Uprava Javnog komunalnog preduzeća Čistoća iz Novog Sada u poslednjih nekoliko godina posluje na nedovoljno transparentan način i zapošljava po partijskoj liniji, pokazalo je istraživanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).
Nakon što je u glavnom gradu Vojvodine 2012. godine Srpska napredna stranka sa partnerima preuzela vlast, izmenjeno je i celokupno rukovodstvo Čistoće. To komunalno preduzeće ponovo je postalo partijski plen u političkim igrama, a situacija se značajno pogoršala kada su kontrolu preuzeli Srpski pokret obnove (SPO) i Romska demokratska stranka (RDS), tvrde pojedini bivši i sadašnji zaposleni.
Od direktorske fotelje preko rukovodilaca na deponiji, pa do nižih pozicija – glavna referenca je partijska pripadnost. Takođe, prema svedočenju nekoliko radnika koji su odlučili da govore o ovoj temi, na više pozicije automatski su prelazili nedovoljno kvalifikovani pojedinci, dok su nepodobni premešteni.
“Neki su otpušteni, neki prebačeni na niža radna mesta, a neke kolege su poslate u prostorije na Spensu, kod bazena, da čame besposleno i da udišu onaj hlor”, kaže jedan od nezadovoljnih radnika, koji je želeo da ostane anoniman.
Minić: Preduzećima se upravlja u interesu partije
Iako se dugo govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima, svaki put nakon izbora i smene vlasti nastavlja se sa zapošljavanjem političkih poslušnika, bez obzira na njihove sposobnosti. Kako kaže Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija, uobičajena je praksa da se biraju direktori javnih preduzeća koji imaju partijsku zaleđinu. „Ljudi koje partija dovodi na čelo mogu da rade ono što je interes partije – da zapošljavaju članove stranke ili da pomognu da ‘partijske’ firme dobijaju poslove”, kaže Minić i dodaje da njegova organizacija već 11 meseci sprovodi monitoring javnih preduzeća.
O stanju u “Čistoći” svedoči i jedan od bivših zaposlenih koji je tražio da mu se identitet ne otkriva zbog straha od političke odmazde. Prema njegovim rečima, situacija je oduvek teška, ali se značajno pogoršala kada su se sukobili SPO i RDS.
„Kada su došli, odmah su počeli da nameštaju svoje ljude, da prete jedni drugima, svašta je bilo… Odmah su njihovi kadrovi počeli da vrbuju zaposlene da pređu kod njih. Rukovodioci na deponiji, koji su pripadnici SPO-a, pozivali su radnike u kancelariju na razgovor i vrbovanje“, navodi taj radnik.
Iako u Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da do sada nisu dobijali prijave koje se tiču političkog mobinga u Čistoći, uz tvrdnje jednog od bivših radnika stalo je još nekoliko kolega koji kažu da razlike među partijama nije bilo, osim u metodologiji vrbovanja.
„SPO je delovao tajno, sve se odvijalo unutar kancelarija, dok je RDS, današnji Pokret Dinara-Drina-Dunav, pritiskao ljude otvoreno. Njihovi ljudi su čak napravili i svoj posebni sindikat, koji su vodili visoki funkcioneri RDS-a. Oni su u roku od šest meseci u potpunosti izmenili strukturu zaposlenih u upravnoj zgradi“, navode radnici.
Kako tvrde radnici, prilivom novih kolega koje su partije dovele, porasle su i potrebe za dodatnim prostorom. U tu svrhu nekadašnje atomsko sklonište na deponiji pretvoreno je u kancelarijski prostor, ali to nije vrhunac „kreativnosti“.
„Od kontejnera u kojem su dostavljeni delovi za liniju za separaciju, napravili su kancelarije. Ta linija se inače ne koristi, postavljeni su temelji za nju, ali na tome se završilo“, kaže jedan od radnika.
Osim što se unutar preduzeća vodio pravi rat između „partnera“, postoje sumnje da su se sprovodile i sumnjive javne nabavke. Pojedine firme, koje su navodno bliske vrhovima spomenutih pokreta, dobijale su višemilionske poslove u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u periodu od 2013. do 2017. godine podneto je 16 zahteva za zaštitu prava ponuđača zbog sumnje da su tenderi namešteni, dvostruko više nego u periodu od 2005. do 2012. godine.
