"Dugove smo vratili, ali nemamo njega"
Početkom prošle, 2024. godine u Evropskom parlamentu je usvojena direktiva koja predstavlja uputstvo za države članice u borbi protiv SLAPP tužbi i omogućava sudijama u zemaljama Evropske unije da odbace stratešku tužbu pre pokretanja sudskog postupka, ali i da dosude odštetu tuženima u ovakvim postupcima.
Direktiva se ne odnosi na Srbiju, koja zbog toga do nekog budućeg usvajanja nacionalne inicijative neće imati zakonske mehanizme za borbu protiv strateških sudskih postupaka i svaka podneta tužba smatraće se urednom i osnovanom ukoliko zadovoljava procesne uslove.
SLAPP (Strategic lawsuits against public participation – SLAPP) je naziv za strateške tužbe protiv učešća javnosti, koje se koriste planski protiv javnih čuvara demokratije i vladavine prava. U praksi najčešće građanske aktiviste, medije ili medijske radnike tuže lokalni moćnici, a cilj je da se neko omete, a ne da se ostvari tužbeni zahtev.
S druge strane, u pojedinim zapadnim sistemima postoje zakoni protiv SLAPP tužbi, gde su upravo uređene procesne mogućnosti da se određene tužbe provere pre upuštanja u spor, i da se odbace ukoliko se ispostavi da tužbeni zahtev nije povezan sa namerom tužioca.
“U Zakonu o sudovima kanadske države Ontario postoji ‘prevencija postupaka koji ograničavaju slobodu izražavanja u pitanjima od javnog interesa’. Lice koja je pogođeno SLAPP-om može da uveri sudiju da je postupak pokrenut zbog izražavanja koje se odnosi na pitanje od javnog interesa. Ovim povodom se podnosi predlog sudiji i dok se o njemu ne odluči, postupak neće biti nastavljen”, kaže za VOICE Uroš Jovanović, menadžer programa za javne politike Građanskih inicijativa.
Kako je dodao, ukoliko sudija odbaci postupak, tuženo lice ima pravo na naknadu troškova u vezi sa podnošenjem predloga. Takođe, ukoliko sudija utvrdi da je tužilac pokrenuo postupak sa neprikladnom namerom, može odrediti naknadu štete tuženom koju smatra primerenom.
U bazi Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP 55 postupaka
Prema podacima Osnovnog suda u Subotici, kada je u pitanju Severnobački okrug koji čine Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš, u poslednjih pet godina nisu vođeni postupci po tužbama podnetim protiv građanskih aktivista, medija ili medijskih radnika, te se može reći da na ovom prostoru nije bilo ni SLAPP-a.
Istovremeno, Građanske inicijative, koje imaju ulogu sekretarijata Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP, kao neformalne mreže organizacija koje deluju u oblasti njihovog suzbijanja kroz pružanje podrške onima koji su ovim tužbama pogođeni, raspolažu bazom podataka, prema kojoj je Srbija u prvih pet zemalja u Evropi po broju evidentiranih SLAPP tužbi.
U bazi trenutno postoji 55 slučajeva sa karakteristikama SLAPP, uz dodatnih 17 koji su na proceni pravnog tima, dok je upitan dodatni broj onih koje su javnosti nepoznate, mahom iz manjih sredina. U 70% slučajeva su tuženi novinari i novinarke i mediji, dok su u ostalim slučajevima to aktivisti i aktivistkinje kao i organizacije civilnog društva.
S obzirom na to da sudska evidencija u Srbiji ne postoji, ona se vodi na osnovu informacija iz medija, dojava ili prijava samih nevladinih organizacija koje su se našle u problemu.
“Najveći broj tužbi zabeležen je protiv lica koja se nalaze u Beogradu. Međutim, veliki broj se tiče i lica iz drugih gradova. Ovi slučajevi su često nevidljivi, jer su tuženi u malim lokalnim sredinama pod većim pritiskom, društvenim i finansijskim, pa često odluče da se ne izlažu dodatno javnim istupanjem u vezi sa tužbama“, objašnjava za VOICE Uroš Jovanović.
Kako kaže, na osnovu postojećih indikatora Saveta Evrope, ovdašnja Radna grupa je izradila 11 indikatora prema kojima tužba može biti okarakterisana kao SLAPP.
“Tužba ima visoku verovatnoću SLAPP ukoliko vidimo najmanje 6 indikatora, među kojima su: finansijska prednost tužitelja, zatim politički i društveni uticaj ili ovlašćenja kao nosioca vlasti kojima se vrši pritisak na tuženog, potom argumenti koje je izneo tužilac su delimično ili potpuno neosnovani, dok su zahtev ili predlog koji je podneo tužilac nesrazmerani, preterani ili nerazumni“, navodi Jovanović.
