Organizovanje i jačanje sindikalnih organizacija medijskih radnika u Srbiji veoma je otežano poslednjih godina, u najvećoj meri jer poslodavci žele da svedu uticaj sindikata na najmanju moguću meru, slažu se sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE). Da bi se ova oblast zakonski uredila i unapredila, skrenuli su pažnju, potrebno je veće angažovanje kako poslodavaca, tako i nadležnih ministarstava u Vladi Srbije.
Prema rečima predsednika Sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Dragana Milanovića Pilca, poslodavcu je u “opisu posla” da uticaj sindikata svede na najmanju moguću meru.
„Zbog toga svakodnevnom opstrukcijom, stavljanjem u povoljniji položaj ‘poslušnih’ sindikata i proganjanjem neposlušnih stvara atmosferu u kompanijama koja vodi ka apatiji zaposlenih“, rekao je Milanović.
U poslednje vreme posebno zabrinjava položaj medijskih radnika bez stalnog radnog angažmana u nekoj redakciji, kao što su freelanceri, koje Zakon o radu ne prepoznaje kao sindikalno organizovane, pa ih samim tim i poslodavac ne želi kao organizovanu grupu.
Novosadska novinarka koja već nekoliko godina ima status freelancera Maja tvrdi da je njihov položaj danas u Srbiji „malo je reći očajan“.
„Novinari koji funkcionišu u freelance okruženju neretko se suočavaju sa ugovorima koji im ne obezbeđuju nikakve mogućnosti, osim bruto zarade. Ostale socijalne benefite ne možemo da osetimo“, upozorava Leđenac.
A šta kažu medijski stručnjaci i nadležni o trenutnom položaju zaposlenih u medijima u Srbiji vidljivo je u Nacrtu medijske strategije. U tom dokumentu navodi se da novinari i medijski radnici u Srbiji rade u teškim uslovima, često bez adekvatnog ugovora o radu.
Opšti trend je smanjivanje broja zaposlenih i udela zaposlenih na neodređeno vreme, dok, sa druge strane, brzo raste angažovanje po osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, autorskim ugovorima i ugovorima o delu, stoji u Nacrtu medijske strategije koja čeka na usvajanje u Vladi Srbije.
Kada je reč o freelancerima, u dokument piše da su istraživanja pokazala da je petina novinara u Srbiji u statusu „frilensera“ (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina). Samo 27 odsto mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajn medijima gde je manje od trećine stalno zaposleno.
Ni situacija u zemljama regiona nije ništa bolja. Položaj medijskih sindikata je ugrožen, u nekim zemljama ih ni nema, a većinu medijskih radnika brinu nedovoljno plaćen rad, loša pregovaračka pozicija i nemogućnost ostvarivanja prava za odlazak u zakonsku penziju.
Upravo o ovoj temi bilo je reči na međunardonoj sindikalnoj konferenciji zemalja Zapadnog Balkana koja je nedavno odražana u Tirani. Jedan od zaključaka tog skupa je da se u zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji ne sme zanemarivati potreba medijskih radnika za osnivanjem i jačanjem sindikata, jer oni time samo žele da budu uključeni u proces profesionalnog i sindikalnog organizovanja. Ovu konferenciju organizovao je Evropski centar za radnička pitanja (EZA) koji čini mreža od 73 radničke organizacije iz 30 evropskih zemalja.
Tokom petodnevne konferencije u kojoj su učestvovali predstavnici sindikalnih organizacija iz zemalja Zapadnog Balkana zaključeno je da opstrukcija rada sindikata i zabrana njihovih organizovanja nije u skladu sa politikom Evropske unije i da bi vlade tih država morale da se ozbiljno pozabave ovom sveprisutnom problematikom.
Potpredsednik EZA Pjerđorđo Siaskva (Piergiorgio Sciacqua) izjavio je da niko ne može braniti medijskim radnicima da se sindikalno organizuju jer oni žele da budu uključeni u proces pregovaranja sa poslodavcima o svom radno-pravnom položaju.
„Međunarodna organizacija rada (MOR) je rekla da radnici i poslodavci moraju zajedno na tome raditi jer koncept ravnopravnosti i socijalne pravde mora biti naša realnost. Sve zemlje koje su sada van EU moraju razmišljati o tome, jer je za zemlju kandidata važno da potpiše određene dokumente sa EU. U protivnom one mogu biti blokirane na evropskom putu“, rekao je Siaskva.
