Problem gradskog stadiona u Kuli traje već gotovo 25 godina. Stadiona u stvari zvanično nema – stadion je livada, piše u katastarskim knjigama pod parcelom veličine 40 hiljada kvadratnih metara. Naime, objekat koji je sagrađen još 1992. godine, nikada nije legalizovan, pa je bivši prvoligaš Fudbalski klub Hajduk, svoje utakmice igrao u nelegalizovanom objektu.
Kada je počela gradnja ovog stadiona, izdata je lokacijska dozvola na pet godina, tribine su postavljene, a spoljašnji deo stadiona izdeljen je na komercijalne lokale veličine od oko 15 do 50 kvadratnih metara, koji su prodati zainteresovanim kupcima za tadašnjih oko 1.200 nemačkih maraka za kvadrat. Međutim, do danas ovaj objekat nije uveden u knjige. Tako Hajduk ima problem sa imovinom, čiji bivši čelnici u legalizaciji stadiona vide jedini spas od bankrota.
“Klub nema stadion, pa tako nema ni imovinu koju bi mogao da proda i namiri dugove, odnosno da je ponudi kao svoju potencijalnim finansijerima. A niko ne želi da uloži u nešto što pravno ne postoji, jer želi da zna šta dobija tim ulaganjem”, kazao je za VOICE Milan Sredanović, dugogodišnji istaknuti član FK Hajduka, trener i trenutno jedini čovek koji se bori da od bankrota spasi ono što je od Haduka ostalo.
Nakon što je 2010. godine Fudbalski klub Hajduk iz Kule prvi put otišao u stečaj, napravljen je reprogram dugova na pet godina. Tokom ovog perioda tadašnji predsednik kluba Zoran Osmajić 2013. godine je podneo ostavku i klub je istupio iz prvoligaškog takmičenja, “zato što su na naplatu došli stari dugovi, koje klub nije imao kako da vrati”.
Dakle, dugovi su Hajdukovi, a najveću cifru potražuje svakako država kojoj je klub na ime poreza dužan oko 3,5 miliona evra. Sredanović kaže da bi strane koje sada potražuju novac i dugovanja ostale “kratkih rukava”, jer ukoliko bi Privredni sud u Somboru doneo odluku da proglasi bankrot, imovina kluba bila bi ponuđena za prodaju na aukcijama, kako bi se podmirila ta potraživanja, ali da tada ne bi imalo ni šta da se proda. “Sam stadion ne postoji. Mi gledamo u njega, ali njega zapravo nema”, kazao je Sredanović i dodao da prodajom ostale imovine Hajduka: stolica, kancelarijskog nameštaja, starih kompjutera i sličnih predmeta, ne bi mogao da se pokrije ni delić duga.
Pravnik i advokat iz Novog Sada Marko Nikolić rekao je za VOICE da bez obzira na sve pravne smetnje Hajduk ipak ima imovinu, jer pravo korišćenja zemljišta na kom je izgrađen stadion, a koje je upisano u korist Hajduka, zapravo i jeste njegova imovina. “I samo pravo korišćenja ima svoju tržišnu vrednost i može biti predmet pravnog prometa. Nelegalni objekti takođe jesu imovina, samo što je tržišna vrednost nelegalnog objekta manja od vrednosti upisanog, odnosno legalnog objekta za oko 30 odsto. To znači da je i stadion, iako nelegalan, imovina Hajduka u stečaju i kao takav može biti predmet kupovine iz stečajnog postupka, s tim što bi kupca kasnije teretili troškovi legalizacije stadiona, ukoliko ona bude moguća zbog imovinskih problema”, rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, svaki kupac bi znao šta kupuje – stadion kao nelegalni objekat sa nerešenim imovinsko-zemljišnim stanjem, za koji će kasnije morati platiti naknadu za legalizaciju, ako pre toga dobije saglasnost svih vlasnika zemljišta na kome se prostire stadion, a na kojem nema pravo korišćenja. “U svakom slučaju Hajduk u stečaju, ako bi hteo da legalizuje stadion, to neće moći bez plaćanja naknade za legalizaciju, koja po bilo kom zakonu sigurno neće biti mala”, kazao je Nikolić.
Osim što tribine stadiona nikada nisu legalizovane, isto se desilo i sa lokalima ispod tribina koji su prodati kupcima i koji su trebali da postanu kancelarije, prodavnice ili kafići. Ljudi koji su 1992. godine kupili lokale, na ovoj prilično atraktivnoj lokaciji u centru gada, do danas nisu dobili dozvolu za njihovu dalju adaptaciju, jer ni oni nisu legalizovani zajedno sa samim stadionom. Oko 20 privatnika iz Kule još od tada čeka na rešenje situacije. Lokale nikada nisu dobili, a novac su uplatili.
Pet godina posle prvog stečaja, u istoj situaciji našao se i Omladinski klub Hajduk, koji vodi Sredanović, a koji je svojevrsni naslednik bivšeg prvoligaša. Njima je stadion dat na korišćenje pod uslovom da ga održavaju. Prvi reprogram nije uspeo i stečaj je ponovo proglašen u februaru 2015. godine, pa ni omladinci koji sada treniraju na stadionu nemaju izvesnu budućnost, iako su počeli da postižu zapažene rezultate na takmičenjima.
