Interseks osobe – stigmatizovane i nevidljive u Srbiji

Procene su da oko 3,5 odsto beba može biti rođeno sa nekom od interseks varijacija. To su osobe koje su po rođenju nedefinisane kao dečak ili devojčica. Iako žive sa nama takve osobe su u našem pravnom sistemu nevidljive, a u društvu stigmatizovane, upozoravaju sagovornici Autonomije. Iza skraćenice LGBTQIA nalaze se grupacije osoba koje su višestruko diskriminisane u našem društvu. I dok je značenje pet slova u skraćenici u javnosti makar poznato, tek mali broj ljudi zna koje je značenje slova „I“ (INTERSEKS), kažu u udruženju „XY Spectrum“, organizaciji koja je posvećena promociji prava i unapređenju položaja interseks osoba. „Interseks je krovni termin za osobe rođene sa varijacijama polnih karakteristika, hromozoma i/ili hormona koji ne moraju odgovarati društvenim i medicinskim očekivanjima. Osobe čija anatomija, a u anatomiju pored genitalija spadaju i hromozomi i hormoni, ne pripada specifično ni jednoj ni drugoj kategoriji. Većina takvih osoba je već kao beba polno nedefinisana“, objašnjava za Autonomiju izvršni direktor organizacije „XY Spectrum“ Kristian Ranđelović. Bez obzira na to što tek rođenu interseks bebu nije moguće okarakterisati kao dečaka ili devojčicu, da ne bude zabune, reč je o zdravoj bebi, na toj informaciji insistira ginekolog i doktor psiholoških nauka prof.dr Artur Bjelica. On dodaje da „mi ne živimo u crno belom svetu i nekada beba može da bude potpuno zdrava, ali da ima karakteristike oba pola, bez obzira na to da li se radi o hromozomskim karakteristikama, anatomskim ili krakteristikama na nivou hormona“. A Interseks beba, odnosno osoba, prema podacima Ujedinjenih nacija ima 1,7 odsto u svetu. Problem sa preciznijim određivanjem broja je u tome što se određene interseks varijacije ne vide odmah po rođenju. U nekim slučajevima interseks stanje, odnosno telo, može se otkriti tokom detinjstva, u pubertetu, a nekada čak i u odraslom dobu. Tako se podatak UN odnosi na decu do šest godina starosti i zato je procena udruženja „XY Spectrum“ da interseks osoba ima mnogo više. U udruženju kažu da oko 3,5 odsto osoba može biti rođeno sa nekom od interseks varijacija. Neshvaćeni i diskriminisani Oni žive pored nas, ali su ipak nevidljivi, neshvaćeni, diskriminisani. „Nas prati stigma, velika stigma. Osim toga što su nevidljivi, inteseks ljudi su i stigmatizovani. Oni su marginalizovani i u odnosu na ostale LGBT osobe, ali i u odnosu na osobe sa hendikepom, što je jako veliki problem“, kaže Kristian Ranđelović koji je i sam interseks osoba. Kao prvo, objašnjava on, prema našim zakonima roditelj je dužan da u roku od trideset dana po rođenju bebu prijavi kao muško ili žensko i da joj da ime. Postavlja se pitanje šta je sa interseks bebama u tom smislu. Praksa pokazuje da roditelji tada, najčešće na osnovu analiza koje predoče lekari, sami odluče kako će prijaviti bebu, da li će je zavesti kao dečaka ili devojčicu. Interseks bebi roditelji najčešće daju neutralno, uniseks ime Vanja, Saša itd. i nadaju se da su pogodili pravi pol. U većini zemalja, pa i u Srbiji „normalizacija“, odnosno hirurško rešavanje pola deteta i dalje je najčešća medicinska praksa. Dete se podvrgava hirurškim intervencijama kojima se genitalije modifikuju tako da liče na jedan ili drugi pol. Hirurzi često intervencije na interseks bebama pravdaju “društveno neophodnim”, a to potvrđuje i dr Artur Bjelica ginekolog na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu.

