Bogićevićevi ljudi opet na vodećim funkcijama u Fabrici akumulatora 

Prodaja čuvene Fabrike akumulatora Sombor (FAS) u stečaju švajcarskom preduzeću Batagon International suštinski nije donela ništa novo, jer se u strukturi menadžmenta i dalje nalaze rukovodioci iz vremena kada je vlasnik FAS-a bio kontroverzni šabački biznismen Miroslav Bogićević. A radnici, njih 800, po svoj prilici uopšte neće biti obeštećeni. 

Istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) pokazalo je da je nekoliko bivših rukovodilaca FAS-a do uvođenja stečaja maja 2015. godine, novi vlasnik ponovo imenovao na najviše funkcije. To su pre svih jedno vreme generalni direktor Goran Šešić (smenjen tokom marta ove godine), komercijalni direktor Tomislav Bugarski i tehnički direktor Sergej Dedić, dugogodišnji veoma bliski saradnici Miroslava Bogićevića.

Osim u Fabrici akumulatora, Šešić i Bugarski bili su i na rukovodećim mestima u preduzećima čiji je osnivač bio Bogićevićev Farmakom. Kako za VOICE navodi bivši radnik fabrike akomulatora koji je želeo da ostane anoniman, za Šešića i Bugarskog može se reći da su Bogićevićevi ljudi od najvećeg poverenja koji su firmu odveli u stečaj, a sada se ponovo pojavljuju kao kadrovi novog vlasnika koji navodno želi da oživi proizvodnju te poznate fabrike.

FAS je prodat iz stečaja tek nakon šestog pokušaja švajcarskoj firmi Batagon International AG, u vlasništvu državljanina Srbije Dalibora Matića. Prva prodajna cena iznosila je 3,6 miliona evra i osim predstavnika bivših radnika u Odboru poverilaca bila je neprihvatljiva za ostala četiri člana odbora. Isti slučaj bio je i pri ponudi Batagona od 4,5 odnosno 5,05 miliona evra. Vašingtonski IFC (ogranak Svetske banke) prihvatio je ponude od šest, a kasnije i sedam miliona evra, ali prodaja ni tada nije uspela jer su preostala tri člana odbora bila protiv. Tek je cenu od 7,35 miliona evra prihvatio i predstavnik Mediolanum investa (otkupili potraživanja Banke Inteza), pa je 1. decembra prošle godine ozvaničena prodaja FAS-a iz stečaja. Komercijalna banka ostala je uzdržana, dok je predstavnik turske Hall banke glasao protiv prodaje.

Prodajom FAS-a svi razlučni poverioci (IFC, Hall banka, Komercijalna banka i Mediolanum invest) skinuli su hipoteku sa imovine fabrike. Privredni sud u Somboru 20. decembra obavešten je od stečajnog upravnika Predraga Ljubovića da je Batagon dan ranije uplatio 7,35 miliona evra. Shodno tome Privredni sud je 17. januara doneo rešenje da se stečajni postupak obustavi, te da Batagon postaje vlasnik kompletne imovine bez ikakvih obaveza prema ostalim poveriocima ili poreskim organima.

Stečajni upravnik Predrag Ljubović potvrdio je za VOICE da je ovlašteno lice Batagona koje je od njega preuzelo imovinu fabirke bio Goran Šešić. Ljubović je rekao i da su od novca dobijenog od kuporodaje najveći deo već povukli razlučni poverioci, odnosno četiri banke koje su imale hipoteke u fabrici.

„Do sada je od sredstava povučeno šest miliona evra, a ostatak će biti podeljen nakon izrade Nacrta glavne deobe. Potrebno je da se namire troškovi za poslednje tri godine, gde prednjače sudovi i advokati (oko 500.000 evra). Nakon toga isplatiće se poverioci Prvog isplatnog reda, a to su radnici i Poreska uprava kojoj će pripasti veći deo novca“, rekao je Ljubović i dodao da je procenjena vrednost FAS-a bila deset puta manja od ukupnih obaveza (50 miliona evra) te je postignuta cena „jako dobra s obzirom na stanje imovine“.

