Lekarska komora Srbije pet dana izbegava da odgovori na pitanja VOICE-a u vezi sa eventualnim postupkom protiv pulmologa dr Branislava Nestorovića zbog njegovih neobičnih izjava o koronavirusu. VOICE je još u utorak poslao pitanja direktoru Komore Milanu Diniću, ali odgovore ni posle brojnih poziva, nismo dobili. A interesovalo nas je hoće li se Komora pozabaviti istupom dr Nestorovića koji je aktulenu pandemijsku zarazu nazvao „najsmešnijim virusom“, ali i drugih lekara koji eventualno tabloidima daju podatke o obolelima, a koji se ne objavljuju zvanično.
Bivši predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i član Vrhovnog suda časti Lekarske komore Srbije dr Zoran Radovanović za VOICE objašnjava da se postupci protiv lekara mogu voditi samo ukoliko neko protiv njih podnese prijavu, a ne po automatizmu, osim ako je u pitanju drastično kršenje pravila. Bolje je, kaže, da se prijava podnese Lekarskoj komori Srbije, jer svi lekari jesu njeni članovi, za razliku od Srpskog lekarskog društva.
– Može na sopstvenu inicijativu, ali uobičajeno je da se razmatra tek kad stigne pritužba – rekao je Radovanović dodajući da ipak ne veruje da će Komora postupati u slučaju Nestorovića. – Nije loše možda da se o tome razgovara. Ima osnova – smatra Radovanović.
Šeretski, pa besno
Podsetimo, Nestorović je na prvoj konferenciji za novinare, dok još nije bilo zabeleženih slučajeva obolelih u Srbiji, rekao da je iznenađen što bi se „narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji“. Međutim, kada su videli da je javnost negativno prihvatila tu izjavu, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je na novoj konferenciji za novinare optužio da lažu svi koji citiraju Nestorovićevu izjavu o najsmešnijem virusu, ističući da to niko nikada nije rekao. Iako, naravno, postoje snimci i naslovne strane tabloida koje su je citirale.
Vučić je burno reagovao i na to što su neki od obolelih prećutali da su bili u Italiji.
– Kao boga vas molim, ako ste bili u Milanu ili negde na severu Italije, recite nam to. Recite nam da bismo vas sačuvali – rekao je Vučić, ali nije komentarisao da je prethodno upravo Nestorović šeretski ženama preporučio da ih štiti estrogen, te da odu u šoping i iskoriste popuste kojih će se sada neminovno desiti u Italiji, koja je u tom trenutku postajala žarište epidemije u Evropi. Isti lekar putem medija je poručivao i da, za razliku od Italijana, Srbe od virusa štiti genetika.
Lekarska komora se, međutim, ni o jednom od ovih istupa nije izjašnjavala.
Neozbiljan pristup
Direktorka Pravnog skenera Marina Mijatović, upozorava za VOICE da je u Srbiji najsporniji baš takav pristup problemu, jer ako neki lekar ili osoba koja vodi javnu politiku u vezi sa zdravljem, ismeva situaciju i stanje koje je u celom svetu prikazano kao opasno, onda šalje poruku građanima da to nije opasno, što onda dovodi do toga da se građani ne ponašaju u skladu s preporukama stručnjaka.
– Dakle, ako je to smešno, a onda mi kažeš da treba da perem ruke ili da treba da se češće kupam, ja to neću shvatiti ozbiljno. To znači da se neću kupati, neću prati ruke, neću slušati vaše savete, jer to je bezazleno i prosto nema potrebe da se brinemo i „neće na nas Srbe“. To govori o tome kakav je pristup uopšte zdravstva i očuvanju zdravlja ovde kod nas u Srbiji – rekla je ona.
Mijatović smatra da je u slučaju Nestorovića, ali i drugih lekara koji ne žele da daju detaljne informacije ili dele informacije tabloidima, trebalo da reaguje Lekarska komora Srbije, ali i institucije poput Batuta.
– Lekarska komora ima pravo da procenjuje odgovornost zato što postoji Statut, postoji Etički kodeks Lekarske komore Srbije, oni imaju i svoj Sud časti, imamo zdravstvenu inspekciju i, u krajnjem slučaju, imamo i sudove prekršajne i krivične. Imamo sve mehanizme na raspolaganju, ali o tome možemo da govorimo samo u trenutku kada vidimo da je nastala šteta – rekla je Mijatović.
Upozorava da je praksa državnih organa Srbije, kada je u pitanju zaštita javnog zdravlja, da ne daje pune i tačne informacije, te da bi bilo dobro da su, na primer, svim građanima u poštanske sandučiće ubačeni flajeri s instrukcije kako se ponašati u vezi s virusom.
