“Prosto Rusi i mi sličan jezik govorimo, niko za sada nije čuo nista loše o njima, migranata ima mnogo, ni ne zna im se broj, a unose nervozu i opasni su”, na ovaj način odgovorio je jedan učesnik u anketi Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) na pitanje da li pravi razliku između ljudi izbeglih iz rusko-ukrajinskog rata i onih sa Bliskog istoka, Azije i Afrike.

Od 31 anketirane osobe, svi se informišu se o migrantskoj krizi i izbeglicama preko društvenih mreža ili onlajn portala, a polovina njih primarno preko Fejsbuka. A više od trećine učesnika naglasilo je da pravi razliku među izbeglicama sa Bliskog istoka i onih iz Rusije i Ukrajine.

“Velika je razlika u kulturi i ponašanju, stavu”, rekao je jedan od anketiranih iz Sombora, opisujući migrante sa Bliskog istoka kao: “Nekulturne, agresivne i mnogobrojne”.

Jedan anketirani učesnik iz Subotice u svom obrazloženju zašto ima negativan pogled na migrante sa Bliskog istoka, naveo je da je to primarno zbog straha od opasnosti.

“Svedoci smo mnogo nemilih događaja u poslednje vreme gde smo imali priliku videti i čuti šta se događalo u obračunima s vatrenim oružjem između migranata. Pitanje je samo kada će neko od građana Srbije dobiti taj metak”, naveo je Subotičanin u svom odgovoru na anketu.

Dodao je da su ti događaji negativno uticali na sliku o migrantima u celoj Srbiji.

“Da ne pričam o strahu koji, na primer, moja supruga ima svaki put kada sedne u autobus za Kanjižu, a u njemu 30-tak migranata”, rekao je on.

Na pitanje do kakvih informacija najčešće dolaze kada su u pitanju migranti, najveći broj učesnika ankete opisao ih je kao negativne ili polovične.

“Uglavnom dolazim do saznanja prilikom nekog incidenta počinjenog od strane migranata, na primer kada je bio obračun u šumi blizu Subotice”, naveo je u svom odgovoru jedan od anketiranih.

STRAH USLED MANJKA INFORMACIJA

Izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, za VOICE kaže da je veoma bitno kakve poruke nadležni šalju medijima, posebno kada su u pitanju incidenti poput oružanog obračuna u Subotici ili skorašnjeg incidenta u Horgošu. On za VOICE objašnjava šta zapravo stoji iza tih incidenata.

“Pogrešno se misli da su migranti krijimčari i kriminalci. Pojedini ljudi iz te migrantske populacije su uključeni u krijumčarske kriminalne grupe koje deluju na našoj teritoriji u regionu. Oni su na najnižem šalonu regrutovanja novih žrtava izbeglica jer govore njihov jezik. Različite kriminalne grupe se sada sukobljavaju preko njih za teritoriju, gde vrbuju nove izbeglice za krijumčarenje”, navodi Đurović.

Po njegovim rečima puko, senzacionalističko izveštavanje o ovim incidentima stvara još veći problem.

“Onda u javnosti taj incident postane senzacija i poprima neki potpuno drugačiji smisao i značenje. Pojednostavljuju se problemi i označava se čitava jedna populacija kao opasna, generalizuju se stvari bez ispitivanja celokupnog konteksta i problema”, objašnjava Đurović.

Ipak, po rečima našeg sagovornika, najveća odgovornost jeste na nadležnima, samim tim što njihovo obraćanje javnosti mora da bude mnogo jasnije i bez generalizacije, kao što se sada dešava.

“Poruke od strane nadležnih nisu jasne: ko je kriv, šta se tu dešava, šta će se raditi po pitanju ovih problema, kao i šta je epilog – samo su se podigli strahovi i predrasude prema celokupnim izbeglicama”, navodi Đurović.

OPASNO DEZINFORMISANJE

“Kada sistem nije dobar, kada prikriva neke nedostatke, kada država neće da reaguje sistemski i kada se ostavlja problem građanima da ga oni rešavaju, to pomaže radikalnim grupama da šire različite dezinformacije”, upozorava Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Fektčeker iz portala Fejk njuz Tragač Stefan Kosanović već tri godine raskrinkava lažne vesti u Srbiji. Po njegovim rečima, u moru dezinformacija koje okupiraju javno mnjene u Srbiji, izbeglice sa Bliskog istoka nisu više u prvom planu. Ipak, dezinformacije o njima nisu iščezle.

