Proces protiv neonacista ni nakon šest godina nije počeo

Suđenje neformalnom vođi „Nacionalnog stroja“ Goranu Davidoviću i ostalim optuženima za izazivanje incidenta na antifašističkom skupu u Novom Sadu 7. oktobra 2007. godine praktično još nije ni počelo. Proteklih šest godina od početka glavnog pretresa obeležila su priznanja dvojice optuženih, promena čak troje predsednika sudskog veća i neuspešni pokušaji suda da Davidovića iz inostranstva privede pravdi.

Zbog toga je vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu okrivljenom Davidoviću odredilo suđenje u odsustvu, rekla je za VOICE portparolka Višeg suda Ivana Karapandžić. Ona je objasnila da se branilac koga je Davidović angažovao nije odazivao na uredne pozive suda, pa mu je sud 15. septembra prošle godine postavio branioca po službenoj dužnosti, kako bi se sprečilo nepotrebno odlaganje glavnog pretresa. „Imajući u vidu sve navedeno, sud je uložio napore da se postupak vodi efikasno, bez nepotrebnih odlaganja“, smatra Karapandžić.

Ovo suđenje je do sada više od deset puta odlagano, a jedan od razloga bio je i što se Davidović nalazio u ekstradicionom pritvoru u Nemačkoj, jer se u Srbiji nije bio odazvao na odsluženje jednogodišnje zatvorske kazne zbog krivičnog dela izazivanja nacionalne mržnje na antifašističkom skupu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Nije poznato zašto ovo suđenje nije počelo dok je Davidović bio u Srbiji na odsluženju jednogodišnje zatvorske kazne. Prema poslednjim informacijama, on sa porodicom živi u Italiji. Višem sudu je u međuvremenu dostavljena njegova adresa u inostranstvu, pa je poziv trebalo da mu bude upućen preko Ministarstva pravde, uz prevod sudskih dokumenata na italijanski jezik. Ali, pošto ni na taj način nije obezbeđeno njegovo prisustvo, sud je na kraju odlučio da mu se sudi u odsustvu. I pored toga, suđenje još nije počelo, a jedan od osnovnih razloga je što je i po treći put promenjen sudija, kojem je trebalo vremena da se upozna sa optužnicom i dosadašnjim tokom postupka.

Opasna poruka da je zločin nekažnjiv

Prema oceni sociološkinje Janje Beč cela priča ovde, 27 godina od jogurt revolucije, sa ratovima, ratnim zločinima, izbeglicama, razorenim gradovima i NATO intervencijom, jako dugo traje. „Ukupna poruka svega ovde je da je zločin nekažnjiv, odnosno da se i zločin i pljačka isplate… Ja mislim da bi svaki fašista trebao da bude odveden u Aušvic na nedelju dana da vidi šta je krajnji rezultat fašizma. Da dođe kod spomenika žrtvama racije u Novom Sadu i da pročita brojeve stradalih. Zato što su bili druge nacije, druge vere, druge boje kože, zato što se ti drugačije oblačiš ili jedeš, zato što si ti drugi i na tog drugog se projektuje njihova mržnja i agresija, jer fašizam je u konačnici simbol smrti“, rekla je ona. Umesto da neonacistički i fašistički trend bude u opadanju, prema mišljenu Aleksandra Popova, kako vreme odmiče on je zapravo u nadiranju. „Evo pogledajmo šta se dešava i u samoj Evropi, gde je desnica u opasnom nadiranju. Ovde je još veći problem zato što mi imamo zaostatke iz devedesetih godina, odnosno faktički imamo nezavršen rat. Ako svaka strana tumači te događaje onako kako je ona vidi, a ne prihvata nijednu od činjenica koje ima druga strana, onda neće biti dobro. Učeći generacije mladih na taj način mi ih pripremamo za neke buduće ratove“, smatra direktor Centra za regionalizam. Po oceni Nedima Sejdinovića, na kraju dobijamo i dalje vrlo aktivne ekstremističke organizacije, što kod mnogih građana stvara neverovatan strah od njihovog delovanja. „To sve skupa ugrožava javni prostor i sprečava proces demokratizacije i uopšte bilo kakvog napretka ovog društva“, zaključio je Sejdinović.

