Slučaj Dinka Gruhonjića: Kad režim puca iz svih oružja

Više od 30 godina novinar, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Dinko Gruhonjić izložen je brojnim pretnjama, pritiscima i napadima. O njemu su objavljene brojne laži i sve su, kako sam kaže, jednako najgore.

Režimski tabloidi i razni političari iz redova vladajućih stranaka licitirali su njegovom nacionalnošću, doticali su se njegove uže i šire porodice. Pre dvadesetak godina prvi put je Dinko javno nazvan Sabahudinom, a to lažno mu pridenuto ime i dan danas režimski mediji povremeno koriste. Pre par godina su mu dodelili i prezime Šakić, kojim ga i u zvaničnim obraćanjima nazivaju visoki funkcioneri SNS. Političari vladajuće Srpske napredne stranke i samozvani analitičari i stručnjaci proglašavali su ga ideologom obojene revolucije, onim koji organizuje studentske proteste, navodili da je pobornik i promoter najvećih fašista, a bio je separatista koji hoće da otcepi Vojvodinu. Ako je verovati tabloidima, Gruhonjić nekad i sa odbornikom Građanskog pokreta Bravo pokušava da „otkine severnu srpsku pokrajinu“. Desničarske organizacije ispisale su preteći grafit na ulazu u njegovu zgradu, a kada je prekrečen, napisali su nov. Taj i danas stoji kao podsetnik Gruhonjiću i njegovoj porodici da im je bezbednost svakodnevno ugrožena.

Kad Alo „sazna“ ono što se nije dogodilo

Režimski mediji prepuni su lažnih informacija i manipulativnih tekstova o Dinku Gruhonjiću. Jedan od takvih tekstova u kojima su čitaoci slagani i dovedeni u zabludu manipulisanjem činjenicama objavljen je 20. juna 2025. godine prvo na portalu Alo, a potom i na više režimskih sajtova. U tekstu pod naslovom „ALO! SAZNAJE! Tužioci Majlat i Joksimović sa Gruhonjićem na tribini koju plaća fondacija Rokfeler! Evo kako sprovode obojenu revoluciju!“ portal navodi da su „Boris Majlat, tužilac za visokotehnološki kriminal, tužilac Slobodan Joksimović zadužen za istragu u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, i Dinko Gruhonjić snimljeni zajedno na tribini VOICE-a, i time jasno pokazali da su u istom udruženom poduhvatu rušenja Srbije“.

Dalje navode da se na fotografiji, „do koje je došao Alo!“ vidi kako „Majlat tužilac za VTK i Joksimović tuzilac za slučaj nadstrešnice govore, dok ih iz pozadine posmatra Dinko Gruhonjić“. (Pravopisne i slovne greške su u originalnom tekstu)

„Sve to organizovao je u sklopu ’vojvođanskog medija,’ VOICE-a. Sada je sve jasno kako je obojena revolucija u Srbiji organizovana, dugo pripremana, i kako su se uvukli u sve pore društva“, piše Alo.

Za svoje tvrdnje kako su njih trojica bila u poduhvatu rušenja države, da je to sve organizovao Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i platila Rokfeler fondacija, te kako su oni sproveli obojenu revoluciju portal nije objavio dokaze. Iz daljeg teksta postaće i jasno zašto to nisu izneli – jer se tako nešto nije ni desilo.

Tužilac VJT Slobodan Josimović (a ne Joksimović) i tužilac Majlat jesu prisustvovali sastanku na kom je bio i Dinko Gruhonjić, ali dve godine ranije i odatle potiče fotografija koju je portal objavio. Njih trojica samo su manji deo svih učesnika sastanka koji se dogodio 30. maja 2023. godine u prostorijama NDNV-a u Novom Sadu, u organizaciji Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Kako je letos saopštio ANEM, tužioci Slobodan Josimović i Boris Majlat su na predmetnom sastanku pre dve godine bili prisutni upravo u ulozi kontakt tačaka ispred VJT u Novom Sadu, odnosno Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, dok je novinar Dinko Gruhonjić prisustvovao ovom sastanku kao novinar koji je upravo najčešće izložen brojnim pretnjama, pritiscima i drugim kažnjivim postupcima.

Sastanci Stalne radne grupe za bezbednost novinara održavaju se širom zemlje i nakon svakog javnost bude obaveštena saopštenjem i fotografijama, a sve to bude objavljeno i na sajtu ANEM-a. Tako je bilo i tog 30. maja 2023, a među objavljenim fotografijama se vide i svi učesnici sastanka. Autor svih fotografija, pa i one koja je zloupotrebljena je Miroslav Janković iz OEBS-a. Na sajtu ALO-a kao autor fotografije potpisan je Dobrivoje Katanić, novinar ovog portala.

