Gradska vlast u Novom Sadu očigledno je odgovorna za nestanak murala „Jedina istina“ francuskog street art umetnikaRemeda, jer više od pet meseci nakon tog skandala nijedna nadležna gradska institucija navodno ne zna ko je to i po čijem nalogu uradio, a nije poznato da je iko išta preduzeo u cilju otkrivanja počinilaca, pokazalo je istaživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE). U protekla dva meseca VOICE je odgovore tražio redom od Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, Gradske uprave za inspekcijske poslove, Komunalne policije, zatim Pravobranilaštva, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada i člana Gradskog veća za kulturu Dalibora Rožića.
Kako VOICE nezvanično saznaje iz više izvora, a u martu je i nekoliko medija objavilo isto, radnici koji su prekrečili mural radili su „po nalogu grada“, odnosno „za ZIG“, iako Zavod za izgradnju grada ne postoji od novembra prošle godine. Njegovu nadležnost preuzela je Uprava za građevinsko zemljište i investicije, a nakon što smo im uputili pitanja tim povodom, u toj upravi su nam samo napomenuli da im se obratimo preko PR službe grada Novog Sada. Od tada ni reči. Bez reči su i Komunalna policija i Gradska uprava za inspekcijske poslove, koja je prethodnih meseci očigledno imala preča posla. Od Rožića takođe nismo dobili nikakve odgovore.
Pravobranilaštvo čeka
Iako se mural nalazio na fasadi zaštićenog spomenika kulture što ga, praktično, čini gradskim vlasništvom, Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, čiji posao jeste pravna zaštita gradskih imovinskih prava i interesa, nije pokrenulo postupak kojim bi se utvrdilo ko je krivac za njegovo ukanjanje. Kako smo saznali, do toga nije došlo pošto Pravobranilaštvo od nadležnih gradskih organa nije dobilo nikakav zaključak, dokumenat ili dokaze na osnovu kojih bi bilo moguće pokrenuti postupak pred sudom. Kada tako nešto stigne, biće moguće pokrenuti postupak, naveli su u Pravobranilaštvu. Ovakvo šturo obrazloženje, uz horsku tišinu nadležnih institucija i zid ćutnje u koji smo udarili prethodnih nedelja, podstiču osnovanu sumnju da gradske službe znaju ko stoji iza jednog od sramnijih činova u novijoj istoriji Novog Sada. Jer, gotovo da je nemoguće da u roku od pet meseci nijedna od nadležnih institucija ne sazna ni jednu informaciju ili činjenicu koja bi dovela makar do izvršilaca, ako ne i do nalogodavca.
I tu se onda postavlja pitanje odgovornosti Grada – odgovornost zbog nesposobnosti da u roku od pet meseci ne pronađe ko je usred bela dana, sa zida zgrade zaštićene zakonom, u gradu koji se hvali titulom Evropske prestonice kulture 2021, nekažnjeno uklonio umetničko delo!
I policija ćuti
Utisak je da je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu jedina institucija koja je u ovom slučaju profesionalno obavila svoj posao. Kako navode za VOICE, Policijska uprava Novi Sad informisala ih je o prekrečavanju murala neposredno nakon što se taj incident dogodio. Dežurni zamenik javnog tužioca izdao je policiji instrukciju za dalje postupanje, a kako je potvrđeno za VOICE iz tog tužilaštva, od tada do „dana obaveštavanja tražioca informacije tužilaštvu nije dostavljena krivična prijava niti izveštaj u vezi sa kritičnim događajem“. Taj odgovor stigao nam je iz Tužilaštva pre više od mesec dana. S druge strane, policija sve vreme ćuti, uprkos prosleđenim novinarskim pitanjima i brojnim pozivima.
Podsetimo, 16. marta ove godine, radnici bez oznaka firme za koju rade, uz pomoć krana preduzeća „Green Planet 021“ iz Veternika, prekrečili su mural koji se nalazio na fasadi zgrade Gradske biblioteke, u Gimnazijskoj ulici. Reč je o muralu koji je 2009. godine podignut u okviru projekta “Extreme Makeover” Umetničke asocijacije Inbox u Novom Sadu, a izradili su ga francuski street art umetnik Remed i dva novosadska umetnika Dušan Bjeljac i Mrdak Luburić. „Nestanak“ ovog murala izazvao je revolt građana i prepucavanje grafitima na mestu nekadašnjeg murala koje je nazvano „Kural“, a organizovan je i protest građana, da bi se tek nakon njega oglasili gradski oci. Prvo je član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić najavio da će nadležni utvrditi šta se desilo sa tim umetničkim delom i dodao da oni “podržavaju urbanu umetnost”. Desetak dana kasnije oglasio se i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekavši da odgovorno stoji iza tvrdnje da Grad nije dao nalog, niti je dozvolio bilo kome da prekreči mural.
