Izrazito uvredljivo ponašanje prema ženama/ devojkama/ tinejdžerkama od strane popularnog jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg pod nadimkom Baka Prase, više je pravilo nego izuzetak u našem izrazito patrijarhalnom, „muškom“ društvu, mišljenje je stručnjakinja za oblast rodne ravnopravnosti koje su govorile za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Da je kultura u Srbiji na strani muškaraca smatra edukatorka u Autonomnom ženskom centru Sanja Pavlović. Prema njenim rečima, iako naizgled paradoksalno, ne iznenađuje broj devojaka koje su stale u odbranu Bogdana Ilića, jer niko od nas nije izuzet od kulture u kojoj odrastamo i živimo, a koja je prisutna kroz formalno obrazovanje, medije, igrice i društvene mreže, imajući u vidu i činjenicu da više od polovine tinejdžera muškog pola u Srbiji svakodnevno pristupa pornografskom sadržaju koji prikazuje eksplicitno verbalno ili fizičko nasilje prema ženama.
„Ovo (slučaj Bogdana Ilića) je povezano i sa samom temom nasilja prema ženama o kojoj se u javnosti govori mnogo, ali često to nije na adekvatan način, te još uvek postoji duboko nerazumevanje samog pojma nasilja prema ženama. Jedan od najčešćih mitova jeste da je žena, svojih ponašanjem, oblačenjem ili nekim drugim ličnim izborom izazvala ili doprinela nasilju koje se desilo“, kaže Sanja Pavlović. Ona dodaje da se ovakvim prebacivanjem odgovornosti sa nasilnika na žrtvu šalje poruka muškarcima da nasilničko ponašanje neće imati posledice a ženama da su same krive za ono što ih je „snašlo“.
Na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru i na Instagramu, pojavili su se komentari u kojima osuđuju maloletnicu koja je objavila prepiske da je Baka Prase imao seksualne odnose sa maloletnicama. Čak su optuživali i devojčice koje su boravile u stanu kod Bogdana Ilića da su znale u šta se upuštaju, da su one htele da spavaju s njime. Kritikovali su i roditelje devojčica koji ih „nisu dobro vaspitali“ i „ne znaju šta im deca rade“, sve u svrhu relativizacije i odbrane jutjubera. Ilić je na svom jutjub kanalu objavio video pod nazivom „Narkomanka me optužuje da sam pedofil“ u trajanju od 34 minuta u kojem koristi mnogo psovki i uvreda za tinejdžerku koja je objavila prepiske neprestano nazivajući je „narkomankom“ i „kurvom“. Pravdao se da je „samo muškarac“ i da je „logično spavati sa devojkom ukoliko ona to želi“, nakon čega je dodao da bi svaki muškarac uradio isto na njegovom mestu.
Prasetu navodno ništa nije jasno
Ovakvo ponašanje kao problematično vidi i saradnica udruženja Ženske studije i istraživanja Margareta Bašaragin koja smatra da su motivi za jutjuberovu burnu reakciju koja je usledila nakon optužbi čisto finansijske prirode, s obzirom da su mu kompanije otkazale velike oglase.
„Bogdanu Iliću očigledno nije bilo sasvim jasno da je njegovo ponašanje pogrešno i nedozvoljeno, ali njegovim finansijerima jeste, zato su i ‘zavrnuli slavinu’! I šta sad Ilić radi? Obraća se svojim vernim ‘pratiocima’ za pomoć. Obrće situaciju i tvrdi da je žrtva on, a ne devojke koje je iskoristio! Potom čini još lošiju stvar – počinje da vređa i nipodaštava devojku koja se drznula da se pobuni i tuži ga za nedolično ponašanje i zloupotrebu, i to nazivajući je pogrdnim imenima i pripisujući joj ružne osobine!“, navodi Margareta Bašaragin.
Veličina problema koji proističe iz ovakvog ponašanja ogleda se u činjenici da kanal ovog jutjubera ima gotovo dva miliona pratilaca i da ga prate uglavnom deca i tinejdžeri koji najčešće nekritički konzumiraju sadržaj sa društvenih mreža. Ovakvim nastupom se daje primer mladima kakvo ponašanje je poželjno i kako se treba ponašati prema ženama, koje u ovom slučaju Ilić naziva „kurvama“.
Srbija bez poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Zakonom o zabrani diskriminacije uspostavljena je institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti čiji je zadatak sprečavanje svih vidova diskriminacije, zaštita ravnopravnosti u svim oblasnima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, razmatranje pritužbi građana i davanje mišljenja i preporuka u konkretnim slučajevima, kao i upozoravanje javnosti na teške slučajeve diskriminacije.
