Nakon što je Skupština Grada Novog Sada usvojila plan generalne regulacije novog, četvrtog mosta preko Dunava, čija izgradnja je planirana u nastavku Bulevara Evrope, proceduralno su se stekli uslovi da se projekat izgradnje mosta realizuje. Budući da taj plan prati veliko protivljenje brojnih građana, stručnjaka, neformalnih inicijativa, sagovornici VOICE-a napominju da to i ne mora biti kraj i da isti taj parlament ili neki drugi nivo vlasti u teoriji može da tu odluku promeni. Na primer, moguće je da na nivou mesnih zajednica budu sazvani zborovi građana zbog sve veće alarmiranosti stanovnika duž Bulevara Evrope, koji tek sad shvataju štetnost projekta po njihov kvalitet života, rekao je za VOICE Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada (DaNS). Dodaje i da bi u nekom momentu čak i sam Grad mogao da se predomisli, mada ne misli da je takav epilog izgledan.
Predsednik novosadskog odbora Narodne stranke i bivši gradonačelnik Borislav Novaković, za VOICE je rekao da mu se čini da gradska vlast izgradnjom novog mosta zapravo pokušava da psihološki slomi građane i da, kada on bude gotov, više ne bude iznenađenje da se na istom mestu grade stambeni objekti takozvanog „Novog Sada na vodi“.
– Jer, most je jedna robusna konstrukcija, a ako može most da prođe kroz taj osetljiv deo, što onda ne bi mogao hotel, što ne bi zgrada? Tako da mi se čini da je to smisao mosta – da psihološki, urbanistički i komunalno učini prihvatljivijim kasniji napad građevinske i urbanističke mafije na taj deo – ističe Novaković. On je napominje da već sada, iako projekat nije javan, postoji mnogo elemenata koji govore u prilog tome da će se pokušati dramatična urbanizacija tog područja na kojem trajne objekte, sem objekata u funkciji sporta, rekreacije i turizma, niko nikad nije planirao.
IPAK ĆE SE GRADITI
Podsetimo, u petak 18. juna odbornici novosadskog parlamenta usvojili su, bez glasa opozicije protiv, plan generalne regulacije novog mosta, koji već više od godinu dana izaziva kontroverze. Kako je preneo Dnevnik, gradonačelnik Miloš Vučević je izrazio zadovoljstvo usvajanjem plana, napominjući da je siguran „u značaj ovog projekta i koliko je on bitan za dalji razvoj Novog Sada“. Još je dodao da je ovaj most neodvojivi deo „takozvane zapadne obilaznice oko Novog Sada“.
Međutim, upravo na to je skretala pažnju struka – DaNS je još prošle godine, prilikom ranog javnog uvida u planove mosta, o čemu je VOICE već pisao, između ostalog upozoravao da su planeri praktično, suprotno Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine i u Prostornom planu Grada Novog Sada, pokušali da izmene rang saobraćajnice –od ranije planirane magistralne u državni put, koji bi praktični podelio grad na dva dela.
Proletos je na red došao javni uvid na koji je podneto 30-ak primedbi od strane više organizacija i udruženja. Među njima su ponovo bili DaNS, ali iRegulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI, Ekološki front Novi Sad, Inicijativa građana “Sačuvajmo Liman od betona”, kao i Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“ koji je, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, došao do obrazloženja odbijanja primedbi od strane JP „Zavod za urbanizam“ Novi Sad.
VIJADUKT I TERETNI SAOBRAĆAJ
Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada za VOICE napominje da se insistiralo na kvalitetu života, a da je jedna od najproblematičnijih stvari izgradnja vijadukta koji se nadovezuje na most i doseže duboko u tkivo grada, pružajući se duž i iznad Bulevara Evrope, tik ispred prozora stanara.
– Samim tim se ne radi ni o kakvoj obilaznici nego o gradskoj saobraćajnici, i to tipa koji je prevaziđen. Prostora za automobile nikada neće biti dovoljno i taj tip trke je unapred osuđen na propast, a usput se degradira urbano tkivo grada prepuštanjem sve većeg dela javnog prostora asfaltu i automobilskim gumama– objašnjava Bede.
