Niko od državnih organa ne kontroliše količine nafte i gasa koje Naftna industrija Srbije (NIS) prijavi kao eksploatisane, što znači da Srbija „veruje na reč“ kompaniji koja je u većinski privatnom vlasništvu, potvrđeno je za VOICE u nadležnim državnim institucijama.
NIS se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i gasa, prometom naftnih derivata i realizacijom projekata u oblasti petrohemije i energetike. Ta kompanija u Srbiji ima monopol nad eksploatacijom nafte i gasa, ali i povlašćeni položaj koji se ogleda u tome da se na NIS primenjuje zakonodavstvo iz 2008. godine, kojim se predviđaju daleko manje poreske obaveze te kompanije prema državi.
Vlasništvo nad NIS-om dele ruska kompanija Gasprom Njeft, država Srbija i manjinski akcionari, ali većinski udeo u vlasništvu nad tom kompanijom ima ruski partner.
Međutim, iako je NIS u većinski privatnom vlasništvu druge države, Srbija je svojim propustima u zakonodavstvu omogućila toj kompaniji da ne bude kontrolisana, odnosno da joj „veruje na reč“ kada se radi o eksploatisanim količinama domaćih nafte i gasa.
Kako je za VOICE rečeno u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, NIS prema važećem pravilniku po isteku 15 dana od završetka kvartala dostavlja kvartalni obračun naknade (KNMS) za korišćenje ostalih mineralnih sirovina, gde NIS upisuje eksploatisane količine i obračun. NIS takođe dostavlja i godišnje obračune u popunjenom godišnjem obračunu naknade (GNMS) za korišćenje ostalih mineralnih sirovina.
Praktično, to znači da NIS državi sam napiše koliko je sirovina ta kompanija eksploatisala, kao i koliko će joj za to platiti.
„Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj prijavljene eksploatisane količine kroz KNMS i GNMS obrasce na kraju svake obračunske godine upoređuje sa Godišnjim izveštajem o poslovanju preduzeća koja obavljaju eksploataciju mineralnih sirovina i – kako nije bilo odstupanja u prijavljenim količinama – nije pokretao postupak kontrole kod nadležne poreske uprave“, navodi se u odgovoru iz nadležnog pokrajinskog sekretarijata.
Godišnji izveštaj o poslovanju preduzeća, inače, sastavlja samo preduzeće, tako da je kontrolni faktor države na osnovu tog dokumenta zapravo još jedno „verovanje na reč“ NIS-u.
VOICE je pitanja o kontroli eksploatisanih količina NIS-a uputio i Ministarstvu rudarstva i energetike, koje je takođe potvrdilo da ne vrši kontrolu na terenu.
„Privredno društvo Naftna industrija Srbije ministarstvu dostavlja KNMS i GNMS obrasce, na osnovu kojih se prati eksploatacija mineralnih sirovina na kvartalnom i godišnjem nivou“, navodi se u odgovoru iz nadležnog ministarstva.
NIS prijavljuje sve manje količine
Kako se navodi u poslovnim izveštajima NIS-a, proizvodnja domaće nafte i gasa te kompanije je u 2015. pala za skoro pet odsto u odnosu na godinu pre toga, dok je samo proizvodnja domaće nafte pala za osam odsto.
U odnosu na 2013. godinu, NIS je 2014. prijavio pad proizvodnje domaće nafte i gasa za 2,8 odsto. U tom periodu takođe je veći prijavljeni pad proizvodnje domaće nafte, koji iznosi oko četiri odsto.
NIS državi plaća rudnu rentu na eksploataciju i nafte i gasa. Rudna renta zavisi od svetske cene nafte i gasa, ali i od količine eksploatisanih sirovina, a NIS u državni budžet iz godine u godinu plaća sve manje na ime rudne rente.
Ta kompanija je prodata krajem 2008. godine u okviru energetske saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom. Srbija je ruskom Gaspromnjeftu tada prodala 51 odsto u NIS-u i to za 400 miliona evra. U paketu sa NIS-om su, između ostalog, prodate su i bušotine, geotermalni izvori i pravo na eksploataciju.
Srbija je tada dogovorila i da se do “postizanja isplativosti projekata”, među kojima je i izgradnja Južnog toka, na NIS primenjuje zakonodavstvo koje je važilo na dan potpisivanja sporazuma, a koje predviđa daleko manje poreske obaveze tog preduzeća prema državi. Takvo zakonodavstvo za NIS važi i dan danas, iako je Rusija odustala od izgradnje Južnog toka.
NIS je nasledio i to da se država prema tom preduzeću odnosi kao prema javnom, a vlasti u Srbiji svoj stav nisu promenile ni nakon privatizacije, ali ni nakon odustajanja ruskog partnera od gradnje Južnog toka.
Maja Živanović (VOICE)