Oprobana mreža prenošenja

Tekst o navodnom sastanku tužilaca i Dinka Gruhonjića inicijalno je objavljen 20.06.2025. u 7.39h na portalu ALO, u 8.14h prenosi Informer, Večernje novosti u 8.50h, u 9.05h Vojvodina uživo prenosi sličan tekst koji će pet sati kasnije objaviti NS uživo, 24sedam.rs objavljuje tekst u 9.20h, u 10.02h je na portalu Politike, Novosadska TV ga objavljuje u 10.37h, u 14:28h tekst će se popjaviti na portalu NS uživo. Zanimljivo, odnosno čudno je to što će se tekst portala NS uživo prvo naći na njihovom FB nalogu u 8.37h pa tek potom na sajtu. Tekst je preneo i portal RTV Pančevo.

Vučić: Ne pretite mu, ali …

O pretnjama Dinku Gruhonjiću i blokadi Filozofskog fakulteta na koju su pozvale desničarske organizacije i Studentski parlament tog fakulteta jer Gruhonjić nije dobio otkaz koji oni traže, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je „pozvao sve da ne pribegavaju nasilju“, „da ne prete Dinku Gruhonjiću“, ali ga je onda javno iskritikovao. (Na videu Vučićevog javnog obraćanja koji je uživo prenosio Tanjug, o Gruhonjiću će biti reči od 1.09.54)

„Što se tiče Novog Sada, pozivam sve da niko nikom ne preti. Pozivam one profesore da ne govore novinarkama da su ružne, to je sramota za te profesore. Ne liče baš na profesore. To su ovi što podržavaju Dinka Gruhonjića. Za ove druge molim da ne prete Dinku Gruhonjiću i nekom drugom. Sve najgore mislim o svakoj reči i svakoj izjavi Dinka Gruhonjića, ali ću svom svojom snagom i autoritetom predsednika da štitim njegov fizički integritet i njegovo pravo na drugačije mišljenje. A ne postoji čovek koji gore i lošije misli o svakom slovu ili reči koje je taj čovek izgovorio“, rekao je predsednik Vučić na konferenciji za novinare.

Pa je nastavio, manipulišući Gruhonjićevim rečima. Verovatno je gledao samo montirani snimak.

„Sram ga bilo za Dinka Šakića. Sram ga bilo. Divno ime Dinko Šakić. Sram te bilo. Ustaški zlikovac koji je poklao desetine i stotine hiljada Srba. I niko ne sme da kaže to. Ja kažem – sram te bilo za to. A to ne znači da iko sme da ugrožava njegov fizički integritet ili da ne sme da mu se dozvoli da on odgovori na to. Ima pravo na sve to, mi smo demokratska zemlja. To je moj stav“, dodao je on.

Važno je zvati se Dinko – part 1

– …čuo sam da je taj Dinko nekad bio Sabahudin.

– Možda mu to nije bilo otmeno ime pa ga je promenio?

Ovo je deo dijaloga između vođe sada zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Gorana Davidovića i njegovog prijatelja D. (u knjizi nije navedeno puno ime) koji se nalazi na na 223. strani Davidovićeve knjige „Slučaj Nacionalni stroj“ objavljene pre 20 godina. To je prvi put da je javno upotrebljeno lažno ime za Dinka Gruhonjića. Novosadski novinar i profesor na Filozofskom fakultetu više puta je u toj knjizi nazivan upravo ovim imenom, a potom su ga Sabahudinom javno nazivali funkcioneri aktuelnog režima, režimski novinari i mediji.

Zbog lažnih navode koje je Davidović naveo u knjizi – vređanje na profesionalnoj osnovi, razmatrana je i Gruhonjićeva nacionalna pripadnost, dovedeno je u pitanje i njegovo pravo ime – Gruhonjić je tužio vođu Nacionalnog stroja i on je oglašen krivim. Presuda je doneta polovinom 2007, ali se Davidović žalio što nije napisana na ćirilici pa je postupak ponovljen. Potom je on napustio Srbiju, a kada se vratio i počeo da ostvaruje zaradu, izvršitelj je tek 2025. godine uspeo i da naplati kaznu.

