Za najveći deo problema egzodusa radno sposobnog stanovništva kriva je sama država, a dodatni problem je u tome što današnje migracije, za razliku od onih 70-ih i 80-ih godina, nemajuideju o povratku i zbog toga su mnogo opasnije. Takođe, sadašnji migranti su mnogo obrazovaniji i za sobom ostavljaju ogromnu prazninu u mnogim vitalnim delovima nauke i društva.
Ne postoje mere za hitnu reakciju kojim bi se brzo smanjio odliv radne snage iz zemlje, ali ozbiljno popravljanje države i društva jeste jedan od načina da se spreči masovna emigracija, ocenjuju sagovornici VOICE. Taj proces traje jako dugo, a prethodno ga treba započeti.
Neumoljive brojke
Da je problem odliva radno sposobnog stanovništva iz Srbije sada već u razmerama egzodusa, odnosno da to nije prejak termin, najbolje svedoče istraživanja i skorašnji događaji poput liberalizacije tržišta rada u Nemačkoj od 2020. Prema istraživanju Galupa objavljenog krajem decembra, Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije. Do tih podataka, do „indeksa odliva mozgova“, došlo se obimnim istraživanjem koje je sproveo analitičko-istraživački centar Galup iz Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta koji su obavljeni između 2015. i 2017. godine, preneo sajt Demostat.
– Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju – navodi Demostat.
Nešto ranije, u Novom Sadu su predstavljena dva istraživanja organizacije “Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju“ sprovedena letos. Jedno je urađeno u Srbiji, u saradnji sa CeSID-om na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika koji su odgovarali na pitanja o tome da li razmišljaju ili su razmišljali da odu iz zemlje. Podaci pokazuju da je 22 odsto, odnosno oko 1,2 miliona građana u nekom trenutku razmišljalo da ode iz zemlje.
– Tih milion i 200.000 ne veruju u državu, ne veruju u društvo, ne veruju da se naše društvo kreće ka boljem i mislim da oni nemaju želje da učestvuju u procesu reformi i napretku našeg društva. To je jedna negativna činjenica. U populaciji od 19 do 29 godina, među najmlađima koji mogu da daju najveći doprinos razvoju društva, njih oko 40 odsto ili oko 450.000 mladih ljudi je rešeno da ode iz zemlje. Nama ako ode 450.000 mladih ljudi, mislim da ova zemlja nema budućnost – rekao je za VOICE Nenad Konstantinović iz „Srbija 21“.
Drugo istraživanje, koje po Konstantinovićevom mišljenju daje prave odgovore na problem emigracije, obuhvatilo je 2.149 naših građana koji su napustili Srbiju. Za razliku od onih koji odlaze zbog ekonomskih razloga, dijaspora se ne bi vratila u Srbiju zbog kvaliteta života.
– U taj kvalitet života oni ubrajaju izvesnost, sigurnost, bezbednost, jednostavno perspektivu koju imaju tamo. Imaju jedan, kako sami navode, uređen sistem. Jer, ta uređena država znači mogućnost da planiraju, znaju šta ih čeka. Ako njihova deca završe određenu školu, moći će da dobiju posao adekvatan njihovoj stručnoj spremi. Ako završe fakultet, uspeće da se zaposle sa većim primanjima od onih koji su završili samo srednju školu. Ali je izvesno da će se i jedni i drugi zaposliti, i znaju šta ih u životu čeka. Mogu da planiraju, imaju izvesnost u svom životu, imaju perspektivu i to navode kao razloge zašto se ne bi vratili u Srbiju – kaže Konstantinović uz opasku da se procenjuje da Srbiju godišnje napusti oko 60.000 građana.
Zaostatak za razvijenim svetom
I predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin upozorava da je visina plate samo deo problema, uz napomenu da plata čoveku ne obezbeđuje samo da zaradi svojih 27.000 od kojih ne može da živi ili 50.000 sa kojima će da plati sve račune i taman da preživi.
