Skip to main content

Dok traje pandemija, nekovid pacijenti ‘na čekanju’

25. Nov 2021. Istraživanja
5 min čitanja

U anketi VOICE-a, od 26 ispitanika, samo jedna osoba navela je da nije imala većih problema prilikom odlaska kod lekara

“Nemam vremena da se borim sa sistemom u isto vreme kada mi nije dobro”, ovako je odgovorio učesniki u anketi Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) na pitanje da li će iskoristiti svoje pravo refundacije u privatnoj zdravstvenoj ustanovi (mreža ustanova s kojima RFZO ima potpisan ugovor), ako ne dobije pregled u periodu od 30 dana čekanja, za preglede koji nemaju listu čekanja.

Od 26 anketiranih, 21 nije znalo za ovo pravo.

Kako je najviše odgovora bilo iz Subotice i Novog Sada, kontaktirali smo ispostave RFZO-a ovih mesta. Iz RFZO-a Novi Sad kažu da, od početka pandemije, nisu dobili nijednu prijavu za refundaciju, dok ispostava u Subotici nije dostavila odogovor.

Sagovornici VOICE-a slažu se u tome da bi izjednačavanje državnih i privatnih zdravstvenih ustanova dovelo do poboljšanja stanja za pacijente, prevashodno za vreme pandemije.

Prim. dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti za VOICE kaže da u Srbiji generalno ima malo zdravstvenih radnika, ali da je to bio slučaj i pre epidemije. Dodaje da je naš zdravstveni sistem jako urušen i da se nalazi na staklenim nogama.

Slavica Plavšić (Foto: privatna arhiva)

“Epidemija je zapravo u potpunosti ogolila sve nedostatke zdravstvenog sistema koji godinama ne funkcioniše kako treba, a sve to izazvano višedecenijskim sistematskim grešakama koje su pravljene u zdravstvenom sistemu. Ionako mali kapaciteti zdravstvenih radnika su sad na raspolaganju kovid pacijentima. Mnoge ustanove su pretvorene u kovid odeljenja, tako da to sve ide na uštrb nekovid pacijenata”, kaže Slavica Plavšić.

EPIDEMIJA TESTIRA DRUŠTVO

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić kaže da je vreme epidemije, zapravo vreme provere zdravstvenog sistema, ali i svih u društvu.

“Epidemija proverava organizovanost jednog društva. Svaki član društva treba da odradi svoj deo posla da bi se život što više nastavio kao da nema pretnje od zarazne bolesti. Nažalost, videli smo da na svetskom nivou trenutno stanovnici nisu spremni za epidemiju, odnosno da se ponašaju kako treba u epidemiji kako bi smanjili posledice”, rekao je Panić.

Jedna od anketiranih sagovornica VOICE-a je Ivana Marinković iz Subotice, koja na početku pandemije nije uspela da dobije odgovarajuću negu za svoje dete, koje je po rođenju operisalo atreziju jednjaka sa trahoezofagalnom fistulom.

“U martu 2020.godine se desilo da se dete zagrcnulo od gnječene banane. Odmah sam zvala dečiju bolnicu u Novom Sadu da tražim snimanje jednjaka da vidimo da nije došlo do nekog suženja. Njihov odgovor je bio da mu blendiram i dalje hranu jer je počeo Kovid 19, i da se javim kada se malo stiša situacija. U maju opet pokušam da ga nahranim on se opet zagrcne, opet ih pozovem i kažu mi da odradimo PCR test dete i ja, te da dođemo. Po našem dolasku odradi se snimanje gde mi govore da nije to tako loše i da dolaze deca sa mnogo gorim stanjem, eto sad je kovid pa da idemo kući, on neka uči da žvaće i vidimo se kad se stiša kovid. U septembru se on zagrcne od kašice i opet odemo u bolnicu, gde nas prima druga doktorka koja me kritikuje gde smo do sada, kako je ožiljak jako tvrd i ne zna da li će moći da nam proširi jednjak.. Tada nas ostavljaju na odeljenju. Naravno da je bilo prekasno kada smo došli i ništa nisu uspeli tada da urade”, priča kaže Ivana Marinković.

