U jeku međupartijske borbe za osvajanje poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, na izbornoj listi Srpske napredne stranke (SNS) primetna je bila zastupljenost, do sada, politički marginalizovane demografske grupe. Naime, gotovo 20 odsto od ukupno 250 potencijalnih parlamentarnih kandidata su mladi do 30 godina, dok i sam slogan kampanje „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ sugeriše – bar na površini – postepeni zaokret ka ovoj populaciji. Međutim, veliki je jaz između predizbornih obećanja „naprednjaka“ i poražavajuće slike stvarnosti za mlade u Srbiji.
U katalogu predizbornih obećanja predstavnika Srpske napredne stranke često se upućivalo na program „Srbija 2025“, prema kom se, između ostalog, planira izdvajanje stotina miliona dinara zarad unapređenja društveno-ekonomskog položaja mladih u državi. Dalje, na snazi ili u izradi je nekoliko nacionalnih planova koji se tiču upravo ove demografske kategorije kako bi se iznašla rešenja za njihov ostanak u zemlji i veću aktivnost na tržištu rada. Između ostalog, reč je o Nacionalnoj strategiji za mlade za period od 2015. do 2025, kao i Nacrt strategije za upravljanje ekonomskim migracijama za period 2021. do 2027. godine koju je predstavio ministar za rad Zoran Đorđević. Uz to, Đorđević je najavio da će naredne godine iz budžeta Srbije biti izdvojeno 37 miliona evra za prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i stručnu praksu, dok se za to vreme često može čuti kako premijerka Ana Brnabić upućuje na program dualnog obrazovanja kao najbolje šanse za mlade da pronađu adekvatan i pristojan posao na pijaci kapitalizma.
Međutim, uprkos svim naporima vlasti i vladajuće stranke da (navodno) pruži mladima priliku za bolju budućnost, u malo drugačijem svetlu – i prilično sivom – krije se podatak da je stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 15 do 24 godine skoro 30 odsto, odnosno dva i po puta viša u poređenju s bilo kojom drugom starosnom grupom. Do još većeg jaza između predizbornih obećanja Srpske napredne stranke i poražavajuće slike stvarnosti dolazi kada se uzme obzir da konkretan investicioni plan „Srbija 2025“, prema saopštenju organizacije Transparentnost Srbija, ne postoji, već predstavlja samo viziju predsednika Vučića, o čemu je VOICE i pisao.
„Mladi žele da se sa reči konačno pređe na dela“
Upravo monitoring političkih poruka upućenih ka mladima predstavlja i osnovu istraživanja koje sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i oni se nalaze u procesu objavljivanja nedeljnih izveštaja na tu temu, sve do završetka izbornog ciklusa. Međutim, zaključci koji se mogu izvući iz analiza s početka kampanja jeste da se, kada je reč o SNS-u, ova demografska kategorija najčešće spominje u kontekstu pozitivne kampanje, odnosno njihove participacije u okvirima stranke i mera koje će biti preduzete ako oni osvoje pozicije moći. S druge strane, veoma je retko bilo pomena o trendu odlazaka iz zemlje i lošem životnom standardu. Generalni sekretar KOMS-a Stefan Đorđević naglasio je ipak da takav pristup, bar kada su u pitanju opšta mesta, imaju i „pozicija, ali i opozicija“.
„Rano je u ovom trenutku iznositi finalne zaključke, prvo zbog toga što kampanja još traje, ali ono što iz dosadašnjih izveštaja možemo da zaključimo, jeste da mladi nisu u fokusu, kao i da se ne nude konkretna rešenja koja odgovaraju na izazove sa kojima se mladi suočavaju i zbog kojih odlaze iz zemlje. Mi želimo da se sa reči pređe na dela i nadamo se da će svi akteri ponuditi opipljive solucije za unapređenje položaja mladih jer samo priča o mladima i njihovom položaju neće učiniti da oni požele da ostanu i da budu aktivni građani“, objasnio je Đorđević.
