Staranje političkih stranaka ili sa njima povezanih ličnosti nad višemilionskim iznosima koje su poverene Fondacijama postaje praksa u Srbiji.
Iako je Savezu vojvođanskih Mađara (SVM) prepušten delimični nadzor nad programom vrednim 64 miliona evra poreskih obveznika Mađarske, prema važećim pravilima u Srbiji, ova stranka deluje u zakonskim okvirima. Osnivanjem posebne fondacije za raspodelu sredstava iz budžeta Mađarske za pomoć dvojnim državljanima u Vojvodini, ova stranka se zapravo nalazi u sivoj zoni, jer ova oblast još čeka jasnije zakonsko definisanje.
Fondacija „Prosperitati“ iz Subotice osnovana je krajem januara 2016. godine, po Uredbi Vlade Mađarske za realizaciju trogodišnjeg programa pomoći dvojnim državljanima u Srbiji. Novac za razvoj sela, poljoprivrede i malih preduzeća za period 2016-2018 stiže iz budžeta Mađarske. Prema dopisu mađarske vlade VOICE-u, na račun Fondacije do kraja juna prebačeno je oko 640 hiljada evra. Prema pravilima funkcionisanja Fondacije, upravni odbor čine predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara i Vlade Mađarske, dok je na čelu, kao zakonski zastupnik, Balint Juhas, istaknuti član SVM-a. Upravni odbor na osnovu predloga „spoljnih eksperata“, odobrava iznose koji se dodeljuju aplikantima.
O Fondaciji: SVM-u većina u Upravnom odboru i među osnivačima
Upravni odbor trenutno ima pet članova. Predsednik odbora Fondacije je Imre Nađ, član SVM-a i kandidat SVM-a na Pokrajinskim izborima održanim 6. maja 2012. godine u izbornoj jedinici u Temerinu. Tu je i Marta Feldi, nosilac liste Saveza vojvođanskih Mađara na izborima za savet Mesne zajednice Čantavir održanim 19. jula 2015. godine. Šandor Šomođi, član je SVM-a, a peti član je Mikloš Nađ, predsednik Saveza agrarnih udruženje Vojvodine iz Sente. Kako nam je u dopisu mađarske vlade objašnjeno, interese Budimpešte predstavlja Peter Škapinjec. Na osnovu ove raspodele, jasno je da većinu ima Savez vojvođanskih Mađara.
I među osnivačima dominira ova stranka. Fondacija „Prosperitati“ ima pet osnivača. Pored već spomenutih Šandora Šomođija i Imrea Nađa, među osnivačima se pojavljuje i Udruženje građana „Jedinstvo mađarske manjine”, čiji je predstavnik Karolj Dudaš, predsednik Saveta Saveza vojvođanskih Mađara.
Ovakva premoć SVM-a izazvala je negodovanje ne samo političkih oponenata već i dela javnosti. Ipak, kako je to predsednik SVM-a Ištvan Pastor na pitanje novinara ranije objasnio „stranka ne učestvuje u bilo kakvoj dodeli sredstava. Sve što se radi, radi se u skladu sa propisima Republike Srbije i mi ćemo se truditi da to bude poštovano do kraja. To što je neko član neke stranke, to ne znači da je sa tim isključen iz obavljanja određenih poslova koji zakonom nisu zabranjeni, a ova vrsta angažmana zakonom nije zabranjena“.
Agencija za borbu protiv korupcije: Pratimo ih
Ulogu SVM-a u upravljanju Fondacijom „Prospertiati“ istraživala je i Agencija za borbu protiv korupcije. Kako je objašnjeno VOICE-u iz tog nezavisnog tela, na osnovu iskaza predstavnika SVM-a „Fondacija ne vrši finansiranje političke stranke Savez vojvođanskih Mađara“, a nije sporno ni da SVM, kada organizuje tribine, poziva Fondaciju da predstavi svoj projekat. Kako se navodi u odgovoru „za održavanje ovih tribina, Fondacija ne plaća SVM-u“. Agencija dalje navodi da sa pažnjom prati delovanje članova Fondacije.
