Poljoprivredni penzioneri ekstremno siromašni, država zaboravila na problem težak milijardu i po evra

Ni nakon zakonskih izmena s kraja prošle godine, ni posle već dobrano otegnutih razgovora sa Svetskom bankom nije rešen problem poljoprivrednih penzija. Jedno boli državu – dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje koji, prema rečima nadležnih i procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, dostiže oko 160 milijardi dinara, od čega je, pretpostavlja se, skoro 95 odsto nenaplativo.

Drugo je tegobno za poljoprivrednike – njihove su penzije najniže, ispod svakog minimuma. Oni koji primaju starosnu penziju u proseku prošle godine dobijali su 11.611 dinara mesečno. (Ukidanjem Zakona o privremenom umanjenju penzija, na jesen 2018. primanja su im skočila na 12.700 dinara). Paori koji imaju invalidsku penziju primali su 12.006 dinara, dok je porodična iznosila tek 8.186 dinara. Od ukupno 143.941 poljoprivredne penzije, u prošloj godini 13.557 njih dobijalo je invalidsku, a 20.902 porodičnu penziju, pokazuje zvanična statistika.

Kako je moguće živeti mesec dana sa osam ili dvanaest hiljada dinara mesečno teško je objasniti. Da je jedini trošak hrana, korisnik porodične poljoprivredne penzije imao bi svakog dana dovoljno samo za litar i po mleka, po kilogram krompira i hleba. Mogao bi da preživi ali ne i da plati struju, grejanje, higijenu, prevoz, lekove, odnosno da podmiri elementarne potrebe. Sa 2,3 evra dnevno, kolika su mu primanja, ekstremno je siromašan po svim kriterijumima. Pomenimo, linija apsolutnog siromaštva je, prema objavama nacionalnog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva na nivou od 12.045 dinara mesečno. Prema tome, svi poljoprivredni penzioneri u Srbiji su u kategoriji najsiromašnijih građana Srbije.

Inače, drastično se smanjio broj osiguranika u poljoprivredi – krajem devedesetih bilo ih je dvaput više.

Mnogi su prestali da plaćaju doprinose za PIO i dug koji ne zastareva samo je rastao. Osnova važećeg penzionog sistema za poljoprivrednike postoji još od 1986. godine i u to vreme, kada je usvojen zakon, država je, kako bi ubrzala penzionisanje zemljoradnika poklanjala deset godina takozvanog solidarnog staža. Međutim, problem s poljoprivrednim penzijama, odnosno uplatama staža javlja se ubrzo nakon toga i već dvehiljadite donose enormna PIO dugovanja.

Vojvođanski paori izvukli deblji kraj

Penzije vojvođanskih poljoprivrednika posebna su priča. Dok je imala zakonodavnu vlast, po Ustava SFRJ iz 1974. godine, Vojvodina je napravila sistem i donela zakon o penzionisanju zemljoradnika i staračkih domaćinstava, kao i o penziono-invalidskom osiguranju zemljoradnika. Tako su 1976. godine poljoprivrednici koji su imali 45 godina ili manje bili obavezni da uđu u taj sistem osiguranja. U početku, dovoljno je bilo da to bude jedan član gazdinstva, a potonji propisi predviđali su da se osiguraju svi koji se bave poljoprivredom.

-Tada smo imali jako veliki broj osiguranika koji su plaćali doprinose, s tim što prvih pet godina nije bilo korisnika prava tog osiguranja jer je toliko trebalo da prođe da bi počela da se koriste prva sredstva. Taj fond je bio deponovan kod Somborske banke, a potom kod Panonske banke i koristio se za finansiranje primarne proizvodnje u poljoprivredi – podseća u razgovoru za VOICE agrarni analitičar Đorđe Bugarin. – Bio je to veoma bogat fond, pod povoljnim uslovima plasiran je novac u primarnu proizvodnju. Vraćao se praktično seljački novac seljacima preko ondašnjih zadruga. Imali smo tada i zakon o penzionisanim radnicima i starosnim domaćinstvima i bilo je dosta onih koji su ispunjavali uslove i imali zemlje pa su dali njive zadrugama ili kombinatima da bi ostvarili pravo na penziju.

