Skip to main content

MZ Liman – Ogled iz patologije političke borbe

12. Okt 2021. Analitički članci
8 min čitanja

Trobojkama farbaju svoja politička nepočinstva

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Neprekidni pritisci i incidenti koji se vezuju za članove nezavisnih saveta mesnih zajednica na Limanima, u situaciji kada su na vlasti ponovo akteri ratne politike, jesu odraz političke patologije društva koje je duboko poremećeno procesima koji traju već trideset godina, upozorava za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) sociolog Miloš Perović. Najodgovorniju za takvu situaciju, Perović vidi vlast u Novom Sadu koju, kako ističe, čine „navodno reformisani, a zapravo nereformisani radikali“ zbog čega je novosadski odbor naprednjaka “najsličniji Srpskoj radikalnoj stranci i njenoj fašističkoj politici”.

– Oni pribegavaju metodama diskreditacije nezavisnih kandidata zato što su svi političari opozicije, bar oni najistaknutiji, toliko kompromitovani u narodu da je to karta na koju igra SNS od trenutka kada je preuzeo vlast u Srbiji. Dakle, oni se konstantno ponašaju kao da su nekakva opozicija i bore se protiv nekadašnje vlasti, i sve što čine im je alibi u delima prethodne vlasti – ocenio je Perović.

Intenciju da se nezavisni kandidati neprekidno povezuju sa opozicionim političkim partijama Perović tumači kao odbrambeni mehanizam jer bi građani, smatra on, u ovom trenutku glasali i za crnog đavola, ukoliko taj đavo nema neku kompromitujuću prošlost kao što je ima većina političara iz trenutne opozicije.

– Po mom dubokom uverenju, ti nestranački kandidati su dobili izbore samo zato što su nestranački i zato što nisu SNS. A sve ovo što SNS radi na Limanu, spada u potpunu političku patologiju i bolest. To se ne može drugačije nazvati nego bolest – tvrdi Perović.

Pritisci i pre izbora

Podsetimo, pritisci na nezavisne kandidate koji čine većinu u Savetu MZ Liman u Novom Sadu, kulminirali su ove nedelje kačenjem hrvatske zastave od strane nepoznatih osoba na službene prostorije mesne zajednice. Predsednik Saveta te MZ Dragoljub Perković za VOICE je tim povodom rekao da je kontaktirao nadležne, da je policija napravila uviđaj i sačinila zapisnik, a da mu je zatim od strane tužioca poručeno da podnese privatnu tužbu.

– Smatram da je to besmisleno zato što nije mesna zajednica moja privatna svojina, ne radi se o meni kao privatnom licu. To je službena prostorija. Šta bi biloo da se tako nešto desi na Gradskoj kući ili Banovini, da li bi gradonačelnik privatno podnosio tužbu? Malo je apsurdna situacija – rekao je Perković.

On nije želeo da nagađa o tome ko bi počinilac mogao biti.

– Mislim da je onom ko prati šta se dešava potpuno jasno da postoji jedan sled događaja koji ne mogu nikako biti nezavisni jedan od drugog. Ko je u pitanju, šta je u pitanju, ja ne bih ulazio, jednostavno nadležni neka se bave time – istakao je Perković.

Pomenuti sled događaja proteže se sve do juna, još u period pre izbora. VOICE je već pisao o tome da je neposredno pred izbore za savete mesnih zajednica, nekoliko nezavisnih kandidata za Savet MZ Liman dobilo preporuku da povuku svoje kandidature. Nakon što su osvojili većinu u pomenutom Savetu, usledio je napad od strane bivšeg predsednika saveta te mesne zajednice, sada odbornika u novosadskoj skupštini Milorada Reljića, koji je, zaklanjajući se iza odborničkog pitanja, optužio aktuelni Savet da mu nije omogućio korišćenje prostorije mesne zajednice. Perković je tada objasnio da ne postoji pravilnik o ustupanju na korišćenje prostora, te da zbog toga Savet još ne može da daje prostor na korišćenje.

Dragoljub Perković (Foto: VOICE)

U avgustu su na Limanima počele da se pojavljuju trobojke na fasadama, a Liman 1 je za sada toga pošteđen. Međutim, na novoustanovljeni Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, prema Perkovićevim rečima, na prostorijama MZ se uz državnu zastavu pojavila i zastava AP Vojvodine, koju je postavilo nepoznato lice. Perković za VOICE kaže da to nije prijavio policiji, već da je nakon praznika samo skinuo obe zastave i ostavio ih u prostorijama MZ. Nakon toga, usledio je najveći incident – članu Saveta MZ Liman Vladimiru Iliću isečene su gume na automobilu. Građani su se iste večeri samoinicijativno skupili pred mesnom zajednicom i prikupili deo sredstava za nove gume. I, naredne nedelje, na dan kada je Savet trebalo da zaseda i usaglasi saopštenje kojim bi se taj čin osudio, u jutarnjim časovima pojavili su se flajeri sa lažnim zapisnikom navodne sednice, koji je poslužio da se ponovo lažno povežu nezavisni kandidati i opozicija u Novom Sadu.

