Prvakinja sveta u juniorskoj konkurenciji. Najbolja na Balkanu. Svetski rekord. Druga na Evropskom prvenstvu. Druga najbolja mlada sportiskinja u Evropi, ali zato u istoj kategoriji najbolja u Srbiji.

I sve ovo u samo jednoj godini!

Prošla, 2021. godina, bila je – malo je reći – zaista uspešna za odskora 18-godišnju Adrianu Vilagoš, bacačicu koplja. Trenutno velikoj atletskoj nadi iz Malog Iđoša pre nekoliko godina malo je nedostajalo da krene majčinim sportskim stopama i ostvari se u jednom drugom sportu. U malim mestima, kakav jeste Mali Iđoš, i dalje, srećom, žive oni koji imaju velike snove. I ciljeve.

Sa svim titulama i rekordima, mnogi – svi, da se ne lažemo! – jedva čekaju vide Adrianu na Olimpijskim igrama u Parizu za dve godine. Ni ona ne krije da joj to cilj.

„Jeste, moj cilj je odlazak na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine, ali se trenutno ne pripremam za Pariz, već imam bliže ciljeve. Želim da učestvujem ove godine na Evropskom bacačkom kupu u Leiri, da odbranim titulu juniorske svetske šampionke iz Kenije, i da učestvujem na Evroskom šampionatu za seniore u Minhenu, pa je trenažni ciklus usmeren na ova takmičenja, ali svaka priprema, rad, napredak me vodi i bliže Parizu, rekla je nedavno u intervjuu za portal Magločistač.

No, samo pre pet godine njena sportska karijera mogla je da ode u sasvim drugom pravcu. I vrlo verovatno da bismo o njoj danas slušali kao pak o vrsnoj rukometašici i, opet, velikoj nadi za mesto u seniorskoj reprezentaciji.

Majka Đerđa, koja i u ulozi trenera ima veoma važnu ulogu u njenoj karijeri, bivša je rukometašica i nekako je bilo logično da se Adriana najpre oproba u tom sportu. S treninzima je počela u prvom razredu osnovne škole u rodnom joj Malom Iđošu, kada su njeni snažni šutevi privukli pažnju nastavnika fizičkog – do mere da je prijavi na Okružno takmičenje iz atletike u disciplini bacanja vorteksa.

„Na samom zagrevanju, pre takmičenja, prvi put sam videla ovu spravu, ali sam pobedila i plasirala sam se na školsku olimpijadu Vojvodine, gde sam takođe bila prva. Do sledećeg školskog takmičenja nisam bacala više vorteks, ali nakon što sam ponovo bila ubedljivo prva u Vojvodini, dobili smo ponudu od senćanskog atletskog kluba (ŽAK) da bacam vorteks za njih na klupskim takmičenjima. Prihvatila sam, ali sam na vorteks i dalje gledala kao na zabavu i sporednu disciplinu pored rukometa.“

Kako je zavolela koplje

Kako je propisano da se vorteks baca samo do 14. godine života, Adriana je morala da bira – posvetiti se rukometu ili naučiti tehniku bacanja koplja.

„Dogovorili smo se da nastavi sa bacanjem koplja. Tada je bila sedmi razred i primljena je bila u Mađarsku nacionalnu rukometnu akademiju“, priseća se majka Đerđe. Rukometni savez Mađarske dao je Adriani vremena da se odluči dok ne završi osmi razred. I upravo u tih godinu dana Adriana je zavolela koplje (ali ipak nije potpuno batalila rukomet). Buduća atletska nada Srbije tada je rođena.

Valjalo je, za početak, savladati tehniku. Mama Đerđe priznaje da im je u tome mnogo pomogao internet.

„Ja se stvarno trudim i dan-danas da se usavršim. Od početnog, kada nisam ništa znala, smatram da sam dosta dobro napredovala. Naravno, još mnogo toga ne znam, ali trudim se“, kaže majka svetske juniorske šampionke koja je to postala – već sa 17 godina!

