar.
Prema njegovim rečima, još dublji problem može se uvideti ako nazovete JKP Stan i tražite da hitno izađe njihov dimničar na teren. Kolar smatra da ti ljudi nisu stručni za obavljanje posla, jer su unutar firme radnici drugih profila preraspoređeni na taj posao. „Imali smo i izjave da se ljudi boje visine. To nema veze ni sa dimničarinom, ni sa osnovnom delatnošću Stana“, smatra Kolar.
U nedavnom medijskom nastupu, odgovorni u JKP Stan su rekli da 28 radnika Dimničarske službe dva puta godišnje obavezno čisti dimnjake po gradu, a dolaze u domaćinstva i na poziv. Iz Stana su tada rekli i da svakodnevno imaju desetak poziva i da su od uvođenja ove usluge „gotovo sve dimnjake u gradu očistili“.
U novosadskoj Vatrogasno-spasilačkoj brigadi su naveli da su tokom 2014. godine na teritoriji grada Novog Sada imali 30 intervencija na gašenju požara u dimnjacima. Upozorili su da građani koji koriste peći na čvrsto gorivo moraju da vode računa da dimnjaci budu očišćeni i u ispravnom stanju.
Zanimljiv je primer Novosađanke koja je krajem 2013. htela da iskoristi novu uslugu na računu objedinjene naplate i pozove dimničare iz JKP Stan da joj očiste dimnjak. Vera Krgović, koja živi na Trandžamentu, tada je rekla kako su odžačari odbili da se popnu na njen krov, uz obrazloženje da se na njemu ne bi osećali bezbedno. „Rekli su mi da su dobili pismenu odluku rukovodilaca da ne smeju da se penju na krov ako nije obezbeđen. Šta treba da im obezbedim, lift?“, zapitala se ona.
Dimničarina na Ustavnom sudu
Gradski odbor Srpske radikalne stranke podneo je krajem novembra 2013. inicijativu Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke o dimničarskim uslugama koju je donela Skupština grada.
U SRS su ocenili da je ta odluka „protivna javnom poretku, dobrim poslovnim običajima i moralnim normama i u krajnjoj liniji je nepravedna, s obzirom da se njom svi građani Novog Sada obavezuju da plaćaju uslugu za kojom nemaju potrebu i koja im neće biti pružena“.
SRS je prilikom podnošenja inicijative Ustavnom sudu naveo da je u Novom Sadu od ukupno 150.404 stambenih jedinica, na sistem daljinskog grejanja „Novosadske toplane“ priključeno 90.908 stambenih i 7.805 poslovnih potrošača, te da između 20.000 i 25.000 stambenih i poslovnih potrošača koristi prirodni gas i struju za zagrevanje prostora.
„Dakle, više od četiri petine potrošača na teritoriji grada nema potrebu za korišćenjem dimnjaka, ni za uslugom dimničara, te je potpuno iluzorno da se njima naplaćuje dimničarina“, ukazali su radikali.
U LSV kažu da u potpunosti podržavaju inicijativu radikala, ali da nemaju pozitivna očekivanja po pitanju odluke Ustavnog suda. Ustavni sud do danas nije zakazao sednicu na kojoj bi se raspravljalo o ovoj inicijativi. Takođe opoziciona Demokratska stranka otišla je korak dalje i organizovala je potpisivanje peticije protiv dimničarine koja se od novembra 2013. plaća putem objedinjene naplate. Samo u jednom danu prikupili su oko 2.000 potpisa.
Dimničarina nije prošla u Zrenjaninu
Građani Zrenjanina bili su u obavezi da u čak dva navrata plaćaju dimničarske usluge, bez obzira na to da li imaju dimnjak ili ne. Prvo su uslugu plaćali samo mesec dana tokom 2008. godine, ali je intervenisao tadašnji gradonačelnik Goran Knežević i obustavio dalju naplatu dimničarine. U tom periodu privatno preduzeće. ”Dimničar” prikupilo je 2,6 miliona dinara. Obrazloženje Kneževića bilo je da tek treba da se donese gradska odluka o uslovima i načinu obavljanja dimničarskih usluga.
Problem je nastao nakon povlačenja odluke o naplati dimničarine, jer je na računu Direkcije za izgradnju grada, koja prikuplja novac od objedinjene naplate, ostalo 2,6 miliona dinara koji građanima nikada nisu vraćeni. U Zrenjaninu je više od 50.000 korisnika, računajući i stanare višespratnica gde nema dimnjaka i gde radijatori zagrevaju stanove, bilo u obavezi da plaća dimničarinu. Ovaj račun za građane Zrenjanina je mesečno iznosio 118 dinara (sa PDV-om).
Nedugo nakon toga dimničarina u Zrenjaninu ponovo je uvedena – marta 2009. godine. Opozicione stranke tada su optužile predstavnike grada da su požurili sa odlukom koja je bila najavljena za maj mesec te godine. Odluka Gradskog veća o cenovniku ove usluge usvojena je nedelju dana kasnije. Srpska radikalna stranka najavila je da će pokrenuti inicijativu kod Ustavnog suda za ocenu ustavnosti ove odluke, ali to nikada nisu uradili. Gradska vlast tada je obaveze oslobodila plaćanja samo ona domaćinstva iz zgrada kolektivnog stanovanja koja se greju uz pomoć toplovoda.
Međutim, nakon što je Agencija za privatizaciju poništila kupoprodaju „Dimničara“, iz zrenjaninske Gradske kuće stigla je informacija da se preispituje potreba da čišćenje odžaka ostane komunalna delatnost od javnog značaja za grad. Tadašnji gradonačelnik Mileta Mihajlovizjavio je da je njegov lični stav da nema potrebe za tim i da će domaćinstva kojima treba čišćenje dimnjaka sama angažovati odžačare i bez pomoći grada.
Ovoga puta dimničarina se naplaćivala skoro osam meseci, sve dok Skupština grada 19. oktobra nije povukla svoju prethodnu odluku. Zamenik gradonačelnika Goran Kaurić rekao je tada da će dimničarske usluge „preći u oblast dobrovoljne individualne potrošnje na tržišnom principu, a da razlozi za donošenje te odluke proizilaze iz reakcije građana“.
Ali ovo nije jedini namet koji je u Zrenjaninu izazvao buru negodovanja potrošača. Početkom novog milenijuma gradske vlasti uvele su i naplatu takozvane „vazdušarine“, a ovaj račun građane je stajao oko dinar po kvadratnom metru stambenog prostora. Mnogi su uporno odbijali da ga plaćaju, a onda je sve dileme odagnao Ustavni sud koji je ovu vrstu nameta proglasio neustavnim. Nešto slično desilo se i Novom Sadu odlukom gradskih vlasti da zabrane prodaju alkoholnih pića u prodavnicama od 23 sata do šest sati ujutru, odnosno naplatom naknade za održavanje video nadzora u gradu. Obe odluke poništio je Ustavni sud, ali izgleda da to nikom nije bilo na nauk.
Darko Šper (VOICE)