Partijski ljudi na čelu preduzeća
Nakon smene lokalne vlasti u Novom Sadu 2012. godine, Čistoću su „preuzeli“ SPO-RDS, postavljanjem na mesto direktora istoričara Dragana Božića. Postavljanje Božića na direktorsku poziciju urađeno je suprotno Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova iz 2010. godine, u kojem se navodi da direktor mora da ima završen Fakultet tehničkih nauka, Ekonomski ili Pravni fakultet. Tek pravilnikom iz 2014. godine uvedena je mogućnost da kandidat za direktorsku funkciju može da bude osoba sa diplomom Filozofskog fakulteta.
Iako su dve stranke delovale kao partneri, u stvarnosti su se sukobljavale, boreći se oko radnih mesta i zaposlenih koji su od ranije radili u Čistoći.
„RDS je vršila pritisak na radnike postepeno. Prvo je bila varijanta da ukoliko pređeš u Romsku demokratsku stranku i ukoliko osiguraš još sigurnih glasova za naredne izbore – dobićeš bolje radno mesto. Što više glasova, to bolja pozicija“, kaže jedan od radnika i dodaje da se kasnije prešlo na mobing u vidu izolovanja pojedinaca i nedavanja posla.
Romskoj demokratskoj stranci u političkom mobingu ubrzo su se pridružili stari kadrovi, koji su se prilagođavali svakom režimu. Kako svedoče bivši i sadašnji radnici, ti ljudi su bili najgori jer su sve radili na svoju inicijativu. Oni su bez ikakve direktive, samovoljno, ušli u RDS, lobirali su i pomagali, samo kako bi se dokazali pred novim rukovodstvom.
Božić je 2013. godine iz Čistoće prešao u JKP „Vodovod i kanalizacija“, a njegovim odlaskom otvorilo se mesto za novog direktora, koje je popunio Vladimir Zelenović, predložen od strane Srpskog pokreta obnove. Ubrzo nakon što je postao zvanično direktor, Zelenovićevo rukovođenje izazvalo je revot zaposlenih, jer je navodno novcem preduzeća platio doškolavanje svom pomoćniku i istaknutom članu Romske demokratske stranke Slaviši Đekiću. Ovu odluku Zelenović je navodno doneo bez znanja Nadzornog odbora, suprotno kolektivnom ugovoru, u momentu kada radnici mesecima nisu dobijali platu.
U periodu od od 2012. do 2017. godine Upravni i Nadzorni odbor preduzeća menjani su nekoliko puta. Većina članova tih odbora dolazila je iz Srpskog pokreta obnove i Romske demokratske stranke, to jest iz Pokreta Dinara-Drina-Dunav. Mnogima su odbori bili samo usputna stanica, pa su iz njih odlazili nakon dobijanja boljeg položaja u drugim preduzećima.
Posao za studente bez indeksa
Kako tvrde pojedini radnici „Čistoće“ sa kojima je VOICE razgovarao, u preduzeće se godinama uvodi veliki broj stranačkih ljudi preko studentske zadruge. Taj broj kreće se navodno između 150 i 200 radnika koji se nalaze na privremeno-povremenim, niskokvalifikovanim poslovima. Iako bi takvi poslovi trebalo da budu na određeno, radnici su navodno ostali da rade i nakon isteka ugovora.
Prema navodima radnika, svaka lokalna vlast je koristila studentske zadruge kao paravan za zapošljavanje svojih kadrova, ali su Romska demokratska stranka i Srpski pokret obnove doveli najviše ljudi na taj način.
Krajem 2013. godine doneta je odluka o zabrani zapošljavanja u javnim preduzećima, ali je ostavljen prostor za angažovanje dodatnih kadrova u situacijama kada je to neophodno. Ovu „rupu“ u spomenutoj odluci „Čistoća“ je iskoristila, pa je već u aprilu 2014. raspisala tender za angažovanje radnika na lizing. Tu odluku, uprava je opravdala povećanim potrebama tokom godišnjih odmora, ali i zbog odsustva radnika koji su na bolovanju.
Ubrzo nakon objavljivanja tendera, Komisija za javne nabavke primila je nekoliko zvaničnih prigovora, zbog navodnih nelogičnosti koje se nalaze u konkursnoj dokumentaciji. Jedan od potencijalnih ponuđača uputio je prigovor Čistoći što je označila privremeno-povremene poslove kao usluge koje mogu da pružaju samo studentske i omladinske zadruge, čime je – kako tvrde – faktički sprečila agencije za zapošljavanje da se prijave na konkurs.
