Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) potvrdilo je za Vojvođanski istraživačko – analitički centar (VOICE) da je predistražni postupak provere privatizacije Naftne industrije Srbije (NIS) i dalje u toku.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovićizjavio je u avgustu 2014. godine da je formirao specijalni istražni tim koji će ispitati sve činjenice i okolnosti u vezi sa privatizacijom NIS-a.
VOICE je od MUP-a tražio informacije o radu tog tima, a u odgovoru ministarstva se objašnjava da je predistražni postupak još uvek u toku, i to po osnovu zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja.
Kako se dodaje, taj zahtev ministarstvu je dostavilo Više javno tužilaštvo u Beogradu.
U odgovoru MUP-a se navodi i da radna grupa nije završila svoj rad i da prikupljanje podataka još uvek traje, nakon čega će izveštaj o tome biti predat tužilaštvu.
„Imenovanjem tužilaštva koje vodi predistražni postupak jasno je da je potrebno da se njima obrati tražilac informacije o eventualnom postojanju krivičnog dela“, poručili su iz MUP-a.
U Višem javnom tužilaštvu su za VOICE potvrdili da se istraga još uvek nalazi u predistražnoj fazi.
„Imajući u vidu da se u ovoj fazi postupka vrše provere i prikupljaju dokazi na osnovu kojih će se utvrditi osnovi sumnje da li su izvršena i koja krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti i lica koja su ih izvršila, nismo u mogućnosti da vam dostavimo podatke o krivičnim delima i licima koja su postupkom obuhvaćena“, navodi se u odgovoru tužilaštva.
U obrazloženju odgovora te institucije objašnjava se i da je, pošto se postupak nalazi u predistražnoj fazi, kao i da bi dostavljanjem kopija dokumenta bilo ugroženo vođenje pretkrivičnog postupka, te da su traženi dokumenti dostupni određenom krugu lica, zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, odlučeno da se odbije zahtev za informacije VOICE-a.
Nebojša Stefanović je, obrazlažući svoju izjavu o formiranju istražnog tima pre više od godinu i po dana, kazao i da istraga nije započeta zbog ruske strane, već zbog srpske.
On je za RTS rekao i da će rezultati biti javno prezentovani, kako bi građani videli šta se desilo.
Istragu je komentarisao i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je novinarima rekao da mu „ne pada na pamet“ da ruši odnose sa Rusijom, ali i da želi da obezbedi bolje uslove za Srbiju.
Nabrajajući čime nije zadovoljan u ugovoru s NIS-om, Vučić je pomenuo profit koji se zasniva na srpskoj nafti i gasu, najnižu rudnu rentu od tri odsto (u Rusiji je 32), pri čemu se Srbija, kako je rekao, u ugovoru obavezala posredno da se to ne menja.
Osim toga, dodao je, maloprodajna mreža nije dovoljna vidljiva i jasna, odnosno investicije u njih, a od 400 miliona evra neto profita koji je ostvarila kompanija, Srbija kao dividendu dobija 29 miliona evra.
„Time nismo zadovoljni i to ćemo rešavati sa gospodinom Putinom i Medvedevom. Pokušaćemo nekako da doradimo to, ako se oni saglase, ako ne onda ne možemo ništa da uradimo“, rekao je Vučić. On je poručio i da srpska vlada radi „u interesu svog naroda i građana“, te da se ne plaši istine, transparanetnosti i otvorenosti.
Gaspromnjeft iznenađen istragom
Kompanija Gaspromnjeft saopštila je, nakon najave istrage o privatizaciji NIS-a, da je iznenađena.
U reakciji se ističe i da istraga nije u direktnoj vezi sa rukovodstvom kompanije. Prvi zamenik generalnog direktora kompanije Vadim Jakovljev izjavio je novinarima da su odnosi sa vladom Srbije bili partnerski i da je sve rešavano dijalogom.
On je naglasio i da je Gaspromnjeft, kao učesnik u realizaciji međuvladinog sporazuma, ispunio sve svoje obaveze, iako je bivši ministar za rudarstvo Petar Škundrićizjavio prošle godine za VOICE da nije.
Tadić i Stefanović protiv istrage
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i tadašnji potpredsednik Demokratske stranke Borislav Stefanović, koji je ujedno bio i šef radne grupe za pregovore o NIS-u, ocenili su da istraga privatizacije Naftne industrije Srbije može dovesti u pitanje odnose s Rusijom. Tadić, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora o prodaji NIS-a, izjavio je nakon najave istrage da situacija može postati „ozbiljan spoljnopolitički problem“. Borislav Stefanović je odbacio tvrdnje o štetnosti ugovora.
Kako je tekla prodaja NIS-a
NIS je prodat na osnovu energetskog sporazuma između vlada Srbije i Rusije iz 2008. godine.
Sporazum obuhvata prodaju NIS-a, a njime se predviđa da će Srbija, između ostalog, pomoći pri izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.
Srbija se sporazumom obavezala i da će, sve do realizacije tih projekata, primenjivati staro zakonodavstvo, zbog čega NIS i danas plaća rudnu rentu po starim zakonima, a ne novim, odnosno tri, umesto sedam odsto.
Čak ni nakon što je ruski partner potvrdio da se odustalo od Južnog toka, Srbija nije pokrenula pitanje primene zakona na NIS.
Ugovor o prodaji NIS-a potpisan je takođe 2008. godine, u vreme vlade Mirka Cvetkovića. Njega su u Moskvi potpisali tadašnji ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predstavnik Gaspromnjefta Aleksandar Djukov.
Gaspromnjeft je kupio 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra, a ugovorom je predviđeno da ta kompanija do 2012. godine treba da investira u NIS najmanje 500 miliona evra.
Maja Živanović (VOICE)
