Skip to main content

Novi Pazar: Aktivisti i novinari na meti moćnika

30. dec 2024. Analitički članci
6 min čitanja

“Postoji niz presuda Evropskog suda za ljudska prava koje smo isticali u postupcima, ali sud se nije obazirao na njih"

Autori

Nikola Kočović

Iako široj javnosti u Srbiji to, verovatno, nije poznato, aktivisti i novinari u Novom Pazaru prvi su se – saglasni su pravnici – našli na udaru moćnika koji su koristili SLAPP tužbe kako bi ih ućutkali i zastrašili, a ostale obeshrabrili da javno kritikuju rad funkcionera i stanje u lokalnoj zajednici.

Novi Pazar, gotovo izvesno, ima i rekordera po broju podnetih tužbi protiv onih kojih su ga javno kritikovali. To je vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Novom Pazaru Meho Mahmutović, kadar Sandžačke demokratske partije/Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, bivši gradonačelnik ovog grada i državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Prema zvaničnim podacima Osnovnog suda u Novom Pazaru, Mahmutović je od leta 2020. Godine, kad je pandemija koronavirusa u ovom gradu bila u jeku, podneo 21 krivičnu i 20 parničnih tužbi protiv aktivista, građana, lekara, pa čak i jednog pacijenta koji su kritikovali njegovo rukovođenje Opštom bolnicom tokom te zdravstvene krize i pozivali ga na odgovornost zbog smrti velikog broja osoba.

Osnovni sud je u 11 postupaka, po Mahmutovićevim krivičnim tužbama, pravnosnažno osudio one koje je tužio, u dva postupka su donete oslobađajuće presude (među kojima je i ona u kojoj je tužio pacijenta), dok je u 10 predmeta obustavljen postupak jer je direktor Opšte bolnice odustao od gonjenja, uglavnom, jer su mu se tuženi javno izvinili.

Od 20 parničnih postupaka, koje je Mahmutović pokrenuo, 18 je do sada pravnosnažno okončano i to 10 tako što je usvojen njegov tužbeni zahtev, u četiri je povukao tužbu, u tri su donete presude na osnovu odricanja, a jedan predmet je okončan poravnanjem.

„Prošao sam kroz pakao, želeo je da me potpuno uništi“

Na meti Mahmutovića najčešće je bio građanski aktivista Aladin Paučinac, kasniji osnivač Inicijative slobodnih građana, protiv kojeg je podneo 10 tužbi, od toga šest krivičnih. Neke od tih tužbi, krivičnih i parničnih, spojene su u jedno suđenje.

Sve tužbe su rešene u Mahmutovićevu korist, dva postupka su još uvek u toku, a dva su pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

“Prolazio sam kroz težak period, nije mi bilo svejedno, niti sam uopšte razumeo šta mi se dešava. Veliki pritsak je bio na meni, posebno kada znaš da pravde nema i da se u drugim sudovima ne primenjuju iste prakse. Ukupan iznos koji sam morao da platim premašuje 20.000 evra. Želeo je potpuno da me uništi”, rekao je Paučinac.

Aladin Paučinac: „Veliki pritsak je bio na meni, posebno kada znaš da pravde nema“

Dodao je da je Mahmutović maksimalno koristio svoj položaj i moć.

“Dešavalo se da podnosi čak i dve tužbe dnevno protiv mene. Sama činjenica da te neko konstantno tuži, da se donose presuda za presudom protiv tebe, to psihički iscpljuje. Trudio sam se da izdržim i ostanem priseban, ali nije bilo lako. Da nisam imao podršku Građanskim inicijativa i YUCOM-a teško bih izdržao. Raspali bi mi se život i porodica, a i pored njihove pomoći sam prolazio kroz pakao”, navodi Paučinac.

Poručuje da je, uprkos svemu, ojačao i ozdravio, te da neće odustati od građanskog aktivizma “sve dok ne ozdravi zajednica u Novom Pazaru i država u celini”.

Tuži direktor bolnice, a veštači lekar iz iste zdravstvene ustanove!?

Njegova zastupnica, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Kristina Todorović tvrdi da su Mahmutovićeve tužbe očigledan primer SLAPP tužbi, da su pokrenute u jako kratkom periodu, za radnje koje su se desile u isto tako kratkom vremenskom intervalu.

“Koliko god bile legitimne, cilj tužbi nije bila zaštita prava i ugleda Mahmutovića. Da je hteo da spreči Aladina da piše o njemu ili da ga vređa, iako te objave nisu bile uvredljive, mogao je da izađe sa opomenom ili da sve to obuhvati jednom tužbom i time reši spor i spreči dalje aktivnosti Paučinca. Ali, njegova očigledna namera je bila da Aladina ućutka, da javnost zna da je protiv njega podneto toliko tužbi, da mora toliko da plati. Osim što je to direktan pritisak na Aladina, što ga iscrpljuje psihički i finansijski, to je i poruka svim ostalima da ćute i da odustanu od svakog oblika protesta”, istakla je ona.

Advokatica je nezadovoljna, pre svega, postupanjem sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru, ali i Ustavnog suda na čije odluke, po žalbama, čekaju i po četiri godine.

“Dešavalo se da se pojedini krivični postupci završe na jednom jedinom pretresu, bez izvođenja dokaza, osim saslušanja Mahmutovića, bez jakih argumenata i validnih dokaza da je on zapravo pretrpeo štetu, materijalnu, zdravstvenu ili bilo kakvu drugu. U onim suđenjima, kada bi i došlo do nekih veštačenja štete koju je pretrpeo, sud bi za veštaka angažovao psihijatra iz Opšte bolnice Novi Pazar. Paučinca tuži direktor bolnice, a veštači lekar iz te zdravstvene ustanove. Pa kako onda tu da pričamo o pravičnom suđenju”, rezignirana je Todorović.