Taj ponuđač je ocenio da, uzimajući u obzir karakter poslova i profil potrebnih lica, nije logično da se zaposlenici traže preko omladinske zadruge. On je takođe naveo da ima saznanja da naručilac zapravo zahteva angažovanje omladinske zadruge za lica koja je već angažovao, a od kojih većina prelazi dozvoljenu starosnu granicu. Ponuđač je, kako navodi, kopiju dopisa upućenog Komisiji za javne nabavke prosledio Agenciji za borbu protiv korupcije.
Drugi ponuđač zahtevao je od Čistoće da objasni zbog čega je kao jedan od kriterijuma navela da studentska zadruga mora da ima bar 500 članova, od kojih najmanje 30 mora da ima radno iskustvo iz oblasti koja je predmet nabavke, kada je reč o lakim poslovima koji ne zahtevaju radno iskustvo. I taj ponuđač je ocenio da je zapravo reč o favorizaciji određene studentske zadruge.
Sve pritužbe ponuđača, kojih je ukupno bilo pet, komisija je odbacila, a ugovor u bruto iznosu većem od 89 miliona dinara dodeljen je studentskoj zadruzi „Sloga“. Inače, ugovorena vrednost je prešla procenjenu za oko 33.000.000 dinara, a ugovor je potpisan na godinu dana.
Tender za zapošljavanje preko studentske zadruge ponovo je raspisan naredne godine, a ugovor je ponovo dodeljen studentskoj zadruzi „Sloga“, ovog puta u vrednosti od oko 73,5 miliona dinara.
Kako kažu radnici, osim „studenata“ koji su zašli i u petu deceniju života, u preduzeću su godinama zaposleni i radnici na fiktivnim radnim mestima. Veliki deo njih postavljen je u unutrašnju kontrolu, iako je taj sektor već imao dovoljno kadrova.
„Šetaju se po deponiji besposleni, neki od njih se mesecima nisu pojavljivali na poslu, a dobijali su redovno platu. Za neke je čak osmišljeno radno mesto ’pratioca vozača kamiona za istovar smeća’, a zaduženje im je bilo da vode računa da vozač ne krade naftu“, kaže ovaj bivši radnik i dodaje da je reč o ljudima koji su prebačeni iz JKP Vodovod i kanalizacija, jednog od preduzeća kojim je SPO takođe upravljao.
Takođe, sistematizacijom koja je usvojena 2014. godine otvorena su nova radna mesta, dok su neka ugašena ili pripojena odgovarajućim sektorima. Novom sistematizacijom direktor je dobio – umesto dotadašnjih dvoje pomoćnika – čak njih pet. Zatim, uvedene su pozicije koordinatora za upravljanje otpadom, internog revizora i stručnog saradnika za vanredne situacije, zatim tri vrste menadžerskih pozicija, a umesto dotadašnja tri rukovodioca, Čistoća je dobila njih osam.
Prema informacijama do kojih je VOICE došao, u 2016. godini JKP Čistoća imala je 554 radnika, od čega je 366 bilo zaposleno u tehničkom sektoru, 86 na deponiji, dok su ostatak činili ljudi iz administracije. Koliko tačno osoba je zaposleno preko zadruge nije poznato, jer je Čistoća odbila da dostavi ugovore koje je zaključila sa „Slogom“, uz obrazloženje da je „reč o poslovnoj tajni“. Postavlja se pitanje, kako je moguće da su ti ugovori označeni kao poverljivi, s obzirom na to da Čistoća ima monopol nad delatnošću kojom se bavi i nema konkurenciju koja bi iskoristila te podatke?
Poslove monopolizovale firme bliske SPO-u?
Javne nabavke glavni su razlog zbog kog se političke partije redovno bore da zauzmu rukovodstvo određenih preduzeća, slažu se stručnjaci. Kako kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije, sudeći po broju i sadržini prijava koje primaju od građana, javne nabavke prepoznate su kao jedna od najrizičnijih podoblasti koruptivnih radnji.
Analizom 204 javne nabavke sprovedene od strane Čistoće u poslednje četiri godine, VOICE je došao do podataka da su pojedine firme imale monopol nad određenim poslovima, kao i da su se pojedini ugovori dodeljivali firmama koje su navodno bliske vrhu Srpskog pokreta obnove.
Jedna od firmi koja je najviše profitirala sarađujući sa „Čistoćom“ je „West Truck“ čiji vlasnik je Andrija Božović. Od 11 nabavki koje su se odnosile na autosmećare i ostala vozila za odvoženje otpada, Božovićeva firma je pobeđivala u svim nadmetanjima, svaki put kao nosilac posla i jednom kao podizvođač radova, kroz zajedničku ponudu sa firmom „Resor Mihajlović Company“. „West Truck“ je takođe ove godine obavljao servisiranje spomenutih vozila, a 2016. godine pobedio je i na tenderu za nabavku autočistilica. Ukupna vrednost poslova koje je ova firma odradila za „Čistoću“ prelazi 450 miliona dinara.
