"Vrtele su se u krug, trpele strašne i neopisive bolove“
Iako su zabranjeni za upotrebu na poljima u zemljama Evropske unije, pojedina hemijska sredstva se koriste na njivama u Srbiji, što je posebno štetno za pčele. Nakon što se broj pčela u EU značajno smanjio u poslednjih tridesetak godina, uvedena je adekvatna regulativa i zabrana upotrebe određenih pesticida. U Srbiji je to, međutim, i dalje problem.
Više od dva miliona pčela uginulo je u maju 2018. godine na području Malog Stapara, omalenog naselja na raskršću Velikog bačkog kanala i sistema Dunav-Tisa-Dunav u blizini Sombora.
Među njima su bile i košnice Tatjane Mrdak, predsednice Pčelarskog društva „Sivac“. Kolonije koje su tada nastradale su se nalazile nedaleko od njenog salaša, u obližnjem šumarku okruženom njivama.
O čudnom ponašanju pčela ju je obavestila komšinica iz ulice, čije su zajednice takođe bile smeštene na ovom prostoru.
U šumarku ju je zatekao prizor koji nije videla tokom svih godina bavljenja pčelarstvom.
„Pčele su počele da padaju po autu, da mi upadaju u kosu. Vrtele su se u krug, trpele strašne i neopisive bolove“, priča Tatjana za VOICE.
Odmah je posumnjala na trovanje. Međutim, nije mogla da bude sigurna u izvor, jer ništa u okolini, prema njenom znanju, nije bilo u cvatu.
„Bagrem je prošao, uljana repica završila. Nije postojalo ništa što cveta, a što bi pčelama bilo interesantno“, rekla je ona.
Ipak, fitosanitarni inspektor, koji je naknadno obišao teren na kom su uginule pčele, uočio je poljoprivredne površine pod graškom, za koje je konstatovao da su tada bile jedina cvetajuća kultura na tom području.
On je utvrdio i da pesticidi, kojima je bila tretirana biljka, nisu bili upotrebljeni u skladu s uputstvima.
Preporuka proizvođača je da se sredstva Calypso 480-SC i Actara 25 WG, koji su bili primenjeni na grašku, koriste posle cvetanja. To nije bio slučaj ovde.
Takođe, Calypso 480-SC sadrži aktivnu supstancu tiakloprid koja nije registrovana za upotrebu na grašku.
Pored toga, inspektor takođe navodi da se nije poštovao Zakon o sredstvima za zaštitu bilja. Njime je predviđeno da se odgajivači pčela čije se kolonije nalaze u blizini upozore 48 sati unapred. pre negoli dođe do primene preparata koji su otrovni za pčele, kako bi se zajednice mogle premestiti na bezbednu lokaciju.
Tatjana Mrdak nije bila upozorena. Od 165 košnica, ostalo joj je trinaest. Preminule jedinke je danima zakopavala.
„Skupiš ih na gomilu, u Jupol kante, kopaš rupe, pa kreč po tome“, opisuje ona.
Pčele su uginule kod još sedam pčelara u istom periodu.
„Ukupno je uništeno više od 539 košnica, a procenjena šteta je na oko 140 hiljada evra”, rekla je Tatjana Mrdak.
Zbog skupih analiza retke prijave trovanja pčela
U Srbiji postoji ukupno 976 hiljada košnica, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2021. godinu.
S druge strane, više od pet i po hiljada pčelinjih zajednica stradalo je od posledica trovanja u periodu od 2015. do 2020. godine, informacije su sa kojima raspolaže Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
„Ako imamo u vidu da je u toku aktivne sezone u košnici 40 hiljada jedinki, to je uginulo oko 226 miliona pčela”, navodi Miloš Bogdanović iz Odbora za zaštitu pčela pri SPOS-u.
„Međutim, o tačnim uzrocima uginuća može se pričati tek posle detaljnih ispitivanja. Zbog skupih analiza koje je potrebno uraditi ukoliko se sumnja na trovanje pčela, pčelari se retko opredeljuju da uđu u kompletnu proceduru prijave sumnje na trovanje pčela“, objašnjava on.
Tatjana Mrdak se ipak odlučila na ovaj korak.
Rezultati su pokazali da je u pčelama bilo utvrđeno prisustvo, u različitim količinama, sadržaja pesticida pet aktivnih supstanci iz grupe pesticida na bazi nikotina, odnosno neonikotinoida. Reč je o tiametoksamu, klotianidinu, tiaklopridu, imidaklopridu, acetamipridu.
Pesticid Actara 25 WG, kojim je tretiran grašak, sadrži tiametoksam.
