Medijske hajke – druga strana SLAPP medalje
Poslednjih godina svedoci smo sve kreativnijih načina na koje državni funkcioneri i biznismeni, pa i sam sistem, udaraju na demokratske vrednosti i vladavinu prava. Shodno napetoj situaciji u društvu, posebno poslednjih meseci, SLAPP postupci uzimaju maha, a napadi na javni interes, na sve one koji javno istupaju i ukazuju na kršenje osnovnih ljudskih prava i bave se pitanjima od javnog interesa sve su učestaliji.
Srećemo se kako sa neosnovanim prisluškivanjima i hapšenjima pojedinaca, neosnovanim razgovorima s pripradnicima Bezbednosno-informativne agencije i policije, tako i s povećanim brojem podnetih SLAPP tužbi (strateške tužbe protiv javnog istupanja) protiv medijskih organizacija, novinara i novinarki, ali i protiv organizacija civilnog društva.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, kao najstarije nezavisno udruženje novinara na jugoslovenskim prostorima koje se bori za istinu i slobodu javne reči, imalo je u svojoj dugogodišnjoj istoriji mnogo takvih postupaka.
NDNV u borbi protiv slapera
Advokat Veljko Milić, ekspert za medijsko pravo, kaže da se NDNV suočava sa SLAPP tužbama kako preko svojih članova, kojima udruženje obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć, tako i u slučajevima kada je ova medijska organizacija i sama predmet različitih SLAPP postupaka. Do sada je pokrenuto nekoliko desetina takvih tužbi protiv NDNV-a, ali, kako ističe, takvi postupci postojali su i pre nego što im je dodeljen naziv SLAPP.
Među „popularnijim” slučajevima NDNV-a nalazi se tužba koja je podneta 2021. godine protiv pet novinarki, zatim urednika Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) i novinarskog udruženja kao izdavača zbog teksta o analizi javnih nabavki u vezi sa uslugama socijalne zaštite koje je pružao „Niveus tim” iz Gornjeg Milanovca. Tužioci su tražili milionske naknade štete, što je upravo jedna od glavnih odlika SLAPP tužbi.
Na meti tužilaca uglavnom se nalaze novinari i novinarke koji se bave korupcijom u društvu, malverzacijama javnih ličnosti i institucija, te se često dešava da njihovi tužbeni zahtevi budu potpuno neosnovani i besmisleni. Pokretanjem SLAPP postupaka, pod izgovorom povređene časti i ugleda, tužiocima nije namera da se zaštite, već da zastraše sve one koji progovaraju javno o njihovom sumnjivom poslovanju, te time zloupotrebljavaju svoje pravo na tužbu.
„Uglavnom se takvi postupci rešavaju u korist NDNV-a zbog toga što je NDNV izdavač medija, a i njegovi članovi su profesionalni novinari koji poštuju Kodeks novinara i zbog toga su na neki način zaštićeni pred zakonom. U svom radu oni obraćaju pažnju na proveru činjenica, uz pomoć pravnika”, objašnjava Veljko Milić.
On dodaje da je u toku nekoliko postupaka protiv NDNV-a. Očekuje da će većina njih biti okončana u korist tog udruženja novinara, međutim, ima i slučajeva gde postoje tehnički propusti, te podozreva da će se oni završiti pozitivnim ishodom za tužene.
Lokalni mediji na snažnijem udaru
Kada je reč o malim lokalnim medijima koje pravno zastupa, Milić tvrdi da je kod njih situacija kompleksnija nego kod većih medija. Oni trpe različite oblike zastrašivanja, diskriminaciju, targetiranje, iznošenje neistina, a lokalna vlast ne sarađuje s njima. Suočene sa SLAPP tužbama, te redakcije mnogo teže funkcionišu i sva moguća pažnja javnosti i kolega i koleginica treba da bude usmerena na njih.
Višestruke tužbe, jer SLAPP tužbe umeju da stignu u paketu, ugrožavaju opstanak medija, a među najugroženije lokalne medije u Srbiji ubraja se IN Medija.
Ovaj mladi nezavisni medij se trudi da profesionalno izveštava građane i građanke Inđije, poštujući etička pravila novinarstva, međutim, radi pod neprestanim pritiscima lokalne vlasti. Kao i većina drugih lokalnih medija, na rubu je egizstencije, ne raspolaže velikim finansijskim sredstvima.