Gruhonjić je zbog nazivanja Sabahudinom tužio i Informer, a spor je dobio 2017. godine. Tada je presuđeno da Informer isplati Dinku 100.000 dinara (novac je Gruhonjić uplatio u humanitarne svrhe) i više ga nikada ne nazove Sabahudinom.

Međutim, gosti televizije Informer i dalje dovode u pitanje njegovo pravo ime, a voditelji ih u tome ne sprečavaju. Primera radi, u emisiji Info dan od 2. aprila 2024. godine, pod nazivom „INFO DAN – Sabahudina Gruhonjića i Mariniku Čobanu ne plaća samo Đilas, već i evropski antisrbi!“, koja je dostupna na Youtube platformi, korišćeno je lažno ime Gruhonjića, a tim imenom ga je nazvao i gost u emisiji – lider pokreta Dinara-Drina-Dunav Tomislav Bokan.

Upotrebu lažnog imena novosadskog novinara primetili smo i na portalu Večernjih novosti u tekstu pod naslovom „DINKO GRUHONJIĆ ZV. SABAHUDIN PRIPREMA NOVI UDAR NA UNIVERZITETE: Zbog kojeg planira i odlazak u Crnu Goru“, koji je objavljen 5. januara 2025.

I vladajuća stranka nije mogla da odoli, te je novosadski odbor Srpske napredne stranke u zvaničnom saopštenju Dinka nazvao Sabahudinom. Saopštenje i dalje postoji na njihovom sajtu i društvenim mrežama.

Gruhonjić je najavio da će, kao što je tužio Gorana Davidovića i Informer, tužiti i svakog drugog koji bude dovodio u pitanje njegovo ime, makar ne izlazio iz sudnice.

Važno je zvati se Dinko – part 2

Najgora i najopasnija serija pretnji i uvreda Gruhonjiću započela je u martu 2024. godine i do danas nije prestala. Nakon pažljivo i manipulativno izmontiranog snimka sa tribine koja je održana godinu dana ranije, u medijsku hajku neverovatnih razmera uključili su se svi – tabloidi, političari, ultradesničarski pokreti, bivši direktor BIA, Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Protiv Gruhonjića je podneta krivična prijava zbog njegovog navodnog govora mržnje, a grupa navodnih studenata tražila je njegovo otpuštanje sa Filozofskog fakulteta.

Sve je počelo nakon panela na festivalu „Rebedu“ koji se održavao u Dubrovniku, a koji je 2024. godine bio posvećen temama nacionalizma, pravima žena i medijima u regionu. Domaći tabloidi od svega su primetili samo nastup novinarke Ane Lalić i dali mu negativnu pažnju. Zbog svojih stavova koje je iznela na panelu, Lalić je doživela opštu hajku tabloida, pretnji smrću i različitih poziva na linč. Ubrzo su tabloidi „otkrili“ da je godinu dana ranije na istom festivalu jedan od učesnika tribine bio i Dinko Gruhonjić, a pronašli su i snimak tribine. Vešto su izvukli delove njegovog govora, izmontirali ih pažljivo, uz dramatičnu muziku i dodatne komentare koji su gledaoca preusmeravali na stranu koju je autor želeo.

Video počinje samoironičnom Gruhonjićevom rečenicom u kojoj on kaže: „Lako je vama svima, ja dolazim dakle iz Vojvodine, mi smo jedini ostali sa Srbijom, ni krivi ni dužni, pa su mi čak izmislili ime Sabahudin iako ja imam jedno lepo ime – Dinko, kao Dinko Šakić“. Nakon toga se čuje njegov smeha i smeh drugih učesnika. Na montiranom sniku Gruhonjićevu izjavu preseca slika Dinka Šakića i snimak ekrana sa Vikipedije na kojoj piše da je Šakić bio komandant koncentracionog logora Jasenovac i ustaški ratni zločinac.

Zloupotreba s predumišljajem

Prvi montirani snimak pojavio se na portalu 24sedam 14. marta 2024. u 9.15 časova (u pitanju je duža verzija i objavljena je u delu sajta gde su videi). Njega prenosi srpskiportal.rs, Informer („(VIDEO) Gori od najgorih! Antisrpski festival mržnje u Dubrovniku zgrozio Srbiju: Dinko Gruhonjić godinu dana ranije izgovorio još veće gadosti o Srbima i SPC“) i NS uživo (Ko obrazuje našu decu? Profesor sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić ponosan što nosi ime po ustaškom koljaču Dinku Šakiću (VIDEO)).

Portal 24sedam u 10.26 istog dana objavljuje kraću verziju snimka u okviru vesti pod naslovom „Antisrpski talasi tutnje Dubrovnikom: Gruhonjićev nastup zgrozio Srbiju – Voli što deli ime sa ustaškim zločincem!“.

