U Novom Sadu, Evropskoj prestonici kulture, na Keju, u Dunav se direktno ispuštaju otpadne vode iz kanalizacije! To se naročito dobro „osetilo“ tokom proteklog leta, kada je Dunav bio na veoma niskom vodostaju. To mesto je, međutim, i „raj“ za pecaroše. Kakva je riba koju tu ulove, verovatno je bolje i ne zamišljati, a kamoli jesti.

Ono što građani ne mogu da vide jeste hemijski sastav te otpadne vode u kojem se – naučno je utvrđeno – nalaze metali, farmaceutski proizvodi, lekovi i slično. Zabrinjava to što su crpne stanice pored Žeželjevog mosta i „Cepelina“ postale „omiljena“ mesta za pecaroše. Projekat FP7 Solutions na kojem je učestvovao i novosadski Prirodno-matematički fakultet pokazao je da se u organizmima riba u neposrednoj blizini crpnih stanica akumuliraju pomenute zagađujuće supstance. Te supstance koje se nalaze u ribama, dakle, čovek može uneti u vlastiti organizam.

Putem kanalizacionog sistema u Novom Sadu sve otpadne vode bez prečišćavanja završavaju u Dunavu. U reku se fekalije ispuštaju putem dve glavne crpne stanice – GC1 koja se nalazi kod „Cepelina“ i GC2 koja se nalazi kod Žeželjevog mosta. Dakle, otpadne vode se u Dunav ispuštaju na mestima gde hiljade Novosađana i turista svakodnevno šeta – na Keju. Kada je vodostaj Dunava u granicama proseka taj proces ispuštanja se „oseti“ ali se ne vidi. Međutim, ove godine Dunav je bio na veoma niskom vodostaju. Šetači ne samo da su mogli da osete nesnosan smrad koji se širi Kejom nego i da vide kako se velike količine prljave vode direktno iz kanalizacije ispuštaju u reku. Zbog niskog vodostaja i „pridošlih“ otpadnih voda iz novosadske kanalizacije ispaštali su i živi organizmi u Dunavu, kaže za VOICE profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) u Novom Sadu Ivana Teodorović.

„Koncentracije potencijalno toksičnih materija u vodi rastu zbog manjeg razblaženja, a jednakog priliva iz neprečišćenih otpadnih voda. Organizimi koji žive u reci intenzivnije usvajaju zagađujuće materije. Iako razblaženje nikada ne sme biti rešenje za zagađenje, mi generalno računamo na to da je Dunav moćna reka, sa velikim kapacitetom razblaženja i samoprečišćavanja”, objašnjava profesorka Teodorović.

Ekolozi sa kojima je VOICE razgovarao naglašavaju da je neophodno uraditi studiju kako bi se utvrdilo koliko je Dunav “ispaštao” tokom ove godine zbog niskog vodostaja i priliva otpadnih voda iz kanalizacije.

Međutim, ono što je osetno i vidljivo je intenzivan smrad koji se širi Kejom. Kao što je ranije pomenuto crpne stanice se nalaze u neposrednoj blizini šetališta na najfrekventnijim lokacijama.

“Pojedine fabrike, uglavnom klanice, leti ispuštavaju krvavu vodu direktno u kanalizaciju. To je nepodnošljiv smrad“, navodi za VOICE predsednica Društva arhitekata Novog Sada (DANS) Ana Ferik.

Crpne stanice – „pecaroški raj„

Gotovo je nemoguće da prođete pored crpne stanice kod Žeželjevog mosta a da u neposrednoj blizini ne vidite pecaroše. Oko crpnih stanica se okupljaju ribe i tu se hrane, pa i ne čudi što pecaroši na ovoj lokaciji vide priliku za ulov.

„Ta mesta su postala pecaroški raj“, kaže profesorka Teodorović.

Međutim, ono što zabrinjava jeste pitanje šta pecaroši rade sa ribom kada je upecaju?

Projekat FP7 Solutions u kojem je učestvovao i novosadski PMF pokazao je da se u organizmu riba kod crpnih stanica u Novom Sadu i nizvodno akumuliraju materije poput lekova, kozmezičkih proizvoda, pesticida, supstance iz industrujskih postrojenja i slično. Samo na lokalitetu GC1 („Cepelin“) detektovano je više od 100 toksičnih materija. U serumu i mišićnom tkivu uzorkovanih riba koje su bile zatvorene u kavezu 10 dana a u neposrednoj blizini GC1 i na jednom lokalitetu nizvodno detektovano je više od 30 supstanci među kojima – dezinficijensi, herbicidi, fungicidi, lekovi, boje, dezinficijensi (antiseptici), biocidi, kozmetika, materije iz industrijskih postrojenja i materije za koje nije poznata primena. Kada je o lekovima reč, recimo, u organizmu ribu pronađeni su karbamazepin (tretman protiv epilepsije i psihijatrijskih bolesti), gestroden (kontracepcija), klozapin (shizofrenija), bisoprolol (beta blokator), aciklovir (hepres) i mnogi drugi. Ribu sa ovim zagađujućim materijama u svom organizmu, dakle, putem ishrane čovek može uneti i u svoj organizam.