Prethodna Poverenica Brankica Janković izabrana je na funkciju 27. maja 2015. godine i prema zakonu mandat Poverenika traje pet godina i prestaje danom prestanka mandata, odnosno 27. maja 2020. godine što znači da trenutno postoji vakuum pošto nije izabran novi Poverenik. Ona je krajem juna u jutarnjem programu RTS-a govorila o ovom problemu i navela da je pravna praznina učinjena još 2009. godine kada je zakon donet.
„Nažalost epidemija kovida-19 je sprečila da se izmenama i dopunama zakona to pitanje reši. Sada imamo jednu situaciju da zapravo institucije ne funkcionišu zbog toga što nije uređeno ko vrši funkciju do izbora, tako da je došlo do jedne prilično složene situacije“, kazala je tada Brankica Janković. Do razrešenja ove situacije, sve pritužbe koje su poslate nakon prestanka mandata Poverenice, na razrešenje čekaju sledećeg Poverenika. To je ujedno i razlog zašto VOICE nije mogao da dobije komentar iz Kancelarije Poverenika.
Profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu Svenka Savić smatra da niko nema opravdanje da vređa i radi nedozvoljene radnje, te da za to treba da bude kažnjen ili ukoren. Ona rešenje vidi u pravilnom vaspitanju dece, u kojem će neko od članova porodice detetu objasniti šta je ispravno činiti a šta ne. Negovanjem narativa prema kojem će „dečaci biti dečaci“ ili „samo muškarci“ koji ne mogu da obuzdaju svoje seksualne i druge nagone, a žene uvek biti te koje su krive jer „ko zna šta je ona uradila da zasluži to“, menja se percepcija mlađih naraštaja koji odrastaju u takvom okruženju.
„Ne negujemo svi (narativ da će ‘dečaci biti dečaci’), ima divnih primer drugačijeg ponašanja, nego ga otimaju drugi, a dužnost je novinara da to ne samo konstatuje i javno objavi nego i da svojim primerom pokaže kako je moguće drugačije. Ali – na vreme, a ne post festum“, zaključuje profesorka Savić.
Žene kao večita meta
Prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, žene predstavljaju drugu najugroženiju društvenu grupu u društvu u Srbiji, i to smatra 42 odsto ispitanika u istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Žene su na ovom mestu odmah ispod Roma, „za“ koje se izjasnilo 51 odsto ispitanih a iznad pripadnika LGBT populacije, za koje 33 odsto ispitanika smatra da su ugroženi.
Prema istom istraživanju, najčešći razlozi ugroženosti su tradicionalna podela rodnih uloga, opterećenost kućnim poslom i briga za porodicu posledično utiču i na njihov položaj na tržištu rada, a uzroci koji dovode do podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno njihove stereotipne uloge i dalje proizvode nejednakosti u svakodnevnom životu.
Prethodnu godinu na polju diskriminacije u medijima obeležila je diskriminacija žena, govor mržnje, mizogine i seksističke izjave, vređanja, pretnje, pritisci i uvrede na račun Marije Lukić zbog pokretanja postupka protiv predsednika opštine Brus koji ju je seksualno uznemiravao, vređanje Milene Ivanović, udovice ubijenog Olivera Ivanovića i neprimereno izveštavanje o pojedinim ženama iz javnog života. Prema redovnom godišnjem istraživanju koje sprovodi institucija Poverenika, društvena mreža Tviter postala je poligon za obračun sa neistomišljenicima, gde je govor mržnje i diskriminatorni narativ doživeo vrhunac.
Ovakav trend nastavio se i u 2020. godini. Milutin Jeličić Jutka je prvostepeno osuđen na tri meseca zatvora posle dve godine trajanja sudskog spora tokom kojeg je Marija Lukić trpela uvrede i pritiske, voditelj emisije Fokus Oliver Jakšić je pitao doktorku Dariju Kisić Tepavčević „kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada je najteže? Mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko drugi, ali muškog pola?“,novinarku Žaklinu Tatalović je preko društvenih mreža proganjao glavni i odgovorni urednik InformeraDragan J. Vučićević nazivajući je pogrdnim imenima, a tokom nedavnih demonstracija u Beogradu policajac je pendrekom po zadnjici udario novinarku portala Nova S Milicu Božinović samo zato što je žena.
Danilo Kovačević (VOICE, naslovna fotografija: screenshot YouTube)
(tekst je nastao kao rezultat novinarskog rada autora u okviru fakultetske prakse na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu)