Zanimljivo je da je stranica sa srpskiportal.rs skinuta, ali postoji sačuvana u web arhivi. Ovaj portal nije ažuriran od 5. aprila 2025. godine, tačnije sada postoje samo tri vesti na njemu.

Režimskim tabloidima najviše pažnje privukla je rečenica koja se odnosila na to da Gruhonjić ima isto, lepo ime kao Dinko Šakić. Oni su u tome videli da se Gruhonjić time ponosi, pa su u člancima koje su objavljivali narednih dana to i naglašavali. U svemu su prednjačili Alo, 24sedam, Informer, Večernje novosti.

Istina koja je ostala zanemarena

Ukoliko se pogleda ceo snimak tribine, vidi se da Gruhonjić ni u jednom trenutku nije rekao da je ponosan što nosi to ime, nego da je ime lepo.

Bitno je napomenuti i da je pre tribine na kojoj je, između ostalih, govorio Gruhonjić bila promocija knjige Viktora Ivančića „Točka na U“ koja se upravo bavi licemerjem hrvatske politike i društva povodom suđenja Dinku Šakiću.

„I onda sam se ja logički nadovezao, sa autoironijom, da mi nije jasno zašto me zovu Sabahudin i izmišljaju ime, kada imaju zicer tako lepo ime kao što je Dinko Šakić“, ispričao je za VOICE Gruhonjić.

On je na tribini rekao sledeće: „Pa nije baš ozbiljno, al’ aj. Pa da, lako je vama svima. Ja dolazim dakle iz Vojvodine. Mi smo jedini ostali sa Srbijom, ni krivi ni dužni. Tako da se ja osećam ovde kao višestruka manjina. Ali ja sam (auto)autošovinista. Meni se penju po tom rodoslovnom stablu, pa ne mogu nikako da skontaju od kojih sam. Pa su mi čak izmislili ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime – Dinko, kao Dinko Šakić je l’? … Al’ eto, nisu se setili, nije im mašta dobacila dotle. Nego su mi morali Sabahudina, to jest Zorana.“

O svom poreklu, imenu i zašto je dobio baš ime Dinko, o tome šta je rekao na tribini u Dubrovniku ali i više puta pre Gruhonjić je objasnio u autorskom tekstu.

Najbitnije, izjavu o sopstvenom imenu Gruhonjić je prvobitno dao u emisiji „Da sam ja neko“, ali je ona tada shvaćena upravo onako kako je i izrečena – kao autoironija i humor.

Zastrašujuće posledice režimskog spinovanja

Nekoliko tabloida prenelo je da su protiv Gruhonjića i novinarke Ane Lalić Hegediš, koja je bila gošća „Rebedu“ festivala 2024. godine, podnete krivične prijave od strane „građanina Novog Sada” Luke Milanovića. Milanović smatra da su u govorima ovo dvoje vojvođanskih novinara na hrvatskom festivalu postojali elementi krivičnog dela izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje.

Nekadašnji direktor BIA Aleksandar Vulin izjavio je da bi, da je on i dalje na tom mestu, Gruhonjić „morao da provede mnogo vremena u prostorijama nadležnih službi objašnjavajući šta je hteo da kaže kada je pričao o Srbima kao zločincima”.

Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kojem je Gruhonjić vanredni profesor, zatražio je od Etičke komisije da se „govor Gruhinjića proglasi za govor mržnje“, a oglasio se i student prodekan tog fakulteta Nemanja Vujić.

Na zidu ispred ulaznih vrata zgrade u kojoj živi porodica Gruhonjić 21. marta 2024. godine ispisan je preteći grafit. Poruka „Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“ ispisana je ćiriličnim slovima uz potpis Srpska Vojvodina. Ispisan je usred bela dana, jer ga ujutru nije bilo, a prva koja ga je videla je bila tada maloletna Gruhonjićeva ćerka. Zbog ovoga su se pobunili studenti Odseka za medijske studije, koji su počeli da skupljaju potpise podrške svom profesoru, pa su usledile pretnje i njima na društvenim mrežama.

Građani su prekrečili ovaj grafit, ali je već sutradan, 23. marta osvanuo novi. Ovog puta, takođe ćiriličnim slovima ali crvenom farbom ispisano je „Džaba si krečio! Liman“. Pretpostavlja se da je ovaj grafit ispisan ubrzo posle prekrečavanja prvog, jer su ga oko 1.30 časova zatekli mladići koji su se vraćali iz izlaska.