Na pitanje koji sudija je dobio postupak i za kada je zakazan nastavak suđenja, Ivana Karapandžić je rekla „da će javnost blagovremeno, kao i uvek do sada, o tome biti obaveštena putem sredstava javnog informisanja, koja redovno dobijaju raspored suđenja u Višem sudu za svaki mesec“.

Osim Davidovića, za izazivanje nacionalne i verske mržnje i nasilničko ponašanje tereti se i Nedeljko Pešić (26) iz Šapca, dok su Predrag Golubović (31) iz Priboja, Radomir Dickov (38) iz Novog Sada, Uroš Stojanović (34) iz Beograda, Danijel Petrović (26) i Vladan Negovanović (27) iz Novog Sada optuženi za nasilničko ponašanje. Dolf Pospiš (28) iz Veternika i Predrag Milovanović (31) iz Zemuna, takođe su bili optuženi, ali su u međuvremenu sa Višim tužilaštvom sklopili sporazum o priznanju krivice.

Incident se dogodio 7. oktobra 2007. kada je učesnike Antifašističke šetnje „Stop fašizmu“, koji su krenuli prema Keju žrtava racije, u Dunavskoj ulici napala grupa pripadnika Nacionalnog stroja. Oni su prethodno u dvorištu Doma vojske zapalili navijačke baklje i uzvikivali parole poput „Vojvodina – Srbija“, „Srbija Srbima“, „Ubij pedera“ i „Ratko Mladić“. Kamenicama je pogođeno nekoliko građana, među kojima i šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji, nakon čega su pripadnici žandarmerije utrčali u dvorište Doma vojske i priveli najveći broj članova Nacionalnog stroja.

Pretnje su počele ranije, policija kordonom obezbeđivala skup

Nacističke pretnje po učesnike skupa počele su još tokom održavanja govora kod spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju u centru grada, pa je policija bila primorana da kordonom razdvaja članove zabranjene klerofašističke organizacije Obraz od građana koji su došli u centar grada na antifašistički skup. Sociološkinja Janja Beč Nojman priseća se da su joj još prilikom izlaska na binu simpatizeri i članovi Obraza dobacivali i da su pevali četničke pesme.

„Ja sam došla na tu binu i ono što 5.000 ljudi nije videlo bio je kordon policije koji nas je zaštitio od nasilnika iza bine. Na bini je bila Betovenova deveta simfonija, a iza mene su urlali četničke pesne ‘Ubićemo, zaklaćemo, ko sa nama neće’ i ‘Sprem’te se sprem’te’. Taj Betoven i njegova simfonija pokrivala je ljude na skupu koji od razglasa nisu mogli da čuju šta ovi iza mene viču. To su bila dva kosmosa i meni je Vojvodina ta Deveta simfonija, jer bilo je puno nas koji hoćemo da se uskladimo i da rezultat toga bude dobar i nasuprot onih koji viču da će ubiti“, rekla je Janja Beč za VOICE i dodala da je osnovna odlika fašizma, bilo gde da se on javlja, da se ne voli život i da se mrzi radost.

Predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov, osam godina kasnije, prisećajući se tog skupa i kasnije šetnje, smatra da su pobedili ljudi koji nisu skloni mržnji, jer su toga dana bili u ogromnoj većini u odnosu na neonaciste. „Ja sam još tada na skupu rekao da li umesto smeha zaljubljenih na našim lepim ulicama i bulevarima treba da slušamo odjekivanje marša nacionalističke čizme. To je nešto što je van svake pameti i načina razmišljanja, ali nije van načina razmišljanja ljudi koji to čine, jer je to njima nešto najnormalnije. Jednom su na udaru pripadnici druge nacije, drugi put pripadnici seksualne manjine, treći put politički protivnici. Oni uvek imaju protivnike jer su im oni potrebni da bi opstali. Čoveku zapravo trebaju prijatelji i u tome je razlika između građana koji su izašli tada, i tih ljudi koji su na sreću ipak bili ogromna manjina“, rekao je Popov za VOICE.