Milenović: Klasično ispumpavanje para iz privrednog društva?

Finasijska forenzičarka Miroslava Milenović izrazila je pre godinu dana sumnju da je do prezaduženosti FAS-a kod banaka možda došlo „zbog političkih migova“. „Kako i zašto su banke odobravale kredite ostaje pitanje. Pitanje je i šta je bilo od kolaterala (sredstava obezbeđenja) i da li je neko žmurio kada je iste odobravao, odnosno da li je bilo političkih migova da se krediti odobre“, rekla je Milenović.

Prema njenim rečima, ostaje otvoreno pitanje kako su priznavani dugovi. „Da li tako što se fabrika direktno zaduživala kod banaka ili tako što je bila solidarni jemac. Nadam se da je kod priznavanja dugova o tome vođeno računa i da su provere izvršene“, kazala je Milenović i dodala da nije istraženo ni gde su završile pare od kredita.

„Da li je reč o ulaganju koje se nije isplatilo ili o klasičnom ispumpavanju para iz privrednog društva. To je na tužilaštvu da utvrdi“, kazala je Milenović.

Novi vlasnik fabrike Dalibor Matić retko se pojavljivao tokom procesa prodaje. Njegov ovlašteni zastupnik bio je advokat Dejan Simić, široj javnosti poznat po aferi Kofer. Reč je o slučaju iz 2006, kada je Simić, kao tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije, optužen da je od predstavnika Dunav TBI grupe tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga. Mediji su izveštavali da je u aferu bio umešan i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Simić je tvrdio da je Dačić iz njegovog stana izašao 15 minuta ranije nego što je upala policija i pronašla kofer sa 100.000 evra. Simić je 2011. godine pravosnažno oslobođen optužbi.

Uz Simića je prilikom otvaranja ponuda Batagona često bio i gorepomenuti Goran Šešić. Nakon kupovine fabrike Šešić je imenovan za novog direktora. U međuvremenu Šešić je smenjen sa mesta direktora, ali je, kako saznaje VOICE, i dalje angažovan u menadžmentu fabrike.

Nedugo nakon prodaje fabrike prodata je i preostala imovina (četiri imovinske celine i vozni park), što su predstavnici Odbora poverilaca, doduše u izmenjenom sastavu, većinom glasova prihvatili. Što se same fabrike tiče, kako VOICE saznaje, i dalje je u toku priprema za početak nove proizvodnje. Pored predstavnika novog-starog menadžmenta, u njoj svakodnevno boravi i određen broj radnika.

Ko su Goran Šešić i Tomislav Bugarski

Goran Šešić koji je sa Predragom Ljubovićem izvršio primopredaju fabrike u decembru 2017. bio je  upisan u Agenciji za privredne registre kao direktor novoosnovanog preduzeća Batagon energy. Uz njegovo ime kao direktor Batagon Energy tada je upisan i Pero Škavić. U APR-u je promenjeno i sedište fabrike, pa je umesto dosadašnje adrese u Somboru upisan Batajnički drum 12 u Zemunu. Vrlo brzo, tačnije 16. marta Šešić je izbrisan iz registra, a umesto njega je za direktora preduzeća upisan Sveta Vasiljević.

Veoma je važno reći da je Šešić pre dolaska u FASs bio do 11. juna 2014. direktor Retail group Šabac, odnosno do 17. avgusta 2015. direktor Sog trade Voždovac. “Retail group” osnovao je Miroslav Bogićević novembra 2010, dok se kao stoodstotni vlasnik Sog trade vodi Periša Žujović.

Pomenuta Retail group je 12. januara 2016. u Privrednom sudu u Somboru pokrenula sudski postupak protiv FAS-a zbog potraživanja od 639,6 miliona dinara. Sud je u celosti usvojio sniženi tužbeni zahtev Retail grupe u iznosu od 638,9 miliona dinara. Ova presuda je postala pravosnažna.