Zavod za zaštitu spomenika nemoćan
Istoričarka umetnosti i bivša direktorica gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada Donka Stančić za VOICE kaže da je prilikom izrade murala „Jedina istina“ ta ustanova dala saglasnost, ali je „finalna verzija odstupila od skice“. Ističe da, kada su u pitanju zaštićeni objekti, za sve radove mora da se traži saglasnost.
“Podrazumeva se predkorak da je dobijena saglasnost za izvođenje. Po zakonu, ako je objekat zaštićen, i promena boje i promena prozora i slikanje murala, za bilo šta od toga mora da se traži saglasnost”, kaže ona i dodaje da Zavod nema inspekciju nego nadzor.
“Ali za sve nepodopštine postoji gradska inspekcija. Međutim, inspekcija nikada ne radi posao kako treba, i to je stara boljka”, navodi Donka Stančić. A vršilac dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada Siniša Jokić za VOICE je rekao da nije upoznat s tim ko je odgovoran za prekrečavanje murala. Potvrđujući da je zgrada pod zaštitom te institucije, kaže i da ne zna dokle je došla eventualna istraga, a ističe da ta institucija nije mogla ništa da preduzme nakon prekrečavanja murala pošto nema inspekcijsku službu.
“Nemamo mi inspektora. Ovde su zaposleni ljudi od struke, arhitekte koji vrše nadzor, evidentiraju. Niko se nije obratio, mi nismo mogli tu mnogo da uradimo”, kaže Jokić. On ističe da je zgrada u izuzetno lošem stanju, da u njoj žive ljudi u krajnje neuslovnim ambijentu, zbog čega je neophodno prvo je urediti, a zatim taj prostor može da se opet obogati muralom. Taj novi mural bi, kako navodi, trebalo da bude deo projekta oslikavanja murala u celom gradu, gde bi se uzimali motivi iz kulturno-istorijsko umetničke baštine grada Novog Sada, među kojima bi se našle i replike umetničkih dela iz fonda Galerije Matice srpske.
“Neće biti nasumice, jer mural mora da zrači pozitivnom energijom, odnosno mora da bude prihvatljiv od najšireg dela stanovništva, da nekog ne iritira. Važno je i da bude afirmisan umetnik, da ne bude kiča, da ne bude političkih obračuna, nego da bude jedna umetnička dimenzija opšte prihvaćena od Novog Sada kao jedne multikulturalne sredine”, smatra Jokić.
Direktor gradske biblioteke Dragan Kojić, kaže za VOICE da ta ustanova nije bila konsultovana ni kada je mural postavljan 2009. godine, a ni ove kada je prekrečen.
Nezvanično sve jasno
Iz svega navedenog moguće je izvući samo jedan zaključak – ili grad stoji iza prekrečavanja murala ili pojedinac ili grupa koje se gradski oci plaše. Za razliku od zvaničnih informacija koje su deficitarne, nezvanične su prethodnih meseci preplavile javnost. Najčešće su dve verzije i obe su nepovoljne po gradsku vlast.
Prema jednoj, za uklanjanje murala (četvrtak, 16. mart) odgovorna je gradska vlast koja je pred dolazak Aleksandra Vučića na veliki predizborni miting Srpske napredne stranke (subota, 18. mart) želela da se „umili“ tadašnjem premijeru. Navodno je, saznaje VOICE, tih dana u gradu sprovođena akcija prekrečavanja grafita, u sklopu koje je nastradao i Remedov mural. Opet navodno, na taj zid je trebalo da bude postavljen ogroman pano sa likom Aleksandra Vučića, poput onih koji su u to vreme već „krasili“ ulaz u centar grada iz Ulice Modene i zgradu Radničkog univerziteta. Navodno, zbog žestoke reakcije javnosti, od toga se na kraju odustalo.
Ništa bez znanja Grada
Nemoguće je prekrečiti mural bez znanja nadležnih kaže Nenad Jelovac iz udruženja „New Point of Culture“ koje se bavi crtanjem murala. Kako navodi za VOICE, kada se pronađe odgovarajuća zidna površina, prvo mora da se utvrdi ko je njen vlasnik, pa se onda s njim pregovara o oslikavanju murala.