„Neonikotinoidi su predstavljeni kao bezopasni za insekte i pčele“, kaže profesor Kastriot Koro sa Poljoprivrednog Univerziteta u Tirani.
„Nedavne studije su pokazale da postoji ozbiljna šteta koju oni mogu da prouzrokuju. Njihov efekat je indirektan, kroz biljke na koje se primenjuju. Ako bismo rangirali najveće rizike po pčele, pesticidi koji se koriste u poljoprivredi i drugim oblastima bi bili prvi“, objašnjava on.
Propisi i propusti: (ne)ograničena trgovina neonikotinoidima
Krajem maja kada su stradale zajednice Tatjane Mrdak i drugih pčelara, Evropska unija (EU) donosi odluku o zabrani stavljanja u promet i korišćenju tri neonikotinoida – tiametoksama, imidakloprida i klotianidina, osim u staklenicima. Restriktivne mere za ove aktivne supstance su uvedene kako bi se posebno zaštitile pčele.
Međutim, zabrana korišćenja neonikotinoida na tržištu Evropske unije nije sprečavala kompanije koje se bave proizvodnjom pesticida da ih izvoze u druge zemlje koje nisu članice, poput Brazila i Sjedinjenih Američkih Država.
Kada je u pitanju Srbija, propisi u pogledu sredstava za zaštitu bilja, kao i biocidnih proizvoda, harmonizovani su sa relevantnim propisima Evropske unije, rekla je Katarina Krinulović iz Udruženja za održivu poljoprivredu i zaštitu bilja u Srbiji (SECPA).
„Restrikcije za neonikotinoide prenesene su u naše zakonodavstvo uklanjanjem ovih supstanci sa Liste odobrenih supstanci i ukidanjem registracija sredstava za zaštitu bilja na bazi ovih supstanci, čime je onemogućen njihov uvoz i upotreba za zaštitu bilja. Međutim, s obzirom na to da se tiametoksam i drugi neonikotinoidi nalaze na listi aktivnih supstanci dozvoljenih za upotrebu u biocidnim proizvodima, razlozi za njihov uvoz verovatno leže u činjenici da u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, ima registrovanih biocidnih proizvoda na bazi ovih aktivnih supstanci koji se mogu legalno stavljati u promet i koristiti kao insekticid za upotrebu u, na primer, javnoj higijeni za suzbijanje komaraca i muva“, objašnjava ona.
Kako bi se ograničili, odnosno sprečili uvoz i izvoz određenih opasnih industrijskih hemikalija i pesticida u međunarodnoj trgovini, Roterdamskom konvencijom je uspostavljen globalni mehanizam za razmenu informacija i podelu odgovornosti među državama koje su ratifikovale ovaj dokument.
„Srbija je to učinila 2009. godine i tako postala deo mreže koju čini 165 zemalja”, kaže Katarina Krinulović iz SECPA.
„U ovom trenutku, na spisku Roterdamske konvencije se nalazi ukupno 54 hemikalije, od čega je 35 pesticida. Njihovo stavljanje u promet i korišćenje je zabranjeno ili strogo ograničeno, a nadležni organi su u obavezi da komuniciraju o planiranom izvozu i uvozu hemikalija kroz sprovođenje procedure obaveštavanja i davanja saglasnosti”, objašnjava ona.
Tri zabranjena neonikotinoida se ne nalaze na ovoj listi, ali takođe podležu proceduri obaveštavanja zemalja u koje se planira njihov uvoz.
Shodno tome, objašnjava Katarina Krinulović, pre izvoza hemikalije za koju je propisana procedura obaveštavanje, nadležno ministarstvo bi trebalo da dobije propisnu dokumentaciju iz Evropske unije i proveri konkretnu hemikaliju čiji je uvoz najavljen.
„Ministarstvo bi potom izdalo saglasnost za uvoz samo ako je njeno korišćenje za konkretnu namenu dozvoljeno”, rekla je Krinulović.
Odobrenje za uvoz iz Nemačke je u decembru 2021. godine dobio pesticid Poncho 600 FS, pokazuju podaci Evropske agencije za hemikalije.
On se primenjuje na kukuruzu, a njegova aktivna supstanca je klotianidin, koja je kao neonikotinoid zabranjena u EU i sklonjena 2018. godine sa Liste odobrenih supstanci u Srbiji.
Prisustvo pesticida u hrani sve veći problem
Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama je procenila da je populacija pčela u Evropi 2020. godine bila za 13% manja u poređenju sa brojem kolonija iz 1990. godine.
„Naši tanjiri bi bili prazni da ne postoje pčele“, kaže profesor Kastriot Koro sa Poljoprivrednog Univerziteta u Tirani.