Kristina Todorović i Aladin Paučinac: „Kako onda tu da pričamo o pravičnom suđenju”

Ona navodi da su slično postupale i sudije u parničnim postupcima, te da su zanemarivali i potpuno ignorisali njihovo pozivanje na presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu sa sličnim činjeničnim stanjem.

“Postoji niz presuda Evropskog suda za ljudska prava koje smo isticali u postupcima, ali sud to nije pominjao u presudama, a čak nisu ni presude domaćih sudova uzimali u obzir, potpuno su ih ignorisali. Čak su u presudama imali prazne navode da je Evropski sud donosio čitav niz presuda, ali se nisu pozvali ni na jednu konkretnu, što im je obaveza, niti su je umetnuli u svoje presude”, poručuje advokatica.

Zbog toga što veruje da Paučinac pred sudovima u Srbiji nije imao pravično suđenje, te da mu je uskraćeno pravo na slobodu govora, Todorović je uputila dve žalbe Evropskom sudu u Strazburu, koji bi vrlo brzo trebalo da odluči po njima.

Najavljuje da će se, u narednom periodu, direktno obraćati tom sudu i to zbog “neažurnosti i neadekvatnog reagovanja” Ustavnog suda Srbije.

Zbog tolikog broja podnetih tužbi, nevladina organizacija “Građanske inicijative” nominovala je pre dve godine Mahmutovića za titulu “Najveći zavisnik od sudskih sporova” koju dodeljuje grupa međunarodnih organizacija, pod patronatom Evropskog parlamenta.

Ta titula mu je, ipak, izmakla.

Od molotovljevih koktela do finansijskog iznurivanja

Pre aktivista i lekara, na meti Mahmutovića bio je i Sto plus radio protiv kojeg u novembru 2018. godine podneo tužbu Višem sudu u Beogradu.

Tražio je da mu se isplati 300.000 dinara na ime nematerijalne štete zbog toga što su mu tekstom, pod naslovom “Mahmutoviću isparilo pola miliona EUR” (dok je bio gradonačelnik Novog Pazara), povređeni ugled i čast.

Sud je njegovu tužbu odbacio.

Ishak Slezović: Pokušaj disciplinovanja jednog od retkih nezavisnih medija u Sandžaku

Godinu dana ranije ovaj medij, ali i njegovog novinara i potpisnika ovog teksta, kao i urednika Ishaka Slezovića, tužio je visoki funkcioner Srpske napredne stranke u Novom Pazaru Igor Novović, tada zamenik direktora jednog javnog preduzeća, a kasnije, dok su još trajala suđenja, zamenik gradonačenika.

Novović je podneo krivičnu tužbu Osnovnom sudu u Novom Pazaru tvrdeći da mu je tekstom “Preminuo Novopazarac kojeg je pretukao taksista” povredio ugled i čast, dok je pred Višim sudom u Beogradu pokrenut parnični postupak protiv novinara, urednika i Novinske agencije Beta, kao vlasnika Sto plus radija.

U parničnom postupku, Novović je tražio 200.000 dinara na ime nematerijalne štete.

Posle četiri godine i promene troje sudija, novinar je oslobođen tužbi pred Osnovnim sudom, da bi postupak zastareo dok je odlučivanje po žalbi Novovića pred Višim sudom bilo u toku.

Iako je došlo do zastarevanja, novinari Sto plus radija su zadovoljni jer je jedina doneta presuda tokom postupka bila u njihovu korist što im, kako su kazali, pruža određeni vid satisfakcije.

Oni su naveli da su pojedini svedoci Novovića tokom postupka davali, najblaže moguće rečeno, sračunate izjave kako bi novinar bio proglašen krivim.

Podsetili su i da su u korist Novovića svedočili članovi njegove porodice, otac i majka, a da su ga zastupali sestra i otac.

Postupak u Beogradu je, pored dve presude Višeg suda kojim su odbijani tužbeni zahtevi Novovića, ipak, okončan odlukom Apelacionog suda kojom su Kočović, Slezović i Beta primorani da plate više od 2.500 evra na ime odštete članu Srpske napredne stranke, sudskih i troškova advokata.

“Izjave jednog od dva svedoka, kao i Novovića, sudije u Novom Pazaru i dva puta u Beogradu ocenjivale su kao pristrasne, neuverljive, sračunate i kontradiktorne sa svim dokazima, ali je Apelacioni sud, na naše zaprepašćenje, našao da su istinite i logične”, naveli su novinari Sto plus radija.

Meho Mahmutović i Igor Novović

Advokat agencije Beta Dimitrije Vujković ocenio je da nije nemoguće da Apelacioni sud poništi dve presude Višeg suda, ali da se to u praksi ne dešava često.

Direktor Sto plus radija, novinar sa višedecenijskim stažom, Ishak Slezović tužbe visokih funkcionera vladajućih Sandžačke demokratske partije i Srpske napredne stranke vidi, isključivo, kao pokušaj disciplinovanja jednog od retkih nezavisnih medija u Sandžaku.

“Za razliku od pre 15 godina, kada su nam ‘molotvljevim koktelima’ palili predajnike, sada smo meta finansijskog iznurivanja. Ne mogu se drugačije tumačiti ove tužbe i presuda na osnovu koje smo morali da platimo pozamašnu sumu novca”, rekao je Slezović.

Iznos od skoro 300.000 dinara bio je prevelik udar za budžet radija i Novinske agencije Beta, a plaćen je uz pomoć organizacije Free Press Unlimited iz Holandije.

Ovaj sadržaj objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je Nezavisno društvo novinara Vojvodine i on nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Nikola Kočović (VOICE)