“Informacije o migrantima sa Bliskog istoka su danas više informativnog karaktera nego navijačke kao što su bile ranije, ali su svakako uvek senzacionalističke”, navodi Kosanović.

On ističe da se neretko šire i dezinformacije o izbeglicama iz Rusije i Ukrajine, ali da se znatno razlikuju od onih o izbeglicama sa Bliskog istoka, koje su najčešće kreirane na način da se stvara antagonizam ka toj grupi ljudi.

“Desno orijentisani portali koji su najčešće širili dezinformacije o ljudima sa Bliskog istoka, sada kada izveštavaju o ratu u Ukrajini, uglavnom prenose informacije sa ratišta i o žrtvama, više nego o ljudima koji dolaze, kao što je bio slučaj sa ljudima sa Bliskog istoka”, navodi Kosanović i dodaje da i kada se priča o njihovom dolasku, uglavnom je o tome da su cene nekretnina porasle, ali da nema previše negativih informacija o njima, posebno kada se poredi sa informacijama o izbeglicama sa Bliskog istoka.

“Mogu da kažem da relativno pozitivno izveštavaju o njima, kao o ljudima od krvi i mesa koji beže od rata, a apsolutno drugačije izveštavaju kada su u pitanju ljudi sa Bliskog istoka”, navodi naš sagovornik.

Socijalna pedagoškinja Frančeska Fornari za VOICE kaže da posledice dezinformacija o izbeglicama sa Bliskog istoka mogu biti veoma opasne, samim tim što mogu voditi do ekstremnih emocija, ali i ponašanja poput fizičkih i verbalnih agresija, kao i manjka osude prema nasilju nad njima.

“Ono što sam najčešće svedočila u praksi bili su slučajevi vršnjačkog nasilja prema deci iz izbegličkih zajednica uključenih u sistem obrazovanja kod nas, koji su neretko rezultovali time da su deca migranata ređe išla u školu ili su razvijala koncepte niže vrednosti i nepovoljne slike o sebi, svom identitetu, kulturi i položaju”, navodi Fornari i dodaje da je bilo situacija u kojim izbeglicama nije bio omogućen pristup objektima poput kafića ili prodavnica.

“Bio je i jedan ekstremni slučaj u kom jednoj porodici muslimanske veroispovesti nije dozvoljeno da njihovo preminulo četvorogodišnje dete bude sahranjeno u selu u kom je stanovništvo prvenstveno pravoslavne vere”, navodi ona.

Opasnost je u tome da se podstaknu predrasude, strahovi i mržnja, navodi Radoš Đurović.

“To stvara probleme, ne samo u našem radu sa izbeglicama, već se preliva i na druge sfere društva. Na pitanje integracije, na pitanje sigurnosti u lokalnim sredinama – mnoge sfere su pogođene ovim narativom”, navodi on.

OTUĐENOST UMESTO EMPATIJE

Socijalna pedagoškinja Frančeska Fornari godinama je volontirala sa izbeglicama u Srbiji, ali i u drugim evropskim zemljama. Fokus njenog master rada upravo je bio antropologija migracija, a danas prati situaciju i dalje sarađujući sa izbeglicama.

Po rečima Fornari, razlika u narativama o izbeglicama iz Rusije, Ukrajine i sa Bliskog Istoka, Afrike i Azije je zaista značajna.

“Izbeglice iz Ukrajine najzastupljenije su u domaćim medijima u ličnim, toplim pričama koje imaju kao protagoniste njih ili njihovih domaćina, u kojima je Srbija predstavljena u vrlo pogodnom svetlu, dok informacije o širem kontekstu kao i samom stavu države Srbije prema istom često izostanu”, navodi ona.

Kada su u pitanju ljudi koji dolaze iz Rusije, uglavnom se okrivljuju za podizanje cena stanova u najvećim gradovima, ili u kom se akcenat stavlja na njhovo nezadovoljstvo standardom života u Srbiji, ili pak njihovim finansijskim, obrazovnim, društvenim položajem, navodi ona.