“Ako je jedan vlasnik, dovoljna je njegova saglasnost, ako je skupština stanara, onda mora 50 odsto plus jedan glas da bude saglasno”, kaže Jelovac dodajući da u slučaju da je zgrada zaštićena, dozvolu mora da izda i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Napominje da navedenu proceduru poštuju prilikom svakog novog murala.
“Mi se, kao udruženje, bavimo oslikavanjem grada i Komunalna policija i policija već znaju o čemu se radi”, kaže naš sagovornik, dodajući da je u slučaju da se radi na prometnim saobraćajnicama ili važnim putnim pravcima potrebna i dozvola Saobraćajne policije, pošto mural može da odvlači pažnju vozačima. Sve u svemu, kako kaže, više pojedinaca i institucija upoznato je sa radom na muralu, te mu nije jasno kako je moguće da mural „nestane“.
Druga nezvanična verzija jeste da je to urađeno po nalogu bačkog episkopa Srpske pravoslavne crkve Irineja Bulovića kome je, navodno, mural koji se nalazio preko puta Vladičanskog dvora u kojem stoluje godinama smetao. To kažu i izvori VOICE-a bliski gradskoj vlasti, koji dodaju da je vladika shvatio da je jači od Grada kada je njegovo obezbeđenje 2012. godine nekažnjeno fizički sprečilo tadašnji vrh gradske vlasti, predvođen gradonačelnikom Igorom Pavličićem, da prisustvuje komemoraciji žrtvama Novosadske racije.
“Od tada im je postalo jasno da mogu da rade šta hoće”, kaže izvor VOICE-a. Drugi izvor koji je takođe blizak gradskim vlastima kaže da su se gradski oci, uključujući i gradonačelnika “jako uzmuvali” zbog uklanjanja murala, ali da Irineju niko ništa nije smeo da kaže.
“Svi kažu da je Irinej to naredio, a da Grad ne sme da pisne, jer je vladika iznad zakona i omiljen u gradonačelnikovoj porodici…”, naveo je naš izvor, podsećajući da Zoran Vučević, otac gradonačelnika i nekadašnji predsednik Skupštine grada Novog Sada u vreme dok je na vlasti bila Srpska radikalna stranka Irineja zove “moj vladika”. Treći izvor delimično potvrđuje obe verzije.
“Crkva je iskoristila predizbornu kampanju da ljudi misle da je to stranačko delo. Grad je sprovodio akciju uklanjanja političkih poruka i grafita, pa je SPC to iskoristila da ukloni mural na svoju ruku, da bi ispalo da je to uradio Grad. Sam Grad nije mogao to da uradi jer, da bi bilo šta uradio, mora da postoji papir. Kakav-takav. I da bude upleteno više institucija i ljudi”, ističe naš izvor.
Kako VOICE nezvanično saznaje, od samo početka, pored same poruke murala, bila je sporna zvezda na njegovom vrhu i činjenica da se ona nalazi preko puta crkve. To bi, da postoji istraga, trebalo da bude indicija o motivu za uklanjanje murala.
VOICE je u Gradskoj upravi za saobraćaj proveravao po kom osnovu je firmi „Green Planet 021“ odobren ulazak u pešačku zonu tog dana, ali nikakva dozvola nije pronađena, ni za taj dan niti za neki duži rok. Tu se onda, kao mogućnost, nameće opcija da je neko svojom karticom propustio kran s radnicima. Istina, na tom mestu, pored Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ takvom mehanizacijom bi se moglo proći do zgrade biblioteke i bez spuštanja stubića, ali to opet odgovornost vraća na gradsku vlast.
Dodatni argument može biti i to što Srpska pravoslavna crkva zgradu na kojoj je bio mural potražuje u procesu restitucije. Direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić za VOICE precizira da je nekadašnji vlasnik tih objekata, novosadski štampar, knjižar, izdavač i pisac Arsenije Arsa Pajević (1841-1905), testamentom zaveštao svoju zadužbinu tadašnjoj Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji, danas gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“
“U testamentu se kaže ‘za slučaj da se, ne daj bože, nešto dogodi sa Velikom srpskom pravoslavnom gimnazijom, da taj deo moje imovine pripadne upravi crkvenih fondova u Sremskim Karlovcima’. Posle Drugog svetskog rata doneti su zakoni o nacionalizaciji i onda je u dva-tri navrata, odgovarajućim odlukama, Narodni odbor Opštine Novi Sad tu zgradu trajno dao na korišćenje Gradskoj biblioteci u Novom Sadu. Od tada je mi, bez ometanja, koristimo”, kaže Kojić. Ukazuje na čvrsto uveravanje od strane zadužbine „Anka i Arsa Pajević“, koja takođe potražuje zgradu, da bez obzira na pokrenuti postupak, biblioteka neće biti sklonjena iz tog prostora.
