Lokalne samouprave godinama ignorišu svoje zakonske obaveze da organizuju adekvatnu zoohigijensku službu i obezbede prihvatilišta za napuštene pse. Umesto toga, angažuju privatne firme koje na krajnje nehuman način „rešavaju“ problem napuštenih pasa i pritom zarađuju velike novce. U Beočinu su aktivisti sprečili fantomske šintere da u subotu uveče „kidnapuju“ pse.
Dva meseca otkako su prijavili opštinu Beočin zbog sumnje da je angažovala firmu koja se bavi dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom da uklanja napuštene pse, aktivisti za zaštitu životinja dobili su odgovor veterinarske inspekcije, u kojem piše da navodi iz prijave nisu konstatovani. Sa druge strane, bivši opštinski većnik Branislav Babić potvrdio je za VOICE da su navodi aktivista tačni i da je lično dočekao hvatače pasa.
Fantomski šinteraj – tako su članovi nekoliko udruženja ljubitelja životinja prozvali vozilo koje je poslednje subote u maju, negde iza 18 časova, sakupljalo pse po ulicama Beočina. Da je naziv primeren, potvrđuje to da u prvi mah niko nije znao o čijem žutom pik-apu se radi, jer je logo firme bio prikriven.
Na pitanje odakle dolaze, “šinteri” nisu želeli da odgovore, samo su ponavljali da rade svoj posao – prepričavaju aktivisti, koji su sprečili odvoženje jednog većeg šteneta, ženke labradora i odraslog, crnog mešanca. Kažu, naknadno su proverili registarske tablice vozila, posle čega su se obratili nadležnim organima.
Tako je Uprava za veterinu sredinom juna zaprimila njihovu prijavu protiv opštine Beočin, načelnice Katarine Ostojić Ilić, kao odgovornog lica, i surčinske firme Ekos DDD, koja se bavi dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom. Prijavu su podneli, objašnjavaju, zbog sumnje da je opština, suprotno Zakonu o veterinarstvu i Zakonu o dobrobiti životinja, organizovala hvatanje uličnih pasa.
Aktivisti tvrde da akciju nije pratio veterinar, zadužen za kontrolu zaraznih bolesti tokom transporta i za humano postupanje sa životinjama, a prisutan nije bio ni komunalni inspektor, koji je u obavezi da sastavi zvanični zapisnik i utvrdi ima li firma angažovana za zbrinjavanje pasa sve potrebne dozvole.
Pored detaljnog opisa događaja, Upravi su prosledili i fotografije radnika koji su lovili pse i “kamufliranog” vozila sa beogradskim registarskim tablicama. Kažu, već mesecima pokušavaju da utvrde sa kojim preduzećima opština sklapa šinterske poslove, a savet da sve dokumentuju su dobili od načelnice Republičke veterinarske inspekcije za južnobački okrug Olivere Ivkov.
Skoro šezdeset dana nakon što su se obratili Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za pomoć, na adresu aktivista stigao je odgovor – veterinarski inspektor Vladimir Ćurčić odlučio je da nema mesta njihovoj prijavi.
Kako stoji u šturom izveštaju o vanrednom inspekcijskom nadzoru, nisu konstatovane indicije iz prijave, bez obzira na to što u kratkom obrazloženju jasno piše da je, osim od odgovornog lica iz Ekosa, uzeta i „izjava zaposlenog, koji je tog dana pokušao da pokupi dva psa sa ulice“.
Zbog čega je uopšte radnik ciklonizacije iz Surčina pokušavao da uhvati pse u desetinama kilometara udaljenom Beočinu, pri tom koristeći službeno vozilo, u izveštaju se ne spominje. Ne navodi se ni to koje su tačno inspekcijske radnje preduzete, osim uzimanja izjava. Uprava za veterinu nije dostavila zapisnik o inspekcijskom nadzoru koji je VOICE tražio na uvid, kao ni spomenute izjave.
Iako inspekcija nije pronašla ništa sporno u prijavljenom slučaju, bivši član beočinskog, opštinskog veća zadužen za privredu, komunalne delatnosti, saobraćaj i infrastrukturu Branislav Babić potvrdio je da je akcija hvatanja pasa realizovana.
Babić, koji je u međuvremenu podneo ostavku na javnu funkciju, kaže da je spomenutu akciju organizovao lično predsednik opštine Mitar Milinković, koji ga je pozvao i naredio mu da dočeka radnike, ne navodeći koju firmu je angažovao, niti da li je o svemu obaveštena komunalna inspekcija.
– Rekao mi je da ih sprovedem po Beočinu i da im pokažem lokacije gde se psi mogu naći. Došli su nešto pre 19 časova, dočekao sam ih ispred Opštine, auto je bio neobeležen, a u njemu su bila neka dva čoveka. Nisu se predstavili, kazali su samo da su došli po nalogu predsednika, da ih je on kontaktirao i dao im moj broj telefona – tvrdi Babić.
Aktivistkinja Marijana Mutavčieva iz udruženja Hmm, smatra da je slučaj u Beočinu samo jedan marifetluk i da su aktivisti na delu uhvatili lokalnu samoupravu kako komunalne poslove obavlja suprotno zakonu. Neverovatno je, kaže, da je reakcija inspekcije izostala, iako je radnik spomenute ciklonizacije priznao pokušaj hvatanja pasa.
– Navikli smo da inspekcija “otaljava” posao. Na desetine puta su po našem pozivu i predstavkama izlazili u nadzor, ali epilog nismo dočekali. Lokalne samouprave i dalje biraju firme koje ne ispunjavaju zakonom propisane uslove, a sankcije su izostale – kaže Mutavčieva i dodaje da se „ne radi o slučajnom incidentu, iako inspekcija i opština žele da nas ubede u suprotno“.
