"Mi smo se svi zdali oko mačke. Niko se nije zdao oko tih ljudi. To je suština"
U industrijskoj zoni Jugoistok u Zrenjaninu, u barakama koje su ranije služile kao stovarišta za piće, već tri meseca bez osnovnih uslova za život boravi oko 750 ljudi iz Vijetnama i Kine koji su angažovani na gradilištu Linglonga.
Ne zna se kome je teže u uličici udaljenoj 150 metara od gradiliša Linglong, gde se nalazi desetak zrenjaninskih firmi, a od pre tri meseca i doseljeni radnici angažovani na gradilištu „investicije od nacionalnog značaja“. U prvi mah došlo je 700 radnika, a potom sa tri mini busa još njih pedesetak.
Priprema “za useljenje” je izgleda počela još letos, kada su u ataru blizu baraka bušeni bunari za vodu. Tu vodu novi stanovnici industrijske zone koriste za piće jer druge nema. Budući da na dve velike barake od oko 1000 metara kvadratnih postoji jedan agregat, stanari se uglavnom služe baterijskim lampama ili su jednostavno u mraku jer struje nema. Topla voda je nezamisliv pojam. Svedočili smo da jedan radnik pere noge napolju na česmi. Naši sagovornici kažu i da se ne zna “gde peru stvari i gde se kupaju. Svaka tri-četiri dana imaju tople vode. Ko prvi stigne može da se okupa, ako ne – ništa.”
Nije jasno ni kako je u ovim hladnim danima rešeno grejanje. Hala je ogromna spavaonica u kojoj su gusto raspoređeni i ceradom razdvojeni po dva ili po tri kreveta na sprat. Prostom računicom dolazi se do zaključka da tu može da spava najmanje hiljadu ljudi. Ne zna se ni gde je toalet, pa je uobičajeno videti ljude kako se snalaze gde stignu.
Novi životni uslovi sa kojima se suočavaju lokalni preduzetnici i njihovi zaposleni su isto tako teški. Svakodnevno se susreću sa ogromnim količinama smeća koje u prvi mah nije bilo uopšte čišćeno, pa su Zrenjaninci bili primorani da ispred svojih baraka sami čiste. Posle višemesečnih pregovora sa novopridošlima, smeće je konačno završilo u džakovima, ali zaposleni iz „Čistoće“ prazne nekoliko puta nedeljno samo kontejner, a ne odnose ostatak, tako da taj deo otpada još uvek stoji. “Fascinantno je koliko tih flaša od piva ima. Vičeš, plačeš, moliš. Onda lopataš. Ne mogu ja da lopatam. Mogu ja i da čistim za njima, ali nemam kad jer se bavim svojim životom”, kaže naš sagovornik.
Domaćim privrednicima i preduzetnicima svakodnevno dolaze poslovni partneri i snabdevači koji negoduju na novonastalu situaciju. Neki od njih su zbog toga većinu svojih aktivnosti ili smanjili ili potpuno obustavili.
Jedna od hala koju strani radnici koriste je u veoma lošem stanju i preti da se uruši. Ona je godinama bila puna robe kojoj je istekao rok i koju su na pola pojeli miševi i pacovi; još uvek je puna zaostalih stvari.
Nasred te male „komune“ letos je izbetonirana velika staza i na sredini postavljena cev širine 7-8 centimetara nalik na odvod. Nije do kraja jasno šta se iz nje izliva, ali je evidentno da se voda zadržava na betonu. Kako kiša pada i odvod nije rešen kako treba, uskoro će svi plivati u tom rastvoru. Obližnji kanal za kišnu kanalizaciju je već do vrha pun vode.
Svakodnevno se oseća paljevina. Požar je već bio dva puta. Vatrogasci su reagovali oba puta jer je situacija bila zaista opasna.
Pošto firma iz Pančeva koja svakodnevno donosi hranu izgleda ne donosi dovoljne količine potrepština, između baraka je kavez u kojima se nalaze životinje koje Vijetnamci uzgajaju za svakodnevnu ishranu (zečevi, kokoške, patke, guske). Te životinje se tranžiraju i čiste, po rečima svedoka, između baraka nasred puta.
Brda plastičnih pivskih flaša su svakodnevna pojava. Uz piće i kotlić kockanje je jedina zabava, pa tako jedna hala ima i tu namenu. Pošto ne poznaju jezik, Zrenjaninci ne znaju da li je u pitanju svađa koja će se završiti tučom, što se često dešava, ili ne.
U ovo zabačeno “naselje” na putu Beograd-Zrenjanin vodi jedno neupadljivo skretanje. Vijugavi drum pun rupa, skriven između drveća, ne izgleda kao da vodi bilo gde, naročito prema drami kojoj svakodnevno prisustvuje više od 1000 ljudi. Uslovi života kojima su svakodnevno izloženi imaju sve izglede da se završe nekom zarazom ili drugom nesrećom.
Gradilište Linglonga je sa tri prečice direktno povezan sa ovim delom zone, tako da su svi zaposleni na gradilištu praktično nevidljivi u Zrenjaninu i okolnim selima. Dodatni problem je što ni jedan bicikl nije osvetljen. Kada tih nekoliko stotina ljudi krenu bilicklima magistralnim putem u grad, to je dodatna opasnost za sve.
Jedan od naših sagovornika kaže: “Oni da ne idu po hranu u Zrenjanin, niko ih ne bi video i znao da su tu. Mi smo se svi zdali oko mačke. Niko se nije zdao oko tih ljudi. To je suština.”
Ivana Gordić (VOICE)
