Hrana i higijena u nekim porodilištima u Vojvodini  su vrlo problematični i ispod nivoa prihvatljivosti kad su u pitanju uslovi za rađanje i postporođajni tretman, pokazuje anketa Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) u kojoj je svoje iskustvo podelilo više od 150 žena iz Vojvodine.

Anketarka iz Subotice dala je primer dva obroka u porodilištu ovog grada. Jedan se sastojao iz bajatog parčeta hleba i koluta salame, dok je drugi imao takođe bajati hleb, jednu viršlu i šolju čaja.

Nekoliko anketarki koje su boravile u Betaniji kazale su da je hrana grozna.

„Ja sam naravno svesna da nismo došli u hotel da uživamo, ali ono što se služi u Betaniji je poražavajuće“, dopunila je pomenuta anketarka, dok se druga porodilja osvrnula na to da u pomenutoj ustanovi služe hranu koja u sebi nema „ni v od vitamina ili nečega hranljivog“.

„Hrana je prava bolnička. Bezukusna!“, rekla je jedna od naših sagovornica i dodala da „hrane porodilje salamama i ribljim pljeskavicama u Betaniji“.

Porodilja iz Sremske Mitrovice koja je boravila u porodilištu u svom gradu takođe kaže da je hrana loša i nejestiva.

„Za doručak i večeru parče hleba i sira i one salame što smrdi i tera na podrigivanje. Za ručak neko kuvanje, malo količinski i neukusno i gadno. Dok jedete kuvarice sede za stolom i puše, što je fuj“, kaže sagovornica iz Sremske Mitrovice.

Sagovornica iz Vršca smatra da gulaš nakon odobrenja za normalnu ishranu nije ispravan podvig.

„To jutro jedem supu bez rezanaca i onda nakon odobrenja za normalnu hranu oni donose gulaš… a ostalo, grozne salame i tako to, to me nije iznenadilo“, napisala je u anketi.

Porodilja iz Zrenjanina kaže da se hrana u ovom porodilištu ne služi sveža, nego stara nekoliko dana pa se onda podgreva, a kao primer navela je mešanje ribe i mlevenog mesa.

KCV: USKLAĐENI SA „SVETSKIM PREPORUKAMA“

Iz Kliničkog centra Vojvodine(KCV) kažu da su energetska vrednost, udeo makro i mikronutrienata i dnevni broj broka usklađeni sa najnovijim svetskim i evropskim preporukama za pružanje medicinske nutritivne terapije u stacionarnim zdravstvenim ustanovama.

„Komisija za medicinsku nutritivnu terapiju Kliničkog centra Vojvodine je 2017. godine donela Pravilnik medicinske nutritivne terapije sa primerima jelovnika koji se primenjuje na svim klinikama Kliničkog centra Vojvodine. Energetska vrednost, udeo makro i mikronutrienata i dnevni broj broka usklađeni su sa najnovijim svetskim i evropskim preporukama za pružanje medicinske nutritivne terapije u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Posebna pažnja je posvećena ishrani trudnica, porodilja i dojilja“, naveli su iz KCV-a.

Prema njihovim rečima, nakon porođaja postoje povećane potrebe za svim nutrijentima. Ishrana se u periodu laktacije prilagođava telesnoj masi dojilja, telesnoj kompoziciji, nivou aktivnosti majke, odnosno nutritivnom statusu te postojanju eventualnih bolesti (dijabetes, giht itd).

U odgovoru KCV-a našoj redakcijij kažu i da pravilna ishrana u trudnoći ima višestruki značaj da obezbedi normalan razvoj ploda, sačuva zdravlje majke, omogući uspostavljanje i razvoj laktacije, sprečava prenatalni morbiditet i mortalitet.

Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo su, kako navode, prilagođeni jelovnici svakom pacijentu prema trimestru trudnoće, postporođajnom i postoperativnom periodu, stepenu gojaznosti, odnosno tipu bolesti ukoliko boluje od nekih horničnih oboljenja.

„BAJAT HLEB I VIRŠLE NEPRIHVATLJIVI U JELOVNIKU PORODILJE“

Međutim, na osnovu svog iskustva, nutricionistkinja Ana Todorović kaže da su obroci u prihvatilištu neadekvatni u nutritivnom smislu jer ne zadovoljavaju energetske potrebe porodilja, ali ni potrebe za mineralima i vitaminima i svim neopohodnim nutrijensima.

“Napomenute namirnice kao što su bajat hleb, viršle i slično su apsolutno neprihvatljivi u jelovniku jedne porodilje. Međutim, za takvu sliku nalazimo opravdanje u lošoj ekonomskoj situaciji naših porodilišta, što uslovljava takvu situaciju. Ono što je, ako može tako da se kaže, olakšavajuća okolnost je kratak boravak u porodilištu i najuži članovi porodice koji uglavnom uskaču u pomoć i donose obroke”, objasnila je nutricionistkinja.

Međutim, kako naša sagovornica napominje, s obzirom da je pravilna, dobro izbalansirana ishrana vrlo značajan segment u uspostavljanju laktacije (dojenja), na kome se insistira zato što je to najzdraviji vid ishrane novorođenčadi, a i u ekonomskom smislu – neophodno je preduzeti neki akcioni plan i podstaći organe koje o tome odlučuju da se dođe do nekog vida na primer donacija za porodilišta od strane društveno odgovornih kompanija kao što su veliki prehrambeni lanci, restorani i slično.

