Skip to main content

Rekonstrukcija korita temerinskog bazena na ivici zakona, beton oko njega podbočen drvenim stubovima

11. avg 2019. Istraživanja
6 min čitanja

Autor

Marija Grbić je diplomirala novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2018. godine kao najbolji student generacije Odseka za medijske studije. Trenutno studira master studija komunikologije na istom fakultetu. U dosadašnjoj profesionalnoj karijeri radila je za Radio 021, Novosadski reporter i Novu ekonomiju. Na festivalu "On the record" 2017. godine osvojila je nagradu za radijski prilog "Surogat materinstvo", dok je iste godine dobila nagradu i za radijsku reportažu o nomadskom životu Roma "Sa šatorima pokraj srećnih puteva" na festivalu Interfer. Dobitnica je specijalne nagrade Univerziteta u Novom Sadu za rad "Branislav Nušić - paradigma vrednog žurnaliste i kulturnog radnika".

Rekonstrukcija korita bazena u Temerinu iz 2015. godine sprovedena je uz niz nepravilnosti i kršenje zakona. Propust je napravljen i time što nisu obnovljene betonske ploče oko bazena koje su – usled oslabljene nosivosti – podbočene drvenim stubovima već naredne godine. Sagovornici VOICE-a sumnjaju na proneveru novca za rekonstrukciju i ukazuju na krivičnu prijavu koju su građani Temerina podneli protiv direktora Javnog komunalnog preduzeća (JKP) Temerin Svetomira Stojanovića.

Rekonstrukcija 2015. godine obuhvatala je „revitalizaciju korita olimpijskog bazena“ odnosno postavljanje podnih i zidnih obloga u koritu kako je navedeno u javnoj nabavci. Radove je izvršila beogradska firma Lever inženjering koja se jedina prijavila na konkurs. Ugovorena vrednost radova bila je 6,7 miliona dinara bez PDV-a, a procenjena sedam miliona. Kako se došlo do procene od sedam miliona – nije jasno Državnoj revizorskoj instituciji, koja je to navela u izveštaju iz 2016. godine za JKP Temerin.

„Ne postoje dokazi da je procenjena vrednost javne nabavke utvrđena na osnovu ispitivanja tržišta i da je validna u vreme pokretanja javne nabavke, što nije u skladu sa članom 64. stav 3. Zakona o javnim nabavkama“, navodi se u izveštaju. U izveštaju piše da je JKP Temerin objasnio da je „potreba za ovom javnom nabavkom nastala iznenada zbog naglog oticanja vode iz bazena, te da je putem interneta ispitivano tržište“, ali revizor konstatuje da ne postoji pisani trag o tome. Osim toga, JKP Temerin je naveo da su „konsultovani stručnjaci u toj oblasti i da je vršen neposredan uvid radi korišćena iskustva u revitalizaciji bazena u Petnici kod Valjeva“.

JKP Temerin plaća i pre početka radova

Za državnog revizora sporan je bio i način plaćanja u slučaju rekonstrukcije temerinskog bazena kada je, kako se navodi u izveštaju, prekršen ugovor sa Lever inženjeringom i Zakon o računovodstvu. Naime, JKP Temerin je trećinu novca uplatio dan pre nego što su radovi počeli. Time je prekršen član četiri u modelu ugovora, u kome se temerinsko komunalno preduzeće obavezuje da će plaćanje izvršiti nakon primopredaje radova u roku od 15 dana od dana kada je ispostavljen račun.

Potrošeno dva miliona dinara na gratis karte

Državna revizorska institucija u izveštaju iz 2016. godine uočila je i nepravilnosti u vezi sa dodelom besplatnih karata za bazen čime je preduzeće premašilo troškove u odnosu na planirane za nešto više od dva miliona dinara. U izveštaju se navodi da su karte odobravane na osnovu Zaključka opštinskog veća opštine Temerin uz saglasnost direktora Stojanovića i to Centru za socijalni rad, zaposlenima i članovima Nadzornog odbora JKP Temerin. U izveštaju se zaključuje da treba prekinuti sa takvom praksom s obzirom na to da ne postoji zakonski osnov niti interni akt preduzeća koji omogućava dodelu besplatnih karata.

Rekonstrukcija korita bazena nije bila prvobitno planirana u Planu i programu poslovanja JKP Temerin za 2015. godinu, ali je naknadno ubačena. To nam je potvrdio bivši direktor ovog preduzeća Miroslav Kljajić, u vreme čijeg mandata je – između 2011. i 2014. godine – donet nacrt plana. Odluku o rekonstrukciji korita bazena doneo je novi direktor Svetomir Stojanović po dolasku u preduzeće krajem 2014. Ipak, bivši šef plana i analize u JKP Temerin Miroslav Stoičić, koji je bio na toj poziciji kad je plan usvajan, kaže da su promene i dopunjavanje plana poslovanja uobičajene sve do njegovog usvajanja u skupštini.

„Novi direktor je tražio da se ubaci rekonstrukcija bazena u nacrt plana poslovanja. Ali to je normalno, jer je plan podložan promenama sve dok se ne usvoji. Onda je tako dopunjen išao na Nadzorni odbor preduzeća pa na gradsku skupštinu“. Stoičić dodaje da mu nije rečeno zašto je plan dopunjen rekonstrukcijom bazena.