Retail grupa je tužbom zahtevala da joj se utvrde potraživanja prema Fabrici akumulatora za isporučenu robu i usluge u iznosu od 275,75 miliona dinara, odnosno za novčanu pozajmicu u visini od 363,15 miliona dinara. Oba duga nastala su tokom 2013. i 2014. godine, kada je Šešić većim delom vremenskog perioda bio na čelu Retail grupe.

Retail grupa pominjala se u medijima tokom 2014. godine, kada je njen vlasnik Miroslav Bogićević sa računa te firme platio 50.000 evra za reklamu koncerta pevačice novokomponovane muzike Svetlane Ražnatović. U to vreme, prema pisanju medija, oko 3.500 radnika iz posrnulog Koncerna Farmakom nije redovno primalo plate, a Bogićević im je bio dužan oko četiri miliona evra.

Tomislav Bugarski bio je na rukovodećim funkcijama u dva preduzeća čiji je osnivač Farmakom. Prvo je do 2. oktobra 2014. bio direktor MB Trading Europe Beograd, a potom i MB Trading Šabac do 04. marta 2015.

I MB trading je u dva navrata tužio Fabriku akumulatora, ali je Privredni sud obe tužbe odbacio zbog propuštanja sudskog ročišta. Prvi postupak protiv Fabrike akumulatora bio je vredan 122,9 miliona dinara. Gotovo istog dana „MB trading“ pokrenuo je i spor vredan 157,5 miliona dinara koji je takođe odbačen.

Odredbama Zakona o parničnom postupku predviđeno da, ako tužilac propusti ročište i to ne opravda sudu, tužba se smatra povučenom.

Ali to nije sve kada je reč o tužbama preduzeća iz Koncerna Farmakom protiv Fabrike akumulatora, jer su još dva Bogićevićeva preduzeća potraživala novac pred Privrednim sudom u Somboru.

Zbog duga od 440,1 milion dinara Industrijski kombinat Guča u stečaju podneo je tužbu protiv Fabrike akumulatora 12. januara 2016. (istoga dana kada je FAS tužila i Retail grupa). Drugu tužbu Koncern Farmakom je podneo 8. februara 2016, a ukupna vrednost tog spora iznosila je 3,15 milijardi dinara. Sud je obe tužbe delimično usvojio.

Potraživanje Industrijskog kombinata Guča se pretežno odnosilo na reklamacije za kupljene akumulatore u iznosu od 335,2 miliona dinara i zateznu kamatu u inosu od 103,35 miliona. FAS je preko svog advokata osporio ova potraživanja, a sudski veštak je utvrdio da je Farmakom sudu dostavio samo deo dokumentacije iz celokupnog poslovnog odnosa Industrijskog kombinata Guča, koji nije dovoljno reprezentativan da se sa izvesnošću moglo zaključiti o njegovoj sadržini. Osim toga, veštak je utvrdio da sporni akumulatori nisu ni napustili magacin FAS-a u Somboru „što nije uobičajen sled stvari kod kupoprodaje“. Tužilac nije ponudio sudu obrazloženje za takav način međusobnog poslovanja.

Kada je reč o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na isporučenu a neplaćenu robu od strane FAS-a, utvđeno je da je Farmakom dokazao potraživanja u visini od 1,3 miliona dinara. Sva ostala potraživanja iz tužbe do iznosa od 440,1 milion dinara sud je odbio kao neosnovana.

Sergej Dedić odveo fabriku u stečaj

Tehnički direktor u FAS-u Sergej Dedić nakon kupovine Batagona u FAS-u je već u određenom periodu bio generalni direktor. On je bio na čelu fabrike do 7. maja 2015. godine, tačnije do uvođenja stečajnog postupka.

Pre toga bio je do 6. novembra 2012. i član Upravnog odbora FAS-a. Aktuelni je zastupnik Udruženja akcionara fabrike akumulatora Black Horse i član Upravnog odbora Fondacije za organizovano sakupljanje i reciklažu.

