Među zastupnicima udruženja “Četnički pokret Sokolovi” iz Šida nalazi se Miloš Stanimirović koji je osuđen 2012. godine za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata devedesetih u Tovarniku, u Hrvatskoj

Iako su registrovani kao udruženje četnika sa osuđenim ratnim zločincem za zastupnika, ovo udruženje je dobilo sredstva na konkursu opštine Šid 2021. godine.

Jednom od zastupnika, Stanimiroviću, suđeno je u bekstvu, a Županijski sud u Vukovaru ga je osudio na 10 godina zbog krivičnog dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava – ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Sud je tada kao otežavajuću okolnost naveo da je Stanimirović “pokazao veliku količinu kriminalne volje, kao i upornost i bezobzirnost prilikom nanošenja telesnih povreda oštećenima”. Presudu je nakon žalbenog postupka, potvrdio 2016. godine i Vrhovni sud Hrvatske.

Sokolovi i dinastija

Oblast ostvarivanja ciljeva ovog udruženja, kako piše na APR-u, je “negovanje tradicije četničkog pokreta od nastanka do danas i promovisanje parlamentarne monarhije zasnovane na demokratskim principima na čelu sa Dinastijom Karađorđević”.

Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra ukazuje da ovo nije izolovan slučaj i da je Srbija utočište za nekolicinu osuđenih ratnih zločinaca te navodi primer Novaka Đukića koji je u Srbiju pobegao kako bi izbegao služenje 20 godina zatvorske kazne zbog zločina na Tuzlanskoj kapiji 1995. godine kada je ubijeno više od 70 civila.

“Koristeći trenutnu situaciju u kojoj ustav ne dopušta izručenje drugoj državi, a ne postoji poseban sporazum o izručenju, oni se u Republici Srbiji mogu ponašati kao bilo koji drugi građanin ili građanka. U tom smislu oni mogu biti i osnivači različitih udruženja koliko god to sa etičke strane zvučalo ili bilo problematično. Između zemalja nastalih raspadom Jugoslavije nije moguće izručenje optuženih za ratne zločine drugoj državi, a oni ovakvu situaciju koriste izbegavajući da se suoče sa onim za šta se terete”, rekao je Stanetić.

Ovo udruženje sklopilo je 2019. godine sporazum o saradnjisa Pokretom obnove kraljevine Srbije (POKS), po kome će “polazeći od zajedničkih programskih načela” delovati kako bi ostvarili ciljeve poput “potpune rehabilitacije i reafirmacije Četničkog pokreta, Ravnogorskog pokreta, JBuO i ličnosti đenerala Dragoljuba – Draže Mihailovića”.

“Ovim sporazumom, poslanici POKS u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini AP Vojvodine, kao i odbornici POKS u lokalnim samoupravama, obavezuju se da će u svojim nastupima afirmisati ove vrednosti i boriti se za zajedničke ciljeve POKS i udruženja SOKOLOVI”, navodi se u sporazumu.

Napad na No Name Kitchen

Pre dve godine, N1 je izveštavao o incidentu u okolini napuštene fabrike Grafosrem kod Šida, u kojem je volontere No Name Kitchen, organizacije koja brine o migrantima, kako kažu, napalo nekoliko ljudi sa četničkim obeležjima. Slučaj su prijavili policiji, nakon čega je iz Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici stiglo rešenje po kojem volonteri moraju da napuste Srbiju. U ovoj vesti navodi se da je volonterima ove organizacije “posle nekoliko sati provedenih u policijskoj stanici, gde su davali iskaz, uručena odluka Prekršajnog suda po kojoj im se nalaže da napuste Srbiju, jer su krivi za ometanje javnog reda i mira kao i za napad na pripadnike udruženja „Sokolovi“ koji su čistili teren oko fabrike”.

Jedan od volontera je, međutim, izjavio za N1 da su došli da pokupe stvari migranata koje su ostale ovde. Ljudi koji su na sebi imali četnička obeležja su ušli, rekli im da izađu, a No Name Kitchen volonteri tražili su pet minuta da pokupe sve.

“Počeli su gorivom da polivaju stvari koje smo mi hteli da ponesemo. Mi smo takođe i na sebi imali gorivo nakon toga. Moju koleginicu su gurnuli i pao joj je telefon nakon čega se razbio“, rekla je za N1 Leoni Neuman, volonterka iz Nemačke.

Na fejsbuk profilu Četničkog pokreta Sokolovi mogu se naći objave iz ovog perioda, a u opisu fotografija navode da je na pomenutoj teritoriji Grafosrema “održan moleban za sve Srpske junake i pale borce devedesetih ratova i dat blagoslov nad parcelom Grafosrema gde se trenutno izvode radovi čišćenja i paljenje raznog otpada koji je ostao iza humanitaraca i izbeglica koji su se nalazili na toj parceli”.

