Mere koje je Vlada Republike Srbije donela u cilju borbe protiv pandemije SARS-CoV-2 (korona virus) ostavile su brojne socijalno ugrožene i marginalne grupe građana potpuno paralisane, zbog čega su u opasnosti da najjače osete posledice uvedenih mera, upozorili su sagovornici VOICE-a iz civilnog sektora.
Zbog toga su proteklih dana uputili brojne apele nadležnima da mere prilagode onima koji su zbog uvođenja mera sada u još lošijem položaju. U tom smislu, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 ukazala je Vladi Srbije da je hitno potrebno formiranje „trećeg štaba“, koji bi najhitnije morao da preduzme korake kojima bi se otklonile ili ublažile posledice nastale po najsiromašnije i najugroženije kategorije osoba koje se nalaze pod jurisdikcijom države.
Danilo Ćurčić iz A11 za VOICE precizira da se ne očekuje da vlada popusti ili ukine uvedene mere, već da pronađe način da ih adaptira kako bi se otklonile makar neke od posledica koje one izazivaju i na taj način umanjila štete po one koji su najugroženiji. Dva ključna pitanja su zdravlje i privreda, kaže on, ali brojni građani Srbije potpuno su paralisani uvedenim merama jer je reč o ljudima koji su već bili najugroženiji, a koji su sada onemogućeni da rade ili čak da podignu socijalnu pomoć.
– Najugroženiji su pre svega ljudi koji žive u siromaštvu, korisnici socijalne pomoći, Romi iz neformalnih naselja, raseljeni Romi koji nemaju ni dokumenta, zatim ljudi koji nemaju struju pa ovih dana teško funkcionišu. Pored toga, tu su ljudi koji su u smeštaju, beskućnici, izbeglice i tražioci azila koji su sada u pretrpanim prihvatnim centrima. Dakle, jako je veliki broj tih kategorija kojima bi država trebalo konkretnije da se pozabavi – ističe Ćurčić.
Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa za VOICE ukazuje da su se, nakon uvođenja posebnih mera i vanrednog stanja, u problemu našle sve grupe koje su i u redovnom stanju bile osetljive i koje su imale problem sa pristupom uslugama i sistemu. A sada su im dodatno pojačane potrebe, imajući u vidu restrikcije koje pogađaju najširu populaciju i činjenicu da živimo u stanju preteće zaraze, zbog čega je jako teško govoriti o terenskom radu.
– Postoje problemi u sprovođenju aktivnosti među organizacijama koje rade sa osobama sa invaliditetom, sa osobama koje su u bilo kojoj vrsti kolektivnog smeštaja, dakle izbeglički centri, svratište za decu ulice ili ljude koji žive na ulici. Ja sam dobila informaciju da su neki od tih prostora zatvoreni jer nemaju uslova za bezbedan rad. Zatim, tu su osuđenici, žrtve nasilja, sigurne kuće, sve su to one grupe stanovništva koje su i do sada živele u dosta teškim uslovima, imale su mnogo problema, a sada gube na neki način i podršku organizacija koje su sa njima radile. Pitanje je kako ih je sistem do sada prepoznavao i vidimo da su se negde izgubili u svim ovim merama – navela je ona.
U romskim naseljima situacija na ivici kolapsa
Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 upozorava da su najprioritetniji Romi koji žive u neformalnim naseljima bez pristupa pijaćoj vodi, jer ne mogu da održavaju ni minimum higijene koji je potreban da bi se sprečilo širenje virusa korona. Pored toga, problematično je to što su u pitanju ljudi koji se najčešće bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, te u uslovima vanrednog stanja ostaju bez mogućnosti da rade.
– Socijalnu pomoć ne mogu da podignu zbog toga što je Pošta odlučila da ne isplaćuje socijalnu pomoć, iako je očigledno novac isplaćen iz budžeta, tako da je situacija na ivcici kolapsa – upozorava Ćurčić. Dodaje da je bukvalno pitanje dana kada će krenuti haos po tim naseljima, jer će trpeti teške posledice ukoliko u njih uđe virus, pošto tamo nema mogućnosti za izolaciju, niti sanitarnih uslova.
Selaković kaže da su zbog toga Građanske inicijative apelovale na nevladin sektor da koordinira napore i napravi sponu ne samo među organizacijama civilnog društva nego i sa sistemom, pa da se jedni oslanjaju na druge.
– Ako postoje organizacije koje rade sa nekim grupama, a država ih je zaboravila, država treba da otvori neki kanal pa da prima i tu vrstu informacija i da onda u ovim uslovima, u hodu, proba da nađe neka rešenja za te ljude. Jedna posebna, prilično nevidljiva grupa jesu stari ljudi koji se na crno angažuju na građevinskim poslovima. Lično sam videla na nekoliko gradilišta da se i dalje angažuju ljudi koji su stariji od 65 godina. I oni su sad u poziciji da ako ne rade, neće umreti od virusa nego od gladi – upozorila je Selaković.