Takođe, nekoliko akademika i autora je izrazilo sumnje i u vezi s stanovištem s kog nadležna vladina tela tumače neobećavajuću situaciju u kojoj se mladi nalaze, kao i s preduzetim merama u vidu nacionalnih strategija. Naime, kritike su uglavnom upućivane na račun uskogrudog sagledavanje problema s kojima se mladi suočavaju kada izađu na tržište rada. Odgovornost za nesnalaženje novopečenih potražilaca zaposlenja se, prema tim nacrtima, prebacuje upravo na pleća onih čiji položaj želi da poboljša. U predstavljenim analizama kao relevantni indikatori se nude isključivo stope zaposlenosti i nezaposlenosti, dok se uzroci za loš položaj mladih vide u njihovom nedostatku znanja i veština, čime se u potpunosti zapostavljaju faktori tržišta i širi kontekst, kao što su kreiranje poslova ili negovanje preduzetničkog duha u obrazovnim institucijama. U prilog ovome idu i podaci, prikupljeni u okviru ankete o Prihodima i uslovima života (SILC), gde se navodi da su mladi uzrasta 18-24 izloženi najvećem riziku od siromaštva u odnosu na sve druge dobne kategorije, dok su, s druge strane, izdaci države za obrazovanje na svim nivoima od četiri odsto BDP-a, što je među najmanjim učešćem u Evropi.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko je saglasan s tim da je preterana teza prema kojoj je glavni problem u tome što mladi upisuju neodgovarajuće profile ili što u školama uče nepotrebne stvari od kojih neće imati koristi u poslu.
„Veoma slične žalbe čuju se u mnogim zemljama. Pre će ipak biti da im tržište rada šalje pogrešne signale. Nemogućnost da se sveobuhvatno razume i pristupi problemu izlaska mladih na tržište rada se obično prikriva retoričkom brigom za njih i različitim ad hok akcijama i programima koji ništa sistematski ne rešavaju“, ispričao je Arandarenko i dodao da se prioriteti u oblikovanju ekonomske politike mogu videti ako se uzme u obzir činjenica da, s druge strane, učešće penzija od skoro 12 odsto BDP-a Srbiju stavlja među najviše u Evropi.
Zloupotreba statistike u političke svrhe
Pored toga, mladi u Srbiji imaju veliki problem pri tranziciji od škole do posla. Stoga, ta demografska grupa duže traži radno mesto i češće prihvata kratke, nesigurne i loše plaćene poslove, kao što su rad na crno ili zaposlenje preko studentske i omladinske zadruge. Tome u prilog ide i podatak da čak 42 odsto mladih starosti 25 −29 godina radi s ugovorima ograničenog trajanja. Čak i nakon uspostavljanja radnog odnosa, ne postoji garancija da će oni ostvarivati osnovna prava za rad. Međutim, do konfuznog pa čak i pogrešnog tumačenja realnog položaja mladih od strane javnih aktera dolazi kada se u jednačinu uvede statistika, odnosno i prevashodno, zloupotrebe statistike u političke svrhe.
Naime, Republički zavod za statistiku sprovodi Anketu o radnoj snazi, u čijem se sprovođenju koristi drugačija definicija „zaposlenog“ u odnosu na, često citiranu, statistiku o prosečnoj zaradi. U prvom slučaju, pod „zaposlenima“ se podrazumevaju svi oni koji su u nekoj vrsti radnog odnosa, što znači da se tu ubrajaju i lica kao što su vlasnici preduzetničkih radnji, osobe koje obavljaju poslove po osnovu dela ugovora ili preko omladinske zadruge. Dakle, mladi, koji uglavnom ulaze u slične, prekarne oblike rada, tehnički se vode kao zaposleni, iako ne ostvaraju mnoga radna prava, što prilično poražavajuću sliku o njihovom položaju čini još bleđom.
