Skip to main content

Dragana Arsić: Beskompromisna zaštitnica Fruške gore

24. jan 2022. Biografija
4 min čitanja

Kandidatkinja za prestižnu međunarodnu nagradu za ljudska prava

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Dan nakon svog 60. rođendana, Novosađanka Dragana Arsić, ekološka aktivistkinja iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG), dobila je neočekivani poklon – međunarodna ekološka mreža Alpe Adria Green (AAG) sa sedištem u Sloveniji nominovala ju je za međunarodnu nagradu za ljudska prava „Front Line Defenders Award“. Koincidencija je bila neverovatna, svedoči Dragana Arsić, uz napomenu da je reč o velikom priznanju svemu onome što godinama radi.

„Takva nominacija za nagradu će baciti svetlo na probleme sa kojima se mi ekološki aktivisti susrećemo u ovakvoj državi i sistemu, gde smo stalno izloženi napadima različitih interesnih grupacija, ali i državnih organa. Značiće i u smislu osnaživanja ekološkog aktivizma u Srbiji“, ocenila je Dragana Arsić.

Lepa vest stigla je samo nedelju dana nakon što je obelodanjeno da su ona i Pokret OŠFG, kao i partnerska organizacija Fruškać, dobili čak pet tužbi od vlasnika kompanije Galens, bračnog para Petrić. Tužbenim zahtevom zatražen je novac (oko dva miliona dinara), ali i zatvorska kazna za Draganu Arsić! Reč je zapravo o takozvanim SLAPP tužbama, koje se u poslednje vreme u Srbiji često podnose protiv nezavisnih medija i udruženja građana, s ciljem da ih zastraše, ali i obeshrabre. Nažalost, tužbe su samo poslednje u nizu zastrašivanja i pritisaka koje Dragana Arsić i ekipa ekoloških aktivista godinama trpe. U više organizovanih akcija 2020. i 2021. godine prorežimski mediji i portali sa skrivenim vlasništvom targetirali su je i objavljivali lažne optužbe na njen račun. Iako priznaje da joj je u prvi mah bilo strašno, napadi je nisu pokolebali zbog čega je akcija postigla kontraefekat – Pokret OŠFG je postao prepoznatljiv i stekao veliku podršku.

Centre moći izvukli na svetlo

„Istražujući korupciju i sve te uzurpatorske radnje, vi u jednom momentu morate da dođete do tih centara moći i da ogolite njihov rad. Oni najviše vole da su u mraku, da ih niko ne dira. Mi smo ih poprilično osvetlili i to je ono što je najviše iziritiralo moćne ljude, pa i supružnike Petrić, koji su videli da mi ne odustajemo, da svaki dan sve više nezakonitosti otkrivamo i tek ćemo ih objavljivati“, poručuje ona. U borbi za Frušku goru nije se libila da na crtu stane ni EXIT fondaciji, a jednom prilikom se našla i na meti čuvara Nacionalnog parka Fruška gora, koji su prekinuli njen intervju za RTV Vojvodine, tražeći nekakvu dozvolu za snimanje koja nikada nije tražena nijednom mediju.

Dragana Arsić i njene kolege neprekidno etiketiraju prorežimski mediji u Srbiji kao lažne ekologe. Ona pak za sebe kaže da nije ekološkinja već ekološka aktivistkinja, te da za ukazivanje na uništavanje prirode nije potrebno formalno obrazovanje.

„Baka koja gleda u svoju reku, u kojoj plovi mrtva riba, ne mora da zna hemijski sastav te vode da bi shvatila da je ta reka zagađena i da ona, ako želi, mora da je brani“, objašnjava Dragana Arsić. Pre osnivanja Pokreta OŠFG, oko godinu dana bila je aktivna i u inicijativi Odbranimo reke Stare planine. Kasnije se prebacila ’u svoje dvorište’ i započela bitku za vojvođansku planinu sa kojom je povezana gotovo čitav život.

Sociološkinja u banci

Dragana je rođena 1962. godine u Prištini. Deo detinjstva provela je u Obrenovcu, da bi se 1977. godine doselila u Novi Sad. Završila je čuvenu Karlovačku gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet u Novom Sadu. Po vokaciji je sociološkinja. Tokom studija, dve godine je živela u Mariboru i tamo se, kaže, lično uverila u to šta znači imati pravilan odnos prema prirodi.

Radni vek od 30 godina provela je u banci. U Novosadskoj, kasnije Erste, radila je na različitim pozicijama, od čega polovinu na rukovodećim: vodila je Sektor upravljanja imovinom sa 90 zaposlenih, a poslednju deceniju je bila izvršna direktorka. Bila je i članica sindikata, zalažući se između ostalog da niža radna mesta budu više plaćena, što nije uvek bilo dobro prihvaćeno od strane vrha banke.

„Rad u banci od početka do kraja je obeležio moj život i prilično me je na neki način formirao u onom organizaciono-liderskom smislu“, kaže ona. Lažno su je optuživali i da je iz banke izbačena zbog zloupotreba i malverzacija. Ona je to demantovala, a TV Pančevo i tužila zbog pomenutih navoda. Sudski proces još je u toku. Podseća da je iz banke otišla 2014, sporazumno, uz otpremninu i „lepu preporuku“. Iako neočekivano, upravo u banci je Dragana došla u prvi dodir sa ekologijom – posao izgradnje novih filijala podrazumevao je i uvođenje ekoloških standarda, pre svega vezano za energetsku efikasnost, zelene filijale, upravljanje otpadom…

„Kada je Erste kupila Novosadsku banku, ja sam kao šefica Odeljenja administrativnih poslova sedela u prelepoj staroj zgradi Komunalne banke/Novosadske banke, koja je srušena i sad je tu Galensova ‘Pupin palata’. Duša me bolela zbog toga, a dodatno jer sam i kao direktorka sektora vodila proces izrade idejnog rešenja sa firmom ‘Euro-gardi’, za projekat u kojem je spratnost definisana P+4 i P+5. Znamo šta se desilo nakon prodaje zgrade Galensu i kako je sve naraslo na urbanističku rugobu od 12 spratova“, napominje Dragana Arsić.

Biciklizam u prirodi

Po sopstvenom priznanju, Dragana Arsić je ceo život vezana za prirodu, što preko pešačenja po Fruškoj gori, što preko biciklizma kojem se više posvetila tek nakon odlaska iz banke. Njen bračni partner, nekadašnji selektor biciklističke reprezentacije Jugoslavije, ima sopstveni biciklistički klub u kojem zajednički rade na promociji dečjeg biciklizma, ali i organizaciji rekreativnih tura. Dragana je u međuvremenu postala i biciklistička sudija sa licencom Biciklističkog saveza Srbije.

 „Dok sam radila u banci, okupila sam jedan biciklistički tim sa kojim smo išli na biciklističke trke u Evropi. A kada sam napustila banku, onda sam se nešto malo i takmičila u mojoj kategoriji“, priča.

Dragana ima ćerku i unuku, takođe zaljubljenice u prirodu. S ponosom ističe da je unuka već sa šest godina u jednoj turi prepešačila 12 kilometara po Fruškoj gori. Obavezan ritual pred spavanje joj je čitanje beletristike kojom „beži“ iz stresne stvarnosti ekološkog aktivizma. Na nasleđenom placu na Fruškoj gori, van civilizacije, napravila je malu zelenu oazu gde od prošle godine sadi lavandu. Sebi za dušu.

Dalibor Stupar (VOICE, foto: FB)