U predmetima protiv osumnjičenih inspektora i predstavnika državnih organa, koji se pred novosadskim Osnovnim sudom vode u slučaju požara u diskoteci Kontrast, 13 puta je odlagan glavni pretres, a u nekim predmetima on još uvek nije ni održan.
Slučaj požara u Kontrastu, u kojem je 1. aprila 2012. godine poginulo šest mladih ljudi, pred sudom je već više od tri godine, a kada se radi o odgovornosti državnih organa, institucija ili inspektora, priča se nije pomerila sa početne tačke, upozorili su roditelji nastradale dece.
Na primer, u slučaju suđenja inspektorima za kontrolu i nadzor objekata novosadskog odeljenja Sektora za vanredne situacije, koji su obavili kontrolu i nadzor Kontrasta (Slavko Hajrović, Tihomir Vulević i Maja Golubović), krivična prijava je podneta još 2012. godine. Istraga protiv ovih protivpožarnih inspektora pokrenuta je tek u junu 2014. godine. Od tada pa do danas u ovom slučaju nije održan ni glavni pretres. Prema podacima sa Portala sudova Srbije, glavni pretres je odlagan čak šest puta.
Pred Osnovnim sudom je i predmet koji se vodi protiv građevinskog inspektora Veselina Kerca. Krivična prijava protiv njega podneta je 2013. godine, iste godine pokrenut je i sudski postupak, a glavni pretres od tada je odlagan pet puta. Konačno je održan tek 21. aprila 2015, kada je Kerac porekao krivicu za loše obavljenu inspekciju kluba Kontrast 2010. godine. Nastavak glavnog pretresa biće tek 18. juna, kada će biti saslušavani svedoci.
Većina ovih odlaganja pravdana je štrajkom advokata, ali je uočljivo da su predmeti predati tužilaštvu mnogo ranije nego što je advokatura u Srbiji bila stupila u štrajk u septembru 2014. godine.
Ovo opravdanje moglo bi biti uvaženo jedino u slučaju suđenja turističkoj inspektorki Radislavi Rončević, koji je 8. jula 2014. dodeljen sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu Srđanu Saviću. Glavni pretres je održan 24. marta 2015. godine, a pre toga je dva puta odlagan u novembru i decembru 2014, kada je štrajk advokata još uvek trajao. Međutim, mora se napomenuti da je i protiv nje krivična prijava podneta 2012. godine, tako da se i u ovom slučaju ceo proces otegao više od dve godine. Ona je na kraju oslobođena optužbe da je pribavila korist zakupcu tog lokala Slaviši Stankoviću u vidu nesmetanog rada, baš na dan objavljivanja ovog teksta, a tužilac ima pravo žalbe na tu presudu.
Zašto su se često menjale sudije?
Osim što prolaze godine, na ovim predmetima smenjuju se i sudije. U predmetu protiv tri inspektora, suđenje je vodila sudija Sandra Gavanski, a sada sudija Branka Popović, kod Veselin Kerca započela je sudija Gordana Latinović, a sada je nadležna sudija Nataša Vojnović. U svakoj od ovih promena potrebno je dodatno vreme da se nove sudije upoznaju sa predmetom pa se agonija roditelja produžava.
VOICE je Osnovnom sudu u Novom Sadu dva puta uputio Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. U oba slučaja sud je, pod obrazloženjem da traženi podaci ne predstavljaju informacije od javnog značaja – jer bi sud morao da sačini novi dokument kako bi odogovorio – odbio da dostavi odgovore na pitanja koliko puta su ročišta za slučaj Kontrast odlagana, koliko puta su menjane sudije i zašto se to događalo. Isto pitanje upućeno je i Osnovnom javnom tužilaštvu, koje nas je u odgovoru uputilo nazad na Osnovni sud.
U fiokama tužilaštva predmeti stoje više od dve godine
VOICE je uputio i pitanja Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, kako bismo saznali šta se dešava sa krivičnim prijavama protiv ljudi koji se nalaze u državnim organima. U većini odgovora navedeno je da je “u toku prikupljanje potrebnih obaveštenja, nakon čega će biti doneta javnotužilačka odluka”, dok je u jednom od predmeta “doneta naredba o veštačenju”.
Radi se o krivičnim prijavama koje se već godinama nalaze pred tužilaštvima, a protiv predstavnika Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Saše Rančića i članova komisije koji su trebalo da daju analizu propusta vatrogasaca, zatim protiv predstavnika novosadskog odeljenja tog sektora Boška Pilipovića, pa protiv inspektora Zorana Jošića, koji je izvršio nadzor i kontrolu objekata diskoteke Kontrast 19. decembra 2012. godine, kao i protiv inspektora Dušana Miškovića, Dragoslava Durkalića i Dragoslava Klisure.