Jedan brat u biznisu, drugi u politici
Vlasnik West Trucka je stariji brat Vladimira Božovića, čoveka koji je političku karijeru započeo početkom 2000-ih, kao pravni zastupnik Srpskog pokreta obnove nakon atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali. Za razliku od brata koji je napredovao u biznisu, mlađi Božović se držao politike, pa je bio i generalni inspektor MUP-a Srbije za vreme vlade Vojislava Koštunice, zatim državni sekretar u tom resoru u vreme kada je premijer bio Ivica Dačić, a bio je i savetnik za region i vere u kabinetu bivšeg premijera Aleksandra Vučića.
Druga firma koja je navodno povezana sa članovima SPO-a, a koja je imala nekoliko angažmana u Čistoći je „Energy Pro“. FirmaIgora Negovanovića učestvovala je u devet poslova održavanja deponijskog kompleksa i nabavke materijala od 2015. do 2017. godine, šest puta kao nosilac posla i tri puta kao podizvođač – sa firmama „Lampone“, „Put Invest“ i „Intec d.o.o“.
„Energy Pro” je za dve godine poslovao sa „Čistoćom“ na poslovima u vrednosti od 35.465.000 dinara (bez PDV-a), a ponude za poslove je uglavnom podnosio sa drugim firmama kroz zajedničke ponude.
Preduzeće “Lampone d.o.o” jedno je od onih koji su zajednički podnosili ponude za poslove sa spomenutom firmom “Energy pro”. Lampone je takođe jedan od rekordera po broju sklopljenih ugovora sa Čistoćom – u periodu od 2014. do 2017. godine ta firma je zaključila 17 ugovora vrednosti od oko 73 miliona dinara (bez PDV-a). Lampone je pobeđivao na svim konkursima za nabavku žarene žice (četiri puta), okretnih točkova za kontejnere (četiri puta) i materijala za izradu i popravku spremišta otpada (šest puta).
Još jedna firma koja je povezana sa navodnim nameštanjem tendera u prošlosti je „Graditelj NS”, o kojoj je VOICE ranije pisao. Preduzeće Ljupka Kalabe bilo je navodno umešano u malverzacije 2011. godine, kada je nakon istrage Državne revizorske institucije utvrđeno da je sve tendere u JKP Vodovod i kanalizacija dobijao upravo „Graditelj NS“. U poslednje tri godine, Kalabina firma tri puta je birana za održavanje sistema za degazaciju u Čistoći i svaki put se radilo o deponijskom polju SIII. Ukupna vrednost tih radova iznosila je skoro 16 miliona dinara, a svaki put ugovarana je cena veća od ponuđene.
Detalji kao oruđe za eliminaciju konkurencije
Prema rečima Radeta Đurića iz Antikorupcijskog savetovališta organizacije „Transparentnost Srbija“, nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje raspisuju javna preduzeća kreću se od samih predmeta javnih nabavki, pa do načina na koji se određuje tehnička specifikacija, koja je često postavljena upravo tako da eliminiše većinu ili sve potencijalne ponuđače. “Mišljenja sam da detalji treba da se navode u onoj meri u kojoj objektivno i funkcionalno doprinose pribavljanju onoga što se želi, te da za takve detalje treba da postoji stručan stav i obrazloženje zašto je korisnije u poređenju se nečim drugim, a ne da faktički bude uzrok eliminacije”, kaže Đurić.
A upravo detalji navedeni u tehničkoj specifikaciji bili su najčešći razlog zbog kog su se potencijalni ponuđači obraćali Komisiji za javne nabavke. Posebno je interesantan primer tendera za nabavku plastičnih kanti, u kojem je Čistoća između ostalog zahtevala dimenzije kanti precizne u milimetar. Zbog toga, ali i ostalih detalja, potencijalni ponuđač je prvo uložio zahtev da se nedostaci u konkursnoj dokumentaciji isprave, a zatim je potražio zaštitu u otvorenom postupku, što je i usvojeno, pa je nabavka obustavljena.