Sudski postupak protiv neonacista prektično nije ni počeo

Nedim Sejdinović iz Građanske Vojvodine dobijao je više od deset puta poziv za svedočenje za suđenje okrivljenima za izazivanje incidenta tokom antifašističke šetnje u dvorištu Doma vojske, ali do danas nije bio u prilici da da iskaz.

„Kao potpisani organizator skupa dobio sam sigurno više od deset poziva na suđenje, ali sam se samo jednom faktički pojavio na sudu, jer sam uvek pred samo suđenje dobijao telegram u kom je pisalo da je ročište otkazano. U ogromnom broju slučajeva nije mi saopšten razlog odlaganja, a samo jednom je napisano da se odlaže jer su pojedini optuženi pokrenuli proces nagodbe sa sudom“, rekao je Sejdinović za VOICE.

Portparolka Višeg suda tvrdi da održavanje suđenja u najvećoj meri otežava to što se postupak vodi protiv većeg broja okrivljenih (prvo protiv devetorice, potom sedmorice okrivljenih). „Samim tim, otežano je ispuniti sve procesne pretpostavke koje su potrebne da bi se održao glavni pretres, kao što su uredno pozivanje okrivljenih, branilaca, svedoka i obezbeđivanje njihovog prisustva na glavnom pretresu“, navela je Ivana Karapandžić.

Janji Beč Nojman, Aleksandru Popovu i Nedimu Sejdinoviću ovo liči na beskrajno odlaganje postupka, u toj meri dok ne dođe do zastarevanja krivičnih dela za koje se tereti članovi Nacionalnog stroja.

„To se može sagledavati u okviru opšte situacije u našoj zemlji gde se i dalje toleriše ekstremizam. Pomenimo samo da i dalje deluju navijačke grupe, koje znamo ko je osnovao. Ako je Arkan bio jedan od osnivača tih navijačkih grupa i ako ih je upotrebljavao u posebnim prilikama, onda nam je sasvim jasno zašto se ne staje na kraj tim ekstremistima. Tako da u tom kontekstu treba sagledavati što se razvlači celo suđenje, maltene u toj meri dok ne dođe do zastarevanja ovog slučaja“, smatra Popov.

Za Janju Beč sud na ovaj način građanima šalje poruku da neće biti zaštićeni. „Vi imate pravosuđe koje na ovakav način, ovim odlaganjima i donošenjima odluka koje pravno možda zvuče i čisto, u suštini daje poruku: mi vas nećemo zaštititi. Ako budete ponovo organizovali skup ‘Stop fašizmu’ mi vas nećemo zaštititi i to je po meni najjasnija poruka koju svako razume. Ona spada u modele vladavine terorom, gde se u stvari inducira strah u ljude koji možda sa ovim veze nemaju i nisu bili na skupu, kako bi se okrenuli od takvih stvari“, ocenjuje Janja Beč.

Nedimu Sejdinoviću sve ovo zvuči kao ruganje pravdi. „Ja sad ne znam šta je smisao tog čitavog odlaganja, možda izbegavanje da se pošalje jedna važna društvena poruka. Veliko je pitanje i šta ću ja moći da posvedočim nakon ovoliko godina, jer je to bio jedan veliki skup i svako ko je na njemu učestvovao nije mogao da ima uvid u sve detalje, posebno nakon osam godina kada se izmešalo ono što sam lično video i doživeo i ono što su tada preneli mediji. To je neprihvatljiv način traganja za pravdom“, smatra Sejdinović.

