Kada su građani u stampedu nagrnuli u velike markete kako bi se za vreme pandemije korona virusa snabdeli osnovnim namirnicima, u većini vojvođanskih varoši i sela pijace su, kao deo vanrednih mera, zatvorene. To je za stotine poljoprivrednih domaćinstava ozbiljnija briga od opasnog virusa, jer nemogućnost da plasiraju hranu za njih znači – glad.
Precizan broj onih koji žive od prodaje poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Vojvodini teško je utvrditi, a na sam proizvod koji trenutno ne mogu da plasiraju utiče na koliko će ih “doba korone” ugroziti.
Ele Nađ iz Ruskog Krstura planirao je i ove godine, kao i prethodnih, da zelenu salatu iz jednog plastenika prodaje na pijacama u Kuli. Kako je pijaca zatvorena, svežu salatu je u početku delio po selu, a ovih dana je u potpunosti “očistio plastenik” i nahranio ovce.
“Ne mogu da čekam jer treba rasaditi paradajz. Da je vreme redovno, već bih je odavno prodao. Ovako su je pojele ovce, a šta će biti sa ostalim rodom – ne znam. Mi moramo raditi dalje”, kaže Nađ.
I on ii njegove kolege iz ostalih varoši Vojvodine su se slabo oslanjali na saradnju sa preprodavcima, malim marketima i internetsku prodaju. Tezga na pijaci je osnova za život bez koje ne mogu.
Dušanka Oros, predsednica Udruženja uzgajivača paprike iz Ruskog Krstura, kaže da će vreme tek pokazati u kojoj meri će zatvaranje pijaca ugroziti povrtare, voćare i druge domaće proizvođače. Sezona paradajza i paprike tek dolazi. 
Jedan od članova krsturskog udruženja je i Željko Sabo koji se u u ovom periodu finanasijski oslanja na prihode od sezonskog prolećnog povrća. Nije veliki uzgajivač, ali njegova porodica živi od poljoprivrede.
“Robu plasiram u Kuli i Vrbasu i ova dva meseca mi živimo od toga. Režije, hrana, sve što nam treba – zaradimo na pijaci”, kaže Sabo.
Odluka o zabrani rada pijacama možda malo ishitrena
Dok su u većini sedišta opština Južnobačkog okruga – pijace zatvorene, policija – saznaje VOICE – “žmuri” na one koji u selima i manjima varošima iznesu proizvode ispred svojih kuća ili na improvizovane tezge u centru.
“Ta odluka da se zatvore pijace je, možda, bila ishitrena. Teško je to reći. Sad vidimo da pijace u Beogradu rade ograničeno, a ovde u malim mestima – nikako. Ako se u marketima sprovode mere zaštite i držanja rastojanja i marketi rade – možda je to moglo da se reguliše i ograniči i na pijacama, ali odluka je doneta”, rekao je za VOICE član jednog opštinskog štaba za vanredne situacije iz opštine u Južnobačkom okrugu koji je želeo da ostane anoniman.
Međunarodne preporuke za novinare koji izveštavaju sa pijaca
Ako želite da posetite zdravstvenu ustanovu, karantinsku zonu, pijacu i/ili farmu, raspitajte se o higijenskim merama koje postoje. Ako sumnjate u te mere, ne posećujte te objekte.
Ako izveštavate iz zdravstvene ustanove, sa pijace ili farme, nikada ne stavljajte opremu na pod. Uvek dekontaminirajte opremu brzo delujućim antimikrobnim maramicama, nakon čega primenite temeljnu dezinfekciju.
Ako izveštavate iz zdravstvene ustanove, sa pijace ili sa farme, koristite obuću za jednokratnu upotrebu ili koristite vodootporne presvlake, a i jedno i drugo morate obrisati/isprati čim izađete sa lokacije. Ako koristite vodootporne presvlake, treba ih odložiti pre nego što izađete sa lica mesta. Uvek sledite lokalne smernice.
(Preporuke novinarima za bezbedno izveštavanje o korona virusu, NDNV/Komitet za zaštitu novinara)
Somborski JKP “Prostor” se 22. marta oglasio sa izmenjenom “zabranom”. Iako je zabrana rada pijaca u jednoj od najvećih bačkih opština za većinu ostala na snazi, neke rade u ograničenom režimu.
Pijaca u Bezdanu, pograničnom selu somborske opštine koja je “vrvela od naroda pre proglašenja pandemije, a robu su prodavali i razmenjivali državljani Mađarske, Hrvatske i Srbije- na pijačni dan u vanrednom stanju je skoro pusta.
Jovan Dragosavac iz Prigrevice došao je sa suprugom. Kao i pre vanrednog stanja, prodaje sveže živinsko meso. Došao je, kaže, jer mu se ne isplati da ide u Sombor zbog ograničenog rada.
“Tamo smo bili svakog dana, a u Bezdanu četvrtkom i nedeljom. Sada dolazimo samo ovde. Napravio sam vizitke i delim ih, raznosimo po porudžbini”, kaže Dragosavac za VOICE. Uzgojem pilića bavi se od 1999. godine i kaže da se ipak seća “goreg od korone”.
“Kada je bio ‘ptičiji grip’ bilo je za nas gore, jer ljudi nisu hteli da kupuju piletinu. Sada je drugačije. Narod bi da kupi, ali nema gde osim u marketima. Nije to isto. Za nas je to osnovni prihod, a za mušterije domaća roba na koju su navikli”, kaže on.
Pijace na Fejsbuku
U međuvremenu, na mnogim FB stranicama i profilima pokrenuta je diskusija kako doći do svežeg povrća, jaja i dr. Na somborskoj FB oglasnoj grupi koja okuplja više od 43 hiljade ljudi, na post gde se mogu kupiti luk, salata, jaja i drugo iz domaćeg uzgoja – odgovoreno je kontaktima i adresama pijačara u karantinu.
Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta u Vrbasu pozvao je FB prijatelje iz cele Vojvodine da pomognu svojim komšijama i sugrađanima deljenjem adresa i brojeva telefona proizvođača i tako na mreži otvore “internet- pijacu”.
“Zbog, po meni, nepotrebnih i štetnih odluka opštinskih kriiznih štabova Vrbasa i Kule da zatvore pijace, pomozimo sami sebi i svojim sugrađanima. Molim vas da na ovom postu u komentarima, postavite svoje PREPORUKE za lokalne, male proizvođače povrća. Ako ne plasiraju svoje proizvode u narednih 10-tak dana – propade rod! Pomozimo im da prežive ovu krizu i zatvaranje pijaca, usput, otvorimo priliku za kupovinu svežeg povrća”, napisao je Đurđevac na svom FB profilu.
Ranka Ivanoska (VOICE)