„
Agencija, u okviru svojih nadležnosti, prikuplja informacije i dokaze od nadležnih organa, te će, ukoliko dođe do dokaza da su povređene odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, pokrenuti postupke po službenoj dužnosti protiv funkcionera koji su članovi ove fondacije, ili će inicirati pokretanje odgovarajućih postupaka pred drugim nadležnim organima“, piše u odgovoru VOICE-u.
Državna revizorska institucija (DRI) takođe „češlja“ poslovanje SVM-a.U odgovoru VOICE-u, DRI navodi da je ta „institucija počela sprovođenje revizije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM)“, ali da je prvo na redu 2015. godina.
Pravne praznine za protočni bojler
Kako za VOICE objašnjavaju članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović i predsednik Centra za vladavinu prava Ivan Ninić, postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije prepun je pravnih praznina i mnogobrojne situacije nisu uopšte normativno regulisane.
Stručnjaci ukazuju na to da je na prvi pogled evidentan uticaj i veza SVM sa novcem koji će proći kroz Fondaciju, ali postupak se ne može bazirati na utiscima, već na činjenicama koje proizlaze isključivo iz materijalnih dokaza.
“Ako znamo da će fondacija biti protočni bojler za novac mađarske vlade i da će ključne finansijske odluke donositi rukovodstvo fondacije, onda je jasna i uloga funkcionera SVM. Uprkos tome, samo konkretan dokaz u vidu dokumenta može da bude osnov za donošenje odluke Agencije o sukobu interesa funkcionera SVM, a ukoliko takvog dokumenta nema, onda formalno nema ni sukoba interesa”, navode oni.
Podsećaju da je ova situacija u istoj pravnoj ravni sa poslovanjem Fondacije „Dragica Nikolić“ gde kompletna javnost ima percepciju da je u pitanju flagrantan sukob interesa, dok sa druge strane postojeći zakoni uopšte ne vide aktivnosti „prve dame“ kao nešto što je sporno.
“Netrasparentnost tokova novca ove dve fondacije može da bude signal da nešto nije kako treba ali nažalost ne i dokaz sukoba interesa”, naveli su Ninić i Milenović u pismenoj izjavi.
TS: Posvetiti više pažnje partijskim fondacijama
U organizaciji Transparentnost Srbija navode da je situacija u vezi sa Fondacijom „Prosperitati“ „u najmanju ruku neobična“.
„Čak i kada se pođe od pretpostavke da se sve radi sa najboljim namerama i bez ikakvih ličnih ili partijskih interesa, moram da priznam da mi se čini neprimerenim da se u upravnom odboru neke fondacije, nađu predstavnici vlade i predstavnici političke stranke. Ovde je reč o Vladi Mađarske, ali bi suštinski isti problem, samo još očigledniji, postojao da je osnivač fondacije Vlada Srbije“, kaže programski direktor TS Nemanja Nenadić.
„Iako, kako se može videti iz objašnjenja Agencije za borbu protiv korupcije i SVM-a, ovde očigledno nema finansiranja partije od strane Fondacije, verujem da se lako može doći u situaciju da Fondacija na neki način pomogne u promociji stranke, na primer, pojavljivanjem na stranačkom skupu ili na neki drugi način. To bi dalje moglo otvoriti pitanje dozvoljenosti takve pomoći, jer je zabranjeno finansiranje stranaka od udruženja, od državnih institucija, od stranih fizičkih i pravnih lica“, navodi Nenadić.
On dodaje da bi bilo neophodno posvetiti više pažnje partijskim fondacijama.
„Pitanje partijskih fondacija a i fondacija generalno u Srbiji zaslužuje da mu se posveti više pažnje. Prva prilika mogu da budu upravo predstojeće izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ali i brojna pitanja koja su već pokrenuta u vezi sa fondacijama u kojima određenu ulogu imaju državni funkcioneri ili drugi političari“, naglašava Nenadić.
Natalija Jakovljević/Norbert Šinković (VOICE)
