Dino park u Novom Sadu otvoren je krajem aprila uz nedostatak dozvola i dokumentacije za gotovo sve njegove delove i sadržaje. Javno komunalno preduzeće Gradsko zelenilo, koje zajedno sa firmom Lagrota upravlja ovim parkom, nije obezbedilo potrebnu dokumentaciju za uvođenje struje na koju treba da se priključe putem Spensa čije zemljište iznajmljuju, tako da dinosaurusi rade uz pomoć agregata.
Takođe, ne postoje ni dozvole za držanje životinja, a sem ugovora koji ide na ruku privatnoj firmi Lagrota, ukoliko grad ne izađe u susret Zelenilu i ne oslobodi ih određenog dela zakupa, ovom preduzeću neće ostati ništa u kasi od zarade Dino parka.
Da se ovaj park iz nekih razloga morao što pre otvoriti govori i činjenica da je to urađeno bez projekta uvođenja struje, odnosno obezbeđenja dozvole za gradnju električne mreže. Već na otvaranju, zbog problema sa jednim od dinosaurusa koji je bio loše sklopljen te je postojala mogućnost strujnog udara, park je zatvoren pre predviđenog vremena.
„Spens ne može da dopusti nijedan priljučak za struju koji ne zadovoljava sve urbanističko tehničke uslove kao i bilo koje priključenje bez tehničke dokumentacije, odnosno projekta električne instalacije. Zakonski nismo u mogućnosti da pustimo struju dok se to ne ispoštuje“, izjavio je direktor Spensa Aleksandar Šukić i dodao da će svaki zahtev koji stigne od Zelenila biti procesuiran u najkraćem roku.
Ipak, njegov njegov kolega i direktor Zelenila Aleksandar Bogdanović kaže kako su sve dozvole za struju pribavljene, te da je problem koji odlaže priključenje već nekoliko nedelja samo birokratska zabuna, odnosno pogrešno napisan naziv rešenja. On dodaje kako je „pitanje dana“ kada će struja stići u park.
Kao kada luna park dođe u grad…
Novosadski Dino park prostire se na 1,7 hektara površine i uključuje 24 replike dinosaurusa, mini jezero, 12D bioskop, rođendaonicu i igraonicu, prostor sa ponijima, restoran, suvenirnicu, teatar, adrenalin parki i mini zoo vrt. Međutim, u ugovoru između Zelenila i Spensa koji im je iznajmio svoje zemljište na godinu dana, navodi se da je zakupljeno samo 360 metara kvadratnih gde se nalaze replike dinosaurusa. Zakup 360 metara kvadratnih Zelenilo tromesečno košta 700.000 dinara. Iz Zelenila tvrde da ukoliko bi zakupili svih 1,7 hektara, posao se ne bi nikome isplatio. No, ostalo zemljište gde se nalaze svi drugi pobrojani objekti uopšte nije zakupljeno nego se Lagroti i Zelenilu naplaćuje kao zauzeće zelene površine. S druge strane, niti jedan od ovih objekata nema dozvolu da se nalazi na tom mestu, a direktor Bogdanović to pravda činjenicom da su to montažno-demontažni objekti koji lako mogu da se premeste. Kako pojednostavljuje, „kao kada luna-park dođe u grad“. Međutim, po Zakonu o planiranju i izgradnji i za ovakve montažne objekte potrebna je dozvola, rešenje za gradnju, te ugovor sa korisnikom prostora na koji način će sve vratiti u prethodno stanje. Bogdanović kaže da je zauzeće zelene površine gde su ostali objekti interni dogovor između Zelenila i Grada u koji očigledno Spens nije uključen iako je zemljište njegovo.
„Podneo sam zahtev Gradskoj upravi za komunalne poslove da nas oslobodi plaćanja zauzeća zelene površine za javni toalet, igraonicu i binu, odnosno za sve što ne donosi prihode, a sve ostalo da bude po redovnim taksama, što nas košta oko 430.000 dinara plus PDV. Ako uračunamo i objekte koji nam ne donose prihode morali bismo platiti još dodatnih 400, 500 hiljada dinara, što znači da bi sve što zaradimo, otišlo gradu“, izjavio je Bogdanović.
Štetan ugovor sa gubitašem sa jednim zaposlenim
Ugovor između Lagrote i Zelenila garantuje privatnom partneru godišnju zaradu od 11 miliona dinara, dok troškovi zakupa zemljišta, uređenja i održavanja parka padaju na račun javnog preduzeća. Obaveza firme Lagrota prema ovom dokumentu je da isporuči replike praistorijskih životinja i ako zatreba popravi kvarove na maketama tokom narednog petogodišnjeg perioda. Privatni partner, po slovu ugovora, nema doslovno ni jednu jedinu obavezu u pogledu plaćanja bilo kakvih troškova uređenja parka. Prihode od prodaje ulaznica Zelenilo i Lagrota će deliti po pola, a garantuje se zarada od 22 miliona godišnje, dok je cena karte 250 dinara za decu i 350 za odrasle.
„Svaki mesec će se od cene prodatih ulaznica odbiti troškovi za struju, komunalije i druge potrebe, a ostatak prihoda će se ravnomerno deliti između Zelenila i Lagrote“, naveo je Bogdanović i dodao da očekuje da će Dino park godišnje imati oko 200.000 posetilaca.