Upozorava da se u konkretnom slučaju predviđa da vijadukt bude namenjen brzinama do 80 km/h, pod prozorima stanovnika Bulevara Evrope.
– Dakle oni neće samo patiti od povećanja izduvnih gasova, povećanja temperature zbog dodatnog asfalta i betona, nego i zbog povećane buke koja se razvija u kontaktu automobilskih guma sa kolovozom pri tim brzinama– navodi naš sagovornik.
Odgovor Urbanizma na primedbu o zagađenju najblaže bi se mogao oceniti ciničnim:
– Tačno je da će se nakon izgradnje planiranog produžetka Bulevara Evrope i mosta povećati nivo saobraćaja u ovom delu grada što je i očekivano s obzirom da u ovom trenutku saobraćaja skoro da i nema. Međutim, gledajući Grad kao celinu, što je i osnovni zadatak nas urbanista, to povećanje u stvari predstavlja smanjenje saobraćaja u ostalim delovima grada, a samim tim i njegovu ravnomerniju raspodelu – poručuju iz Urbanizma.
Gradonačelnik se, pak, pita “šta je sa zaštitom životne sredine kada se formiraju dugačke kolone vozila na Mostu slobode ili u Ulici narodnog fronta koja ispuštaju zagađujuće gasove”.
Dodajmo i da su novosadski odbornici prošle godine usvojili i Rešenje o nepristupanju izradi strateške procene uticaja plana generalne regulacije mosta u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu na životnu sredinu.
DaNS je zato predlagao da se ukine vijadukt, smanji kapacitet mosta za motorna vozila i uvede koridor za tramvaj, što je, po njihovom mišljenju, apsolutni prioritet i nužnost o bilo kakvoj priči rasterećenja grada od automobilskih gužvi. Na taj način bi se, nastavlja Bede, otvorila mogućnost da se dobije prigradski tramvaj za Beočin, zbog već postojeće pruge na sremskoj strani, čime bi ceo taj potez prema Beočinu dobio novi dah života i postao bliži gradskim aktivnostima, a ljudima ponudio komforniji život u predgrađu.
– Ali takve ideje koje iskaču iz birokratske planerske rutine nije imao ko da sasluša u JP „Urbanizam“, te su ih odbacili. Pritom su to isti saobraćajni inženjeri koji su 2015. godine u svojoj studiji odredili da je budućnost javnog prevoza u Novom Sadu autobus, osakativši time mogućnost da se grad u dogledno vreme preorijentiše na šinski sistem. Ti isti saobraćajni inženjeri su smislili i pristupni vijadukt mostu radi maksimalnog komfora za automobilski saobraćaj, i niko, od urbanista, preko Komisije za planove, do Gradskog veća i Skupštine grada ih nije u tome zaustavio, nego su tu ideju po inerciji prihvatili. Ispada da smo kao stanovnici grada taoci autorskog dela jednog saobraćajnog inženjera koje će se pošto-poto realizovati, a koje pripada dalekoj prošlosti – ističe Bede.
KO KOGA VARA I KO KOME KRADE PARE?
Politikolog Duško Radosavljević ocenjuje za VOICE da novosadski slučaj nije poseban već upravo dobra ilustracija modela ponašanja vlasti. Objektivno, kaže, Novom Sadu nedostaje i taj i još poneki most, ali tamo„gde struka i život kažu da treba da budu“, a ne političari. Ističe da je Srbija infrastrukturno zapuštena zemlja, da su čak i gradovi poput Novog Sada komunalno zapušteni što je, podseća, posledica nereda koji trpimo poslednjih 30 godina, kada je okončan period u kom su se generalni i detaljni urbanistički planovi donosili za više godina unapred, gde se planirao život i sadržaji, saobraćajnice, zgrade.