Poternica za „atentatorom“ na Vučića u Potočarima

Do 2018. godine jedan od zastupnika udruženja Sokolovi bio je i srpski četnički pukovnik iz Martinaca, Dragan Slavkić. Slavkić je takođe bio na čelu jedinice za brza dejstva Ravnogoraca – otadžbinske uprave SČP. 

Kako je Kurir prvi preneo 2019. godine,  Ravnogorci – Otadžbinska uprava SČP raspisala je poternicu za Nihadom Aličkovićem zbog pokušaja ubistva Aleksandra Vučića u Potočarima, ali i zbog nasilničkog ponašanja ispred Tribunala. Kako navode u svojoj izjavi, Ravnogorci su poslali nalog jedinici za brza dejstva koja je raspoređena od Zvornika do Rače, u slučaju da Aličković pređe u Srbiju, bude odmah sproveden pred „Preki četnički sud“.

Četnički poret tada je za Slavkića rekao da je odlično obučio jedinicu za brza dejstva, a da su novac obezbedile „srpske patriote iz dijaspore“.

Predstavnici Srpskog četničkog pokreta posetili su Šid u sklopu obeležavanja krsne slave udruženja Sokolovi. Tada je istaknuto da udruženje ima odličnu saradnju sa četnicima iz Čačka, ali i cele Srbije, a među četničkim vojvodama koje su posetile Šid ovom prilikom bio je i predsednik Vrhovnog čenitčkog vojvodskog saveta Gojko Rabrenović. Ovaj savet osnovan je 2014, a predsednik i osnivač bio je funkcioner Srpske radikalne stranke i haški optuženik Jovo Ostojić. Na čelo Saveta Rabrenović dolazi 2016. godine, a u Šidu je predstavljen i kao predsednik Srpskog četničkog pokreta iako se u Agenciji za privredne registre kao predsednik tog pokreta navodi Milun Kuzmanović,dugogodišnji funkcioner Nove Srbije. Obe organizacije su registrovane na istoj adresi u Čačku.

Udruženje Sokolovi organizovalo je četnički marš kroz Šid, a kao razlog organizovanja naveden je badnji dan i očuvanje srpske kulture i tradicije. Kako je napisano u obaveštenju, moli se OUP Šid da obezbedi siguran saobraćaj i prolazak kolone u glavnoj ulici pa sve do crkve.

Finansiranje Sokolova – nedostupnost informacija

Prema NGO analyzer-u, ovo udruženje prihodovalo je 2019. 12.110 eura, a 2020. 12.587 eura.

Na konkursu za dodelu sredstava iz budžeta opštine Šid za programe i projekte udruženja sa teritorije opštine Šid u 2021. godini, ovo četničko udruženje je 16.08.2021. godine dobilo 95 000 dinara. Međutim, iz odluke komisije opštine Šid ne vidi se za koji projekat ili program udruženja su sredstva namenjena. Do objavljivanja ovog teksta redakcija VOICE-a nije dobila odgovor iz opštine sa kojim projektom su konkurisali niti smo dobili propratnu projektnu dokumentaciju na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja.

Željko Stanetić navodi da je višeslojan problem rezultat ignorisanja ratnog nasleđa i potrebe da se kao društvo sa njim suočimo. Kako kaže upitno je delovanje same organizacije, poruke koje se šalje kao i nasilni akti za koje se vezuju neki od članova.

„Potpuno drugi, ali nimalo beznačajan problem, jeste nedostupnost informacija glede dodele novca ovom udruženju na javnom konkursu opštine Šid. Činjenica je da mnoštvo javnih konkursa na kojima se udruženjima dodeljuje novac iz bužeta karakteriše apsolutna netransparentnost, a deluje da sve postaje još mračnije kada govorimo o manjim gradovima i opštinama. Tako i u ovom konkretnom slučaju, mi ne znamo za koje aktivnosti i po kojim kriterijumima je pomenuto udruženje dobilo finansijsku podršku opštine”, objasnio je Željko Stanetić.

Osim transparentnosti, u kontekstu ratnog nasleđa, rešenje vidi u vođenju ovih postupaka pred sudovima u zemljama u kojima se ta lica nalaze i čiji su državljani, a nakon ustupanja dokaznog materijala iz druge zemlje.

“Nažalost, dosadašnje iskustvo, broj ustupljenih, a onda i slučajeva koji imaju epilog, govori da ne možemo biti previše optimistični”, zaključuje Stanetić.

(Ekipa VOICE)