Druga tužba, kojom je Koncern Farmakom potraživao od FAS-a 3,15 milijardi dinara, okončana je prihvatanjem potraživanja u iznosu od 848,3 miliona. Fabrika akumulatora je osporila tužbeni zahtev Farmakoma i izrazila sumnju da su iskazana potraživanja „rezultat simuliranih radnji u poslovnim odnosima dve strane“.

Kako je navedeno u tužbi, Farmakom je od FAS-a, pored ostalog, potraživao 836,6 miliona dinara po osnovu kratkoročnih plasmana pozajmice, odnosno 2,29 milijardi na ime potraživanja za jemstva. Sud je prihvatio prvopomenuti iznos koji FAS nije vratio na ime pozajmice koju je dobio od Farmakoma. Veći deo potraživanja koji se odnosi na jemstva za kredite kod poslovnih banaka sud nije prihvatio.

Dakle, svi osim MB tradinga dobili su sporove protiv Fabrike akumulatora. U celoj priči čini se najzanimljivijim da se Fabrika akumulatora ni u jednom postupku nije žalila na odluku suda.

Zanimljive promene u odboru poverilaca

Početkom godine dogodile su se zanimljive promene u sastavu Odbora poverilaca FAS-a. Predstavnik IFC-a (Svetska banka) je podneo ostavku na članstvo u Odboru poverilaca, a na njegovo mesto došao je predstavnik preduzeća Mifi ag iz švajcarskog kantona Cug. Takođe iz Odbora poverilaca istupio je i predsatvnik Mediolanum investa nakon što je ta firma ustupila svoja potraživanja preduzeću Utma komerc iz Beograda.

Do ovog saznanja došlo se sasvim slučajno nakon što se stečajni upravnik 31. januara obratio Odboru poverilaca sa zahtevom za prodaju preostale imovine FAS-a. Pošto odbor poverilaca u razumnom roku nije odlučio o tom zahtevu, Predrag Ljubović se ponovo nekoliko puta obratio sa istim zahtevom da odbor konačno donese bilo kakvu odluku povodom prodaje preostale imovine FAS-a, ne bi li se stvorili uslovi za okončanje stečajnog postupka. U dokumentu u koji je VOICE imao uvid navodi se da je stečajni upravnik tek 20. marta dobio rešenje od Odbora poverilaca kojim se obaveštava o novonastalim promenama.

Uvidom u registar preduzeća švajcarskog kantona Cug može se videti da je Mifi ag registrovan 21. januara 2016. i da je predsednik borda direktora državljanin Srbije Velimir Jovanović. Zanimljivo je da se sedište Mifi ag nalazi u blizini preduzeća Batagon International, takođe u švajcarskom kantonu Cug.

Velimir Jovanović stoprocentni je vlasnik je M.I. Finance Šabac, preduzeća koje je početkom 2016. kupilo Mlekaru Šabac iz stečaja za 950 miliona dinara. Prethodno je M.I.Finance bio zakupac mlekare od otvaranja stečaja u martu 2015. godine. Privredni sud u Valjevu je otvorio stečaj zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a na predlog vašingtonskog IFC-a. Mlekara Šabac je do uvođenja stečaja bila u sastavu Koncerna Farmakom.

Menadžment M.I.Finance je nakon kupovine odbacio bilo kakvu povezanost sa nekadašnjim vlasnikom mlekare Miroslavom Bogićevićem. „M.I.Finance i njen vlasnik Velimir Jovanović nemaju nikakve veze, niti će ih imati u budućnosti sa bivšim vlasnikom Miroslavom Bogićevićem“, navodi se u saopštenju M.I.Finance.

Jovanović je vlasnik preduzeća Quick Factoring Beograd, odnosno preduzeća u likvidaciji New Economy Beograd. Jovanović poseduje i 70 odsto vlasništva u preduzeću Mediolanum Beograd i 14,6 odsto u Mediolanum Investu, gde je generalni direktor. To znači da je Jovanović veoma aktivan u oba preduzeća koja se pominju u poslednjim promenama u Odboru poverilaca FAS-a: Mediolanum investu i Mifi ag iz Švajcarske.

