Skupštinsku klupu Autonomne Pokrajine Vojvodine danas greju svakojaka imena koja malošta urade za razvoj plodne ravnice. Među njima je i jedno ime koje se toj autonomiji protivi, čovek koji se ne baš prijateljski rastao sa nekoliko stranaka ali koji je već deset godina uz Srpsku naprednu stranku, „čuvar“ ugleda predsednika Srbije, bivši direktor novosadske „Informatike“ odakle je otpušten, komentator televizije Pink i (crkveno) odlikovani političar – Aleksandar Đurđev.

Počnimo redom.

Rođen je u Novom Sadu 1980. godine. Diplomirao je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde je 2005. godine stekao i zvanje master inženjera. Već naredne godine postaje savetnik direktora Radio-televizije Vojvodine (RTV). U periodu od te 2006. godine pa do danas promenio je nekoliko političkih stranaka, skupštinskih klupa i visokih pozicija u javnim preduzećima.

Menjao stranke, ostao veran SNS-u

U vreme lokalnih izbora 2012. godine Aleksandar Đurđev je bio član pokreta Dveri. Nakon što su odbili direktivu iz vrha stranke da ne ulaze u koaliciju sa SNS-om posle izbora, Đurđev, Miroslav Parović i saradnici formiraju „Treću Srbiju“, slićno kao i Dveri – ekstremno desničarsku klerikalnu stranku koja se zalagala za ukidanje autonomije Vojvodine i za to da Novi Sad postane glavni grad Srbije.

Novopečena stranka dodaje odborničke glasove SNS-u i pomaže „naprednjacima“ da „prekomponuju“ vlast u Novom Sadu u septembru 2012, na čuvenoj sednici koja je trajala do sitnih jutarnjih sati, a tajnost glasanja bila obezbeđena iza bolničkog paravana. Zauzvrat dobijaju nekoliko javnih preduzeća na upravljanje, među kojima i „Informatiku“, o čemu će reči biti kasnije.

Na sajtu „Transnafta a.d. Pančevo“, gde je Đurđev trenutno angažovan kao izvršni direktor, navodi se da je u tom periodu obavljao i funkciju savetnika gradonačelnika Novog Sada a potom predsednika Saveta za bezbednost Grada Novog Sada.

Pojedini funkcioneri i članovi “Treće Srbije” su preko firme “Feedback Cousulting & New Media Production” bili umešani i u sumnjivu privatizaciju medija u Srbiji, o čemu će takođe biti reči u nastavku teksta.

Ipak, trećesrbijanci nisu dugo izdržali zajedno.

Tačnije, Đurđev je u julu 2015. godine, prema navodima tadašnjeg predsednika Treće Srbije Miroslava Parovića, izbačen iz stranke. Blic je tada preneo Parovićeve reči da je Đurđev izbačen jer je uzurpirao internetski sajt stranke.

Nekoliko dana kasnije Đurđev osniva udruženje građana “Vreme je za Akciju – Srpska liga”. Naredne godine delatnost ovog udruženja postaje “izdavanje novina” a ime prerasta u “Vreme je za Akciju – Nova Srpska Desnica”. Udruženje postaje “Poredak” 2018. godine, a u februaru 2020. godine “Institut za političko umrežavanje”.

Zanimljivo, prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Srpska liga je kao politička stranka upisana u registar 2010. godine a osnovana 2009. godine.

Đurđev je na pokrajinskim izborima 2016. godine bio na listi Srpsko ruskog pokreta a 2020. godine je bio na listi SNS kao kadar PUPS-a, kada je i uspeo da zauzme mesto u skupštinskoj klupi.

Đurđev kao direktor javnih preduzeća i propast „Informatike“

Kao generalni sekretar „Treće Srbije“ Đurđev u septembru 2012. godine postaje izvršni direktor novosadskog javnog preduzeća „Informatika“. Na toj poziciji ostaje do 2015. godine, kada je dobio otkaz zbog niza kontroverzi sa kojima je bio dovođen u vezu u javnosti.

Iste te 2015. godine Đurđev je optužio novinarku Blica Anu Lalić da radi za “hrvatsku obaveštajnu službu”, nakon što mu je ona postavila pitanje u vezi sa navodima da je maltretirao osoblje Skupštine grada.

“Đurđev je konobara ponižavao pred desetak ljudi u kabinetu svog stranačkog kolege, zamenika predsednika Skupštine grada Miroslava Ilića. Nakon odbijanja da popije ‘otrovanu’ kafu, Đurđev je šoljicu od besa razbio tako da je kafe bilo po celom kabinetu”, pisao je Blic.

“Govorio mi je: ‘Đubre jedno, šta si to sipao u kafu’ i insistirao da sazna ‘za koga ja radim’. Direktno me je optužio da želim sve da ih otrujem. Terao me je pred svima u kabinetu da popijem kafu koju sam doneo. Odbio sam ga više puta, a on je zatim iz besa razbio punu šolju (…) Za 27 godina rada ovde služio sam 12 predsednika država i mnogo važnije ljude od gospode iz Treće Srbije, i ne pamtim ništa slično”, ispričao je tada konobar Dragan Novaković.