Povlačeći paralelu s poplavama iz 2014. godine, onaić podseća da je i tada postojalala velika mobilizacija civilnog sektora, ali da sada nije moguće na isti način pristupiti saniranju štete i ublažavanju posledica.
– Mi sada ne možemo da zovemo ljude da budu volonteri, ne možemo nikoga da šaljemo da ide na ta mesta gde se nalaze osetljive grupe ako nema odgovarajuću zaštitu i ne poštuje određene protokole. A definitivno svima nedostaje zaštitne opreme – kaže naša sagovornica.
Nada se da ipak neće biti prepušteni sami sebi, a vladi poručuje da pruži ruku civilnom sektoru i da skretanje pažnje na probleme ne shvati kao napad.
– Zdravlje je prioritet, ali vlada ne sme da zaboravi i na ove druge, jer su građani ove zemlje a u nejednakoj su poziciji u odnosu na sve nas – napominje ona.
Realna opasnost drastičnih posledica vanrednog stanja i izolacije
Komitet pravnika za ljudska prava Yucom upozorio je da su eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uključujući specijalne izvestioce za zaštitu pojedinačnih prava i sloboda apelovali na države članice da se suzdrže u nametanju preteranih bezbednosnih mera u odgovoru na epidemiju korona virusa, i podsetile ih da mere vanrednog stanja ne smeju da se koriste za suzbijanje političkih neslaganja. Upućen je i poziv građanima kojima je potrebna podrška za tumačenje svog položaja i eventualne ugroženosti ljudskih prava u vreme vanrednog stanja da se obrate timu Yucom-a.
Predsednica Yucom-a Katarina Golubović za VOICE upozorava na realnu opasnost drastičnih posledica vanrednog stanja i izolacije, uz očekivanja da će, u situaciji kada se ne zna kako će institucije raditi, oni najranjiviji najviše stradati.
– Pre svega, očekujem nasilje u porodici i ugrožavanje života i tela članova porodice. U okviru kolektivnih zajednica, npr. migrantskih centara, romskih naselja moguća je prekomerna upotreba sile. Diskriminacija ljudi sa mentalnim invaliditetom već se ogleda na delu ustanova koje su ih potpuno zatvorile. Očekujem da će biti i neosnovano dugog trajanja pritvora, za uhapšene po raznim osnovama – upozorava Golubović.
Prostor za proizvoljno tumačenje i potencijalne zloupotrebe
Kaže da su se toj organizaciji već obraćali građani čiji je položaj bio nesiguran u redovnom stanju, a koji sada postaje još nesigurniji – ljudi koji imaju ugovore na određeno, koji se plaše otkaza ako zaštite sebe ili svoju decu nedolaskom na posao.
– Uglavnom su u pitanju radni odnosi. Ponavlja se situacija koja je postojala za vreme poplava. Širenje panike je očigledno ređe, zbog jasnog stava o odlučnom procesuiranju ali i negativnog iskustva koje smo imali u skorijoj prošlosti. Očigledno dolazi do autocenzure. Neki kritički mediji su se odlučili i da ukinu emisije – navodi ona.
I Beogradski centar za ljudska prava je apelovao na nadležne državne organe da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim ugovorima, za vreme vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije virusa SARS-CoV-2, budu srazmerne svrsi njihovog uvođenja, saglasne obavezujućim odredbama koje se odnose na vanredno stanje i u skladu sa načelima o zabrani diskriminacije.
– Ograničenje slobode kretanja koje je stupilo na snagu 18. marta 2020. godine naredbom ministra unutrašnjih poslova unosi niz nedoumica, a samim tim otvara prostor za proizvoljno tumačenje i potencijalne zloupotrebe – navedeno je između ostalog u saopštenju te organizacije.
Takođe, dato je i nekoliko preporuka, između ostalog, da se zvaničnim pisanim dokumentom utvrdi način obezbeđivanja dnevnih životnih potreba građana čije je kretanje ograničeno tokom celog dana.
– Da se u svim objektima kolektivnog smeštaja (ne samo u centrima za azil i prihvatnim centrima, već i u domovima za starije, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijskim ustanovama i sl.) obezbedi testiranje lica na prisustvo korona virusa u većem broju i pod lakšim uslovima nego što je to slučaj sa građanima koji stanuju u privatnim smeštajnim objektima (naročito osobama sa mentalnim smetnjama) – stoji između ostalog u preporukama Centra koji je takođe pozvao građane da mu se obrate radi pravnog saveta ili pomoći.
Katarina Golubović očekuje da vlast odgovori na neke od apela NVO.
– I zaista, mnogi apeli civilnog društva i struke u nedovoljno organizovanoj državi su ovih dana i uvaženi, što još jednom govori o važnosti artikulisane kritike – navela je Golubović.
Dalibor Stupar (VOICE)
naslovna fotografija: Pixabay