– Radno mesto čoveku obezbeđuje, pre svega, jedan dostojanstven život. Normalan život dostojan čoveka, a to je ono što mlade najviše plaši – ne da ne vide samo taj momenat, da neće dobiti radno mesto, nego ne vide da će u budućnosti imati pravnu državu u kojoj će moći da normalno žive, u normalnom sistemu, u sistemu koji će prepoznavati ono što je dobro i to nagrađivati, a ono što je loše kažnjavati i da će u tom sistemu on moći normalno da živi – navodi Krstin za VOICE. Dodaje da mladi odlaze jer ne žele da ovde dobiju zaposlenje na godinu dana, da rade privremeno ili povremeno, da pri tom ne znaju da li smeju da imaju dete.
Ekonomista Vladimir Vučković upozorava za VOICE da Srbija neće moći da stigne razvijene zemlje po visini BDP-a po glavi stanovnika ili po prosečnoj plati,ali da mora da se radi na smanjenju razlike, odnosno zaostatka za razvijenim zemljama. Nije, kaže, toliko bitno stanje koliko dinamika, što znači da je neophodan rast BDP-a i rast ekonomske aktivnosti veći od pet odsto godišnje, što bi trebalo da omogući brži rast životnog standarda.
Uvozili bismo varioce za Južni tok
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin problem sa radnom snagom u Srbiji ilustruje primerom gasovoda Južni tok, upozoravajući da ne bismo imali dovoljno radnika za njegovu izgradnju, da je kojim slučajem započeta.
– Šta mislite ko bi vario? Tu bi trebalo hiljade varilaca. Koliko Srbija danas ima varilaca? Pa nema ih, svi su otišli. To je ozbiljan posao, to se oduvek dobro plaćalo. Takvih ljudi nemamo dovoljno. Da smo mi dobili Južni tok, mi bismo morali uvoziti varioce – rekao je Krstin.
– Država ima para, ali nedovoljno izdvaja iz budžeta za puteve, energetiku, za vodovode, kanalizaciju. Poznato je da najbolja pomoć države jeste izgradnja infrastrukture. Biznis bi se razvio, a ljudi bi bili zadovoljni u svojim lokalnim sredinama i imali bi bolje uslove za život. Ono što mi ne vidimo u Beogradu i Novom Sadu jeste da u Srbiji nema vodovoda, kanalizacije, prečišćivača voda, da su deponije divlje. To su katastrofalni podaci. Dakle, nije samo ekonomija u pitanju, nego i neke osnovne civilizacijske tekovine. Tako da sve ono što bi odgovaralo privredi i ljudima da se osećaju bolje u Srbiji, to bi značilo i manje emigracije – ističe Vučković.
Konstantinović smatra da je mnoge stvari ipak moguće promeniti. Između ostalog, kaže, može da se prekine s partijskim zapošljavanjem, da se uvede vladavina prava i iskoreni korupcija, a diplome moraju da vrede u odnosu na znanje koje pružaju fakulteti. Dodaje i da su građani u svojim odgovorima u istraživanju dali rešenje za većinu problema.
– Kada pitate građane u koje zemlje vi hoćete da idete, vi ćete dobiti rezultat da 98 posto naših građana želi da ode u zemlje zapadnih demokratija – EU, SAD, Kanadu, Australiju, Veliku Britaniju. Svega dva posto građana se izjašnjava da bi se iselilo u Rusiju. Ako u Srbiji napravimo ambijent i život kao što je u zemljama zapadnih demokratija, oni neće odlaziti bez obzira što je plata manja – kaže Konstantinović.
Paradoksi nezaposlenosti
Krstin upozorava da se privreda koja zapošljava stručnu radnu snagu suočava sa ozbiljnim problemima, jer stručan kadar nije lako zameniti uprkos velikom broju nezaposlenih.