Đurđev je demantovao ove navode.

Bivši radnik Informatike Miodrag Krivokuća dostavio je medijima 2014. godine snimak na kom se čuje kako su mu dve osobe, za koje je Krivokuća rekao da su rukovodioci “Informatike” a jedan od njih i odbornik “Treće Srbije” u Skupštini grada, ponudile da će ga vratiti na posao u preduzeću “Informatika”, ako stranci “Treća Srbija” bude obezbedi 30 glasova na parlamentarnim izborima. Taj sastanak je, prema navodima Krivokuće, inicirao upravo Đurđev.

Agencija za sprečavanje korupcije je 2017. godine pokrenula postupak protiv Aleksandra Đurđeva zbog sukoba interesa, odnosno zato što je zasnovao radni odnos sa JKP “Informatika” dok je istovremeno bio odbornik u Skupštini grada, o čemu nije obavestio Agenciju.

U Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije iz 2015. godine, kao primer uticaja na medije uzet je slučaj Treće Srbije i Đurđeva na čelu JKP „Informatika“.

„Prema navodima iz izveštaja DRI o izvršenoj reviziji kod JKP Informatika Novi Sad za 2013. godinu, navedeno preduzeće je ugovorilo usluge oglašavanja, reklame i propagande u toku 2013. godine, bez sprovođenja postupka javne nabavke na način propisan Zakonom o javnim nabavkama. Rukovodstvo preduzeća je na osnovu diskrecionih odluka zaključilo šest ugovora ukupne vrednosti 8,7 miliona dinara. Predmet ugovora je oglašavanje, reklamiranje i informisanje javnosti o poslovnim aktivnostima na internet stranicama različitih sajtova“, navodi se u pomenutom Izveštaju.

Najviše novca otišlo je dnevnom listu Kurir.

Dodaje se i da se „može pretpostaviti da je na osnovu diskrecionih ugovora koje rukovodstvo JKP Informatika zaključilo sa pružaocem usluga oglašavanja upravo Treća Srbija obezbedila prisustvo svojih funkcionera u javnosti, medijsku prepoznatljivost, promovisanje političkih stavova i aktivnosti“.

Zbog niza pomenutih kontroverzi u septembru 2015. godine Đurđevu je Informatika uručila otkaz.

PR “Informatike” Mirjana Beronja izjavila je tada za medije da je Đurđev otpušten osam dana nakon što je dobio upozorenje pred otkaz koje preduzeće nije moglo da mu uruči zato što nije dolazio na posao.

Đurđev je odgovorio da je otpušten zbog političkog progona neistomišljenika.

Đurđev nije mnogo patio. Ubrzo prelazi u JP “Srbijagas” a potom 2017. godine u JP “Transnafta”, gde je i danas na poziciji izvršnog direktora za trgovinu naftom i derivatima nafte.

Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, Đurđev od “Transnafte” mesečno prihoduje 180.000 dinara a kao poslanik Skupštine Vojvodine još 43.000 dinara.

Prema podacima Agencije iz 2020. godine, Đurđev poseduje mnogobrojne nepokretnosti na svoje ime. On je prijavio da je samo dvosoban stan kupio, dok je vikendicu od 105 metara kvadratnih, vinograd veličine 450 metara kvadratnih i pet njiva ukupne veličine 29 hektara dobio na poklon. Prema izveštaju iz maja ove godine, Đurđevu su takođe “darivane” nepokretnosti – dobio je dva građevinska zemljišta veličine gotovo 1000 metara kvadratnih i još nekoliko njiva.

Privatizacija medija

Svoju “medijsku” karijeru Đurđev je počeo odmah posle studija kada postaje savetnik generalnog direktora RTV-a, u vreme dominacije DSS i crkvenih kadrova u toj medijskoj ustanovi..

U martu 2013. godine Đurđev izlazi iz vlasništva firme „Feedback Cousulting & New Media Production“, sa kojom je ostao u vezi preko novog vlasnika Danijela Kulačina, tada sekretara Treće Srbije. Ova firma je kasnije bila umešana u kontroverznu privatizaciju lokalnih medija.

U pomenutom Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, firma “Feedback Cousulting & New Media Production” iskazala je interesovanje za privatizaciju Politike, RTV Studija B i Dnevnika. Ipak, Savet navodi da nije jasno kako bi Kulačin finansirao kupovinu ovih medija, s obzirom da je ukupna dobit firme te godine bila 11.000 evra.

Nezavisno udruženje novinara Srbije objavilo je 2014. godine da Kulačin sa svojom firmom planira da kupi još devet lokalnih medija u Vojvodini.