Neonacistički i grafiti mržnje protiv Gruhonjića na njegovom ulazu pojavili su se i u novembru 2020. godine. Tada mu je poručeno „Smradu konjušarski“ i „Pizdo ustaška ovo nije tvoj grad“. Takođe, ispisani su bili neonacistički simboli svastika i keltski krst, uz poruku „Ratko Mladić srpski heroj“. Grafite su prekrečili građani, a počinioci nikada nisu pronađeni.

Kad bi Legija kadrovao fakultetom

Zbog zahteva desničarskih organizacija i dela studenata i predstavnika Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta da Gruhonjić dobije otkaz, u sredu, 27. marta 2024. ispred tog fakulteta organizovan je skup podrške Dinku. Prema procenama Arhiva javnih skupova, na skupu je bilo oko 280 akademaca, profesora, studenata. Profesori su upozorili da je hajka nedopustiva, i da bi, ukoliko Gruhonjić dobije otkaz, to bio opasan presedan koji bi mogao da služi za sukobe sa neistomišljenicima širom Srbije.

Sutradan, 28. marta, grupa ljudi blokirala je Filozofski fakultet tražeći da Gruhonjić dobije otkaz. Grupa koju su uglavnom činili mlađi muškarci, na poziv Studentskog parlamenta, okupila se ispred fakulteta, a potom su ušli u zgradu, lancima i katancem zaključali ulaz, a vrata blokirali stolicama. Predvodio ih je student prorektor Damjan Vakanjac, a sa medijima je komunicirala predsednica Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta Ivana Macak, koja je bila četvrta na listi Ruske stranke na prethodnim pokrajinskim izborima.

Nastava i sve ostale planirane aktivnosti na fakultetu su bile otkazane, a u zgradi su ostali dekanica, dva prodekana, nekoliko profesora i zaposlenih u stručnim službama fakulteta kako bi, uz portira, „osigurali bezbednost zgrade, imovine i javnih isprava koje se nalaze u zgradi“.

Mladići koji su blokirali fakultet su nosili srpske zastave, a jedan od muškaraca koji je blokirao Filozofski držao je transparent na kojem je pisalo „Moj sinko samo nikad kao Dinko“ i imao je majicu sa likom Milorada Ulemeka Legije, nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije koji je osuđen za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Inače, Đinđić je bio profesor na novosadskom Filozofskom fakultetu, a ulica u kojoj se nalazi fakultet nosi njegovo ime.

Fakenews tragač razgovarao je sa studentima koji su blokirali fakultet. Ispostavilo se da su „lično“ i „delimično“ pogledali snimak sa tribine ili su pretraživali njegove ranije izjave, a bilo je i onih koji su došli zbog „procrnogorskih medija koji su protiv Srba u Crnoj Gori“.

Tada smo mogli i da čujemo da su u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovale i osobe koje nisu studenti, kao i mnogi koji nisu studenti Filozofskog fakulteta. Pojedini mediji i opozicione partije su tvrdili da su u blokadi učestvovali i radnici javnih i komunalnih preduzeća u Novom Sadu, kao i srednjoškolci. Iako je to od njih traženo, policija ni posle mesec dana od završetka blokade Upravi Filozofskog fakulteta nije dostavila zapisnik o tome ko je blokirao tu zgradu.

Podrška Gruhonjiću stizala je narednih dana, nedelja i meseci od novinarskih organizacija, kolega, studenata, ambasadora Švedske, Norveške, Danske, Finske, a američki ambasador Kristofer Hil je posetio Filozofski fakultet, gde se, između ostalih, susreo i sa profesorom ovog fakulteta Dinkom Gruhonjiićem. Nakon te posete i on i Gruhonjić su dobili pretnje. Grupa od 80 intelektualaca i javnih ličnosti iz Srbije i regiona uputila je „Apel za slobodu javne reči i kritičkog mišljenja“ u kojem su zahtevali od međunarodne zajednice da zaštiti živote Dinka Gruhonjića i Ane Lalić.

Blokada je prekinuta u nedelju, 31. marta popodne, kada je pred fakultet došao rektor Dejan Madić, zajedno sa dekanima Fakulteta tehničkih nauka Borisom Dumnićem i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrikom Dridom. Oni su podržali studentske zahteve i optužili Gruhonjića za govor mržnje, tako što je rektor Madić čitao rečenice iz Gruhonjićevih publicističkih kolumni, izvađene iz konteksta. Gruhonjić je takav postupak rektora prokomentarisao rečima da mu je “ispod akademske časti” da komentariše rektorove postupke i poručio da će se videti ko u stvari treba da ide pred etičku komisiju – rektor ili on.

Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu najavio je da će se blokada nastaviti ukoliko Gruhonjić ne dobije otkaz. Niti je Gruhonjić dobio otkaz, niti su oni nastavili blokadu.

Novinar, pedagog i antifašista Gruhonjić kao savršena meta

Sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) slažu se u oceni da Dinko Gruhonjić nije slučajno izabran da bude meta – što zbog svojih stavova i antifašističkog delovanja koje je nepopularno među sadašnjim vladajućim strukturama, a ime i prezime su baš pogodni za proglašenje za državnog neprijatelja broj jedan.

„Napadi na Dinka su vrlo složeni i zgusnuti: on je napadan kao antiratni aktivista, kao antifašista, kao novinar redakcija koje su takođe napadane i satanizovane, napadan je kao protivnik nacionalizma i kao neko ko ne pristaje na normalizaciju mržnje, ko javno iznosi svoja mišljenja na različite teme, koje su skoro uvek protiv glavnog političkog i društvenog toka najčešće zatrovanog društva. Napadan je i kao pedagog, profesor na Filozofskom fakultetu“, ističe Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

„Kada se ukrste ovi napadi onda je to vrlo zapaljiva smeša i može predstavljati okidač za napade i nasilje od vrlo različitih segmenata društva“, dodaje.

Prema njegovim rečima, u evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva od 2016. godine ne postoji nijedan slučaj ugrožavanja bezbednosti Dinka Gruhonjića koji je rešen osuđujućom presudom za nasilnika.

Sagovornici VOICE: Dinkov slučaj je primer kreiranja spina i tehnologije nacizma

Psiholog i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Oliver Tošković navodi za VOICE da je slučaj Dinka Gruhonjića paradigmatski primer kako se kreira jedan spin. Dešavanja iz 2024. godine su ga podsetila na američki film iz 1997. godine „Wag the dog“ (kod nas je preveden kao „Ratom protiv istine“, u Hrvatskoj „Predsjedničke laži“). U tom filmu spin doktori američkog predsednika kreiraju medijsku sliku o ratu sa Albanijom, random izabranom zemljom koja domaćem stanovništvu nije dovoljno poznata.

„To što je izmišljeni rat u Albaniji u filmu ’Wag the dog’, to je Dinko Gruhonjić za domaću političku scenu – odabran je neko o kome je poštojalo ’nešto’, nepopularni su njegovi stavovi prema vladajućoj većini, a ima i to ’zgodno’ ime i prezime. Bukvalno je od jednog novinara i profesora univerziteta postao vođa opozicije, i sve to da bi se blatili drugi preko njega. Tako su i studenti iz STAV-a nazivani Gruhonjićevim. Bukvalno imate spin za spinom“, ukazuje Tošković.

Psiholog Mikloš Biro ističe da je situacija kroz koju je prošao Gruhonjić „oprobana tehnologija nacizma – konstruisanje spoljnih neprijatelja i domaćih izdajnika“.

„U vreme nemačkog nacizma to su bili Jevreji koji su posle bili potamanjeni, a ovde srećom još nismo dostigli taj nivo pogroma, ali to može da liči na to“, dodaje.

„Odnos vlasti prema novinarima u Srbiji najbolje je svojevremeno opisao Bratislav Gašić kada je konstatovao da najviše voli one koji lako kleknu. On je izgovorio naglas, a zapravo to svi misle i žele – od predsednika države do predsednika mesnih zajednica. To je konktekst u kojem živimo i u kojem novinari žive“, ocenjuje u izjavi za VOICE sociolog Ivan Živkov.

On smatra da Gruhonjić nije meta samo kao novinar i samo zato što je novinar, već je targetiran kao ličnost.

„Neko iz vladajućih struktura je procenio da zbog svojih stavova koje otvoreno iznosi, ali i zbog imena i prezimena koji se mogu dovesti u vezu sa Hrvatskom, Gruhonjić može da posluži kao dobar materijal za proizvodnju unutrašnjih neprijatelja. Prosto, ovakvi režimi uvek imaju potrebu za neprijateljem – što spoljašnjim, što unutrašnjim – kojeg uglavnom sami izmišljaju, da bi onda, navodno, branili narod i državu od njih“, dodaje Živkov.