Desetak godina kasnije, posle „jogurt revolucije“ 1988, praktično je vojvođanski fond pripojen poljoprivrednom fondu zemljoradnika cele Srbije, uključujući i Kosovo, navodi sagovornik VOICE-a.

-Svima koji su u centralnom delu Republike i na Kosovu ušli u fond, a kriterijum je bio isti – 45 godina starosti, u startu je priznato deset godina staža, odnosno osiguranja bez uplate doprinosa. Ušli su dobrovoljno i stariji od 45 godina koji su po nekom drugom osnovu imali staž. Pet godina iza toga – kad su već mogli da koriste pravo (borački ili neki drugi radni staž) i oni su počeli da crpe novac iz tog fonda. Oko 2000. godine država je dugovala preko 20 penzija poljoprivrednicima – podseća Bugarin.

Tako su se, napominje, izjednačili poljoprivrednici iz Vojvodine sa poljoprivrednicima iz centralnog dela Srbije i i sa Kosova, ali samo u pogledu prava, ne i u pogledu obaveza. To je, ocenjuje Bugarin, jedna od veoma loših posledica centralizacije po Vojvođane.

U međuvremenu nastali su novi problemi – neuplaćivanje doprinosa, odnosno nenaplaćivanje od poljoprivrednika svake godine.

– I sad kad neko stekne pravo da ide u penziju, penzioni fond mu traži da izmiri obaveze, odnosno da poveže staž. Donedavno su poljoprivrednicima obaveze raspoređivali na više godina i to tako da su im u startu odbijali trećinu penzije, pa dok ne otplate dug. Političari su im obećavali da će da im otpišu dugovanja za PIO u godinama suše ili drugih elementarnih nepogoda ali toga se nisu držali. Sada kada odlaze u penziju, javljaju se problemi, a neizbežno je pitanje kvaliteta penzionerskog paorskog života – kaže Bugarin.

Podsećajući na to da je pre dve godine poljoprivrednicima ozbiljno pretila prinudna naplata koja je mogla da se završi oduzimanjem nepokretnosti, penzija, gotovog novca ili pokretne imovine, on ocenjuje da se, po svemu sudeći, samo iz političkih razloga sada ne pleni imovina onima koji su bili dužni.

Bugarin naglašava da se nikada nije ispunilo nijedno obećanje političara da će se srazmerno ekonomskoj moći određivati nivo uplata doprinosa po ovom osnovu.

Kao primer u najmanju ruku nekorektnog odnosa države prema poljoprivrednicima navodi slučaj penzionerke koja je 14 godina plaćala radničko osiguranje pa je ušla u „seljačko osiguranje“ jer je imala zemlje. Kada je prodala zemlju nije joj omogućeno da istupi iz tog osiguranja iako je u njemu bila pet godina – rečeno joj je da to za seljake ne važi, da oni moraju da uplaćuju doprinose dokle god ne ispune uslove za penziju. Kada joj je omogućeno da istupi iz „seljačkog osiguranja“ tražili su da pre toga izmiri sve obaveze.

Najvećeg uspeha Vlade Srbije još nema

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Arpad Fremond je u Skupštini Srbije u oktobru prošle godine predsednici Vlade Ani Brnabić postavio pitanje – šta država čini na rešavanju problema dugovanja za PIO doprinose.

-Od poljoprivrednice iz mesta Mala Bosna na severu Bačke, zbog administrativne greške poreske uprave, traženo je da plati 200.000 dinara na ime kamate za doprinose PIO, iako je izmirila sva dugovanja prema tom fondu. Pre dve godine njena ukupna dugovanja po osnovu doprinosa PIO iznosila su 300.000 dinara, ali je, kada je 2016. dozvoljen reprogram, sve platila – izneo je tada on.