Sa druge strane, firma Lagrota International, koja je pobedila na tenderu za izgradnju Dino parka u Novom Sadu kao jedina koja je podnela dokumentaciju, tokom 2014. godine poslovala je u minusu, u 2015. joj je račun bio u blokadi tri puta, a prema podacima Agencije za privredne registre posluje sa samo jednim zaposlenim.
Uprkos tome, samo tri meseca nakon što je Lagroti poslednji put blokirano poslovanje, i to od 26. do 30. marta 2015. godine, JKP Gradsko Zelenilo je prihvatilo njihovu ponudu na tenderu za izgradnju Dino parka, iako je za taj projekat firma morala da izdvoji od 200 do 400 hiljada evra.
Naime, prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2014. godinu sa sajta Narodne banke Srbije, firma Lagrota International poslovala je tada sa neto gubitkom od 2,3 miliona dinara. Firmi je račun bio blokiran tri puta , a poslednji put od 26. do 30. marta 2015. godine. Manje od tri meseca nakon toga JKP Gradsko Zelenilo je prihvatilo jedinu ponudu na tenderu za izgradnju Dino parka u Novom Sadu, koju je poslala samo ta beogradska firma.
Lagrota International posluje od 2008. godine, a do sada je otvorila tri ogranka. Ogranak čija je delatnost „Odmarališta i slični objekti“, otvoren je 22. aprila 2015. godine, samo dva meseca pre nego što je JKP Gradsko zelenilo otvorilo javni konkurs za izgradnju Dino parka.
Takođe, firma je 8. aprila otvorila ogranak „Dino park Novi Sad“ u Novom Sadu, koji vodi Mladen Tanjga, osoba koja je ranije pominjana kao „kontakt osoba“ u ponudi za zaključenje ugovora između Gradskog zelenila i Lagrote International.
Firma Lagrota International ima samo jednog zaposlenog, a zbog izgradnje Dino parka morali su da unajme nekoliko firmi koje će biti podizvođači radova. Direktor kompanije Mladen Tanjga izjavio je za VOICE da je replike dinosaurusa postavljala kineska firma od koje su i kupili dinosauruse. Naziv firme ne zna i kako kaže do sada nije uspeo da dobije naziv.
„Što se tiče građevinskih poslova, unajmili smo nekoliko firmi koje su obavljale posao za nas, ali sada ne znam da vam pobrojim sve“, objašnjava Tanjga.
Ipak, jedno ime firme je poznato. Prema rečima Mladena Tanjge, novosadska firma Infralogistika je angažovana kao vođa projekta i bavi se logističkim delom celokupnog Dino parka. Po podacima iz Agencije za privredne registre, ovu firmu vodi Željko Berber koji je takođe upravitelj Exit fondacije. Firma Infralogistika učestvuje u organizovanju gotovo svih većih događaja u gradu, a po podacima sa njihovog zvaničnog sajta, partneri su im Grad Novi Sad, Exit fondacija, Cinema City i mnogi drugi.
Nakon više od mesec dana VOICE i dalje nije dobio ugovore koje je Lagrota sklopila sa podizvođačima, kao ni imena firmi koje su učestvovale u izgradnji parka koji je za samo dve nedelje uspeo da ostvari čistu dobit od čak dva miliona dinara.
Nelegalno držanje životinja i kornjače sa Galapagosa
Posetioci Dino parka već sada imaju priliku da jašu ponije, a Bogdanović je najavio i dolazak kornjača sa Galapagosa koje će im pokloniti Beo Zoo vrt. Na pitanje da li su upoznati sa zakonom koji zabranjuje držanje životinja na javnoj površini, direktor je odgovorio da se po njegovom saznanju taj zakon ne odnosi na kornjače sa Galapagosa. Ipak, njegov partner, Mladen Tanjga iz Lagrote ne zna da im stižu kornjače, ali ne zna i da li imaju dozvole za ponije te smatra da je to trebalo da obezbedi konjičko društvo „Petrans“ koje ih je dovelo.
Iz nevladine organizacije Link plus koja se bavi zaštitom životinja, kažu da Odluka o držanju domaćih životinja na teritoriji Novog Sada članom 12. zabranjuje držanje kopitara na području mesne zajednice Stari grad. Zabrana držanja proističe iz dva principa – jedan je zaštita ljudi od buke, neprijatnih mirisa i drugih neprijatnosti u urbanoj sredini, a drugi je obezbeđivanje dobrobiti životinjama kojima u centru grada ne mogu da se pruže odgovarajući uslovi života propisani zakonom.
“Korišćenje ponija za zabavljanje posetilaca Dino parka, kao i korišćenje ponija za rad (jahanje) posebno je problematično jer u takvim uslovima ne postoji način da se zaštiti životinja. Ona se nalazi u parku gde je gužva, velika buka, replike dinosaurusa urliču, što pojačava već nehumane uslove za držanje životinja u najurbanijem delu grada. Kada su u pitanju kornjače, njima svakako nije mesto u parku koji služi za jeftinu zabavu. U industriji zabave životinje se eksploatišu na način da se u potpunosti zapostavljaju njihove potrebe i dobrobit, često su iscrpljene i nemaju adekvatnu negu”, objasnila je predsednica Upravnog odbora Link plusa Nataša Vukmirović te dodala da ako se pokaže da postoji osnov za prijavu podneće ih svim nadležnim državnim organima.
Lea Kotlica/Aleksandar Latas (VOICE)