LGBTIQAL – Lesbians – samoidentifikovane žene koje emotivno, spritualno i seksualno privlače druge žene G – Gay – samoidentifikovani muškarci koje emotivno, spritualno i seksualno privlače drugi miškarci B – Bisexsual – osobe koje emotivno, spiritualno i seksualno ulaze u odnose sa osobama bilo kog pola i roda T – Transgeneder – osoba koja je u procesu tranzicije iz jednog pola u drugi, osoba koja je ovu tranziciju završila ili osoba čije rodno i polno izražavanje nije u skladu sa pripisanim polom Q – Queer – osobe koje kažu za sebe da se ne uklapaju ni u jednu od definicija. Biti kvir je proces preispitivanja pola, roda, seksualnosti. I – Intersexual – osobe koje po anatomiji ne pripadaju isključivo u muški ili ženski pol A -Asexual – osoba koja ne oseća seksualnu privlačnost

„Najčešća medicinska praksa na žalost jeste da ukalupi interseks osobu nakon rođenja u jedan od definisanih polova ne dozvoljavajući kategoriju interseksa. Nije praksa da se katogorija interseks ostavi do momenta kada bi indvidua sama mogla da odluči kom polu pripada, već se insitira na korekciji ka dominantnim karakteristikama na osnovu hromozomskih, hormonskih i drugih analiza“, objašnjava za Autonomiju dr Bjelica. “Optimalna politika roda”, koju je zastupao Džon Monej (John Money), polazila je od pretpostavke da rana intervencija omogućava da se izbegne konfuzija roda kod deteta, ali nema dokaza za tu tvrdnju. Upravo suprotno, rane intervencije često su ostavljale psihičke i fizičke posledice na interseks osobu, to na osnovu različitih iskustava i svedočenja tvrde u udruženju „XY Spectrum“. Problem je u tome što se genitalnom hirurgijom ne može uvek pogoditi pol deteta. Međutim, to nije jedini problem, tu je i trauma koja prati ceo proces, objašnjava interseks osoba Kristian Ranđelović.

(Video preuzet sa sajta XY Spectrum) „Realnost svakog od nas jeste da ćemo ako nas nešto zaboli odreagovati, ali odreagujemo onako kako mi želimo, a deca i bebe koja su podvrgnute normalizaciji pola nisu same odlučile, nije im data mogućnost izbora. I nije samo to problem. To je život po bolnicama, stalni pregledi, ispitivanja, diletacija organa, ožiljci. Zatim izostajanje iz škole, odbacivanje, roditelji često sakrivaju takvu decu, kasnije deca kada odrastu imaju problem sa pronalaskom posla i… I kada se to sve osloni na jedno dete i jednu porodicu jasno je da je teret ogroman. Tako da hirurgija nije jedini problem, ali ona svakako usložnjava problem“, navodi on. „Diskrimišemo dete jer mu namećemo kojeg će pola biti“ Da hirurška intervencija i normalizovanje pola pored fizičkih ožiljaka ostavlja i psihološke posledice na dete potvrđuje i psihološkinja, savetnica Pokrajinskog zaštitnika građana Svetlana Nešić Bajgo. „Inteseks osoba kada odraste možda nije svesna i ne seća se šta joj se tačno dogodilo, ali telo je zapamtilo. Trauma se odražava na desnu hemisferu u mozgu koja je više zadužena za emocije, emocije izazivaju lučenje hormona i o tome ostaju zapisi u našem telu“, objašnja psihološkinja za Autonomiju. Nešić Bajgo dodaje da moramo imati na umu da hirurškom intervencijom nad interseks decom, kršimo sva četiri krovna prava koja su garantovana Konvencijom o pravima deteta. Kao prvo, hirurške interevencije se najčešće dešavaju na onom uzrastu kada dete još nema priliku i mogućnost da izrazi svoj stav i mišljenje. Time se krši pravo deteta na participaciju i mišljenje. „Zatim diskrimišemo dete jer mu namećemo kojeg će pola biti. Roditelji odlučuju da li će dete biti dečak ili devojčica i zanemaruje činjenicu da interseks podrazumeva preko 40 varijacija polnih karakteristika. Ugroženo je i dečje pravo na opstanak, život i razvoj zato što tim intervencijama nanosimo povrede na lični i telesni integritet deteta, što kasnije može dovesti do ozbiljnih posledica. Ne samo da ostaju telesni ožiljci, već može doći do ozbiljnih disfunkcionalnosti u načinu i kvalitetu života. Konvenecija o pravima deteta dalje kaže – postupanje u najboljem interesu deteta – mi moramo dakle da proverimo kako naša odluka utiče na dete i koje će posledice ona imati u budućnosti. Ukoliko nismo dobro procenili mi smo na putu da ne postupamo u najboljem ineteresu deteta“, upozorava psihološkinja. Malta je prva zemlja koja je 2015. ukinula hirurške modifikacije pola bez prethodnog pristanka osobe, uključujući i interseks osobe. Evropski parlament je početkom 2019. godine usvojio Rezoluciju o pravima interseks osoba kojom se osuđuje tzv. normalizovanje pola. Sistem da obezbedi mogućnost izbora Kristian Ranđelović, izvršni direktor udruženja „XY Spectrum“ kaže da je to značajno na globalnom nivou, zato što se cela planeta vrti oko velikih institucija i njihovih odluka. Međutim na lokalnom novu, kaže, to još nema nikakvu težinu. „Nemamo zainteresovane institucije za problem u našoj zemlji, a interseks osobe se slabo javalju i govore o problemu. Ćutanje je ogromno i jednostavno nema mesta za interseks osobe u našem sistemu, odnosno nema sigurnog mesta, osim nevladinih organizacija koje se bave temom. Tako da će ova tema u Srbiju doći tek za nekoliko godina“, dodaje Ranđelović.