Biro: Porodice targetiranih novinara prolaze kroz pakao

Oliver Tošković naglašava da je kontinuirani stres kroz koji prolazi Gruhonjić poslednjih decenija paradigmatski primer bulinga, zlostavljanja.

Neistine i manipulacije koje objavljuju režimski tabloidi, napominje, utiče ne samo na tu osobu, nego i na porodicu, širu porodicu, i okolinu. Pogotovo kada to traje.

„Većina ljudi će se sprdati sa tim objavama, ali jedan deo okoline počinje drugačije da vas gleda, komšije počinju da vas gledaju, izbegavaju jer postajete negativno popularni. Onda i to stvara dodatni kontinuirani stres i pritisak jer se menja okruženje u kome živite“, ističe Tošković.

Prema njegovim rečima, najgore su pretnje koje se u nekom trenutku mogu pretvoriti u realne pretnje, što stvara dodatni strah.

„Ne znate na šta je sve neko spreman. Postoji i realna opasnost od direktne pretnje po bezbednost i materijalnu sigurnost. Te direktne pretnje ne treba uzimati neozbiljno, jer u takvoj situaciji, sa takvom medijskom sferom mogu da se realizuju“, dodaje Tošković.

Mikloš Biro navodi da targetirani novinari i njihove porodice prolaze kroz pakao ne samo zbog psihološke trpnje i dezavuacije njihovih ličnosti i uloga, nego zato što postoji ozbiljna opasnost koja proizvodi strah.

„Kad vi tako nekog targetirate i proglasite ga za domaćeg izdajnika, onda je on meta za odstrel nekih fanatika koji će misliti da čine patriotsko ugodnu stvar, neku korisnu stvar po srpski narod. To jeste nešto što je užasno i što opravdava taj strah koji oni trpe, a strah nije uopšte prijatna stvar“, pojašnjava Biro i savetuje Gruhonjiću da zatraži policijsku zaštitu.

Ivan Živkov napominje da se svi koji se nađu pred ozbiljnim pretnjama koje dolaze iz državnih struktura, koje su samim tim najopasnije jer znači da nema nikakve zaštite od njih, suočavaju s tim da ili odustanu od svog posla i svojih stavova ili da žive životom pokretnih meta.

„Problem je u tome što to zlo koje je u etru, svejedno je da li je godinu dana ili deset godina prisutno, ako je u etru, na papiru, ekranima ili fasadama zgrada, u svakom trenutku može da ima tragičan epilog, kao u slučaju Ćuruvije. To ne utiče samo na onog novinara kojeg napadaju, to utiče na sve medije i redakcije, jer u ljudskoj prirodi je da izbegava neprijatnost“, kaže Živkov.

Živkov napominje i da se novinar koji je targetiran može suočavati i sa pritiskom unutar porodice da prestane s poslom ili da ne iznosi više svoje stavove ili barem ne one koji donose neprilike.

„To je svakako subjektivno značajniji pritisak na novinara ako ima u porodici nekog ko ne može da izdrži. Zato se porodice i targetiraju, da bi se žrtve napada našle između dve vatre – spoljašnjeg i unutrašnjeg pritiska, kao između čekića i nakovnja. I da bi na kraju pritisak proizveo da pokleknu pred njim“, zaključuje Ivan Živkov.

Gruhonjić: Novinarstvo je deo mog identiteta a njega se ne odričem

U izjavi za VOICE Dinko Gruhonjić kaže da se prvi put sa problemima zbog svog porekla susreo još kao student. Te 1993/1994. godine pokušao je da, kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine (iako nije bio izbeglica, jer je u Novi Sad došao 1990, pre rata, ali je morao izvaditi izbegličku legitimaciju jer je to bio jedini način da reguliše status), zajedno sa prijateljem izradi pasoš Savezne Republike Jugoslavije. Prijatelj je dobio pasoš, Dinko nije – jer mu se otac zove Ahmed. Tako mu je rekao policijski inspektor.

Šovinističkih izliva bilo je i tokom studentskih dana, kada se još nije ni bavio novinarstvom. A pošto od početka svojih novinarskih dana piše i izveštava o suočavanju sa prošlošću, odgovornosti za ratne zločine i slične teme koje se tiču ljudskih prava, praktično je konstantno na nekoj vrsti nišana.

„Te pretnje su se kroz godine i decenije pojavljivale na različite načine. Ali ovo što se dešava od marta 2024. je nešto potpuno novo i nešto najopasnije i najštetnije i po moje zdravlje i po zdravlje moje porodice“, kaže Gruhonjić.