Usled toga, svođenje kriterijuma životnog standarda, pogotovo u njihovom slučaju, isključivo na stopu (ne)zaposlenosti umnogome utiče na ograničenost pri sagledavanju šire slike. Međutim, kada partijski funkcioneri u svojim nastupima izvuku taj indikator ili podatak o prosečnoj zaradi iz njihovog statističkog okruženja, sticanje političkih bodova ide nauštrb temeljnog obaveštavanja javnosti o pojavi koja se komentariše. Dakle, kada nosioci vlasti kažu da je stopa nezaposlenosti manja nego što je bila, to ne znači nužno da svi koji su ostvaraili radni odnos zapravo uživaju u beneficijama stabilnog, dostojanstvenog i dugotrajnog posla. Te brojke mogu naizgled da deluju pozitivno i da sugerišu određen boljitak, ali, u zavisnosti od tumačenja, može doći do nesklada između onoga što je na papiru predstavljeno kao rast i stvarnog stanja.
Načelnica Odeljenja za statistiku tržišta rada pri Republičkom zavodu za statistiku Milijana Smiljković u izjavi za VOICE je istakla da se „potpunija slika o standardu stanovništva, o prihodima i uslovima života može dobiti tek onda kada se uključe i drugi pokazatelji i istraživanja“.
Srbiju godišnje napusti oko 76.000 građana, 34.000 ode u penziju
Još jedan od načina na koji stopa zaposlenosti može neprirodno da poraste, iako ne postoji pozitivna korelacija između većeg postotka i intenzivnije aktivnosti na tržištu, dešava se posredstvom demografskog pražnjenja. Prema podacima iz 2016. godine, Srbiju godišnje napusti oko 76 hiljada ljudi radnog uzrasta, dok u penziju ode oko 34 hiljade njih. Paradoksalno, ovi faktori su te godine doprineli povećanju stope zaposlenosti od dva procenta. Prema nekim proračunima, da se taj trend u padu broja stanovnika, uglavnom mladih koji emigriraju iz države, nastavio do 2020. godine, a da je za to vreme broj onih u radnom odnosu u zemlji ostao isti, stopa zaposlenosti bi se povećala za skoro sedam procenata.
S obzirom na to da Srbija prednjači u Evropi po broju digitalnih migranata, odnosno mladih ljudi koji rade na onlajn platformama za strane poslodavce i klijente, može se pretpostaviti da će se trend iseljavanja nastaviti i u budućnosti, jer je za mnoge od njih to priprema za fizičku migraciju.
Negovanje jeftine radne snage i partijskog zapošljavanja
Šta je, dakle, perspektiva koju nosioci vlasti i Srpska napredna stranke nude mladima i koje mogućnosti imaju za ostvarivanja prava na bolji životni standard? Čak i program dualnog obrazovanja biva kritikovan od strane pojedinih komentatora koji govore da on služi jedino osposobljavanju jeftine radne snage i proizvodnji nisko obrazovanih kadrova za strane investitore koji otvaraju sopstvene pogone u Srbiji. Pored toga, prema rečima profesora Mihaila Arandarenka, naše formalno tržište rada, posebno javni sektor, uglavnom je zatvoreno za mlade bez radnog iskustva ili im se nude pozicije i uslovi rada koji im ne omogućavaju pristojan standard života niti odgovarajuće profesionalno i lično napredovanje.
Međutim, ukoliko se odgovor na probleme s kojima se suočavaju mladi potraži u izbornoj kampanji Srpske napredne stranke i njenom programu, zaključak koji se može izvesti, uz pomoć izveštaja KOMS-a, jeste participacija u okvirima partije. Na osnovu predstavljenih promotivnih sadržaja, može se stvoriti utisak da čak i formalno obrazovanje, kao odskočna daska pri pronalasku dostojanstvenog posla, ustupa mesto Akademiji mladih lidera Srpske napredne stranke. Mnoga nova lica koja su se našla na izbornoj listi za mesto poslanika su upravo potekla iz ove institucije, što sugeriše da se uspešno oblikovanje pojedinca odvija jedino pod okriljem partije. . Ukoliko Srpska napredna stranka odlučno nastavi da zamenjuje osnovne institucije socijalizacije, kao što je škola, kroz koje prolaze mlade osobe kako bi postale deo društva, samo je pitanje vremena kada će na red doći i porodica. Logički sled takvog toka misli vodi ka sledećem – na čiju decu se zaista odnosi slogan Srpske napredne stranke?
Igor Išpanović (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