Nedavno je protiv te dvočlane redakcije podneto čak sedam maltene identičnih tužbi koje se odnose na povredu privatnosti, ali i povredu ugleda i časti. U slučaju da se tužbe okončaju na njihovu štetu, trebalo bi da plate 1,6 miliona dinara (plus sudske troškove). Cilj tužilaca je samo jedan – da ućutkaju slobodu govora, da izlože kolegu i koleginicu psihološkim pritiscima i da im maksimalno otežaju dalji rad.
Takvim pritiscima izloženi su najviše istraživački mediji kao što su BIRN i CINS, Cenzolovka, dok je KRIK potpuni rekorder u pogledu SLAPP tužbi. Biznismeni bliski vlasti, državni službenici i ministri podneli su protiv ove beogradske redakcije čak 19 tužbi. Kako tvrde udruženja novinara, ni ovde nije slučaj da tužioci žele da zadovolje pravdu, već im je namera da na različite načine iscrpe novinare i novinarke, kako bi prestali da se bave temama od javnog interesa, a pre svega temama koje se tiču korupcije i kriminala.
Medijske hajke – druga strana SLAPP medalje
Pored SLAPP postupaka usmerenih protiv javnog učešća pojedinaca, čije žrtve nisu samo novinari i novinarki već i građanski aktivisti i aktivistkinje, svakodnevno smo suočeni i s medijskim kampanjama koji se vode protiv više pojedinaca. Sistem je isti kao i kod SLAPP tužbi, samo se okreće druga strana medalje – malopređašnji tuženi „presavijaju tabak” i postaju tužioci.
Advokat NDNV-a Veljko Milić smatra da se o medijskim kampanjama ne priča dovoljno, a suština je da se isti efekat koji se postiže SLAPP tužbama postiže i medijskim hajkama koje se vode protiv pojedinih novinara i medija.
„U slučajevima medijskih kampanja, ako novinar hoće da se zaštiti, mora da pokrene bezbroj različitih postupaka. Ponovo se bavi pravnim pitanjima, ponovo ide u sud i nije usredsređen na svoj posao. To je praktično isto, samo što sada nije novinar tuženi, već tužilac, i to silom prilika ukoliko neće da pusti da prođe nekažnjeno to što mu neko ugrožava bezbednost”, objašnjava Milić.
Novinar Nenad Živkovićiz Pančeva bio je u nekoliko navrata predmet višednevnih medijskih kampanjia. Da bi se zaštitio, bio je prinuđen da pokrene četiri tužbe, iako ih je mogao podneti na desetine.
„To su postupci koji traju godinama. Imaju više desetina ročišta, na kojima je novinar obavezan da prisustvuje i naravno, da prolazi kroz sve ono kroz šta prolaze i žrtve SLAPP tužbi. Iako se nalazi u ulozi tužioca, isto tako mu je potrebna pravna pomoć i sredstva za plaćanje sudskih taksi… Bilo da novinar želi da zaštiti svoja prava koja su mu narušena medijskim kampanjama, bilo da je žrtva SLAPP tužbi, prolazi kroz istu proceduru”, napominje ekspert za medijsko pravo NDNV-a.
Medijskim kampanjama u kojima se targetiraju novinari i novinarke uglavnom diriguju predstavnici vlasti preko tabloida, svojih propagandnih glasila i botova. Pored izvršne direktorke NDNV-a Ane Lalić Hegediš, na njihovoj meti je već godinama Dinko Gruhonjić, programski direktor NDNV-a i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
On je toliko puta bio predmet različitih medijskih kampanja, toliko laži je izrečeno o njemu i toliko gnusnih uvreda mu je upućeno, kako kaže Veljko Milić, da bi uz njegovu pravnu pomoć mogao svakog dana da podnosi deset-petnaest tužbi. Međutim, to bi značilo da se Gruhonjić preseli u sud i da se bavi pravnim poslovima, što bi proizvelo isti efekat kao i SLAPP tužbe – odvratilo bi ga od bavljenja novinarskim pozivom.
Pravna služba NDNV-a, koja je na raspolaganju svim članovima i članicama, kada je reč o slučajevima medijskih kampanja, reaguje isključivo kada je „pređena granica koja ne sme ni u kom slučaju da bude pređena”. Međutim, ukoliko se mediji susretnu sa SLAPP tužbama, postupak je hitan jer za odgovor na tužbu tuženi ima samo osam dana.
Pored novinarskih udruženja, žrtve slapera mogu potražiti pravnu pomoć i u drugim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, a mogu se javiti i Nacionalnoj radnoj grupi za borbu protiv SLAPP tužbi.
Jovana Svirac (VOICE, naslovna foto: Pixabay)
Ovaj sadržaj objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je Nezavisno društvo novinara Vojvodine i on nužno ne odražava stavove Evropske unije.