On je targetiran kao državni neprijatelj broj 1, njegovo lice je vrlo često na režimskim televizijama i tako je, bez ikakve želje za time, postao popularan širokim narodnim masama. To je vrlo opasno za njegov svakodnevni život.

„Ljudi te prepoznaju na ulici, u prodavnici, u kafani… A ti ne možeš da znaš kakvi su ti ljudi. Ako država odluči da te ubije, ona će te ubiti. Tu te ne može niko spasiti. Ovo je situacija kada je država dala odrešene ruke zombijima koji već tolike decenije gledaju ili čitaju tu šovinističku propagandu i propagandu mržnje. Daju im odrešene ruke ne samo da me vređaju na ulici, što se dosad dešava, nego i da me fizički napadnu što se dosad nije desilo, iako sam dobijao i takve dojave – da tzv. navijači planiraju da me prebiju, ubiju i slične stvari“, kaže Dinko.

Priznaje da je proces traumatizacije konstantan, a on pokušava da nauči da živi sa njime, da nađe fokus.

„Količina besa zbog nepravde koja nam se nanosi zbog napada koje trpimo je ogromna. I ono što je jedan od ciljeva takve ratne propagande je da ja izgubim živce i da napravim neku glupost, jer i kao roditelj i kao čovek koji drži do nekog svog integriteta osećam to kao strašnu nepravdu. Koliko će nas to koštati u smislu fizičkog i psihičkog zdravlja, mislim da ćemo to tek da vidimo“, napominje.

Za režim izdajnik, za Evropu nagrađivani borac za ljudska prava

U jeku pretnji, targetiranja i mora plasiranih laži o njemu, krajem juna (27. juna 2024) stigla je lepa vest – novinar i univerzitetski profesor iz Novog Sada Dinko Gruhonjić dobio je Nagradu za ljudska prava nemačkog grada Vajmara za 2024. godinu. Društvo za ugrožene narode (STP) i Reporteri bez granica (RSF) su saopštili da je zbog svog nezavisnog i kritičkog izvještavanja o porastu militantnog nacionalizma i veličanju ratnih zločina u Srbiji, Dinko Gruhonjić „bio i ostaje meta klevetanja i pretnji smrću“.

„Drago mi je što grad Vajmar poštuje neumornu posvećenost Dinka Gruhonjića ljudskim pravima i demokratiji na Zapadnom Balkanu“, rekao je direktor STP-a Roman Kin (Kühn). Dodao je da se Gruhonjiću preti „usred Evrope“ zbog njegovih zalaganja.

„To je duboko priznanje mom novinarskom i akademskom radu na promociji ljudskih prava, borbi protiv militantnih etnonacionalističkih ideologija i promociji pomirenja među narodima u postjugoslovenskom regionu“, poručio je tada Gruhonjić i dodao da će mu nagrada pomoći da nastavi tim putem, uprkos sve većim pretnjama s kojima se suočavaju svi koji u Srbiji zagovaraju humane vrednosti.

Naglašava da su mu u danima (u proleće 2024. godine) kada je bilo teško i glavu podići i kada je mislio da gubi tlo pod nogama studenti i kolege spasili zdravu pamet i veru u ljude.

„Kada je krenula ta rafalna paljba, kada je počela blokada Filozofskog fakulteta a traženo je da ja dobijem otkaz, studenti su odmah pokrenuli peticiju prikupljanja potpisa. Nazvali su me i rekli mi: ’Profesore ne brinite ništa, mi smo svi uz vas i svi će potpisati podršku vama’. Studenti su poenta našeg profesorskog posla i kada dobiješ takvu vrstu podrške, to je najveći mogući kompliment koji neki profesor može da dobije“, ističe Dinko i dodaje da mu je veoma značila podrška svih onih koji su mu je pružili, naravno i kolega sa Odseka za medijske studije i drugih odseka Filozofskog fakulteta, kolega sa PMF-a.

„Zahvaljujući njima sam to prebrodio na puno lakši način. Najvažnije je da ne izgubiš veru u ljude“, naglašava.

Uprkos svemu, kaže, nikada neće odustati.

„Ne odustajem, jer meni posao nikad nije bio samo posao. Novinarstvo je deo mog identiteta i ako se odrekneš nečega na čemu si brižljivo radio ceo svoj život, onda gubiš identitet. A opet, šta će ti život ako si osoba bez identiteta i integriteta“, kazao nam je Dinko Gruhonjić, novinar, profesor i programski direktor NDNV-a.

Tamara Veličkov (VOICE, naslovna foto: N1)