Policija na vratima JKP Temerin

Zbog svih navedenih nepravilnosti, ali i poređenja rekonstrukcije temerinskog bazena sa rekonstrukcijom istog tipa bazena u Valjevu, sagovornici VOICE-a sumnjaju u proneveru novca za rekonstrukciju. Naime, u izveštaju državnog revizora za JKP Temerin piše da se rukovodstvo ovog preduzeća pri planiranju radova na temerinskom bazenu rukovodilo iskustvom bazena u Valjevu. U konkursnoj dokumentaciji u Obrascu 10 za javnu nabavku valjevskog bazena vide se radovi koji su obuhvatali oblaganje zidova korita. To su jedini radovi na valjevskom bazenu i koštali su 3,5 miliona dinara bez PDV-a. Identični radovi, barem po konkursnoj dokumentaciji, sprovedeni su i na oblaganju zidova temerinskog bazena, te se taj prvi deo specifikacije radova u potpunosti poklapa. Poklapa se i izvođač radova, na oba bazena beogradska firma Lever inženjering. Međutim, u Obrascu 10 temerinske konkursne dokumentacije vidi se da je JKP Temerin, osim oblaganja korita, dodao još neke radove te tako ukupna vrednost radova na temerinskom bazenu iznosi 6,7 miliona dinara bez PDV-a. Po tome, dodatni radovi na temerinskom bazenu koštali su više od tri miliona dinara. Predsednik pokreta Zajedno za Temerin i odbornik u temerinskoj skupštini Robert Karan smatra da su radovi koje je JKP Temerin dodao u odnosu na valjevski bazen sitni i da ne mogu toliko da koštaju.

„Radovi koji  su  navedeni u javnoj nabavci za temerinski bazen su u jednom delu potpuno isti kao što je navedeno i u nabavci za rekonstrukciju bazena u Valjevu. U drugom delu javne nabavke za temerinski bazen dodati  su radovi u vidu postavljenja traka za označavanje plivačkih staza, nitni i sitnih delova čija vrednost tada u 2015. godini, nije mogla preći  još 3,5 miliona dinara“, kaže Karan.

Karan dodaje da su građani Temerina podneli krivičnu prijavu protiv sadašnjeg direktora JKP Temerin Svetomira Stojanovića zbog sumnje u proneveru novca, ali da ne zna dokle se sa njom stiglo. Na saslušanje je pozivan i Miroslav Stoičić.

„Jeste, bio sam pozivan od strane policije, ali sam bio na putu. Kada sam se vratio, pozvao sam ih, ali su mi rekli da im ne treba izjava. Poznato mi je da su zvali i druge zaposlene u JKP Temerin“, rekao je Stoičić i dodao da se, pored tog, vodi još nekoliko postupaka protiv JKP Temerin.

Umesto novog betona, konstrukciju drže drvene grede

Nedavno su se na fejsbuk stranici Temerinska knjiga pojavile fotografije tunela olimpijskog bazena gde su postrojenja za njegovo održavanje. Međutim, u tunelima su još od 2016. godine i drveni stubovikojima su podbočene armirane ploče po kojima hodaju kupači. Armatura u betonu oko bazena počela je da korodira zbog hlora kojim se tretira bazen, kao i zbog protoka vremena. Iako je korito rekonstruisano 2015, ploče nisu već više od 30 godina, to jest od kada je bazen izgrađen. Robert Karan kaže da je ukazivao nadležnima na moguću opasnost po kupače, ali da nije dobio odgovor.

„Kada je započeta rekonstrukcija, mislio sam da će se sanirati svi nedostaci. Ispostavilo se da je rekonstrukcija obuhvatila samo plastifikaciju bazena, tačnije postavljena je PVC folija na dno i rubove bazena. Radovi na postrojenju za prečišćavanje bazenske vode, kao i na nosivoj konstrukciji bazena nisu urađeni. Narednih godina se ispostavilo da je napravljen propust u  rekonstrukciji, jer se nakon završenih radova 2015. godine počelo sa podbačanjem nosive konstrukcije drvenim gredama“, kaže Karan.

Rekonstrukcija ploča oko bazena planirana je u budžetu za 2018. godinu i za to je opredeljeno tri miliona dinara. Međutim, radovi nisu sprovedeni, što pokazuje i završni račun budžeta za 2018. godinu. Robert Karan navodi da pomenuti plan budžeta dokazuje da su ploče „gorući problem“, ali da ga nadležni ignorišu.

„Neraspisivanje javne nabavke i neizvođenje radova govori da su nadležni i dalje nemarni prema ovom problemu, ne brinu o bezbednosti građana ili postoji bojazan da se ne postavi pitanje šta je 2015. godine rađeno i plaćeno sedam miliona dinara, kada se sada mora ponovo raditi neka rekonstrukcija na istom bazenu i sve to ponovo plati iz budžeta opštine, a na teret građana Temerina“, rekao je Karan.

Bivši direktor JKP Temerin Miroslav Kljajić tvrdi da u njegovom mandatu između između 2011. i 2014. godine promena ploča „nije bila neophodna“ i da u tom periodu nisu podupirane stubovima.

Po svemu sudeći, novih ploča na temerinskom bazenu neće biti ni ove godine. Njihova rekonstrukcija nije planirana ni u poslednjoj odluci o budžetu, odnosno drugom rebalansu budžeta za 2019. godinu. Kada će doći na red i da li su uopšte u planu, rukovodstvo JKP Temerin nije dalo odgovor. Ostali su nemi i za sva druga pitanja u vezi sa pločama i nezakonitostima u rekonstrukciji korita. Šef službe bazena u vreme rekonstrukcije Milan Grujičić rekao je da ne može da govori jer je „usmeno“ smenjen i uputio nas na sadašnjeg šefa bazena Nenada Dunovića kome su, kako kaže, upućena pitanja „veoma dobro poznata“. Međutim, Dunović je odbio da govori

Građevinski inženjeri koji su bili deo same izgradnje bazena, ali i radova na podbačanju ploča, takođe nisu želeli da komentarišu situaciju na bazenu, niti da daju bezbednosnu procenu.

Marija Grbić (VOICE)