Milanović: Sindikati i zaposleni u medijima u prekarnom položaju
Prema oceni Dragana Milanovića, položaj medijski sindikata i njhovih članova u Srbiji je veoma težak. Jedan od razloga za to je i nerazumevanje poslodavaca zbog čega medijski radnici u Srbiji trenutno nisu u mogućnosti da dobiju granski kolektivni ugovor, poput zaposlenih u kulturi.
„Moglo bi se reći da su i sindikati i zaposleni u medijima u prekarnom položaju. U Srbiji postoje dva reprezentativna sindikata na nacionalnom nivou. Jedan od njihovih glavnih zadatak je potpisivanje Kolektivnog ugovora za sve medijske radnike na teritoriji Srbije. Problem što do sada taj posao nije završen je nedostatak druge strane tj. poslodavaca koji su reprezentativni i samim tim ovlašćeni da mogu pregovarati i potpisati Kolektivi ugovor“, upozorio je Milanović.
Ukazao je da u svemu tome i neki „takozvani sindikati“, koji su minorni i po broju članova i po snazi, prave veliki problem oko kolektivnog ugovora „jer bi oni da kao produžena ruka vlasti taj posao obave sa njima, što je nemoguće po svim zakonima ove države“.
Na pitanje da li je tačno da neki privatni mediji ne žele da dozvole formiranje sindikata, Milanović kategorički tvrdi da gotovo svi privatni mediji u Srbiji ne dozvoljavaju osnivanje sindikata u njihovim kompanijama.
„Samo u onim medijima koji su posle privatizacije ‘preživeli’ postoji sindikat, ako je bio osnovan pre privatizacije. Čak i mediji koji su privatni, a važe za nezavisne i slobodne nemaju osnovane sindikate. Osnivanje sindikata u tim kompanijama je itekako potrebno jer su neka radna prava zaposlenih i u njima veoma ugrožena, kao što su radno vreme, prekovremeni rad, smenski rad… Sindikalna prava su univerzalna i krše se u svim kompanija kako kod nas tako i u svetu“, zaključio je Milanović.
Maja Leđenac za trenutnu sindikalnu scenu u medijima u Srbiji kaže da su sindikati najzastupljeniji u javnim servisima, dok se najveći deo novinarske radne snage nalazi u privatnom sektoru „gde ih poslodavci gaze do neverovatnih razmera“.
„Bitno je i napomenuti da se u Srbiji snažno razvija sektor ‘medija civilnog sdruštva‘, koji su neprofitni i svoj rad zasnivaju uglavnom na donacijama i projektima, a u kojima ima mnogo slobodnih novinara. Da bi ovaj važan sektor nastavio da se razvija i postoji, potrebno je da se obrati pažnja i osmisli neki način na koji bi sindikati mogli da doprinesu i poboljšanju uslova rada za freelancere“, smatra Leđenac.
U Albaniji je, čini se na prvi pogled, mnogo složenija situacija nego u Srbiji. Urednik u albanskom dnevnom listu Panorama Agim Baći tvrdi da u toj zemlji nema dobro organizovanih medijskih sindikata, jer sindikalne centrale ne mogu učiniti ništa dobro za medijske radnike i često u pregovorima sa poslodavcima gube bitku.
„Udruženja novinara u Albaniji nisu uspela da socijalno-pravno zaštite novinare. S druge strane od 1991. godine, kada su formirani novi sindikati u Albaniji, oni nisu imali značajnu ulogu u poboljšanju položaja zaposlenih u medijima. A kada ne možemo da pričamo o našim pravima onda gubimo veru u ta prava“, rekao je Baći.
Prema njegovom mišljenju, međunarodna zajednica mogla bi više da utiče na to da se poveća dignitet medijskih radnika u Albaniji.
Predsednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović tvrdi da, iako taj sindikat broji oko 600 članova i dobro je pozicioniran kod poslodavaca, ignorišu ih i sve je više pritisaka i sabotaže.
„Oni izbegavaju da pričaju sa nama iako smo u isto vreme postali relevantni, i ljudi iz EU dolaze kod nas po mišljenje. I pored toga mediji nas ignorišu. Ljudi se ucenjuju da biraju ili posao ili članstvo u našem sindikatu. Ipak najvažnije je da time dokazujemo da je ovakav sindikat potreban Crnoj Gori“, rekla je Camović.
Uuspehe rada Sindikata medija Crne Gore ubraja rad na nacrtu Zakona o medijim u koji su uvedene odredbe koje daju novinarima autonomiju po pitanju zaštite autorskih prava. Dodaje da je u izradi i Zakon o elektronskim medijima a da sindikat preko radne grupe predlaže da se uredi stabilno finansiranje lokalnih medija kojima opštine kao njihovi osnivači trenutno duguju mnogo novca.