Aleksandar Popov ocenjuje da je nevolja i u tome što ne postoji politička volja kod nosilaca vlasti u Srbiji da se uradi nešto konkretno na sankcionisanju postojanja takvih grupa, što bi značilo poštovanje odluke Ustavnog suda o zabrani njihovog rada, poput Nacionalnog stroja i Obraza. „Time bi država delovala preventivno, kako se ne bi pojavile nove grupe“, rekao je Popov.

Iz Višeg suda su poručili da je u dosadašnjem toku postupka preduzet niz mera u cilju efikasnog vođenja postupka, pa je tako, u skladu sa merama Vrhovnog kasacionog suda za rešavanje starih nerešenih predmeta, doneta naredba kojom je naloženo preduzimanje dodatnih mera radi okončanja postupka i hitno prekoredno postupanje. „Sud je tokom postupka u više navrata, u situacijama kada nisu bile poznate ili tačne adrese svedoka ili pojedinih okrivljenih, odeljenju potrage Policijske uprave Novi Sad podnosio zahteve za proveru adrese stanovanja, sve u cilju utvrđivanja tačne adrese i sticanja mogućnosti bržeg i efikasnijeg vođenja postupka“, navodi se u odgovoru Višeg suda i dodaje da je policija dostavljala pozive osobama koja su izbegavala prijem.

Neonacisti sa dugačkim stažom

Ekstremistička grupa na čijem čelu je Goran Davidović i odranije je pravosudnim organima poznata po nacionalističkim ispadima. Jedan od takvih dogodio se tokom antifašističke tribine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je dvadesetak kratko ošišanih mladića 9. novembra 2005. organizovano upalo na skup i ugrozilo sigurnost učesnika, a nekima od njih uputila i opasne pretnje. Zbog toga je Davidović osuđen na jednogodišnju kaznu zatvora koju je nekoliko godina kasnije i odležao, a Miodrag Stefanović iz Odžaka dobio je šest meseci zatvora. Davidović i Stefanović su presudom Okružnog suda od 10.11.2006. godine, koja je postala pravnosnažna dve godine kasnije, oglašeni krivima zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti u saizvršilaštvu. Ostali okrivljeni (njih 13) oglašeni su krivim zbog ugrožavanja sigurnosti u saizvršilaštvu i izrečene su im uslovne zatvorske kazne u trajanju od četiri do osam meseci. Njima je određeno da se kazne zatvora neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. S obzirom na to da se incident u Domu vojske dogodio pre pravosnažnosti ove presude, neki od osuđenih članova Nacionalnog stroja po svemu sudeći neće odležati ove zatvorske kazne, iako im se sudi i u ovom slučaju.

Priznanje ili i pokajanje

Pravosnažnom presudom Višeg suda u Novom Sadu od 30. aprila 2012. godine Predrag Milovanović, nakon zaključenja sporazuma o priznanju krivice sa Višim javnim tužilaštvom i pravnosnažnosti rešenja, osuđen je na šest meseci zatvora zbog nasilničkog ponašanja tokom antifašističkog skupa. Dve godine ranije, tačnije 17. juna 2010. godine, Dolf Pospiš je, nakon zaključenja sporazuma o priznanju krivice, osuđen za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i nasilničko ponašanje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od godinu i čestiri meseca.

Ivana Karapandžić kaže da je na dužinu toka suđenja u velikoj meri uticalo to što se prvooptuženi Goran Davidović najpre nalazio u ekstradicionom pritvoru, a potom je imao boravište u stranoj zemlji. „Davidović je bio na teritoriji Italije, pa je bilo neophodno uručivati mu pozive za glavni pretres putem međunarodne pravne pomoći, odnosno putem nadležnog organa Ministarstva pravde Srbije, koje potom prosleđuje poziv Ministarstvu pravde Italije. Postupak međunarodne pravne pomoći traje duže vreme zbog predviđene procedure u kojoj je uz zamolnicu potrebno dostaviti i overeni prevod. Sud je u dopisima i zahtevima za međunarodnu pravnu pomoć uvek nalagao hitnost u postupanju“, rekla je portparolka Višeg suda i dodala da je i radi saslušanja pojedinih svedoka bilo potrebno primenjivati institut međunarodne pravne pomoći jer su duže vreme boravili u inostranstvu.

