Novosađanke i Novosađani veoma su zainteresovani za urbanističke politike i planove, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj demokratskog društva „Europolis“ o učešću građana Novog Sada u prostornom i urbanističkom planiranju na uzorku od oko 500 ispitanika, od kojih je interesovanje za ove teme pokazalo njih 60 odsto. Međutim, čak 96 odsto anketiranih navelo je i da su o tim procesima apsolutno neinformisani.
Predstavnici tri građanske inicijative iz Novog Sada učestvovale su krajem prošle nedelje na treningu tokom kojeg su svim zainteresovanim građanima iz prve ruke predstavili svoja iskustva u borbi protiv problema koji se tiču planiranja i izgradnje grada duže vremena unazad. Trening je za cilj imao izgradnju kapaciteta građana, formalnih i neformalnih udruženja za sprovođenje aktivnosti nadzora i zagovaranja prema gradskim vlastima Novog Sada, a sve s nadom da se pored dosadašnjih aktivnosti poput peticija i protesta, organizovanje građana podigne na viši nivo i napravi platforma za zajedničko delovanje u budućnosti.
Za organizaciju treninga i koordinaciju aktivista bio je zadužen Centar za razvoj demokratskog društva “Europolis”, a njegov predstavnik Dane Pribić za VOICE je istakao da je ta organizacija prepoznala zajedničke teme sa građanskim inicijativama i ekološkim pokretima u Novom Sadu. Ukazao je da su pitanja transparentnosti i odgovornost i korupcije teme koje se nalaze u svim oblastima, uključujući i prostorno planiranje, urbanu politiku, pa i upravljanje Nacionalnim parkom Fruška gora i ekologiju, što je i tačka spajanja Europolisa sa građanskim inicijativama i udruženjima koja se bave ovim temama.
U planu priručnik za delovanje
Dane Pribić iz Centra za razvoj demokratskog društva „Europolis“ za VOICE kaže da je plan da se iskustva predočena na trodnevnom treningu pretoče u priručnik koji će biti na raspolaganju građanima Novog Sada i šire, odnosno svima koji žele da se samoorganizuju.
– U ova tri dana prisustvovali smo najboljim zagovaračkim inicijativama u Novom Sadu, to su ljudi koji su spasli kilometre i kilometre biciklističkih staza, stotine kvadratnih metara parkova i zelenila. Velika je mogućnost za primenu ovih znanja i iskustava, za multiplikovanje, da neko nauči korak po korak kako se brani park, kako se brani biciklistička staza, kako se brani javna površina od halapljivih investitora i političara – kaže Pribić.
– Ideja je da indukujemo nešto novo, da budemo solidarni i da radimo u zajedničkom interesu. Za ova tri dana mi smo shvatili koliko je civilno društvo istovremeno jako kvalitetno i jako fragmentisano. Postoji dobar prostor za koordinaciju, za deljenje tih malih ograničenih resursa kojima raspolažemo, spram resursa koji su praktično neograničeni kada je reč o donosiocima odluka, političarima i funkcionerima. Tako da ćemo pokušati da u nekom narednom koraku upravo uradimo tu koordinaciju, deljenje resursa, informacija i ideja i zajednički odgovor na ovo što se dešava danas – istakao je Pribić.
Neophodan aktivan pristup građana
Trening je sproveden u okviru projekta „Ka većem učešću građana u lokalnom prostornom planiranju i upravljanju” u organizaciji “Europolisa”, a podržala ga je CRTA, ispred projektnih partnera, u okviru inicijative „Građani imaju moć“. Na prvoj radionici zainteresovani su mogli da čuju iskustva Novosadske biciklističke inicijative koja je predstavio njen član Marko Trifković, drugog dana govorila je Milena Đinić iz Inicijative građana “Sačuvajmo Liman od betona“, a trećeg je svoje iskustvo podelila je Marijana Mutavčieva iz građanske inicijative „Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine“.
Svi zainteresovani imali su priliku da iz prve ruke čuju informacije o funkcionisanju grada Novog Sada, o mogućnostima i mehanizmima za učešća građana u izradi urbanističke dokumentacije i planova, te rokovima i načinima učešća građana u njihovoj izradi. Takođe, i o iskustvima i savetima u borbi protiv planirane izgradnje garaža nauštrb javnih zelenih površina i parkova na Limanu, te izazovima i savetima za kvalitetniju borbu građana protiv budućih sličnih ideja.
Predstavnica Inicijative građana “Sačuvajmo Liman od betona“ arhitekta Milena Đinić, za VOICE kaže da je od ovog treninga očekivala proširenje mreže građana zainteresovanih za aktivno učešće u procedurama planiranja grada i koji su spremni da izdvoje svoje vreme i energiju za uključivanje u rešavanje konkretnih problema koji ih tište, te međusobnog deljenja znanja.