Mediolanum invest povezan je i sa Retail grupom preko svoje majke firme Mediolanum, odnosno direktorke Nataše Radunović. Ona je do 22. jula 2014. bila zastupnik Retail grupe, a na toj funkciji zamenila je upravo sadašnjeg direktora fabrike akumulatora Gorana Šešića.

Preduzeće Utma komerc Beograd registrovano je za delatnost trgovine na veliko žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje. Vlasnik preduzeća je Dobrosav Bojović, a bio je i na mestu direktora do 7. marta 2018. godine, kada ga je zamenio Aleksandar Šćekić. Važno je reći da je Utma komerc tokom 2012. kupila građevinska preduzeća Napred i Napred Razvoj. Bojović je kasnije kupio i većinski paket Energoprojekt holdinga, o čemu su mediji prošle godine podrobno izveštavali. Iako je postojala zakonska zabrana kupovine akcija po rešenju Komisije za hartije od vrednosti od 31. januara 2017. Bojović je na berzi kupio više od 1,2 miliona akcija Energoprojekt holdinga preko preduzeća Napred razvoj i povezane grupe firmi, čime je postao vlasnik oko 52 odsto akcija.

Radnicima od prodaje fabrike ni dinara

FAS je najbolje poslovne rezultate iskazivao u periodu od 2008. do 2012. godine. “Tada je u fabrici bilo angažovano oko 800 radnika, a proizvedeni akumulatori uglavnom su izvoženi u Rusiju. Dobit se merila milionima evra, a plate su bile redovne”, rekao je za VOICE bivši radnik FAS-a.

On tvrdi da je loš period poslovanja počeo odmah nakon izbora 2012. godine. “Odjednom je došlo do kašnjenja u isplati plata bez ikakvog obrazloženja, iako smo i dalje dobro radili. Nakon izbora mesecima nije bilo para. Uočili smo da je Bogićević počeo da ulaže u druga preduzeća, zaduživao se kod banaka, a uzimao je i avanse za neisporučenu robu”, kazao je ovaj bivši radnik i precizirao da su tada banke počele da blokiraju fabriku.

FAS je otišao u stečaj 4. maja 2015. zbog finansijske blokade od 36 miliona evra. Do trenutka prodaje fabrike ukupan dug prema poveriocima iznosio je oko 50 miliona evra. Ukupno ima oko 1.200 poverilaca FAS-a, a najveći među njima je Svetska banka (IFC) koja potražuje 9,61 milijardu dinara. Brokersko-dilerskom društvu Mediolanum invest FAS je dugovao 1,48 milijardi dinara, Komercijalnoj banci 4,69 milijardi dinara potraživanja, a Hall banci 669 miliona. Novac na ime neisplaćenih zarada čeka više od 800 bivših radnika fabrike, a njihova potraživanja iznose oko 400 miliona dinara.

Stečajni upravnik nedavno je izjavio da je neizvesno kada bi mogle biti regulisane obaveze Fabrike akumulatora Sombor prema bivšim radnicima. „Trenutno je to nemoguće. Imamo dve parnice sa bivšim zakupcima, po ugovorima koje su sklapali moji prethodnici i za koje smatram da su bili štetni po FAS. U pitanju su Dem Hellas i Viskol iz Veternika. Dok god to ne bude rešeno neće biti moguće ispuniti obaveze“, rekao je Ljubović.

On je izrazio sumnju da će i po okončanju tih slučajeva biti dovoljno sredstava za isplatu kompletnih obaveza prema radnicima. „Za radnike nisam siguran da će dobiti novac, možda neku simboličnu cifru. Oni su dok je FAS bio u stečaju dobili devet plata od Fonda solidarnosti i sada je neophodno da taj novac vratimo fondu, pa da vidimo da li će nešto ostati za radnike“, rekao je Ljubović za VOICE.

Darko Šper (VOICE)