„Stanovništvo koje kupuje na neregistrovanim tezgama po obodima pijaca ili direktno ‘iz kofe/čamca/prtljažnika”, rizikuje da zapravo kupuje ribu koja sadrži veliki broj akumuliranih zagađujućih supstanci za koje ne postoje standardi u smislu dozvoljenih količina u hrani niti bilo ko kontroliše poreklo i zdravstvenu ispravnost ovih namirnica. Čak i da zaboravimo na akumulirane supstance, to je neprečišćena komunalna kanalizacija, fekalne vode, sama pomisao da jedete ribu ulovljenu na kanalizacionom ispustu je degutantna, zar ne? Želim da verujem, zapravo nadam se, da riba upecana kod crpnih stanica ne završava u tanjirima”, kaže profesorka Teodorović.

Međutim, kao “olakšavajuću” okolnost u ovoj situaciji ona navodi statističke podatke koji pokazuju da riba u ishrani stanovništva u Srbiji ne predstavlja značajnu komponentnu.

“Veliki procenat stanovništva gotovo ne konzumira rečnu ribu, osim na posnim slavama, Badnjim večerima i sporadičnim kotlićima sa prijateljima, a i tada većina potrošača kupuje u ribarnicama, ribu mahom uzgojenu u pastrmskim ili šaranskim ribnjacima. Tako da za opštu populaciju, podaci do kojih smo na projektu došli ne treba da predstavljaju alarm o ugroženosti zdravlja ljudi”, objašnjava ona.

Sa druge strane, otpadne vode direktno ugrožavaju opstanak akvatičnih ekosistema. Tokom pomenutog projekta FP7 Solutions šarani i deverike bili su 10 dana izloženi u kavezima, u blizini crpnih stanica. Iako je reč o “otpornijim” vrstama riba, odnosno tolerantnijim na zagađenje, period od samo 10 dana bio je dovoljan da se u njihovom tkivu nakupi veliki broj zagađujućih materija.

“Nakon samo desetak dana u tkivima riba se nalaze rezidijumi velikog broja supstanci u merljivim koncentracijama, uključujuci i lekove, što ukazuje da koncentracije ovih supstanci u otpadnim vodama nisu zanemarljive”, kaže dr Teodorović.

Izloženost zagađujućim supstancama utiče kako na životni vek akvatičnih organizama, tako i na njihovu sposobnost reprodukcije.

“Populacije osetljivih vrsta beleže pad brojnosti, čak iščezavaju iz vodotoka pod neposrednim uticajem otpadnih voda. Pad biodiverziteta utiče i na smanjenje drugih ekosistemskih usluga koje čovečanstvo očekuje od prirodnih ekosistema”, objašnjava dr Teodorović.

Nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda u Dunav

Kao što je ranije pomenuto, putem kanalizacije u Dunav se izlivaju različite, zagađujuće supstance.

“Evo zamislite, vi ste jutros ustali, oprali zube, istuširali se, oprali suđe i veš u mašini. Sva ta hemija na kraju završava u Dunavu”, slikovito objašnjava profesorka Teodorović.

Sa druge strane monitorinzi pokazuju i veliku koncentraciju lekova u reci. Upotreba ovih farmaceutskih prozvoda nije “centralizovana”, odnosno, različiti lekovi se koriste i u kućnim uslovima. Ukoliko se lekovi ne odlažu adekvatno, bacaju u WC šolju i slično, oni će putem kanalizacije zavšiti u Dunavu. Stoga je važna i sugestija lekara i farmaceuta o tome kako odlagati farmaceutski otpad. Dvadesetpetogodišnja Bojana iz Novog Sada ima dijabetes od svoje 15 godine. Kako kaže, nikada joj izabrani lekar niti farmaceut nije objasnio kako da odlaže insulinske špriceve ali i ostale lekove koje uzima.

“Nisam nikada ni razmišljala o tome. Niko mi nikada nije rekao kako da odložim proizvod nakon upotrebe. Ali nikada nisam ništa bacila u wc šolju”, rekla je ona.