– Prugu Novi Sad-Beograd nikako da završe, Dom zdravlja na Limanu je trebalo da bude gotov za godinu dana, a prolazi već godinu i po dana i od njega nema ništa; kanal DTD – Vojvodina bi uskoro mogla da pliva u poplavama zato što nije izmuljavan godinama. Sve to kad se pogleda, postoji objektivna potreba da se ti infrastrukturni radovi urade, ali je problem što se ti poslovi skrivaju od javnosti– upozorava on.
Radosavljević kaže da je poseban problem što se iz tih poslova isključuje struka dok se istovremeno angažuju „stručnjaci“ koji će aminovati megalomanske želje vlasti.
– Te megalomanske želje nisu toliko u izgledu objekta već više u njegovoj ceni, i onda se nešto preplaćuje. Recimo,Fruškogorski koridor za koji stručnjaci kažu da je već sada tri ili četiri puta skuplji nego kada se prvi put pojavio u javnosti. A tu, sem jednog mosta i jednog tunela, nema izazovnog poduhvata– kaže Radosavljević uz opasku da je svojevremeno 93 kilometra pruge Brčko-Banovići napravljeno za šest meseci isključivo fizičkim radom, dok rad na 74 kilometra pruge Novi Sad-Beograd nikako da se završi, iako je prvobitni rok bio 2018.
– Postavlja se pitanje o čemu se tu radi, ko koga vara i ko kome krade pare? Pošto znamo ko u ovoj zemlji vlada možemo jednostavno da kažemo – režim pljačka građane Srbije na njihovoj objektivnoj potrebi da se stvari urade do kraja– ističe Radosavljević.
Gde vidiš zgodno mesto, ti most posadi
U više navrata se od gradskih funkcionera, uključujući i gradonačelnika MilošaVučevića, moglo čuti da je sporni most definisan urbanističkim planovima još pre 70 godina i kao takav stariji od Mosta slobode.
Borislav Novaković kaže da je to smešno, jer se te 1951.godine nije moglo sa sigurnošću znati kojom će se dinamikom, građevinskom, urbanomi komunalnom, razvijati Novi Sad i kako će izgledati 2021.
– Potpuno je jasno da treba rasteretiti bačku stranu i gradnjom mostova mogućnost gradnje i kvalitetnog života preneti na sremsku stranu. Međutim, praktično od Mosta Slobode pa sve do Bačke Palanke nemate nijedan most. Već dvadesetak godina stanovnici Vizića i Neština, da bi komunicirali sa vlastitom opštinom i da bi mogli da stignu u svoje domove, moraju svake godine da menjaju pasoše, da idu preko Iloka – naveo je Novaković, dodajući kako se ovde na nešto više od kilometra udaljenosti od Mosta Slobode planira novi most.
– Svaki most preko Dunava je na svoj način dobrodošao, ali nije dobrodošao na svakom mestu i nije svako arhitektonsko rešenje ispravno. Apsolutno treba rasteretiti saobraćaj, apsolutno treba graditi nove koridore prema sremskoj strani, ali mi se čini da je odabrano najgore mesto, mesto gde se spajaju Šodroš, Dunavac i Ribarsko ostrvo. Mesto koje treba da bude zaštićeno – rekao je Novaković.
I OPET KINESKI KREDIT
Borislav Novaković za VOICE podseća da je gradnja mosta proglašena projektom od nacionalnog interesa, da za njega ne važi Zakon o javnim nabavkama, te da će ga graditi kineska firma CRBC iz kineskog kredita. Sramotno je, kaže, što su kineske firme favorizovane na ovaj način jer nije bilo ni međunarodnog tendera za arhitektonsko rešenje niti za izvođača radova, a po najavama gradonačelnika Vučevića cena mosta će se kretati oko 130 miliona evra.
– Ako ni šira politička ni stručna javnost nije imala prilike da vidi arhitektonsko rešenje, ako ne znamo koji su građevinski elementi tog novog mosta, ostaje nejasno ko je i na osnovu čega je radio premer radova i uradio takozvanu procenjenu vrednost radova? Mi se stavljamo pred svršen čin – iz kineskog kredita kineska firma gradi most, a gradonačelnik nas samo obaveštava da je to projekat koji će koštati 130 miliona evra – upozorava Novaković.
