Posebni zakon kojim se nudi rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima predstavlja pokušaj države da zaštiti interes banaka, a na štetu građana, smatraju sagovornici VOICE-a. Oni ukazuju da je simptomatično to da je Vlada leks specijalis predložila tek nakon što je Vrhovni kasacioni sud početkom ovog meseca usvojio pravno shvatanje da su ništavne odredbe ugovora o kreditima u švajcarskim francima ukoliko banka nije dostavila dokaz da se zadužila u pomenutoj valuti za plasman odobrenog novca.
“Leks specijalis daje mnogo manja prava za korisnike kredita u odnosu na pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda. Radi se o dogovoru države i banaka da korisnicima kredita ponude vrapca u ruci, pri čemu bi oni odustali od već podnetih i novih sudskih tužbi protiv banaka a banke opet profitirale u konačnom zbiru”, kaže za VOICE advokat Mišo Dobrijević.
Vlada Srbije je predložila a Skupština usvojila leks specijalis kojim se korisnicima bankarskih kredita u švajcarskim francima predlaže da sa bankama potpišu novi sporazum na osnovu kojeg bi im preostali deo duga kojeg imaju bio konvertovan u evre. Predviđeno je i da preostali deo duga nakon konverzije bude umanjen za 38 odsto.
“Problem je u tome što 12 ili 13 godina nije bilo nikakvih pregovora, a sada se manje od mesec dana usvaja ovakav zakon. Jasno je da se štite banke“, kaže za VOICE čelnik Udruženja štediša “Efektiva“ Dejan Gavrilović.
To udruženje nije učestvovalo u pregovorima sa Vladom i bankama upravo iz razloga što predložene mere idu ispod onoga što je stav VKS.
Predlog zakona potom je odbacilo i drugo, Udruženje CHF, ocenjujući da je u pitanju “legalizovanje pljačke”.
“Zašto bismo pregovarali o nečemu što je lošije od stava najviše sudske instance u zemlji. Naš stav je da možemo da pregovaramo samo o tehničkim detaljima ili predlogu koji je poboljšan u odnosu na shvatanje VKS“, dodaje Gavrilović.
Jedan od dužnika, Novosađanin T. G. kaže da veruje da su se država i banke donoseći zakon rukovodile mišlju da će veliki broj korisnika kredita prihvatiti ponudu, u želji da što pre prekinu višegodišnje agonije dugovanja i sudskog postupka.
“To se desilo i ranije kada je Narodna banka izdala svoje preporuke za rešavanje ovog problema. Jedan broj ljudi je odustao od tužbi, jedan broj ljudi će odustati i sada, ne želeći da idu protiv preporuka države“, rekao je sagovornik VOICE-a.
Za mnoge zadužene neprihvatljiva je odredba zakona koja predviđa konvertovanje kredita u evro na dan stupanja na zakona snagu. Pravno shvatanje VKS jeste da se evroizacija kredita radi na dan puštanja u opticaj kredita, kaže Dobrijević.
“To je, ako bismo uzeli prosek, dvostruko nepovoljnija ponuda”, ukazuje.
Dodaje da je ta odredba sporna je iz još nekih razloga.
“Imamo diskriminatorski zakon jer se ne primenjuje na sve korisnike. Ne primenjuje se na one koji su otplatili kredite i to prevremeno, uglavnom refinansirajući ih, dodatnim zaduženjem, prodajom nepokretnosti pa isplatom kredita… A ni na one kojima su kojima su zbog nemogućnosti plaćanja već prodane nekretnine koje su bile pod hipotekom, po pravilu za iznose dosta ispod tržišnih, i koji su tako višestruko oštećeni. Dakle, imamo socijalni zakon koji ne štiti one najugroženije i one koji su već najviše izgubili”, navodi Dobrijević.
Ovu odredbu kritikovao je i Fiskalni savet. U dokumentu “Ocena Predloga zakona o konverziji kredita u švajcarskim francima”, FS navodi da predloženi zakon omogućava otpisivanje dela preostale glavnice duga samo onoj grupi dužnika koji još uvek nisu završili otplatu svojih kredita, odnosno za manje od 17.000 od ukupno oko 22.000 dužnika koji su prvobitno uzeli kredit indeksiran u švajcarskim francima.
„Takođe, najvećem broju dužnika kojima su banke već aktivirale hipoteke i prodale stanove predloženi zakon pruža znatno manje obeštećenje nego što stav VKS nalaže – jer je njihova preostala glavnica duga, usled prodaje stana, znatno manja od inicijalnog iznosa kredita koji bi trebalo da se koristi za očuvanje jednakosti uzajamnih davanja“, naveli su iz Fiskalnog saveta.