“Cilj bi bio da porodilje dobijaju zdrav i svež doručak poput jaja, kvalitetnog sira, mlečne proizvode…Voćne užine, tople obroke koje sadrže meso i povrće… Najvažnije je da se pokrene inicijativa na prvom mestu kako bi se žene nakon porođaja prvenstveno osećale dostojanstveno i uvaženo u ovom najvažnijem događaju u svom životu”, objasnila je Ana Todorović za VOICE.

Urednica portala Bebac i psihološkinja Jasmina Mihnjak kaže da su viršle sinonim za naša porodilišta i da „ta jedna pokidana viršla sa komadićem hleba, na metalnom tanjiru, jadna i bedna, oslikava celokupnu brigu o porodilištima, trudnicama i porodicama u osetljivom periodu rađanja“.

„Upravo iz tog razloga ona nam je još ružnija i još nas više boli. Onog trenutka kada se neko zaista pozabavi porodilištima, kada se rodi želja da se na porođaju pristupi ženama onako kako takav jedan događaj i zavređuje, barem će tanjiri biti lepši, a nama ni ta viršla neće smetati. Do tada, priča o hrani zaista je najmanje bitna, osim u slikovitom prikazu odnosa prema rađanju u Srbiji“, kaže Jasmina Mihnjak.

„KAD VIŠE NISAM MOGLA DA IH DOČEKAM, SAMA SAM MENJALA PODLOŠKU“

Higijena u porodilištima, takođe, prema iskustvu sagovornica, je na neprihvatljivom nivou.

Porodilja iz Subotice kaže da je higijena, prema njenom iskustvu, katastrofalna.

„Ženice koje čiste se stvarno trude i nekoliko puta dnevno su dolazile. Međutim, one vodom čiste, nemaju nikakvih sredstava. Toliko je bilo prljavo… Bubašvabe su šetale“, priča anketarka.

Usled epidemioloških mera sagovornica iz Pančeva koja je prošle godine boravila u porodilištu ovog grada, navodi da su spremačice ulazile u sobu i govorile kako nikako ne smeju da udišu isparenja hemikalija kojima se dezinfikuju podovi.

„Pored toga ne dozvoljavaju da se prozori otvore kako bi se smanjilo štetno isparenja. Kupatila stara, pohabana, prljava“, dodaje porodilja iz Pančeva.

U novosadskom porodilištu Betanija, kako kažu porodilje u našoj anketi, sve zavisi ko je u smeni od čistačica.

„Posteljinu menjaju jednom nedeljno, bar kad sam ja bila u februaru 2020 godine. Molila sam da mi menjaju krvavu podlošku za krevet i da mi prazne kateter. Kad više nisam mogla da ih dočekam, sama sam menjala podlošku. Toalet u šok sobi nije radio, pet dana se nisam mogla okupati, užas“, kazala je jedna od anketarki koja je boravila u Betaniji.

Sa druge strane, sagovornica iz Sremske Mitrovice kaže da je higijena nešto što je ostavilo najgori utisak na nju.

„Posteljine iscepane, kupatilo koje dele dve sobe (u nekim slucajevima i po osam porodilja) u užasnom stanju, pločice izlomljene, instalacije neobezbeđene (vire žice iz zida tik do tuš kabine koja nema ni zavesu), vrata koja ne mogu ni da se zatvore… Doduše, osoblje nekoliko puta dnevno dolazi i brise sobe i toalet, ali je toliko sve neugledno da se ni ne vidi kada se očisti… Stvarno sramota za mesto gde se rađaju novi životi…“, kaže anketarka koja je boravila u porodilištu u Sremskoj Mitrovici.

Iz Kliničkog centra Vojvodine kažu da se higijena na Klinici za ginekologiju i akušerstvo sprovodi na osnovu dezinfekcionog plana. Za pravilno sproveden dezinfekcioni plan i sterilizaciju, kako navode u odgovoru VOICE-u, uz uredno vođenje dokumentacije izvršenog, postoji lična odgovornost svakog zaposlenog koji je izvršio proceduru i odgovornost bilo da je u pitanju medicinsko, odnosno nemedicinsko osoblje.

Inače, na Klinici za ginekologiju i akušerstvo je u 2019. godini završena sanacija sanitarnih čvorova na Odeljenju poluintenzivnog i porođajnog bloka. Sada su sobe porodilja dobile novo ruho, sanacijom kupatila na Klinici za ginekologiju i akušerstvo, poboljšavaju se uslovi boravka porodilja operisanih carskim rezom, a podignut je i nivo postporođajne nege.

Urednica portala Bebac i psihološkinja Jasmina Mihnjak kaže da postoji sistemsko zanemarivanje, te je potrebno razumevanje obe strane, kako zaposlenih, tako i trudnica kada je održavanje higijene u porodilištima u pitanju.

„Češće je to da ne postoji dovoljno kadra koji to može da uradi, da se ne obnavljaju neke stvari koje imaju rok trajanja, kada se, na primer, zameni prozor ili mreža protiv komaraca, da to vrlo lako može da se pokida i da mora redovno da se menja. Dolazimo do toga da postoji sistemsko zanemarivanje. Ono što mora da se očekuju sa obe strane jeste da, sa jedne strane, žene treba da razumeju da žene koje su zadužene za to nekad zaista ne mogu da stignu, i da probaju lepim rečima da ih pozovu da to urade od onoga što može da se uradi. Sa druge strane, da oni koji rade u porodilištima traže i od države sredstva i mogućnosti kako bi oni mogli da održavaju sistem i da to sve bude u najboljem redu“, zaključila je Jasmina Mihnjak.

Svetlana Paramentić (VOICE)