Prema rečima Marijane Camović, trenutno najveći problem medijskih radnika u Crnoj Gori predstavlja to što menadžment Radio-televizije Crne Gore odugovlači sa potpisivanjem kolektivnog ugovora koji je usaglašen još oktobra prošle godine.
„Kolektivni ugovor u RTV Crne Gore pripremljen je oktobra 2018, ali još uvek nije usvojen. Suština problema je da je na čelu javnog servisa tada bio vršilac dužnosti direktora Božidar Šundić koji je tada tobože imao razumevanja za dokument koji je trebao da obezbedi bolje uslove za zaposlene. Kada je Šundić na konkursu izabran za direktora nastali su problemi oko usvajanja kolektivnog ugovora. On je tada tvrdio da je dokument poslao na usaglašavanje ministarstvima medija i finansija, a zapravo se od oktobra do januara ove godine nije ništa dešavalo po tom pitanju“, rekla je Camović.
Naime, kako je dodala, uprkos drugačijim tvrdnjama direktora televizije, tek pre 15 dana Ministarstvo finansija vratilo je dokument sa zamerkama po pitanju rasta koeficijenata zaposlenih. Taj problem je, kako navodi, izražen jer oko 300 zaposlenih sa srednjom stručnom spremom (od ukupno 700 zaposlenih) ima izuzetno niske koeficijente koji su značajno manji od fakultetski obrazovanih radnika.
„Sindikat madija Crne Gore i Sindikat informatičke grafike i izdavačkih delatnosti takav kolektivni ugovor neće da potpišu. Zbog toga razmišljamo i organizvanju štrajka zbog odugovlačenja sa usvajanjem tog akta“, upozorava predsednica Sindikata medija Crne Gore.
I javni servisi u Srbiji pod finansijkom kontrolom vlade
Iako ni javni servisi Srbije i Vojvodine nemaju problema sa sindikalnim organizovanjem zaposlenih, to ne znači da je njihov položaj bolji u odnosu na ostale medije. Ipak oni su delimično u prednosti po pitanju radnih odnosa koji su regulisani kolektivnim ugovorima, a ne Pravilnikom o radu što ih stavlja u prednost u odnosu na zaposlene u privatnim medijima.
„Međutim zbog toga što su javni servisi u Srbiji pod potpunom kontrolom Vlade kako u institucijalnom tako i u finansijskom pogledu, rukovodstva Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodina za svaki član u kolektivnom ugovoru moraju da imaju ‘odobrenje’ Vlade Srbije. Naravno, to se ne radi javno jer je Zakonom o Javnim medijskim servisima regulisana potpuna autonomija i nezavisnost“, napominje Dragan Milanović.
Kako je još rekao, ovome treba dodati i potpuno uredničku zavisnost od strane Vlade. „U takvim okolnostima je veoma važna snaga sindikata da se izbori za poboljšanja radnog i materijalnog statusa zaposlenih koristeći sve vrste sindikalne borbe uključujući i pokretanje štrajka“, naveo je Milanović.
Kako freelancerima u Srbiji pomoći da postanu pravno vidljivi?
Za razliku od stalno zaposlenih, posebno u javnom servisu Vojvodine, postoji velika grupa radnika koja je angažovana preko agencija za posredovanje u zapošljavanju. Više od 300 ljudi zbog toga je u nezavisnom položaju u odnosu na 1.200 zaposlenih kolega, mada rade iste poslove.
Osim što im takva vrsta angažmana ne obezbeđuje radno-pravnu sigurnost, jer nisu zaštićeni kolektivnim ugovorom i ne mogu da se sindikalno organizuju,radnici angažovani preko agencija mogu i zbog najmanjeg nesporazuma sa poslodavcem preko noći ostati bez posla.
To je na svojoj koži nedavno osetila i novinarka Žana Bulajić koja je posredstvom agencije Ninamedija bila angažovana u beogradskom dopisništvu RTV-a. Njoj je usmenim putem saopšteno da nije „podobno“ izveštavala sa jednog događaja i od tada su urednici prestali da je upućuju na događaje.
Pored nesuglasica sa urednicima, neizvestan je i radni status Žane Bulajić, koja je posredstvom agencije Ninamedija na tom radnom mestu od 18. novembra prošle godine, na osnovu ugovora sa Ninamedijom koji je potpisala tek 1. decembra. Iako je taj ugovor istekao 31. januara, u RTV-u su nastavili da je angažuju sve do 13. februara, a u Ninamediji su joj usmeno rekli da je to uobičajena procedura i da će naknadno potpisati novi ugovor. To se ipak još uvek nije desilo.