Kulačin je tada demantovao da ima veze sa Trećom Srbijom, iako je to potvrđeno na sajtu Skupštine grada Novog Sada, preneli su mediji.

Prema poslednjim podacima Agencije za privredne registre, firma “Feedback Cousulting & New Media Production” registrovana je na istoj adresi kao i udruženje građana “Institut za političko umrežavanja” (bivša Vreme je za Akciju – Srpska liga), čiji je zastupnik upravo Aleksandar Đurđev.

“Feedback Cousulting & New Media Production” prestaje da postoji 2020. godine.

Branilac Vučićevog ugleda

U žižu javnosti Đurđev ponovo dolazi sredinom 2021. godine, kada sa svojim “Institutom za političko umrežavanje” pokreće “Peticiju za odlučnu odbranu ugleda i institucije predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića od medijskog rata koji protiv njega vode političke i interesne grupe u zemlji i okruženju i medijima pod njihovom kontrolom“.

Peticiju je tada potpisalo više stotina ljudi, uglavnom funckionera SNS-a, njihovih koalicionih partnera i estradne ličnosti.

Ova peticija nastala je kao odgovor na iskaze vođa kriminalne grupe Veljka Belivuka da su sarađivali sa predstavnicima vlasti ali i samim Vučićem.

Tada se i prvi put pročulo za udruženje Aleksandra Đurđeva, koje sebe karakteriše kao “patriotsku i nevladinu organizaciju osnovanu 2020. godine u Beogradu”.

Ova “patriotska i nevladina organizacija” ipak nije osnovana 2020. godine u Beogradu.

Kako u prethodnom delu teksta stoji, Institut za političko umrežavanje je naslednik Srpske lige, Nove srpske desnice i Poretka. U trenutku kada se “rađa” Institut za političko umrežavanje menja se i sedište udruženja – iz Beograda u Novi Sad. Privredna delatnost ovog udruženja i dalje je “izdavanje novina”, stoji na sajtu APR-a.

Kada je o aktuelnostima reč, Institut za političko umrežavanje ove godine pokrenuo je i “Peticiju protiv uvođenja sankcija Ruskoj Federaciju”, koju su, pored Đurđeva, potpisale još 72 osobe među kojima akademik Matija Bećeković, predsednik SPS-a Ivica Dačić, Aleksandar Šešelj iz SRS-a i drugi.

Takođe, kako otkriva VOICE, Đurđev 2017. godine postaje jedan od zadrugara zemljoradničke zadruge “Dukatar” iz Mošorina i tamo ostaje do septembra 2020. godine, kada postaje poslanik Skupštine APV. Jedan od zastupnika “Dukatara” bio je i Danijel Kulačin.

Đurđev je od 2015. do 2022. godine bio i predsednik udruženja “Sveti Hubert”.

Ovo udruženje dobilo je 2019. godine 300.000 dinara od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za održavanje manifestacije “Sveti Hubert”, o čemu je pisao VOICE.

Đurđev se u medijima spominje i kao predsednik Upravnog odbora “Centra za razvoj Šajkaške”, na čijem je čelu Danijel Kulačin.

Ova organizacija odlikovala je u julu direktora Republičkog geodetskog zavoda Borka Draškovića “za odbranu od hakerskih napada” a pre nekoliko nedelja i predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića

Veran desnici i Rusiji

„Apel za ukidanje veronauke u školama i za jačanje sekularne države koji je pokrenula grupa izrazito antisrpskih i antipravoslavno orijentisanih intelektualaca dokaz je da se još uvek borimo sa recidivima titoističkog bogoboračkog režima koji je imao za cilj da raskoreni i pravoslavlje i Srpstvo, a koji je danas preobučen u levo-liberalne kvazielite poput potpisnika pomenutog apela – izjavio je predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev“, stoji na sajtu ove političke stranke.

Đurđev dodaje i da „dok je veronauka bila obavezan predmet u školama, a Srpska pravoslavna crkva bila zvanična državna crkva, Srbija je napredovala iz dana u dan”.

Na njegovom Tviter nalogu jasno izražava stavove protiv Parade ponosa nedavno (ne)održane u Beogradu. Protivi se zakonu o istopolnim brakovima.

Čest je gost na televiziji Pink.

Narodna skupština Republike Srpske u martu ove godine uručila mu je zahvalnicu za izuzetan doprinos od naročitog interesa za ovaj manji entitet Bosne i Hercegodine.

Pre dva meseca sremski episkop SPC-a Vasilije odlikovao ga je i Ordenom Svetoga Maksima Brankovića za “delatnu ljubav prema Crkvi”. U zvaničnoj biografiji piše i da je nosilac titula  “Vitez komandir Reda Orla Gruzije” i “Bešavne dolame gospoda našeg Isusa Hrista”.

Stava je da Kosovo treba “ustupiti” Rusiji na 99 godina.

Petar Alimpijević (VOICE, foto: Medija centar Beograd)