„Jabuke, lubenice, borovnice, špargla ili brokoli bi nestali bez pčela. One su zaslužne za jednu u tri kašike hrane koju jedemo“, tvrdi on.
U 2021. godini, neregularnosti u vezi sa prisustvom pesticida u hrani su po prvi put bili najvažniji problem na koji su međusobno upozoravale države članice. Izdato je ukupno 1231 upozorenje, što je četiri puta više nego dve godine ranije. Od tog broja, oko trećine je bilo upućeno Turskoj.
Sličan trend se ogleda i na nivou Srbije.
Najviše zabrana za uvoz voća i povrća zbog prekomernog sadržaja pesticida koje je izdala fitosanitarna inspekcija pri Upravi za zaštitu bilja se odnosi upravo na proizvode koji dolaze iz Turske.
Godišnje se ispita nekoliko hiljada pošiljki, rekla je prof. dr Mira Pucarević, Dekanica na Fakultetu zaštite životne sredine Univerziteta EDUCONS iz Sremske Kamenice.
„Problem postoji sa pošiljkama koje stižu iz Makedonije – grožđe, Albanije – krastavac, paradajz, tikvice i luk, i Turske – citrusi, koji se i ne proveravaju prilikom uvoza na graničnim prelazima”, navodi ona, ali dodaje da je u 2021. godini udeo uzoraka sa neprihvatljivim koncentracijama ostataka pesticida bio oko jednog procenta.
Pesticidi iz Turske u Srbiju ne dolaze samo u hrani. Podaci Uprave carine o ilegalnom uvozu i izvozu neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja od 2018. do novembra 2022. godine pokazuju da su najveće količine došle upravo iz Turske.
Nema dovoljno analiza o posledicama upotrebe pesticida
Primena sredstava za zaštitu bilja predstavlja opasnost po biljke, životinje i životnu sredinu.
Na listi pesticida obuhvaćenih Roterdamskom konvencijom nalazi se i karbofuran, poznatiji pod nazivom furadan. Tadašnje Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine zabranilo je 2014. godine njegovu upotrebu kao sredstva za zaštitu bilja u Srbiji.
Bez obzira na to, ovaj proizvod nalazi svoj put do njiva i dan-danas. Prethodnih godina su se beležili pomori ptica, za koje se sumnjalo da su posledica njegove upotrebe.
Takođe, prema globalnom istraživanju iz 2021. godine, koje je obuhvatilo 168 zemalja, uključujući i Srbiju, čak dve trećine poljoprivrednog zemljišta je u riziku od zagađenja pesticidima.
„Podataka o prisutnosti pesticida ima mnogo, ali nema dovoljno analiza koje su posledice toga“, priča prof. dr Mira Pucarević.
„Pesticidi će se manje ili više zadržavati u zemljištu u zavisnosti od njihovih osobina i uslova koji vladaju u toj sredini. Neki će se brzo raspadati neki sporije, ali mi u suštini nemamo pravi presek stanja ostataka pesticida u zemljištu jer naši pravilnici pokrivaju samo ona jedinjenja koja se svrstavaju u grupu perzistentnih organskih zagađujućih materija. Noviji pesticidi se ne nalaze na ovim spiskovima“, objašnjava ona.
U susret drugačijim klimatskim uslovima, posebno sušnim periodima, potreba za pesticidima će biti veća, smatra Milan Šarčević, poljoprivrednik iz okoline Subotice.
„Više štetočina ima i sve se više koriste insekticidi, svaka godina je drugačija i uvek moraš da se učiš nečemu novom, da budeš u toku. Na primer, kukuruz je sada skoro nemoguće saditi u monokulturi, a da mu korov ne pravi konkurenciju. Samim tim dolazi do smanjenja prinosa, a menjanjem klime i do pojava novih bolesti na biljakama“, kaže on.
Poljoprivreda mora da se prilagodi u skladu sa promenama klime koje su nastupile i modifikuje način poljoprivredne proizvodnje, smatra prof. dr Mira Pucarević sa Univerziteta EDUCONS.
„Ekološki je povoljnije korististi sredstva za zaštitu bilja koja su efikasna u manjim dozama, koja imaju kraći poluvek raspada, koja nemaju perzistentne metabolite i prateće nečistoće i koja su formulisana tako da ne ostavljaju opasan otpad u vidu ambalaže. Ipak, proizvodnja sve većih količina hrane je imperativ današnjeg vremena”, zaključuje ona.
Igor Išpanović (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)
Ovaj materijal je objavljen u sklopu projekta „Going Environmental“ kojim upravljaju n-ost i BIRN, a finansira ga nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). BMZ ni na koji način nije odgovoran za informacije ili stavove izražene u okviru projekta