Presuda kao nauk za budućnost?

Predsedavajuća Sudskog veća Đurđina Bjelobaba, rekla je prilikom izricanja presude da je dokazano da su svi okrivljeni 9. novembra 2005. organizovano, po ranijem dogovoru, otišli na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu, gde su ugrozili sigurnost publike u sali, a Davidović i Stefanović mogli i da izazovu nacionalnu netrpeljivost. Davidović je, prema njenim rečima, odmah po ulasku udario šamar organizatoru tribine Zoranu Petakovu i uzviknuo „Komunjare smrdljive, vi trujete ovu omladinu što nema pojma o životu“. Pošto mu je govornik na tribini, profesor Milenko Perović, rekao da on ne razume o čemu govori, Davidović mu je odgovorio da je „crnogorčina smrdljiva“. Sudija Bjelobaba je rekla da je pred izlazak Stefanović podigao desnu ruku u znak nacističkog pozdrava, ostali su nastavili da vređaju okupljene, a Davidović je u jednom trenutku rekao „dosta, dajte im letak“, nakon čega su po sali pobacani leci organizacije Nacionalni stroj, čiji sadržaj je mogao da izazove elementarnu nesigurnost i ugroženost svih nacionalnih manjina koje žive u Srbiji. „Neka ova presuda bude učitelj svima za buduće dane i da se ovako nešto više nikada ne desi“, rekla je sudija Bjelobaba, dodajući da bi presuda trebala preventivno da deluje i na sve eventualne počinioce ovih krivičnih dela. Janja Beč smatra da je događaj na Filozofskom fakultetu bio verbalni delikt, ali je bio prvi korak u nasilju, gde se u stvari isprobava dokle može da se ide. „A na skupu Stop fašizmu ti ljudi su iz Doma vojske kamenovali mirne i nenaoružane učesnike, i to iz institucije ove države, jer je vojska institucija. Pavel Domonji je pogođen kamenom u glavu i lako je mogao da bude i ubijen jer se sa glavom nikad ne zna“, rekla je Janja Beč i istakla da je za fašiste ovo bio veliki izazov, jer je to bio prvi veliki antifašistički skup od jogurt revolucije.

Kao razloge za to što postupak protiv okrivljenih traje punih šest godina u Višem sudu su naveli i pogrešne adrese ili zauzetost pojedinih svedoka, zahteve okrivljenih za izuzeće postupajućeg zamenika javnog tužioca, nedolazak branilaca zbog štrajka advokata ili nekih drugih razloga. Kao jedan od razloga za odlaganje postupka navedeno je i vođenje prekršajnih postupaka protiv pojedinih okrivljenih povodom istog događaja od 7. oktobra 2007, kako eventualno ne bi došlo do povrede načela „ne dvaput o istom – ne bis in idem“.

Tužioci veoma zauzeti ili na odmoru 

Sociološkinja Janja Beč Nojman je mišljenja da je ovde reč o tome da krivična dela zastare, odnosno „da se pojede magla na Balkanu“. „Mislim da treba vršiti pritiske. Mediji su vrlo moćni, i za proizvodnju mržnje i za proizvodnju razumevanja. U fašizmu imate tu količnu mržnje koja je zastrašujuća i ona se hrani destrukcijom i smrtima. Valjda ima tu i pristojnih sudija, tužilaca i policajaca, i sada je neka prilika da živimo kao pristojni ljudi. Valjda i te sudije imaju neke norme u profesiji koju su izabrali“, zapitala se ona.