Nametanje polariteta

Vrlo brzo bilo jasno da je reč o lažnim informacijama, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je za Radio 021 rekao da SNS nema veze sa tim flajerima, ali je dodao da smatra da su nezavisni članovi Saveta bliski politici Borislava Novakovića.

– Ne znam kakvi su pamfleti stavljeni na kola, mogu da se žale tužilaštvu. Svakako mislim da imaju sličnu politiku kao Borislav Novaković. To ne znači da je autor SNS, ali za mene su oni bliski politički. Žao mi je što oni nisu osudili napad na naše prostorije. To bi bilo fer, to bi bilo u duhu demokratije – rekao je Vučević za Radio 021.

Komentarišući njegovu izjavu, član Saveta MZ Liman Ozren Lazić je za VOICE ocenio da je ona tendenciozna, kao i flajeri i hrvatska zastava, i da se tim postupcima nezavisni članovi saveta uvlače u sukob između vlasti i opozicije, iako su se angažovali u mesnoj samoupravi po nestranačkim principima.

Ozren Lazić (Foto: VOICE)

Prosto se nameće taj polaritet – ili vlast ili opozicija. Mislim da je i politički, kao i svakodnevni život, mnogo komplikovaniji od toga i da su ovo sve načini da se upravo ne govori o tome da postoji i nešto drugo a to je politika odozdo, politika građana, bavljenje problemima koji su zaista problemi svih, ma ko bili stanovnici ma koje mesne zajednice. Na ovaj način pokušava se to ljudima zgaditi i predstaviti da iza svakog ko hoće da na taj način organizuje politički život u svom kvartu postoje neke druge instance, da zapravo imaju neke druge namere – ističe Lazić.

Interesantno je da je u lažnom izveštaju sa nikada održane sednice Saveta MZ Liman, između ostalog, navedeno i da Savet podržava rad „kolege Ozrena Lazića i njegove CK13“. Iako je „Crna kuća“ godinama na meti nacionalističkih i ekstremno desničarskih organizacija, Lazić je tokom kampanje, pored zanimanja isticao i pripadnost kolektivu „CK 13“ jer je smatrao da je njen angažman u opštem i javnom dobru na neki način preporuka i za njega. Smatra da je ovo posebno istaknuto na flajeru upravo iz toga razloga – da se zbog kritičkog preispitivanja društvene i političke stvarnosti diskredituje taj civilni, građanski momenat.

– Sklon sam sve da vidim u tom ključu, kao da je sad problem što sam ja član kolektiva „CK 13“ i da je to poruka da je uopšte problem biti član bilo kog udruženja, jer onda ulazite u korpus tih narativa o stvaranju neprijatelja, stranih plaćenika… Kada su ljudi glasali za članove saveta MZ, glasali su za svoje komšije, za imena i prezimena i mislim da je zato bitno govoriti da smo tu da vratimo mesne zajednice građanima, da vraćamo to građansko odlučivanje nezavisno od bilo kojih partijskih preferenci – poručuje Lazić.

Ističe i da partije ne mogu da reše mnoga pitanja unutar sopstvenih redova, pa tako ni sva pitanja koja se tiču građana, zbog čega građani moraju da učestvuju u političkom životu, u kojem su mesne zajednice prva stanica.

GKP: Zaštititi nezavisnost mesne samouprave

Novosadska Grupa za konceptualnu politiku (GKP) pozvala je građane Novog Sada i širu javnost da zaštite novosadske mesne zajednice u kojima su nezavisni kandidati ušli u njihove savete. Takođe, pozvali su nezavisne članove saveta mesnih zajednica na Limanu da sazovu zborove građana na kojima bi se stanovnici njihovih mesnih zajednica izjasnili povodom nasilja koje se sprovodi nad njihovim institucijama i zajedničkom imovinom.