Samo za jednu od njih se pouzdano zna – roditeljima poginulih stiglo je u februaru 2015.rešenje iz Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu o odbacivanju krivične prijave protiv vatrogasaca koji su tu noć bili na licu mesta. Rešenjem je odbačena krivična prijava protiv komandira čete Gorana Krstića u vatrogasno-spasilačkoj jedinici Novi Sad i za zlouptrebu službenog položaja protiv šefa smene Darka Jocića i komandira čete Gorana Krstića i Gojka Rodića, kao i protiv još nekolicine zaposlenih u ovoj jedinici.
Branko Miladinović, otac preminule novinarke Tamare, očajan je zbog situacije pred tužilaštvom i kaže da je od podnošenja ovih krivičnih prijava prošlo dve i po godine, a da se ništa nije pomerilo sa nule. “Ako se uzme u obzir da je načelnik sektora za vanredne situacije odredio tim radnika sektora za vanredne situacije da oceni rad radnika sektora za vanredne situacije, i ti navodi se uzimaju zdravo za gotovo od strane zamenika tužioca, znači da zamenik tužioca ne radi svoj posao kako treba, ne sprovodi istragu samostalno i krši zakon. Dovodi sebe u zloupotrebu službenog položaja, što je krivica koja je po članu 360 Krivičnog zakonika kažnjiva kaznom zatvora. Prema tome, mi ćemo sve učiniti da i oni budu procesuirani, ali kako procesuirati zamenika tužioca, jer kada vi protiv njega podnesete krivičnu prijavu, ona opet dolazi direktno njemu. To je apsurd!”, rekao je Miladinović.
Njegovo Udruženje građana “Istina – Tamarini zakoni” zatražilo je 13. maja 2015. da zbog svih propusta i odugovlačenja sa dužnosti bude razrešena Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac. “Zbog kršenja javnotužilačke zakletve, tužilačkog kodeksa, kašnjenja sa odlukama i javašluka novosadskog tužilaštva i suda u postupajućim predmetima novosadske diskoteke Kontrast, podnosimo predsednici Skupštine Srbije inicjativu za smenu Zagorke Dolovac”, navedeno je u obrazloženju inicijative. Istovremeno Udruženje je sledećeg dana podnelo i kirivičnu prijavu protiv novosadskog tužioca koji je zadužen za slučaj Kontrast kao i njegovih zamenika.
Predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonijević ocenio je za VOICE da ova inicijativa verovatno neće imati mnogo uspeha. “Imajući u vidu uslove za razrešenje javnog tužioca i prilično striktne uslove za sprovođenje ovog postupka, čini se da se ova inicijativa pre može posmatrati kao apel roditelja za sprovođenje nadzora i konačno dobijanje presude u ovom postupku”, ocenio je Antonijević.
Jelena Dalmacija, majka preminule mlade doktorke nauka Milene, rekla je za VOICE da neće odustati od dokaza koje su tokom tri godine suđenja prikupili, a koji se tiču propusta vatrogasaca tokom gašenja požara i krivičnih prijava koje tužioci ignorišu. Ona tvrdi da vatrogasci nisu na teren izašli sa ispravnom opremom, da šef smene nije pravilno obavio izviđanje terena i tako nije primetio moguće prilaze objektu, kao i hidrant koji se nalazio svega oko 100 metara od Kontrasta, pa su vodu morali da donose sa udaljenijeg mesta. Krivičnom prijavom su ih teretili i da nisu omogućili da unesrećenima bude pružena medicinska pomoć. “Deca su bila živa kada su vatrogasci stigli na lice mesta i to se može lako dokazati ako se pogleda listing poziva. Oni su olako pretpostavili da u objektu nema živih, iako su im prisutni govorili da u toaletu ima još ljudi. Mi ne želimo nikoga da šaljemo u zatvor ili da rasturamo porodice i nanosimo bol. Jedino što nas zanima je da se konačno utvrdi prava istina, da se nešto slično više ne bi ponovilo i kako bi bili izmenjeni pravilnici, način obuke vatrogasaca i rad inspektora na terenu”, kazala je Jelena Dalmacija, čiji je muž Božo i sam sudski veštak za požare.
Dodala je da tokom godina suđenja nisu dobili valjane i potpune pravne savete, te da su tek nedavno saznali da se protiv ove odluke tužilaštva mogu požaliti Savetu javnih tužilaca. Ako i oni ne budu uvažili dokaze koji su prikupljeni tokom tri godine od kada se tragedija desila, Dalmacije su za VOICE rekli da će istinu i pravdu potražiti pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. “Nećemo odustati dok ne utvrdimo ko nam je ubio decu”, kazala je ona.