U Višem sudu su kategorični da je prejudiciranje sudske odluke na bilo koji način strogo zabranjeno. „S obzirom na to da konkretni sudski postupak traje, ne može se o istom izveštavati na način na koji bi se uticalo na njegov tok i ishod, niti se sme komentarisati kakav bi sve mogao biti njegov eventualni ishod. Postupak je pokrenut po zahtevu ovlašćenog tužioca i isti i dalje određuje predmet i obim suđenja, dok sud postupak sprovodi starajući se da se isti vodi ekonomično, efikasno i bez nepotrebnog odlaganja, ali i uz poštovanje ostalih neophodnih načela kao što su prezumpcija nevinosti, načelo odbrane i drugo“, navela je Ivana Karapandžić.

Iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu niko nije mogao da razgovara za VOICE. Kako je rečeno, zamenik tužioca koji zastupa ovu optužnicu prvo je bio „veoma zauzet“, a potom je „otišao na duži godišnji odmor“. Ostali predstavnici Višeg tužilaštva nemaju dobar uvid u ovaj predmet i ne mogu o njemu govoriti za javnost.

Advokat Vladimir Beljanski smatra da postoji veliko lutanje u sudskoj praksi šta znači izazivanje nacionalne mržnje i netrpeljivosti, iako je to delo veoma opasno. „Dodatni problem kod nas je što imamo prošlost koja na jedan strašan način svedoči o tome kako takvi javni istupi izazivanja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti mogu da izazovu katastrofalne posledice. To ne moraju uvek da budu ratovi, to može da bude i negativno delovanje prema pojedincu zbog njegove nacionalne pripadnosti, prema njegovoj porodici ili okruženju, bez obzira da li je reč samo o dostojanstvu ili časti ili je reč o tome da će dobiti otkaz ili se teže zaposliti. Stvar je takva da je atmosfera u društvu u Srbiji nažalost veoma loša i to je pre svega stvar tužilaštva, ali nakon toga i sudovi moraju mnogo adekvatnije i mnogo bolje da rade svoj posao“, kazao je Beljanski za VOICE i dodao da to podrazumeva da sudovi moraju da budu i brži.

U Višem sudu smatraju da na brzinu i adekvatnost ne utiču oni, već zakonodavac koji pravnim propisima reguliše pitanja iz oblasti krivičnog i prekršajnog prava. „U nadležnosti je zakonodavca, a ne suda, da odredi koja će ponašanja, spram svoje društvene opasnosti i značaja, spadati u lakše odnosno teže delikte, odnosno koja će predstavljati krivična dela ili prekršaje. U skladu sa tim, zakonima su propisane i vrste i težina sankcija, kao i pravila koja se primenjuju na učinioce i tok postupka (npr. da li će se u konkretnom postupku postupati u redovnim rokovima, hitno, naročito hitno itd.), stoga sud kao samostalan i nezavisan organ koji vrši sudsku vlast ne kvalifikuje društvenu opasnost i značaj i težinu konkretnih dela, već sprovodi postupak i presuđuje primenjujući zakonske propise“, kazala je Ivana Karapandžić.

Nedim Sejdinović smatra da i ovaj sudski proces, ali i mnogi drugi koji se vode protiv ekstremističkih, klerofašističkih i neonacističkih grupa, zapravo šalje obrnutu društvenu poruku – da je takvo ponašanje ipak prihvatljivo. „I zbog toga je taj skup 2007. godine pokazao zapravo koja je prava borba, da pravosuđe – čak i da je savršeno – ne može da samo vodi bitku sa tim. Zvanična politika mora oštro da kritikuje ekstremističke grupe, ali ono što je u svemu tome možda i najvažnije, to je aktivizam samih građana. Građani su okupljeni u velikom broju poslali jednu snažnu poruku i mislim da neku vrstu benefita od tog skupa Novi Sada još dan-danas ima, pogotovo što smo ga u nekoliko navrata i obeležavali“, poručio je Sejdinović u ime Građanske Vojvodine.

Darko Šper (VOICE)