Kako nije uspela da reši svoj problem u institucijama koje su joj u bliskoj sredini, Ivana je svoj zdravstveni problem rešila u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova.

Slavica Plavšić savetuje da, ako pacijent dobije usmeni odgovor da ne može biti primljen iz određenog razloga, treba da to obrazloženje traži napismeno.

“Kad misle da su njihova prava ugrožena po bilo kom osnovu, treba da traže od tog doktora da napiše da to nije bilo moguće da se uradi. Jedino kada dobije pismenu potvrdu u državnoj zdravstvenoj ustanovi da ne može da se uradi pregled, operacija… – može da zakaže u privatnoj ustanovi i da kasnije refundira deo troškova”, objašnjava ona.

Kako se navodi u izveštaju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) za 2018. godinu, koji je ujedno i poslednji izveštaj koji je objavljen, građani najčešće podnose prijave Zaštitniku prava zdravstveno osiguranih lica zbog problema u zakazivanju specijalističko-konsultativnih, odnosno dijagnostičkih pregleda.

U ukupno 148 zdravstvenih ustanova obezbeđena je zaštita prava pacijenata, a tokom 2018. godine podneto je ukupno 50 prijava o povredi prava iz zdravstvenog osiguranja, i to najviše u Opštoj bolnici Kraljevo, Domu zdravlja Požarevac, Kliničkom centru Vojvodine i Opštoj bolnici Vršac. Ipak, i dalje ne postoje podaci o podnetim prijavama od početka pandemije.

TRNOVIT PUT DO LEKARA

U anketi VOICE-a od 26 ispitanika, samo jedna osoba, koja je imala prehladu, navela je da nije imala većih problema prilikom odlaska kod lekara. 

Međutim, ostali anketirani ipak nisu dobili odgovarajuću zdravstvenu negu na prvi odlazak kod lekara. Jedna anketirana sagovornica a iz Stare Pazove, koja boluje od raka, navela je da je morala da promeni čak 15 lekara u toku pandemije.

“Na telefon se niko ne javlja, kad zbog bolesti nisi u mogućnosti lično otići lekaru. Tvoj izabrani lekar koji treba da zakaže termin je ili svaki drugi mesec na godišnjem ili u kovid ambulanti, zamene se stalno menjaju i nije ih briga jer niste njihov pacijent. Tri meseca posle operacije moj lekar koji jedino može zakazati termin onkološke komisije u Sremskoj Kamenici nije ništa uradio. Sama ne mogu da zakažem termin. Samo za analize potrebne pre svake hemoterapije je potrebno dati oko 60.000 dinara, ne računajući putne troškove od bolnice do bolnice koje socijalno ne priznaje”, napisala je u anketi.

Rade Panić ukazuje, međutim, i da su zdravstvene ustanove u vreme pandemije prepuštene same sebi, te da to dodatno otežava već komplikovaniju situaciju.

Rade Panić (Foto: Medija centar Beograd)

“Do koje mere to ide govori i situacija da skoro dve godine od početka epidemije, još uvek u nekim ustanovama nisu organizovani kako treba infektivni putevi, dakle ukrštaju se ili se prepliću takozavani čisti i prljavi putevi ili crvena i zelena zona, tamo gde očekujemo da može imati virusa i tamo gde smo sigurni da nema virusa. Po osnovom pravilu epidemiologije i infektivnih bolesti, ta dva puta ne smeju da se ukrštaju”, napominje Panić.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je u svojoj Sivoj knjizi zdravstva objavila preporuke za poboljšanje zdravstvenog sistema. Jedno od rešenja koje se predlaže je i integracija privatnog i javnog zdravstvenog sistema. Sa ovim predlogom slaže se i Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti. Ona smatra da bi se pacijentima mnogo olakšalo ako bi državne ustanove sklopile ugovore sa privatnim ustanovama po kojima će se pacijenti lečiti pod istim uslovima.

“I to treba da se uradi na nivou države u saradnji sa privatnim ustanovama. Sigurno postoji način da se to reguliše. Međutim, ta saradnja iz nepoznatih razloga izostaje ”, ocenjuje Slavica Plavšić.

Svetlana Paramentić (VOICE, naslovna fotografija: Pexels)