– Mi imamo hiljade nezaposlenih, ali pokušajte da nađete stručne ljude. Kod mene neko mora da provede godinu-dve da se prvo iškoluje – kaže Krstin, dodajući da sve više nedostaje i zanatlija poput varilaca ili bravara.
Vučković kaže da stvar postaje alarmantna, jer se nedostatak vidi i kod nekvalifikovanih poslova i kod visokokvalifikovanih poslova, a kao primer navodi gradski saobraćaj u Beogradu, gde nedostaju vozači.
– Sa druge strane, imate činjenicu da ima previše administrativnog osoblja, previše zaposlenih u pomoćnim poslovima, koji nisu vozači. To vam je svet u malom u Srbiji. Umesto da se razmišlja o onima koji stvaraju, od kojih se živi, koji su bitni za taj biznis, njih je malo, a ovih bočnih aktivnosti ima mnogo. Slično je u zdravstvu – imate nemedicinskog osoblja previše, a malo lekara i mi zbog tih nekih uravnilovki, da svi imaju približno jednaku platu i da te razlike budu male, narušavamo čitave sektore i ne treba da se čudimo što imamo ovakve rezultate – ističe Vučković.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koje prenosi N1, u toku 2018. na evidenciji NSZ najtraženiji su bili diplomirani farmaceuti, doktori – specijalisti ginekologije, građevinski inženjeri, veterinari, socijalni radnici, biohemičari, kuvari, konobari, zavarivači, armirači, tesari, zidari, fasaderi, vozači, bravari, radnici obezbeđenja, terenski anketari, kasiri, točioci goriva.
Država da ne odmaže poslodavcima
Stanko Krstin upozorava da, iz ugla poslodavaca, postoje dva osnovna problema – birokratija i nameti, uz opasku da je neophodno promeniti ambijent i obezbediti da domaća privreda posluje pod istim uslovima kao strani privrednici. Jedan od predloga je, kaže, smanjenje poreza na dobit koji danas iznosi 15 odsto, s tim što nije problem u visini poreza, već u njegovom obračunu. Pošto se bavi štampom, navodi primer ulaganja u flekso štamparske mašine, kojima bi otvorio nova radne mesta. Međutim, kako kaže, od eventualne dobiti koju bi uložio u mašine, prvo mora da odbije porez i, eventualno, uračuna kredit koji bi dodatno uzeo radi proširenja hale, te unapred plati PDV od 20 odsto.
– Ta mašina od milion evra mene košta sa porezom milion i 150.000, a sa svim troškovima oko milion i po evra. S druge strane, dolazi neka strana firma, uvozi istu takvu mašinu, radi isti posao i na tih milion evra dobije 10, 20 ili već koliko hiljada evra po zaposlenom. Na deset, dvadseset zaposlenih on od milion evra odbija to i ima istu tu investiciju za 800.000 evra, a ja sam je platio milion i po evra! Skoro duplo više. Da li smo mi na tržištu jednako konkurentni? Nismo i zato nismo zaintetesovani da investiramo dobit u naše firme – ističe Krstin.
Problem je i što se PDV plaća unapred, a ne nakon isplate fakture. – Kada bih ja plaćao porez tek nakon naplate moje fakture, država bi istog trenutka bila zainteresovana da ja tu fakturu naplatim što pre. Država bi uspostavila zakone, pravila, kao što je nekada bilo, pa su u roku od 15 dana sve fakture bile plaćene – kaže Krstin, ali napominje da je to onda više posla za državu.
Radimo u korist svoje štete
Nenad Konstantinović kritikuje sporazum između Nacionalne službe za zapošljavanje i nemačke organizacije za saradnju GIZ “Triple Win” kojim se promoviše program zapošljavanja medicinskih sestara u Nemačkoj, navodeći da Srbija ne bi trebalo da radi protiv sebe.