FS je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da troškove sprovođenja zakona u delo neće u potpunosti snositi banke već će oni sa 30 odsto pasti na teret budžeta, odnosno poreskih obveznika. Time će svi građani snositi posledice poslovnih odluka banaka.
„Iako Pravno shvatanje VKS ni u jednom svom stavu ne podrazumeva uključivanje javnih sredstava za rešavanje problema, zakon predviđa znatna izdvajanja iz budžeta, u iznosu od oko 10 milijardi dinara – što smatramo neosnovanim. Na ovaj način, troškove obeštećenja dužnika, proistekle iz sudske odluke, umesto isključivo komercijalnih banaka delimično će snositi i poreski obveznici“, navodi se u saopštenju.
Naglašeno je i da korišćenje budžetskih sredstava za rešavanje spora između privatnih banaka i njihovih dužnika nagoveštava mogućnost da se i ubuduće novac svih poreskih obveznika troši na sporove u kojima su obe ugovorne strane iz privatnog sektora. Dodaje se da bi “problem trebalo rešavati bez neposrednih budžetskih troškova, na sličan način kao i u prethodnim slučajevima u kojima su sudovi proglasili bankarsku praksu nezakonitom”.
“Ovo nije prvi put da sudovi u Srbiji proglase široko rasprostranjenu bankarsku praksu nezakonitom. Tako je 2013. godine pravosnažno presuđeno da su banke nezakonito sklapale ugovore o kreditima s mogućnošću da jednostrano povećavaju kamatnu stopu, odnosno svoju maržu, u skladu sa internim odlukama banke. Nakon što su sudovi proglasili ovu široko rasprostranjenu bankarsku praksu nezakonitom, Narodna banka Srbije je svojim preporukama i smernicama 2013. i 2015. godine omogućila sistematsku i efikasnu implementaciju sudskih presuda. Nakon toga su poslovne banke automatski primenile sudsku praksu u svim postojećim ugovorima i dužnicima otpisale odgovarajući deo glavnice”, podseća se u saopštenju.
Specijalizovani portal “Kamatica” izračunao je da bi, od novca koji će iz budžeta biti izdvojen za ovu namenu moglo biti kupljeno 198 aparata za magnetnu rezonancu najvišeg kvaliteta.
Prema predlogu zakona, stvari bi, nakon usvajanja trebalo da se odvijaju na sledeći način: u roku od 30 dana banka je dužna da korisniku dostavi ponudu za zaključenje ugovora a on, ukoliko je prihvata, u istom roku treba banku o tome i da obavesti.
Uprkos svemu, Gavrilović navodi da “Efektiva” ne može od svojih članova da traži da donesu odluku da ne prihvate rešenje ponuđeno zakonom.
“Ljudi su u velikim dugovima, mnogi su pred propašću, imamo čak pet slučajeva suicida među članovima. Verujem da će dobar deo korisnika prihvatiti predlog zasnovan na leks specijalisu jer nemaju drugog izbora”, navodi.
Sličnog mišljenja i Novosađanin T. G. koji dodaje da mu iz predloženog zakonskog teksta nije sasvim jasno da li će, ukoliko prihvati ponudu banke u skladu sa zakonom morati da odustane o tužbe pred sudom.
“Ne želim da odustanem od tužbe iz više razloga. Najpre, jer već 10 godina plaćam ogromne svote koje nisam trebao da plaćam i ne želim da taj novac oprostim banci. Drugo, parnicu pred sudom vodim već pet godina i odustajanje bi značilo da moram sam da snosim svoje troškove postupka koji su do sada narasli na veoma veliku svotu”, navodi.
Kaže da će odlučiti kada dobije ponudu banke, ali da veruje da će nastaviti sa parnicom.
“Mislim da će 10 ili 20 odsto korisnika istrajati u sudskim postupcima i da će oni do kraja dobiti puno zadovoljenje”, dodaje.
Dobrijević objašnjava da mišljenje VKS nije obavezujuće za sudove, ali da su iz VKS najavili da bi presude koje su u suprotnosti tom mišljenju, nakon žalbi na samom Vrhovnom kasacionom sudu bile revidirane.
“To svakako nije nikome u interesu. Pravno shvatanje VKS svakako drastično povećava šanse klijenata da postignu dogovor sa bankama koji im pruža mnogo više od leks specijalisa”, navodi.
Vladimir Čvorkov (VOICE)