Ističe da je za zemlju koja je kandidat za Evropsku uniju potpuno neprihvatljivo da primenjuje ovakvu praksu gde se suspenduju javnost i zakoni jedne države da bi se favorizovao određeni broj firmi iz države koja daje kredit, u ovom slučaju Narodne republike Kine.
Novakovićje podsetio i da je sve što je do sada otkriveno o pomenutim projektima stiglo od insajdera, savesnih činovnika u gradskoj upravi i javnim komunalnim preduzećima koji su imali dovoljno hrabrosti da obelodane te podatke.
Vučević je, piše Dnevnik, poručio da on ne može ništa ako se nekom sviđa ili ne što će ih graditi kompanija CRBC iz Kine, već da je najznačajnije da je sav novac dobijen iz republičkog budžeta, i za most i prečistač i kovid bolnicu. Za Radosavljevića je očigledno da „kineski kapitalisti imaju specijalne paralelne veze sa našim režimom“, da je to odnos u kom svaka vrsta ponude može da prođe i o svemu može da se dogovori te da očigledno svi zajedno lepo žive i rade „krckajući“ pare poreskih obveznika države Srbije.
– Očigledna stvar je da Kinezi ne mogu takve uslove dobiti u nekim ozbiljnim zemljama. Zato nije ni čudo što su tako nahrupili u Srbiju. Ovde možda može i neka cena izbora da se ugradi u cenu koštanja nekog infrastrukturnog projekta? Jedini problem je što to sve alimentira budžet – kaže on uz opasku da se tome suprotstavljaju male grupe svesnih ljudi koje nemaju moć da stignu do širokih masa.
– I ljudi će gunđati, posebno u Novom Sadu, tu imate taj mentalitetski nivo, ali kada kažemo ’ajmo da izađe 200 ljudi da legnemo pod bagere, mislim da će se okupiti celih 16 – kaže Radosavljević.
„BRANIĆEMO NOVI SAD“
Novaković za početak očekuje civilizovanu i pristojnu javnu raspravu u kojoj bi javnosti bili prezentovani svi dokumenti za koje je do sada ostala uskraćena.
– Ako pokušaju da prikriju neke elemente, pozvaćemo na demonstracije. Dakle, spremni smo fizički da branimo svaku mogućnost gradnje bilo čega što pokušaju da nam nametnu i što bude suprotno onome što struka predlaže – ističe on.
Novaković dodaje i da bi voleo da se oko ovog pitanja napravi što širi zajednički front svih koji smatraju da je „Novi Sad na vodi“ štetan projekat.
– Na žalost, takvi ne sede trenutno u Skupštini Grada Novog Sada, koliko sam video jedni su bili uzdržani, drugi su bili za. Dakle, u ovom trenutku vanparlamentarne stranke i mnoge nevladine organizacije i neformalne inicijative građana, svi su deo političkog pluraliteta i svi treba da damo doprinos svemu tome– smatra Novaković.
Da li će do okupljanja u jedinstven front zaista i doći, ostaje da se vidi. Ipak, najava pa otkazivanje protesta na dan zasedanja novosadskog parlamenta po ovom pitanju pokazuje da i dalje postoji nepremostiv jaz među protivnicima urbanističke politike grada. Tako su međusobne optužbe razmenila dva tabora – grupa više inicijativa okupljena oko neformalne građanske inicijative„Dunavac Šodroš“ i stranke, aktivisti i organizacije okupljene oko inicijative „Vidi, Gari, ne može!“. Na kraju je ipak održan simboličan protest – desetak aktivista građanske inicijative „DunavacŠodroš“ je transparentom s natpisom „Priroda građanima, stop investitori, stop uzurpatori“ ispred Skupštine Vojvodine iskazalo svoje neslaganje sa usvajanjem plana za izgradnju novog mosta.
Dalibor Stupar (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