– Nisam iznenađena da ljude zanimaju te teme, a nama koji se aktivnije bavimo time treba povratna informacija šta ljude pokreće. To je bila prilika da nam građani kažu šta to njih motiviše da se pokrenu, a sve u cilju da se što više građana probudi po tim pitanjima, da se osveste da moraju i fizički da ulože neko vreme i energiju da bi se stvari promenile i da bi mogli da utiču na stvari – rekla je Đinić.
Podstrek za samoorganizovanje
Katarina Dajč iz udruženja „Scenatoria“ koje se bavi nevidljivim graditeljskim nasleđem koje je zvanično zaštićeno kao spomenik kulture, a koje u stvarnosti propada i u potpunosti je devastirano, kaže da je njihov rad na skretanju pažnje i potenciranju vrednosti tih spomenika kulture kroz različite aktivnosti imalo dosta dobar efekat do sada, ali da žele da aktiviraju širu zajednicu po tom pitanju.
– Ono što mi želimo je da zapravo osnažimo građane da sami utiču na svoje okruženje jer se ono njih tiče. Smatramo da je ključna reč odgovornost i u celom tom procesu želimo da kod naših sugrađana izazovemo osećaj odgovornosti prema prostoru u kojem živimo. Imaćemo sada jedan projekat koji se baš zove inicijativa i zbog toga nam je bio važan ovaj trening, jer smo se upoznali sa ljudima koji rade slične stvari u gradu i koji su mnogo dalje odmakli u procesima zagovaranja. Mi smo tek na početku i želeli smo da naučimo to od njih – rekla je Dajč za VOICE.
Ona očekuje da u budućnosti njihov rad bude delotvorniji jer su se, kako kaže, upoznali sa brojnim detaljima i korisnim informacijama, kao procedurama i mehanizmima na koji način građanin može da se uključi i bori za svoje interese.
– Još jedna stvar zbog koje je ovaj trening bio važan je što smo se svi mi međusobno upoznali i na neki način postoji veća šansa da sarađujemo u budućnosti – navodi Dajč.
A Novosađanin Stevan sa Adamovićevog naselja kaže da je treningu prisustvovao jer je samo jedan od građana kojem je nova zgrada došla skoro pod prozor i koji u komšiluku umesto jedne kuće sada ima 75 stanova.
– Plan je sa tri sprata promenjen na pet, pa na osam, pa je napravljeno devet jer su rekli da je to visoko prizemlje. Pored će se graditi još jedna, a s druge strane sledeća i odjednom taj kraj gde sam živeo skroz se promenio – gomila automobila, gužva – kaže on.
Dodaje da se komšiluk bunio dok je trajala izgradnja, ali sebi u bradu, te da niko nije želeo da preduzme ništa konkretno uz raznorazne izgovore.
– Ovo je put kojim treba ići, ali je potrebno da se uključi više ljudi. Pojedinci ili nekoliko pojedinaca ne mogu ništa, ali cela mesna zajednica, opština ili deo grada da se uključi, mislim da bismo mogli nešto postići. Jedinstvo koje se oseća na Limanu ja nemam u svom delu grada, ali ću probati da animiram komšiluk. Šta god da bude, znaću da sam makar probao – zaključio je Stevan.
Sazrevanje civilnih inicijativa
Politikolog Jovan Komšić za VOICE ocenjuje da je ovde reč kvalitetnijoj fazi sazrevanja civilnih inicijativa jer, kako kaže, nije dovoljno samo slati poruke načelnog ili opštepolitičkog sadržaja koji se obično svrstava za i protiv odgovarajućih političkih garnitura i gde je manje reči o programima i realizaciji programa.
– Ovde je već po sredi inicijativa građana koji procenjuju kvalitet javne politike u lokalnoj zajednici i istovremeno kreiraju ideju o alternativi. Bilo bi dobro da ove aktivnosti civilnog društva pokažu da i Srbija ima kapacitete koji podsećaju na razvijenije demokratske države Evrope u kojima je taj oblik aktivnosti građanskog društva i mlađih generacija veoma izražen – naveo je on.
Komšić kaže da je manje-više logika svih vlasti da neutrališe kritike na svoj račun, tako da svi koji se organizuju kako bi merili stepen kvaliteta i odgovornosti javnih politika, moraju biti svesni te vrste reakcije vlasti.
– Ali, naprosto, ovaj nivo inicijativa može da doprinese većem poverenju građana u demokratske procese i sposobnosti demokratije da uspostavi mehanizme odgovornosti, javnosti i, na kraju krajeva, da pomogne vlastima da u toku svog mandata u komunikaciji sa građanskim razmišljanjima i predlozima popravlja svoje greške – istakao je Komšić.
Dalibor Stupar (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