– Farbanje limanskih fasada trobojkom koja simbolički predstavlja nacionalnu zastavu Republike Srbije i isticanje zastave Republike Hrvatske na vratima Mesne zajednice Liman smatramo otvorenim aktom nasilja i širenja nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Za to je odgovorna novosadska vlast koju čine Srpska napredna stranka i njeni komunalni koalicioni partneri i zato bi nezavisni kandidati morali da javno osude takve postupke gradske vlasti i pozovu građane na mir i solidarnost sa demokratski i neposredno izabranim članovima saveta – stoji u saopštenju GKP.

Dodaje se da je zadatak nezavisnih kandidata u mesnim zajednicama politički, te da bi njihov osnovni cilj trebalo da bude zaštita nezavisnosti mesne samouprave „od svakog pokušaja uzurpacije od strane nedemokratske i kriminalne vlasti koja zastrašivanjem nastoji da nas liši osnovnih političkih prava“.

Jedna od nezavisnih kandidatkinja na letošnjim izborima za savete mesnih zajednica, koja se kandidovala na Telepu, Bojana Bodroža se i sama suočavala tokom kampanje sa lažima o njenoj navodnoj stranačkoj pripadnosti. Za VOICE precizira da je u pitanju standardna retorika vlasti, koja je bazirana na vrlo jeftinoj i pojednostavljenoj logici i da je to pre poruka nekim potencijalnim kandidatima.

– Ako pokušate u budućnosti da se kandidujete za mesne zajednice ili eventualno uzmete većinu u nekom savetu, očekujte da će ovako izgledati, očekujte odmazde, očekujte scene, sve u cilju da se ljudi apsolutno obeshrabre da se ikada suprotstave. Većini građana ime jedne osobe, moje ili bilo čije, ne znači ništa i zato oni nastoje povezivati ta neka imena i te neke ljude sa onim što je za SNS prototip nekog zla koje oni koriste kao mantru. Ovo je pojednostavljen i verovatno njima intelektualno blizak način na koji to rade – smatra ona.

Trobojkama farbaju svoja politička nepočinstva

Komentarišući  pojavu trobojki širom Limana, Miloš Perović citira izreku engleskog pisca Samjuela Džonsona „Patriotizam je poslednje utočište hulja“, ističući kako se nepoznati noćni autori skrivaju iza državne zastave, crtajući je planski sa namerom da izazovu negativnu reakciju kod građana kako bi zatim te građane mogli da optuže za nedostatak patriotizma.

– Ne znam da li postoji na Balkanskom poluostrvu naseobina koja izgleda nacionalističkije i kičerastije nego što to izgleda Liman danas. Bez ikakvog preterivanja, to se može nazvati terorom nad građanima Limana, koji sprovodi vladajuća partija samo zato što je izgubila izbore na najnižem nivou vlasti od nezavisnih kandidata. U ovom trenutku, oni su u potpunosti poistovetili svoju partiju sa državom i svaki napad na partiju se tretira kao napad na državu. U tom smislu, oni tim trobojkama zapravo farbaju svoja nepočinstva i svoju političku patologiju koju prikazuju svakodnevno – kaže Perović.

Ocenjuje da time postižu dvojak cilj kod svojih protivnika – s jedne strasne bes i revolt, a s druge strah.

Miloš Perović (Foto: ustupljeno VOICE-u)

Perović upozorava da je teško očekivati da iz pojedinačnih nezavisnih inicijativa iznikne ozbiljna nezavisna stranačka lista koja bi se vlasti suprotstavila na narednim izborima, pošto dosadašnja praksa pokazuje da je tu uvek prisutan nedostatak organizacije i jasne ideologije.

– Da bi se građani Srbije suprotstavili postojećem režimu, oni moraju da mu se suprotstave sa jednom jasnom idejom, sa jasnim ideološkim svetonazorom i sa vrlo dobrom organizacijom koja ima jasno profilisanu ideologiju i vrednosti koje su suprotne režimu Aleksandra Vučića. Jer, postojeća opozicija stalno nalazi izgovore za svoje neuspehe, a nijednom se nije zapitala – po čemu se to razlikujemo od Aleksandra Vučića? Da li smo mi nacionalisti kao Aleksandar Vučić – jesmo; da li smo za kapitalističke ekonomske odnose kao i Aleksandar Vučić – jesmo; da li smo za periferni položaj Srbije u postojećoj međunarodnoj podeli rada – jesmo. Dakle, jedino što razlikuje opoziciju od vlasti u ovom trenutku je, po mom sudu, to što ona ipak nije u stanju da u sebe inkorporira ovoliku količinu kriminogenih struktura i jednog socijalnog taloga koji je okupljen u Srpskoj naprednoj stranci – zaključuje Perović.

Dalibor Stupar (VOICE)