Tribine ipak ostaju
Stadion FK Hajduka sagrađen je 1992. godine, zahvaljujući agilnosti tadašnje uprave i uz malu pomoć tadašnjih gradskih vlasti. Objekat je projektovao arhitekta Miodrag Rakočević, a tribine su kapaciteta blizu šest hiljada mesta. Zanimljivo je da je na izgradnji stadiona Hajduk tada poslovao sa firmom za izradu montažnih betonskih elemenata iz Slovenije, iz mesta Murska Sobota. Usred radova izbio je rat u bivšoj Jugoslaviji pa je isporučen samo deo tribina, dok je ostatak bio “zaglavljen” zbog oružanih sukoba i nikada nije stigao do Kule. I ovoj firmi je Hajduk bio dužan isplatu, po Kuli se godinama šuškalo da će tribine biti odnete jer nisu plaćene, ali je Sredanović objasnio da je situacija rešena i da Slovenci više ne potražuju novac od kluba.
Zemljište na kojem se stadion nalazi je u javnoj svojini, Hajduk ima pravo na korišćenje, a jedan njegov deo nalazi se i na parceli koja pripada opštini Kula, pa tako i sama opština potražuje od kluba oko 1,7 miliona dinara za korišćenje građevinskog zemljišta. Deo stadiona zašao je i u parcelu pored Velikog bačkog kanala, koji je deo sistema Dunav-Tisa-Dunav i pripada preduzeću Vode Vojvodine, a prema rečima Sredanovića jedan deo pripada i Katoličkoj crkvi, koja je takođe tražila po restituciji da joj se to zemljište vrati. “Ovo sa Vodama Vojvodine i crkvom se može lako rešiti kako bi stadion bio konačno legalizovan, međutim svi su digli ruke od Hajduka, opštinski čelnici nisu bili zainteresovani ni da siđu na sastanak Uprave i Skupštine kluba kada je 2013. doneta odluka o gašenju”, kazao je Sredanović. Prema njegovim rečima, crkvi bi moglo biti ponuđeno neko drugo zemljište iste veličine, a uprava Hajduka je već kontaktirala Vode Vojvodine, kako bi pokušali da zajedno dođu do rešenja.
Iz preduzeća Vode Vojvodine za VOICE su kazali da se Fudbalski klub Hajduk obratio tom preduzeću 6. decembra 2011. godine sa zahtevom za preparcelaciju katastarskih parcela br. 5795/1 K.O. Kula, a radi legalizacije fudbalskog stadiona. Navedena parcela je u svojini Srbije, a pravo korišćenja ima Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine.
“Članom 27. Zakona o javnoj svojini propisano je da o pribavljanju i raspolaganju stvarima u svojini Republike Srbije odlučuje Vlada Srbije. Imajući to u vidu, Vode Vojvodine, kao korisnik predmetne parcele, podnosiocu zahteva dalo je pozitivno mišljenje sa stanovišta obavljanja vodne delatnosti. Za regulisanje imovinsko-pravnih odnosa i pribavljanja saglasnosti za legalizaciju fudbalskog stadiona, podnosioca zahteva uputili smo na vlasnika parcele, odnosno Vladu Srbije. Posle toga, predstavnici Fudbalskog kluba Hajduk nisu nam se više obraćali”, naveli su u preduzeću.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je početkom juna ove godine da je u pripremi novi zakon o legalizaciji objekata koji će biti jednokratan, kako bi bio rešen problem oko jedan i po milion nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji.
S obzirom na informacije iz Vlade Srbije, stečajni upravnik Hajduka Ljubo Subotić pokrenuo je postupak legalizacije, što je od njega tražio i sudija zadužen za predmet u Privrednom sudu u Somboru. On očekuje da će po novim jednokratnim propisima stadion konačno moći da bude legalizovan i njegovo vlasništvo upisano na Hajduk. Kako je Subotić objasnio za VOICE, ročište pred proglašenje bankrota održano je 4. jula 2015, ali je konačan termin pomeren za 21. avgust. Do tada on ne može sa sigurnošću da kaže kolike su cifre koje će ovog puta biti na stolu pred Odborom poverilaca Hajduka i pred sudom. Prema trenutno dostupnim informacijama, dugovanja potražuje oko 35 ljudi, međutim, samo sud će biti nadležan da odobri ta potraživanja, tako da se do 21. avgusta neće tačno znati koliki je iznos u pitanju.
Kada je reprogram napravljen u februaru 2010. godine, potraživanja su iznosila više od 200 miliona dinara. Prema rečima Sredanovića, ovo je mala cifra s obzirom na to kolika su dugovanja opraštana od strane države Crvenoj zvezdi i Partizanu, kako bi se stvorili uslovi za njihovu lakšu privatizaciju i opstanak ovih klubova. “Hajduk iz Kule će 19. avgusta proslaviti 90 godina postojanja, mi ćemo organizovati proslavu svojim sopstvenim snagama. Sramotno je da jedan ovakav klub, sa ovakvom tradicijom, doživi da bude pušten niz vodu”, kazao je Sredanović.
Maja Leđenac (VOICE)