– Međutim, iako joj je u poreskoj upravi rečeno da više nije dužna, ispostavilo se da je zbog adminstrativne greške ostao dug od 12.000 dinara. Toliko, kako tvrde u poreskoj, nije uplatila od glavnice, i od nje je traženo da s kamatom plati novih 200.000 dinara.

Za pet godina 29.383 penzionera manje

Najveći broj osiguranih poljoprivrednika doprinos uglavnom plaća na najnižu osnovicu koja je propisana zakonom – 23.053 dinara, kažu u PIO fondu.

Kako su osnovice male, mala je i poljoprivredna penzija.

Visina ove penzije zavisi i od dužine staža osiguranja na koju je doprinos uplaćen.

Inače, broj penzionera u Srbiji u proteklih pet godina manji je za 24.010.

Statistički kalendar Srbije, koji objavljuje Republički zavod za statistiku, pokazuje da je samo prošle godine bilo 5.283 penzionera manje nego u 2017.

U 2014. godini u Srbiji je bilo 1.739.162 penzionera, a lane 1.715.152.

Najveći pad broja penzionera beleži se kod poljoprivrednika. Naime, za pet godina broj penzionisanih paora smanjen je za 29.383, u 2014. godini bilo ih je 207.783, a lane 178.400.

Penzijsku kasu, međutim, puni oko 144.000 poljoprivrednika.

Problem je ozbiljan i rešenje se mora naći, poručio je tada Fremond. Naveo je da je ogroman broj poljoprivrednika koji obrađuju ili izdaju u zakup površine manje od pet hektara i da od prihoda sa tih parcela ne mogu da plate doprinose od sto hiljada dinara godišnje. To spram davanja drugih obveznika nisu veliki iznosi ali za nekoga ko ima samo dva hektara neizvodljivo je da plaća toliko, za njega je to nemoguće – kazao je Fremond, dodajući da ne mogu da budu jednaki doprinosi i za onog ko ima hektar i za onog ko ima stotinu hektara.

Podsetio je na to da su već bile izmene zakona, da je formirana radna grupa koja se time bavi, a da problem ostaje.

Odgovarajući na to poslaničko pitanje Ana Brnabić istakla je da se pitanje doprinosa za poljoprivrednike vuče već decenijama i da radna grupa Ministarstva poljoprivrede radi na uspostavljanju novog modela PIO osiguranja uz konsultacije Svetske banke i MMF-a.

Višedecenijski dug za PIO je preko 160 milijardi dinara, kazala je predsednica vlade, dodajući da je od toga 70 milijardi dinara glavnica, a ostalo su kamate. Taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika, kazala je ona.

-Uzrok neadekvatno uključivanje u sistem PIO osiguranja. Imamo dubinske analize i radimo na rešenju. Ako uspemo, biće to jedan od najvećih i najsloženijih poduhvata ove vlade – rekla je Ana Brnabić.

“ Više se ne upisuju hipoteke za dugovanja pljoprivrednika”

Kancelarija zaštitnika građana Subotice bavila se dosta problemom poljoprivrednika sa severa Bačke koji imaju dugovanja za PIO. Ona je inicirala aktivnosti na rešavanju ovog pitanja.

U razgovoru za VOICE subotički ombudsman Zlatko Marosiuk naglašava da pomaka ipak ima.

-Kada smo mi to radili najveći problem bilo je upisivanje hipoteka na zemljište. Sada je to rešeno – više se ne upisuju hipoteke za dugovanja pljoprivrednika, napominje on.

– Imamo informaciju da se trenutno radi na usaglašavanju sa Ministarstvom finansija u vezi sa utvrđivanjem skale za doprinose. Dakle, da se napravi ono što se tražilo, da ne budu jednaki doprinosi za one koji imaju do pet hektara, deset ili sto hektara. Ide se u dobrom pravcu i mislimo da će to biti rešeno, kazao je Marosiuk.

Slađana Gluščević (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)