Ovde se sa pravom nameće pitanje da li je došlo do kršenja propisa prilikom angažovanja Žane Bulajić, odnosno do manipulacija sa ugovorima o radu, koje se, kako vidimo, mogu koristiti kao dodatni pritisak na novinare da rade po nečijim nalozima.
Žana Bulajić navodi da će sačekati da pravno bude rešen njen status u Ninamediji, i da će onda razmisliti o narednim koracima. Dodaje da nema nameru da nastavi saradnju sa tom agencijom.
„Neću više da radim za njih. Šta mi to treba da posle svakog urađenog priloga moram da razmišljam o tome da li se nekom to neće svideti“, navodi nekadašnja novinarka B92/O2, Foksa i BK televizije.
Radni status freelancera verovatno je najveći, ali nije jedini problem s kojim se susreću freelanceri u Srbiji. Prema rečima Maje Leđenac najčešći problemi su nepoznavanje zakona, uplaćivanje doprinosa i zdravstvenog osiguranja.
„Neretko se freelanceri osiguravaju privatno, što im dodatno opterećuje kućne budžete. Veliki problemi dešavaju se i kada razmišljamo o podizanju kredita jer spadamo u rizičnu grupu, iako smo možda manje rizični od onih koji imaju ugovore na neodređeno. Banke ne vole freelancere“, kaže Leđenac
Leđenac smatra da bi sindikati trebalo da ukažu na položaj freelancera, njihovo postojanje na tržištu rada i prava koja im moraju biti zagarantovana. „Do sada se nije obraćala pažnja na uređenje ovih odnosa“, smatra Leđenac.
Sindikat “Nezavisnost” je, kako tvrdi Dragan Milanović, taj problem prepoznao i u svom statutu je predvideo potpuno ravnopravan tretman freelancera sa ostalim članovima sindikata.
„Oni kod nas imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, korišćenje svih resursa sindikata, pravo na obrazovanje za sindikalni rad, učešće na seminarima… Naši članovi freelanceri zbog neredovnih i malih primanja imaju i drugačiji tretman prilikom plaćanja članarine, sve u zavisnosti od vrste ugovora i platežnih sposobnosti“, navodi Milanović.
Rade mnogo, zarađuju malo, a plate su neredovne
U nacrtu medijske strategije njeni tvorci napisali su da su plate novinara u Srbiji danas niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne, dok veliki broj novinara radi prekovremeno.
„Sve to utiče na degradaciju profesije, a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da izađe iz profesije. Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje tabloidizaciju“, navodi se u ovom dokumentu.
Kao rešenje nagomilanih problema navodi se uspostavljanje socijalnog dijaloga i potpisivanje već u ovom tekstu pomenutog granskog kolektivnog ugovora, ali je to za autore medijske strategije u sadašnjim uslovima neostvarljivo „jer su sindikati slabi, a organizacija poslodavaca nije formirana“.
Ako je za utehu, problemi u nijansama variraju od zemlje do zemlje u regionu, a Dragan Milanović upozorava da je njihov zajednički imenitelj odsustvo istinskog socijalnog dijaloga između sindikata sa jedne strane i vlada i vlasnika medija sa druge.
„Drugi problem je što ne postoji sinergija profesionalnih medijskih udruženja i sindikata u zajedničkoj borbi za bolji profesionalni i materijalni položaj zaposlenih u medijima“, tvrdi on.
Albanski novinar Agim Baći smatra da za bolji profesionalni i materijalni položaj zaposlenih u medijima u toj zemlji trebaju da se izbore nove generacije novinara i medijskih radnika.
„Potrebna nam je nova generacija medijskih radnika koja to ume da shvati. Nažalost, neki od njih su probali i ostali bez posla i tako dali drugima primer kako će proći ako pokušaju. Zato komunikacija između medijskih radnika i poslodavaca danas gotovo i da ne postoji“, rekao je Baći.
Dragan Milanović ocenjuje da je zajednička sindikalna strategija u zemljama regionu dobrodošla, ali da Evropska federacija novinara za sada nema odgovor na to pitanje.
„Ona je svojom odlukom da kvantitet bude ispred kvaliteta u svoje redove kao punopravne članove primila udruženja i sindikate, bar što se tiče Srbije, koji ni po jednom kriterijumu ne zaslužuju da budu učesnici u kreiranju takve strategije“, zaključio je Milanović.
Darko Šper (VOICE)