Pred tužilaštvom sada i nova krivična prijava
Nakon što je odbačena krivična prijava protiv vatrogasaca, Branko Miladinović je pokrenuo novu protiv sedam vartogasaca po iste četiri tačke po kojima ih je prijava teretila i prvi put. Ovoga puta on se obratio Višem javnom tužilaštvu i Apelacionom sudu. “Apelacionom sudu sam se obratio kako bi uticali na Više tužilaštvo da ne vraća krivične prijave mene kao fizičkog lica Osnovnom tužiocu, jer ako on odbaci tu prijavu i mi se prigovorom obratimo Višem tužilaštvu, koje takođe može da je odbaci, mi smo onda onemogućeni kao fizička lica i građani da nastavimo postupke protiv prekršilaca zakona odgovornih iz organa uprave. Mi smo kao građani došli u situaciju da se za svoja prava borimo van države, što je sramota”, kazao je Miladinović.
Dodao je da u postupcima protiv inspektora, koji se već nalaze pred tužilaštvom, roditelji nisu uvršćeni u oštećene, kada se radi o procesuiranju odgovornih iz državnih organa. “Znači država sve radi, država je dozvolila rad tog objekta, država vrši nadzor i kontrolu preko Sektora za vanredne situacije, preko tog Sektora država prva gasi požar i onda taj isti Sektor prvi izlazi na lice mesta da vrši uviđaj. Automatski, vi ste vezanih ruku. Dalje, tužilaštvo i sud preuzimaju sve što se tiče procesuiranja i mogu da rade šta hoće. Mi kao građani i fizička lica smo totalno obespravljeni”, naveo je Miladinović.
Iz YUCOM-a objašnjavaju da činjenica da roditelji nisu navedeni kao oštećeni ujedno znači da oni nemaju pravo da u postupku učestvuju, niti da imaju prava koja prema Zakonu o krivičnom postupku pripadaju oštećenima: da predlažu dokaze, istaknu imovinsko-pravni zahtev, da se upoznaju sa dokazima, budu obavešteni o odbacivanju krivične prijave ili o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja, kao ni da podnesu prigovor protiv takve odluke javnog tužioca, itd.
Viši sud – maratonom do pravde
Poznato je da je jedino suđenje koje je dovelo do presude bilo ono vlasniku objekta u kom je radio „Kontrast“, Alojzu Ganiću, zakupcima Slaviši Stanišiću i Dejanu Ratkoviću i električaru Miroslavu Papugi. Prvo suđenje nije dovelo do prvostepene presude iako je odluka bila da će ukupna kazna biti više od 30 godina zatvora kada je suđenje vraćeno na početak. Presude su konačno donete pre skoro devet meseci, ali su još uvek nepravosnažne, jer su žalbe podnete u novembru i u decembru 2014. godine. Na portalu Sudova Srbije, gde je javnosti omogućeno da bar delimično prati tok suđenja, nije naveden datum kada će sud konačno zatvoriti ovaj predmet. Apelacioni sud je održao javnu sednicu veća na kojoj je raspravljano o žalbama. Sada se čeka odluka Apelacionog suda, a moguće je ukidanje prvostepene presude i ponovno suđenje, potvrđivanje prvostepene ili preinačenje sa drugačijom odlukom.
„Sudija je pisao presudu tri meseca! Dočekali smo presudu, ali zbog štrajka advokata, advokati osuđenih, koji su na slobodi nisu iz fahova preuzeli prvostepenu presudu. Kada su ih preuzeli imali su još mesec dana rok za žalbu i tako u nedogled”, kazao je Miladinović.
Da li je prekršeno pravo na razuman rok suđenja?
Pravo na suđenje u razumnom roku predviđeno je kako Ustavom Srbije (čl. 32), tako i Zakonikom o krivičnom postupku (član 14), navode iz YUCOM-a i objašnjavaju da je sud dužan da obezbedi ostvarivanje ovog prava i da onemogući odugovlačenje postupka zloupotrebom procesnih prava.
“Utvrđivanje da je u određenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku do skoro je bilo u nadležnosti Ustavnog suda Srbije. Poslednjim izmenama Zakona o uređenju sudova, građani i pravna lica, koja smatraju da im je u sudskom postupku, koji još uvek nije okončan, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, umesto da Ustavnom sudu podnesu ustavnu žalbu, imaju pravo da neposredno višem redovnom sudu podnesu zahtev za zaštitu navedenog prava. Prilikom ocenjivanja da li je došlo do povrede ovog prava, mora se uzeti u obzir i složenost predmeta, ali i ponašanje sudskih organa. Predmetnim zahtevom, stranka može zahtevati utvrđenje da je u konkretnom slučaju došlo do povrede prava, novčanu naknadu zbog povrede i, najvažnije, tražiti da se odredi rok u kome će se navedeni postupak okončati”, navode iz YUCOMA.
Maja Leđenac (VOICE)