Slučaj Pečurica: “Hteli su da ga ućutkaju i finansijski unište”
Veliki broj elemenata SLAPP- sedam godina kasnije vidi i Mirjana Raičević iz Novog Sada u tužbama podnetim protiv njenog sada pokojnog oca Dragana Pečurice, ekološkog aktiviste iz Bačke Topole, kojeg je lokalna kompanija AIK Bačka Topola, u okviru koje deluje fabrika za preradu animalnog otpada, tužila za narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, jer je on, kako u optužbi navode, na svom blogu i u televizijskoj emisiji izneo neistine o fabrici.
Sud je u jednoj od presuda konstatovao da namera Dragana Pečurice nije bila narušavanje poslovnog ugleda, već zaštita životne sredine.
“Moja borba se odnosi samo na smrad i ništa drugo, a oni hoće da me unište potpuno, materijalno, duhovno, moralno, a kad mene unište onda će ’dobiti krila’ da se niko više neće buniti u Bačkoj Topoli protiv smrada”, rekao je Pečurica u decembru 2015. za subotički Magločistač.
“Održavao je proteste protiv smrada, a ispalo je da je strani plaćenik, i da želi da zatvori tu istu firmu. Naravno, pribegli su najbržem metodu a to je tužba, te da ga na taj način finansijski uništite i ućutkaju. Nikada mi nije bilo jasno, da je tom preduzeću toliku štetu naneo jedan običan prosvetni radnik”, kaže njegova kćerka.
Prema njenom sećanju, nekoliko sudskih postupaka je trajalo više godina, dok se suma zahtevanih po osnovu naknade štete, kao ni visine sudskih troškova više ne seća.
“U jednom zahtevu je predlagana materijalna šteta u visini od 500.000 dinara, da bi bila izrečena kazna od 100.000 dinara. Nakon tatine smrti sestra i ja jesmo vraćale pozamašnu sumu novca, ali je najžalosnije što smo izgubile njega. Dugove smo vratili, ali nemamo njega”, objašnjava Raičević.
Kako kaže, svaki odlazak na suđenje je za celu porodicu bio veoma stresan. Odbranu je Pečurica u početku sastavljao sam, da bi kasnije ipak imao i pomoć advokata iz Bačke Topole, koji su ga, prema sećanju njegove ćerke, zastupali uglavnom besplatno.
“Tih godina smo prolazili kroz mnogo loših stvari. Jednu noć nam je neko ubacio ciglu u spavaću sobu, sekli su nam gume na automobilu, napadali ga i davili na ulici, slali anonima pisma, po gradu su lepili plakate na kojima je pisalo ‘Dragan Vlastimira Pečurica VO’, pretili mu non stop, slali mu prosvetnu inspekciju dvaput uzastopno neposredno pred sam odlazak u penziju”, priseća se Mirjana Raičević.
Kako dodaje, poslednje što se desilo jeste da je Pečurica podržao protest protiv poskupljenja goriva, koji je održan i u Bačkoj Topoli, nakon čega je klevetan i u tabloidnim nacionalnim medijima.
“To je bilo 9. juna 2018. i posle par dana osvanuo je naslov na ‘Republici’: „Evo ko zlostavlja Srbiju: pedofili, ubice, narkomani“, gde je stajalo i njegovo ime, što je kod tate izazvao baš veliki nemir. Pokušao je da pošalje svoj demanti, ali ni jedan medij ga nije objavio. Potom je 17. juna držao poslednji protest protiv smrada, a dan kasnije doživeo je moždani udar od silnog stresa i 24. juna, na njegov 65. rođendan smo ga sahranili. Uspeli su u svojoj nameri”, rekla je za VOICE Mirjana Raičević.
Jeremić: Aktivisti moraju da budu oprezni prilikom javnog istupanja
“Kada postoji neki interes da se spreči učešće javnosti u podnošenju neke lokalne inicijative, a moćnici pokreću postupke protiv njih, tada govorimo o SLAPP tužbama. Njihov cilj je samo ometanje u funkcionisanju i vršenje pritiska na aktiviste i članove udruženja”, objašnjava Nemanja Jeremić, iz pravnog tima Crte.
Kako dodaje, tužbe iz obesti su sredstvo koje se koristilo odvajkada, samo su tek poslednjih godina definisane kao strateške tužbe radi sprečavanja učešća javnosti, i pokreću se kao krivični, građanski ili prekršajni postupci, kojima se ometa funkcionisanje rada udruženja.