Krenula je od koplja težine 400 grama i ubrzo je imala najbolji rezultat na svetu za devojčice od 13 godina. „To mi je dalo znak da sam na dobrom putu i ostala sam u atletici“, kaže Adriana. Ipak, rukomet je igrala sve do pre dve godine, a danas tek povremeno na treninzima.

Voli i rukomet i koplje, ali u svojim ljubavima ipak prepoznaje razliku. „Za uspeh ekipe nije dovoljno da ti igraš dobro, da daš sve od sebe, dok u bacanju vorteksa i koplja rezultat zavisi samo od tebe, od tvog truda, rada i želje. Uvek mi je izazov da premašim sebe, da moja sprava leti bar centimetar duže nego ranije, a kada bih u tome uspela, osećala bih veliko zadovoljstvo i sreću.“

Pre četiri godine prvi put je privukla pažnju sportske javnosti kada je postavila svetski rekord u konkurenciji takmičarki do 14 godina. Njeno koplje od 400 grama tada je letelo do granice od 63 metra i 80 centimetara.

„Fenomenalan je osećaj biti prva na svetu“

Prošle godine u glavnom gradu Kenije, Najrobiju, ponela je titulu svetske juniorske prvakinje, bacivši olimpijsko koplje od 600 grama 61,64 metra, čime je postavila novi državni rekord za takmičarke do 20 godina.

„Fenomenalan je osećaj biti prva na svetu, a kada stojiš na pobedničkom postolju i za tebe sviraju tvoju himnu – to je nešto neopisivo. U početku, kada sam se počela baviti ovim sportom, mučila sam se sa učenjem tehnike i nisam ni pomišljala da ću jednom biti prvakinja sveta. Kasnije, kako su dolazili bolji rezultati, počela sam da sanjam o tome, ali nije bilo dovoljno samo sanjati, već sam i naporno trenirala da ostvarim taj san.

Pre toga, Adriana je u Talinu na Evropskom prvenstvu za juniore osvojila srebrnu medalju, gde je do daljine od 60,44 metra hitnula takođe olimpijsko, 600-gramsko koplje.

Na 18. prvenstvu Balkana za mlađe juniore i juniorke, takmičare do 18 godina, koje je održano 14. avgusta 2021. godine u Kraljevu, Adriana je koplje težine 500 grama bacila do najboljeg svetskog rezultata u konkurenciji mlađih juniorki – 70,10 metara. Drugoplasirana takmičarka bacila je koplje čak 20 metara manje.

Na 71. Memorijalnom turniru „Boris Hanžeković“ u Zagrebu, septembra prošle godine, zauzelo je drugo mesto bacivši hitac do 62,36 metara, što je njen najbolji rezultat sa seniorskim kopljem od 600 grama. Prvo mesto osvojila je finalistkinja Olimpijskih igara u Tokiju.

A na kraju te godine usledila su zaslužena priznanja. Glasovi svih nacionalnih olimpijskih komiteta Evrope krajem prošle godine doneli su joj drugo mesto na izboru najboljeg mladog sportiste u Evropi. Adriana je prva među talentima iz Srbije koja je ušla u konkurenciju za najboljeg mladog sportistu Evrope u izboru Evropskih olimpijskih komiteta od 2010. godine, od kada se ova prestižna nagrada i dodeljuje.

Olimpijski komitet Srbije (OKS) dodelio joj je, takođe prošle godine, priznanje za najuspešnijeg mladog sportistu – Trofej Bobane Momčilović Veličković, koji nosi ime ranopreminule višestruke evropske šampionke u streljaštvu.

„Veoma sam srećna i zadovoljna sa dosadašnjim rezultatima i nadam se da je ovo tek početak moje karijere. Moj veliki cilj i plan jesu Olimpijske igre. Ovo je velika čast za mene što imam priliku da budem sa najboljim sportistima Srbije. Ovo veče je velika motivacija da jednog dana krenem njihovim stopama“, izjavila je na svečanosti u OKS Adriana Vilagoš.

Zato su njenim stopama već krenule devojčice iz – samo u nazivu mesta, očito – Malog Iđoša: njih 13 je prošlog leta počelo je da trenira atletiku. Omiljena disciplina? Bacanje koplja, hát persze!

Denis Kolundžija (VOICE, foto: lična arhiva)