“Zakoni regulišu da ako se, na primer, u objektima održava prosvetna, kulturna, socijalna i druga delatnost, ne mogu biti predmet naturalne restitucije”, objašnjava kaže Kojić. Uprkos tome, SPC tu zgradu potražuje kao svoju imovinu.
Kontroverze od samog početka
Natali Beljanski Popović iz Umetničke Asocijacije Inbox za VOICE podseća da su u postavljanju murala 2009. godine učestvovali Gradska uprava za kulturu, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, Zavod za izgradnju grada i Gradska uprava za komunalne poslove, a pored Gradske uprave za kulturu, projekat je podržala i švajcarska fondacija Pro Helvetia. Kada su u pitanju dozvole i saglasnosti, Natali Beljanski Popović kaže da su pre crtanja pribavili saglasnost biblioteke, u čijem je vlasništvu tada bio zid, zatim dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, te dozvolu za zauzeće javne površine za postavljanje skele. Ona podseća i da je mural „Jedina istina“ od samog nastanka bio kontroverzašto, po njenom mišljenju, dokazuje koliku je pokretačku snagu imao i koliko je njegova tema aktuelna i danas.
“Snaga njegove poruke izazivala je mnoge, a to je i bio cilj. Svako delo, ako je istinito, negde liči na svog autora, a Remed je od onih velikih – prvenstveno je velik čovek, slobodnog srca i duha. Novosađani su se vezali za mural, i on je postao neka identitetska tačka grada. Velika je šteta što ga više nemamo, jer je kroz svu univerzalnost i jednostavnost teme kojom se bavio, taj mural bio nekako posebno moćan”, kaže Natali Beljanski Popović dodajući da ne veruje da će se ikada otkriti počinilac, niti da je interesuje njegov identitet.
“Za mene je činjenica da je Remedov mural prekrečen dokaz da naš grad nije dostigao nivo urbane svesti velegrada, nego da smo još varošica”, kaže Beljanski.
Umesto zaključka brojna pitanja
Umesto zaključka, nameću se brojna pitanja. Naime, najavljeno je da Remed u narednih desetak dana dolazi u Novi Sad kako bi nacrtao novi mural. Udruženje“Lančana reakcija” iz Novog Sada saopštilo je da će se njegov novi crtež naći na zidovima Kulturnog centra Lab tokom septembra, a nije precizirano zbog čega mural neće biti na starom mestu, kod Vladičanskog dvora.
Raniji pokušaj uklanjanja
Natali Beljanski Popović iz Umetničke Asocijacije Inbox kaže da trajanje murala nije bilo vremenski ograničeno, ali da je pretpostavka bila da će se njegovo prekrečavanje razmatrati u slučaju totalne rekonstrukcije objekta na čijem zidu se nalazio.
“Radi se, inače, o stambenoj zgradi koja je u veoma neuglednom i zanemarenom stanju. I dalje me zbunjuje činjenica da je za neke mural bio sporan, a ne izgled tog objekta”, kaže ona. Podsetimo da je inicijativa da se mural ukloni postojala 2012. kada su i postavljene skele i kada je mural oštećen.
Postavlja se pitanje zašto je uopšte Remed pozvan da, u gradu koji je nekulturno odbacio njegovo umetničko delo, nacrta novo? Da bi se gradski oci oprali pred nekim? Da bi sakrili sramotu da u Evropskoj prestonici kulture 2021. nema tolerancije za kulturu? Da vlada cenzura? Da su u kratkih nekoliko godina mandata kulturne institucije pretvorili u prah i pepeo?
Da grad nije odgovoran za uklanjanje murala ili da ne prikriva pravog počinioca, najnormalnije bi bilo da Remedu dozvoli da na istom mestu uradi novi mural. Na taj način gradska vlast bi pokazala da joj je stalo do umetnosti, da joj je stalo do tog svetski priznatog umetnika i njegovog dela. Da, možda, iz objektivnih okolnosti nije otkrila nalogodavce i počinioce koji su uništili prvi mural, ali da uprkos njima i njihovom cilju mural ostaje tu gde mu je i mesto. Na ulazu u pešačku zonu u centar glavnog grada Vojvodine, gde svaki dan može da ga vidi na hiljade građana. Ovako ispada da su bitnije oči jednog ili nekoliko građana kojima je „Jedina istina“ smetala iz njima znanih razloga.
Dalibor Stupar VOICE