“Konačno, o tome kako mediji, čast izuzecima, tretiraju izbeglice sa Bliskog Istoka, Azije i Afrike, već znamo više nego dovoljno: samo bih rekla da ukoliko ta tri narativa uporedimo, vrlo brzo ćemo primetiti da se o prvima govori uglavnom pozitivim tonom, o drugima neutralnim ili blago negativnim, o trećim negativnim ili diskriminatornim”, kaže Fornari.

Kao primer, Fornari navodi širenje informacija o pucnjavama u Horgošu i okolini, te da mediji vrlo retko prave razliku između izbeglica i krijumčara, kao i informisanjem javnosti o tome zašto dolazi do prisustva krijumčarskih bandi duž Balkanske rute i kod nas.

“Ukoliko je određenom medjiskom portalu cilj dobiti sve veći broj lajkova i pregleda, nažalost će se koristiti senzacionalistički naslovi, nepotpune informacije, nekakve dojave, kao i fotografije koje imaju za cilj prouzrokovati otuđenost umesto empatiju”, napominje ona.

Fornari takođe uočava da se o izbeglicama iz Ukrajine nedovoljno govori u Srbiji.

“Informacije o njihovom položaju u Srbiji su vrlo slabo dostupne izvan zvaničnih portala, a vrlo malo znamo o tome da li su njihove potrebe ispunjene, da li su uključeni u lokalnu zajednicu i na koji način, kakvi su im utisci o životu kod nas”, navodi ona. 

KLJUČNA JE DIREKTNA KOMUNIKACIJA

Po rečima Radoša Đurovića, kada su u pitanju izbeglice iz Rusije i Ukrajine, građanima je jasno da su to ljudi koji dolaze iz neposrednog sukoba, pre svega, jer je to sukob koji građani gledaju svakog dana u medijima, a i sličnih su kulturoloških karakteristika kao i građani Srbije.

“Kada ljudima nešto nije poznato, a kada nadležni i mediji šire strahove i predrasude, građani to ne mogu da provere na svom primeru, jer nemaju direktnu komunikaciju sa tim ljudima”, objašnjava Đurović.

Upravo najveći uticaj na formiranje stavova jeste direktan kontakt, smatra socijalna pedagoškinja Frančeska Fornari, te navodi da je to bio jedan od rezultata njenog terenskog istraživanja o stavovima prema migrantkinjama u Rumuniji.

“Kad kažem direktan kontakt, ne mislim na to da prolazimo pored nekog ili ga posmatramo, samog ili u grupi, da o njemu nešto pročitamo ili čujemo bez povratnih informacija od strane same grupe ili osobe: mislim na međusobno upoznavanje, upoznavanje sa situacijom osobe, kao i razumevanje šireg konteksta”, objašnjava ona. 

Ipak, direktan kontakt nije jednostavno ostvariti. Po rečima naše sagovornice, izbeglice koje su tek započele proces traženja azila u Srbiji se prvenstveno nalaze u malim zajednicama, u kojima se ne čini dovoljno za njihovu integraciju i uključivanje, dok oni koje su u tranzitu se kreću u većim grupama, smeštene su u segregiranim tranzitnim i prihvatnim centrima ili borave u šumama i drugim neuslovnim i nepristupačnim lokacijama.

“Zbog svega ovoga, jasno je zbog čega do kontakta uglavnom ne dolazi, što utiče na to da građani Srbije svoje stavove oforme u skladu sa objavama na društvenim mrežama, izjavama političara, kao i sadržajima iz medija”, navodi Fornari i dodaje da to na koji način će zajednica prihvatiti izbeglice zavisi od toga kako institucije sa tom istom zajednicom komuniciraju, o tome da li na iste mogu imati povrenje i u kojoj meri određene su odluke zajednički donešene.

Važan faktor promene su, po mišljenju Fornari, hrabri pojedinci i pojedinke, koji se ne boje osuda svoje okoline: oni koji “prelaze” na drugu stranu i ostvaruju direktan kontakt, uprkos negativnoj atmosferi koju zajednica ima prema izbeglicama.

“Onda se ti pojedinci i pojedinke, puni tih priča, utisaka, iskustava i saznanja, vrate u svoju zajednicu gde svojim mišljenjem, ali i ponašanjem pozitivno utiču na to da i ostali oko njih promene svoje mišljenje ili barem učine taj prvi korak, trud u tom pravcu”, zaključuje socijalna pedagoškinja Frančeska Fornari.

Sanja Kosović (VOICE, naslovna fotografija: Vojin Ivkov)