– Mislim da je to direktno protiv našeg interesa. Mislim da je to suprotno zdravoj pameti i da je to nešto što će nas koštati. Nisam mogao da verujem da naša država pospešuje da naši ljudi koji su se školovali ovde i naučili nešto, odu – rekao je Konstantinović.
Nemačka „otima“ radnu snagu
Dodatni problem za Srbiju, i uopšte region Balkana predstavlja činjenica da je Nemačka pre dvadesetak dana usvojila zakon o useljavanju stručne radne snage, na osnovu kojeg se od 2020. olakšava zapošljavanje kvalifikovane radne snage iz zemalja van Evropske unije.
– Ovaj zakon dolazi u pravo vreme jer ekonomija muku muči s manjkom stručnih radnika. Nemačkoj su potrebni radnici iz inostranstva – rekao je ministar unutrašnjih poslova Horst Sehofer, prenela Al jazeera.
Stanko Krstin podseća da se Nemačka najbrže oporavila posle krize 2008. godine, ali da se njena privreda sa 43 miliona zaposlenih danas suočava s manjkom radne snage, zbog čega svesno uvlači sve veći broj migranata.
– Slušao sam njihove prognoze do 2030. i do 2050. ako ne uvuku dovoljan broj, pet, šest ili deset miliona ljudi da rade, oni neće moći da nastave da žive ovim tempom kao što žive danas. Nemačka može da „proguta“ pet miliona radnika za deset ili dvadeset godina, praktično može celu Srbiju da „proguta“ – upozorava Krstin.
Konstantinović kaže da je rešenje navedenih problema povezano s procesom pridruživanja Evropskoj uniji, jer se usaglašavanje sa standardima zemalja članica EU sprovodi kroz zatvaranje određenih poglavlja.
– To nisu apstraktne stvari. To su uradile druge zemlje koje su bile postkomunističke, u istočnom bloku. Sada se naši građani sele u Slovačku, a Slovačka je u svakom pogledu bila iza Jugoslavije – navodi Konstantinović.
Vojvođani bi u Nemačku
Istraživanje organizacije „Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju“ pokazalo je i da više od trećine Vojvođana u svom okruženju ima blisku osobu koja se iselila u inostranstvo (36%), a još 19% njih razmišlja o istom. Rezultati pokazuju i da svaki deveti Vojvođanin i dalje razmišlja o napuštanju zemlje i odlasku u inostranstvo, dok je isto toliko o ovome razmišljalo, ali je odustalo. Prema stavovima ispitanika, kriterijum koji je za veliki broj njih presudan u odabru zemlje jeste visina životnog standarda (56%), odmah zatim sledi bolje plaćen posao (23%), dok svaki deseti ispitanik navodi geografski položaj (najverovatnije zbog blizine sa Srbijom) kao presudan kriterijum. Kao prvu opciju za preseljnje preko trećine Vojvođana navodi Nemačku (34%), odmah zatim slede Austrija (17%), pa Norveška (10%). Najveći procenat onih koji bi zemlju napustili to bi učinili trajno (56%), nešto manje, ali i dalje značajan procent, bi zemlju napustilo na nekoliko godina (28%), dok svaki deseti razmišlja o napuštanju zemlje na nekoliko meseci. Istraživanje nije rađeno posebno za AP Vojvodinu, već su njeni građani deo reprezentativnog uzorka.
Srbija je do sada otvorila 14 od 35 poglavlja i postoji opasnost da, dok se proces pridruživanja ne okonča, Srbija ostane bez radno sposobnog stanovništva, ali Konstantinović upozorava da nema brzog rešenja jer se stepenice ne mogu preskakati.
– Moramo mnogo više i mnogo brže da radimo na tim reformama, i ta poglavlja zatvorimo. Ali i da sve to primenimo u našoj praksi i da promenimo lošu praksu do sada, a to je da eventualno ispunjavamo nešto jer nam se čini da nas neko uslovljava – ističe Konstantinović.
Dalibor Stupar (VOICE)