Reagovali po dojavi sugrađana
Da su misteriozni šinteri u Beočin stigli, aktivistima su javili zabrinuti građani. Vest o hvatanju pasa ih je iznenadila, jer, kako kažu, takvi poslovi se ne obavljaju subotom uveče, kada u opštinskoj upravi nema nadležnih. Ipak, nedugo nakon što su dobili dojavu da nepoznata lica trpaju životinje u gepek, izašli su na teren.
Vraćajući se sa posla, prva je stigla Sandra, članica neformalnog udruženja Ljubitelji životinja Beočin, koja se brine o grupi pasa na teritoriji opštine. Sakupila je pse koji su se u tom monentu našli na ulici, kako bi ih zaštitila. Ubrzo je uočila sumnjivo vozilo.
Zatim je njena koleginica Mirjana Dabić počela da prati automobil u kom su bila dva muškarca. Prema njenim rečima, bili su u civilu, a logo preduzeća na vozilu bio je prelepljen nekakvim papirima. Tokom praćenja bila je u kontaktu sa Branislavom Babićem, članom opštinskog veća. Nekoliko minuta kasnije, automobil se zaustavio.
– Bila sam u šoku, pošto su njih dvojica bili opušteni i mirni, valjda su znali da će u suprotnom izbiti skandal. Rekli su da samo rade svoj posao, da su poslati i da ih je dočekao Babić – priča Dabićeva i tvrdi da nisu imali nalog i da nisu bili u pratnji veterinara.
Njen kolega Vladimir Nikolić iz novosadskog udruženja SPANS, koji je takođe učestvovao u praćenju prijavljenog “šinteraja”, kaže da je poučen prethodnim iskustvima bio spreman na otpor, ali da su vozač i njegov saputnik “bili iznenađujuće spremni na saradnju”.
– Prišli smo vozilu, rekli su da bi dobili otkaz da nisu došli. Dok je Mirjana razgovarala sa njima, otvorio sam vrata i pustio pse, njih dvojica se nisu ništa bunili – prepričava Nikolić i konstatuje da je sve prošlo u najboljem redu “verovatno zbog toga što im je tako rekao neko iz opštine”.
Nakon što su oslobodili pse i fotografisali “hvatače” i njihovo vozilo, aktivisti su nastavili da ih prate do izlaza iz Beočina, kako bi se uverili da se neće vraćati. To im je, kažu, predložio jedan od radnika, koji je nekoliko puta ponovio “da ne želi probleme i da je samo radio svoj posao”.
Višegodišnja borba aktivista za poštovanje zakona
Opština Beočin, kao i mnoge lokalne samouprave u Srbiji, već 13 godina ignoriše svoju obavezu da organizuje adekvatnu zoohigijensku službu, propisanu Zakonom o veterinarstvu iz 2005. godine. Umesto da se pozabave tim pitanjem onako kako zakon nalaže, samouprave privatnim šinterima godinama omogućavaju enormne zarade, pokazalo je istraživanje VOICE-a.
Takođe, veliki broj opština, među kojima je i Beočin, već devet godina oglušava se o Zakon o dobrobiti životinja, koji propisuje da su vlasti na lokalu dužne da obezbebede prihvatilište za napuštene životinje.
Iako su više puta upozoravali nadležne na propuste, opštine i dalje sklapaju ugovore sa firmama koje ne ispunjavaju uslove, ističu aktivisti.
Opština navodno neupućena u dešavanja
Informacija o misterioznoj akciji hvatanja napuštenih pasa, koja se odigrala 26. maja u večernjim satima, brzo se proširila među aktivistima širom Vojvodine, pa su tako i ljubitelji životinja iz Pančeva zahtevali od opštine Beočin da se izjasni po tom pitanju.
Kako se navodi u odgovoru opštinske uprave, Odeljenje za inspekcijske poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine “nema informaciju da je navedenog datuma organizovana i sprovedena akcija hvatanja pasa na teritoriji opštine Beočin”.
– Građani po psu plaćaju 8.400 dinara da se on sreriliše, vakciniše i vrati na lokaciju. Odnetih pasa nema, pa je moje pitanje gde su, a gde je i novac? Zašto je novac građana Beočina olako trošen, pitanje je za tužilaštvo i predsednika opštine – poručuje Marijana Mutavčieva i dodaje da se „ogromna sredstva troše ni na šta, dok se sistemsko i humano rešenje problema ne nazire“.
VOICE je krajem prošle godine pisao o saradnji opštine Beočin i firme Avenija MB iz Vrnjačke Banje, kao i o propustima beočinske, opštinske uprave u vezi sa zbrinjavanjem napuštenih životinja.
Zbog angažovanja privatnog preduzeća, koje je na nepropisan način menjalo službu zoohigijene, a koju je Beočin po zakonu bio dužan da obezbedi, reagovao je i Zaštitnik građana.
Kako se navodi u njegovoj preporuci, opština Beočin nije ispunjavala obavezu da obezbedi prihvatilište i zoohigijensku službu poslovanjem sa Avenijom MB. U obrazloženju se dodaje da je Zaštitnik utvrdio propuste u pravilnosti i zakonitosti rada opštine Beočin, koje je neophodno ukloniti u najkraćem roku.
Takođe, zbog ugrožavanja zdravlja građana, Beočin je morao da sklopi aneks ugovora sa Avenijom, po kojem se životinje ne smeju prevoziti na velike udaljenosti bez prethodne veterinarske kontrole. Međutim, kako je istraživanje VOICE-a pokazalo, spomenuti aneks nije ispoštovan.
Mladen Savatović (VOICE)
U tekstu korišćene fotografije u vlasništvu aktivista za zaštitu životinja, uz njihovu dozvolu