Kasnije je Čistoća pokrenula novu nabavku plastičnih kanti, ali je ovog puta otišla još dalje, pa je zahtevala, kako se navodi u tehničkim specifikacijama „dodatna ojačanja na rukohvatima u obliku saća, na zidu kante u vidu pregiba i na poklopcu u obliku usana“. To je bio jedan od kriterijuma zbog kog je firma „Peštan d.o.o“ odbijena na konkursu, a ugovor je dodeljen firmi „MNG Gogić“, sa kojom je Čistoća sarađivala i naredne godine.
Diskreciona ovlašćenja su prostor za korupciju
Iz Agencije za borbu protiv korupcije poručuju da široka, diskreciona ovlašćenja koja imaju rukovodioci javnih preduzeća i nepostojanje interne i eksterne kontrole trošenja sredstava otvaraju prostor za korupciju.
„Takođe, nekvalifikovanost zaposlenih razlog je zbog kog javna preduzeća nisu ni stručno ni kadrovski osposobljena da prepoznaju i spreče zloupotrebe“, piše u odgovoru VOICE-u koji je dostavila Agencija.
Sumnjiva nabavka podzemnih kontejnera
Inovacija koja je najavljena kao rešenje gradskog problema u oblasti odlaganja otpada, predstavljena je u vidu podzemnih kontejnera pre skoro jednu deceniju. Nekadašnji čelnici Čistoće i grada doneli su plan da se postepeno na područiju celog Novog Sada postave podzemna odlagališta, a proces je nastavilo i trenutno rukovodstvo tog preduzeća. Od prvog tendera za njihovu nabavku stvari nisu bile dovoljno transparentne, pa su pojedini ponuđači tražili zaštitu pred Republičkom komisijom za javne nabavke.
Novosadska firma „Alegrina NS” podnela je 2011. godine zahtev za zaštitu prava ponuđača tokom postupka nabavke podzemnih kontejnera. U zahtevu je navedeno da je Čistoća načinila više različitih prekršaja, kao i da su uočene nepravilnosti nastale tokom sastavljanja konkursne dokumentacije. U zahtevu koji je Alegrina podnela izražena je sumnja da su tehničke specifikacije do detalja prepisane iz kataloga kraljevačke firme „Korali“, kao i da su zahtevane pojedine reference definisane tako da ih može zadovoljiti samo to preduzeće. Nakon provere navoda iz žalbe, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki naložila je Čistoći da obustavi ovaj postupak.
Tri godine kasnije „Alegrina NS“ se obratila Čistoći ponovo uz prigovor na konkursnu dokumentaciju i ograničavanje konkurencije. U tadašnjoj specifikaciji su pored detaljnog opisa proizvoda objavljene i fotografije, opis materijala, boja, kao i šematski prikaz ugradnje i pražnjenja. Alegrina je tada optužila Čistoću da ima favorizovanog ponuđača – firmu „Eco Waste“, sa kojom je već sarađivala i čiji proizvodi provereno ispunjavaju uslove. Čistoćina Komisija za javne nabavke odbila je zahtev, pa je Alegrina odlučila da ponovo potraži pravdu na višem nivou.
Iako Republička komisija nije uspela nedvosmisleno da dokaže favorizaciju ponuđača, nabavku je obustavila zbog utvrđenog ograničavanja konkurencije na proizvođače naručenih kontejnera, kao i zbog neosnovanih zahteva koji se tiču poslovnih, tehničkih i kadrovskih kapaciteta.
Ubrzo nakon toga raspisan je novi tender za nabavku kontejnera, a ugovor je dodeljen beogradskom „Eco Signalu“. Na čelu te firme bio je Luka Bogosavljević, nekadašnji direktor firme „Eco Waste“, koja je označena kao favorit u prethodnom postupku. Od tada „Eco Signal“ je svaki put pobeđivao na tenderima za nabavku podzemnih kontejnera, nabavku rezervnih delova i za usluge održavanja. „Eco Signal“ je do danas sklopio ugovore sa „Čistoćom“ u vrednosti od preko 143 miliona dinara (bez PDV-a), a poslednji put su sarađivali u junu ove godine.
Osim što nisu rešili problem odlaganja otpada, koji je bio osnovni razlog njihovog postavljanja, podzemni kontejneri su doneli i dodatne troškove. Dodatna sredstva izdvojena su za nabavku i postavljanje elektronskog sistema praćenja njihove popunjenosti, kao i za popravku štete koja je nastala nesavesnim rukovanjem opremom. Pažnju javnosti posebno je privukla odluka da se angažuju firme „Ipon Security“ i „G4S Secure Solutions“, sa kojima je sklopljen ugovor od 4.987.000 dinara, za usluge čuvanja podzemnih kontejnera.
Mladen Savatović (VOICE)