“Kod nas se dešava da se osim moćnika koji su privrednici koji imaju velika sredstva, SLAPP tužbama ili nekim sličnim koriste i javni funkcioneri i ljudi koji drže viđenije položaje”, navodi Jeremić i naglašava da aktivisti moraju da budu veoma oprezni priliom javnog nastupanja.
“Dešava se da se zanesu u žaru borbe za – po njihovom mišljenju – ispravnu stvar, pa nekada naprave i neki prestup, krivični li prekršajni. Česti su i postupci zbog naknade štete, odnosno klevete kroz iznošenje neistina o podnosiocu tužbe. Zato aktivisti treba da se dobro upoznaju sa svojim pravima pre istupanja u medijima, jer je upravo to mesto odakle najčešće polaze osnovi za tužbe”, savetuje Jeremić.
Kako kaže, ti postupci su skupi, dugotrajni, iziskuju višestruke odlaske na ročišta, često i veštačenja i utvrđivanje činjenica koje, uz sudske troškove, takođe koštaju.
“To je veliko opterećenje za ekološka udruženja, koja su često slabog imovnog stanja i ne mogu da funkcionišu. To ume da zamrzne udruženje čak i ako se dobije presuda, što dovodi do mogućeg gašenja i prinudne likvidacije”, dodaje Nemanja Jeremić.
Jordović: Cilj tužitelja je iznuriti aktiviste za primer drugima
Kroz inicijativu ”Građani imaju moć” od 2018. godine tim Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) pruža podršku aktivistima i nevladinim organizacijama u vidu resursa, edukacije i pravne pomoći.
Kroz te projekte je do danas prošlo oko 100 nevladinih organizacija, među kojima polovina deluje u oblasti zaštite životne sredine, a pet je onih koji su bili tuženi po osnovu povrede časti, narušavanja ugleda, nanošenja duševne boli, kreditne sposobnosti ili poseda.
“Polovično smo imali uspeha na sudu, međutim tu je problem iscrpljujuća dugotrajnost postupaka, obezbeđivanje resursa jer se udruženja finansiraju projektno, kao i vreme i energija koju aktivisti potroše. Dakle, cilj onog koji tuži je iznuriti aktiviste, demotivisati ih da se i dalje bave aktivizmom, a sve to i za primer drugima”, kaže Dušan Jordović, programski menadžer Crte.
On objašnjava, da su aktivisti najčešće bili tuženi kao pojedinci, te su kroz jedan od projekata bila obezbeđenja sredstva za ovu namenu, dok su drugi u svojim zajednicama organizovali uspešne crowdfunding kampanje kako bi namirili sudske troškove.
Crtino iskustvo govori da i da su od samih tužbi ipak češći mehanizmi progona i onesposobljavanja aktivista.
“To su takozvane ‘kampanje blaćenja’ po lokalnim medijima, gde smo mi takođe aktivistima pružali podršku da tuže te medije. Kada je reč o SLAPP tužbama, imali smo više primera da su lokalni istraživački mediji doživljavali baš tužbe”, navodi Jordović.
U domenu edukacije, kako kaže, aktivisti su preventivno savetovani kako da svoje polje delovanje i svoja izlaganja zadrže “u granicama gde neće biti prostora za SLAPP”.
“Ono što se pokazalo kao delotvorno jeste to da pomeranje granica i igra na ivici često izazivaju reakciju lokalnih institucija ili moćnika. Zbog toga je jako teško jednom lokalnom aktivisti da ostane na toj nekoj zamišljenoj granici”, smatra Jordović.
Kako dodaje, osim toga što omasovljavanje građana okupljenih oko neke lokalne inicijative smanjuje verovatnoću podnošenja SLAPP, to je ujedno i recept za uspešnost inicijative, uz obezbeđivanje medijske podrške i borbu kroz zvanično obraćanje institucijama.
“Mi smo svedoci da negde od 2018. godine ljudi kreću da se bune oko teme zaštite životne sredine, koja je postala najzastupljenija, jer je tada uz subvencije države otvoreno puno fabrika. Utisak je da su lokalni problemi dosta vezani za životnu sredinu, ali iza ove teme se krije i neodgovornost institucija, korupcija, lokalni moćnici koji ne poštuju zakon. Tako da se aktivisti zapravo bave pozivanjem institucija na odgovornost”, ocenjuje Dušan Jordović, programski menadžer Crte.
Maja Savić (VOICE, naslovna fotografija: Magločistač)
Ovaj sadržaj objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je Nezavisno društvo novinara Vojvodine i on nužno ne odražava stavove Evropske unije.