Informacije „na kašičicu“
Zvanični podaci o broju obolelih objavljuju se svakodnevno u 8 časova ujutro i 18 časova popodne. Pored toga, detalji važni za uspešnu preventivu nedostaju, dok se istovremeno nepouzdane informacije pojavljuju u tabloidima. Iz zdravstvenih ustanova gotovo je nemoguće dobiti detalje o kapacitetima i opremljenosti, jer je sve centralizovano. Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je čak da je broj respiratora u Srbiji državna tajna, uz opasku da je „tako u svim državama“. Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom obraćanju javnosti par sati kasnije obelodanio da je ta brojka 1008, te da se planira nabavka još 500.
Marina Mijatović podseća da su u pitanju informacije od javnog značaja koje građani moraju znati.
– Vrlo je važno, jer ne možemo imati plan A i plan B, a da ne znamo koliko imamo respiratora. To nije nikakva tajna i ne sme da bude tajna, to je javni podatak – navodi ona.
Smatra da se podaci kriju kako se ne bi videlo da je Srbija nepripremljena za ovu epidemiju.
– Oni prosto ne žele da svoje građane informišu o kapacitetima za zaštitu javnog zdravlja zato što ja verujem da mi apsolutno nismo u potpunosti spremni za ovaj virus. Pitanje je koliko respiratora radi. Jer, respirator ne radi sam za sebe, on mora da ima neku prateću opremu, mora da ima potrošni materijal – rekla je Mijatović, dodajući da nas niko od nadležnih nije uverio da je Srbija spremna da prihvati veći broj zaraženih i da li može da podnese situaciju poput one u Italiji.
– Uzmite u obzir kakva je Infektivna klinika u Beogradu. A ne možete da nađete maske, rukavice, vi ništa ne možete da nađete. Šta to znači spremni smo – upitala je ona.
Nedozvoljeno skrivanje informacija
Dan pre nego što su se o respiratorima izjasnili Brnabić i Vučić, poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović upozorio je u saopštenju da su sve informacije koje se odnose na zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine hitnog karaktera.
– Informacije kojima raspolaže organ vlasti, a koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, su hitnog karaktera. U odnosu na njih opravdani interes javnosti da zna uvek postoji i organ vlasti ne može da dokazuje suprotno. Osim toga, po zahtevima za pristup takvim informacijama organ javne vlasti je dužan da postupi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva – naveo je Marinović u saopštenju.
Apelovao je na sve organe javne vlasti, ne samo da hitno i bez odlaganja postupaju po zahtevima koji su u vezi sa sprečavanjem širenja korona virusa i zaštitom zdravlja stanovništva, već i da proaktivno deluju i objavljuju što veći broj informacija u vezi sa navedenim pitanjima.
Profesionalno izveštavati
Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od novinara i medija da izveštavaju profesionalno o temama u vezi sa javnim zdravljem, a predstavnike vlasti i političkih partija da se ponašaju odgovorno i da svojim javnim porukama ne dovode građane u zabludu u pogledu opasnosti vezanih za koronavirus i javno zdravlje, na šta ih obavezuju i zakoni.
– Nedopustivo je širenje panike i korišćenje senzacionalističkih naslova, zato pozivamo novinare i urednike da ove teme ne koriste za postizanje veće čitanosti ili gledanosti. Nedopustive su i neodgovorne izjave zvaničnika, a nažalost i pojedinih zdravstvenih radnika, u kojima se građanima iznose netačne informacije i ‘šaljive poruke’, umesto da se pospešuje prevencija od širenja virusa – navedeno je u saopštenju NDNV-a.
Takođe, udruženje je podsetilo medije da, osim informativne, imaju i edukativnu funkciju, zbog čega je kolegama poručeno da koriste proverene izvore i objasne građanima na koji način mogu da se zaštite i kako da se ponašaju odgovorno.
Marina Mijatović upozorava da bi se odgovornost medija u ovom trenutku mogla tražiti zbog lažnih vesti, pošto su u pitanju informacije koje predstavljaju vrlo značajne podatke za zaštitu javnog zdravlja građana, odnosno mogu imati velike posledice po građane.
– Nije to pitanje da li je neko prešao ulicu na crveno ili nije, već vesti koje plasiraju tabloidi mogu da imaju vrlo ozbiljan značaj za građane koji čitaju te vesti. Tabloidi im moraju pružiti informacije i biti odgovorni za informacije koje plasiraju svojim čitaocima – navela je naša sagovornica.
Naravno, odgovornost za eventualne posledice može se tražiti nakon što epidemija prođe.
S tim u vezi, NDNV poručuje da će u narednom periodu posvetiti posebnu pažnju na način na koji mediji izveštavaju o obolelima od koronavirusa, te merama koje se preduzimaju i reagovati u slučaju kršenja standarda profesije. Ovo udruženje objavilo je i Vodič za novinare o temama o javnom zdravlju, kao i Preporuke za bezbedno izveštavanje o koronavirusu (COVID-19).
Dalibor Stupar (VOICE)