XY Spektrum je osnovan 2017. godine u Beogradu. To je organizacija posvećena promociji prava, unapređenju položaja i kvaliteta života interseks i trans osoba i njihovih porodica. Telefon organizacije 060 6130669 Mejl adresa [email protected] Radno vreme od 10h do 18h

(Video preuzet sa sajta XY Spectrum) Svaki napredak kada je položaj interseks osoba u pitanju i dalje je na nivou pojedinaca, ne sistema. Svest lekara se menja, tema u javnosti jeste prisutnija, ali to ni blizu nije dovoljno saglasni su sagovornici Autonomije. Deci se oduvek, već generacijama pol pripisuje po rođenju i zato je potrebno uložiti ogroman napor da se takva praksa promeni. Zadatak zdravstvenog sistema mora biti stvaranje mogućnosti izbora kaže dr Artur Bjelica. „Važno je da postignemo to da se ne insistira da roditelji po rođenju moraju da se opredele da li je interseks beba muškog ili ženskog pola. Mora postojati mogućnost da se osoba sama izjasni o tome, kada poraste, i kada bude sigurna kojeg je pola ili čak da i dalje ostane i opredeljuje se kao interseks osoba ako je to njena odluka“. Psihološkinja Svetlana Nešić Bajgo dodaje da je neophodno smanjiti ćutanje i stigmu u društvu. Iako je to težak zadatak, roditelji moraju prihvatiti dete onakvo kako jeste, kaže ona „ako roditelj oseća sram, krivicu znači da nije prihvatilo interseks dete. Posledično i dete razvija osećaj srama i krivice i doživljava sebe kao nekog ko ima problem i nanosi teškoću porodici. U takvim okolnostima dete ne može da razvije osećaj vrednosti sebe kao ljudskog bića“. Organizacije posvećene ljudskim pravima sve više skreću pažnju na praksu koja ima štetne posledice i diskriminaciju prema interseks osobama. Fokus je na medicinskim intervencijama bez saglasnosti, stigmu, diskriminaciju, mogućnost za traženje pravde i odštete, pristup informacijama i podršci. Tamara Srijemac (Autonomija)(Tekst je nastao u okviru projekta „Protiv mržnje i stereotipa, bez patetike i lažnog saosećanja – profesionalno i afirmativno“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)