Jedan deo lekova pronađenih u Dunavu ali i u tkivima riba predstavljaju antibiotici. Na taj način se, objašnjava profesorka Teodorović, širi i mikrobna rezistencija (otpornost na antibiotike).

“Na kraju, ali za čovečanstvo ne manje važno, neprečišćene otpadne komunalne vode, posebno ako se u javnu kanalizaciju ispuštaju i otpadne vode bolnica, sadrže antibiotike, njihove aktivne metabolite i transformacioni produkte, kao i tzv. rezistentne gene i u velikoj meri doprinose širenju antimikrobne rezistencije koji predstavlja jedan od gorućih problema u zaštiti zdravlja čovečanstva danas”, naglašava ona.

VOICE je početkom ove godine pisao o istraživanju koje je utvrdilo da se preko Dunava u Crno more iz Novog Sada uliva kofein, i u to u količini koja može da utiče na rečne organizme.

Otpadne vode koje se izlivaju u Dunav kontroliše JKP Vodovod i kanalizacija. Kako su nam rekli u ovom preduzeću monitoring vrše jednom mesečno. Ukoliko uoče “opasne” materije, odnosno ukoliko im neko prijavi “sumnjivu” boju koja dolazi sa crpne stanice, Vodovod slučaj prijavljuje Gradskoj inspekciji. Međutim, kako su nam rekli izvori iz ovog JKP, kada se pojavi “sumnjiva” boja na ispustu gotovo da nije moguće otkriti kako se tu pojavila. To bi značilo, objašnjavaju oni, da inspekcija mora da prati put materije skroz do izvora, što je gotovo nemoguće.

VOICE je dobio podatak o monitoringu otpadnih voda na crpnim stanicama koje je radilo ovo JKP tokom 2021. i 2022. godine. Međutim, profesorka Teodorović kaže da je reč o skromnoj listi koja ne pokriva sve neophodne parametre.

 „Lista parametara je po obimu i relevantnosti skromna, neusaglašena sa pozitivnim propisima, prati se određeni broj nerelevantnih parametara, mnogi relevantni parametri se ne prate uopšte, a vrednosti koncentracija specifičnih zagađujućih materija koje se redovno/sporadično prate su u očekivanim vrednostima za neprečišćene komunalne otpadne vode ove veličine“, prokomentarisala je ona.

Ribarac, Kamenjar i Kamenička ada bez kanalizacije, otpadne vode idu direktno u Dunav

Početkom oktobra VOICE-u je prijavljen slučaj da lokali na Ribarcu svoje otpadne vode ispuštaju direktno u Dunav. VOICE se ovim putem obratio JKP Vodovod i kanalizacija od kojih smo dobili odgovor da drugo rešenje i ne postoji, jer u ovom delu grada nema kanalizacije niti septičkih jama. Odnosno, lokali, restorani i splavovi koji rade na Ribarcu a čiji broj nije zanemarljiv, nemaju formalno rešenu komunalnu infrastrukturu. Iz Vodovoda nam je potvrđeno i da ovo nije slučaj samo sa Ribarcem već i sa Kameničkom adom i Kamenjarima.

Ovo je, stoga, još jedan dokaz nebrige o otpadnim vodama koje se ispuštaju u Dunav.

Predsednica DANS-a Ana Ferik naglašava da „ovo nema nikakve veze sa ekologijom“.

„Mi dočekamo kakav-takav Dunav i onda nizvodno, na kraju grada, ispuštamo neprečišćenu i nezdravu vodu. Ne smemo tako da se ponašamo prema javnom dobru kao što je Dunav. Zamislite kada bi se svi gradovi na ovoj reci ponašali kao Novi Sad, Dunav bi bio čista septička jama kada bi došao do Bugarske“, navodi ona.

Profesorka Teodorović kaže da ovo nije najava problema, već da je problem očigledan.

„Ali to možda ima i svoju dobru stranu. Ako pri visokom vodostaju možemo da ‘zaboravimo’ i ne vidimo da se neprečišćene otpadne vode ulivaju direktno u Dunav jer ispusti i neprijatni mirisi ostaju prikriveni, pri niskim vodostajima možemo sve češće sa Keja, a još bolje sa Tvrđave, da posmatramo i ‘uživamo’ u prizoru slapova fekalija koje se slivaju u Dunav kod ‘Cepelina’ i Žeželjevog mosta. Nadam se da će konačno još nekog biti sramota zbog toga. Mene jeste“, zaključuje ona.

Petar Alimpijević (VOICE)