U proteklih 19 godina u Srbiji od posledica trovanja stradalo je najmanje 2.054 divlih ptica, otkriva Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Ove brojke pohranjene su u bazi podataka Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), čiji aktivisti ne samo da prate trovanje već i dokumentuju skoro svaki slučaj već dve decenije. Ovoliki broj otrovanih ptica alarmantan je, a pojedine zaštićene vrste gotovo su istrebljene, upozoravaju stručnjaci.
Jedan ljubitelj golubova postavio je nedavno u zatvorenoj grupi na Fejsbuku, koja broji gotovo 10.000 članova, fotografiju sokola na banderi uz komentar da istu scenu viđa u osam od deset slučajeva kada njegovi golubove lete, aludirajući na to da su sokolovi pretnja golubovima. Tu fotografiju objavio je uz dodatan komentar da se mnogi pitaju gde mu ode 400 mladih golubova godišnje.
Da je samo ukazao na problem koji golubari imaju sa sokolovima koji su predatori i prirodni neprijatelji golubova, to bi bila tema za diskusiju, ali je on dodao da ne sme ubijati sokolove, jer bi zbog toga izgubio dozvolu za držanje golubova.
Da je trovanje divljih i ugroženih vrsti problem kojeg većina – pa ni oni koji treba da kontrolišu da li se ljudi pridržavaju zakona – nije svesna, pokazuje serija komentara ostavljenih ispod posta golubara.
Naročito problematični su komentari čoveka koji se na Fejsbuku predstavlja kao policajac, a koji je golubaru preporučio da kupi zabranjeni pesticid furadan, namaže na vratove nekolicine golubova što će, kako je napisao, “rešiti problem za pet minuta”.
Na odgovor golubara da se on boji da ga ne otrkiju kao trovača jer su mu golubovi prstenovani, te da bi zbog toga mogao da završi i u zatvoru jer su sokolovi zaštićena vrsta, navodni policajac odgovorio je da ne postoji drugo rešenje, te da svojim golubovima skine prstenje.
Upravo je furadan, pesticid koji je po hemijskom nazivu poznat kao karbofuran, najveći krivac za smrt divljih i ugroženih ptica.
Prema podacima iz baze DZPPS, u 24 od 240 slučajeva trovanja divljih i zaštićenih ptica zabeleženih u prethodnih 19 godina, laboratorijske analize su pokazale da su ptice trovane upravo furadanom.
Populacija stepskog sokola opala je u poslednjih 20 godina za čak 70 procenata, kažu u DZPPS. Ova ptica dobila je status kritično ugrožene vrste.
Populacija sivog sokola koji se vodi kao ugrožena vrsta u istom periodu opala je skoro za polovinu, a glavni razlog masovnog opadanja broja obe vrste sokolova jeste njihovo ubijanje i proganjanje koje sprovodi golubari, dodaju iz DZPPS.
Još jedna ugrožena vrsta je i orao belorepan, a 97 orlova belorepana stradalo je od posledica trovanja u istom periodu, podaci su iz baze DZPPS.
U toj bazi Vojvodina je mesto na kome je najviše ptica otrovano furadanom. Otrovane ptice prethodnih godia pronalažene su na ovim mestima: Svilojevo, Vitojevci, Grabovci, Kumane, Ritiševo, Bačka Topola, Ludaš, Vajska, Palić, Čoka, Višnjićevo, Temerin, Čantavir, Kać, Hajdukovo, Aradac, Tovariševo, Erdevik, Novi Kneževac, Odžaci, Mošorin, Vršac, Novi Sad.
Predsednik DZPPS Milan Ružić kaže za VOICE da je ubijanje grabljivica, posebno sokolova od strane pojedinih golubara označeno kao glavna pretnja opstanku ugroženih stepskog i sivog sokola.
“Dokaza za to ima pregršt”, kaže Ružić.
Pored toga što manjka svesti da se ove dragocene životinje ne smeju ubijati, Ružić kaže da celoj situaciji doprinosi i nekažnjivost onih koji truju ptice.
“Gotovo niko u Srbiji nije kažnjen zbog trovanja ptica. Poznata su nam samo dva slučaja gde su osobe odgovarale za trovanje ptica”, napominje Ružić.
Furadan nije jedini otrov kojim se truju ptice. Podaci DZPPS govore da je u najmanje dva slučaja trovanja beloglavih supova korišćen takođe zabranjen otrov kreozan. Registrovano je i najmanje pet slučajeva trovanja brodifakumom, koji je otrov za glodare čija je prodaja dozvoljena.
Dostupnost otrova, među kojima su neki zabranjeni za prodaju još polovinom 2004. godine, glavni je problem.
Furadan, kako Ružić tvrdi, nije teško pronaći i kupiti, a o tome svedoči i slučaj zabeležen prošle godine kada je DZPPS prijavio čoveka iz Sente koje je ovaj otvor prodavao na tezgi tokom vašara.
“Nabavljanje otrova je previše lako. Tu su pijace, vašari, internet oglasi, verovatno i poljoprivredne radnje koje rade sa proizvodima na crno. Prijavili smo jedan slučaj prodaje preko interneta i jedan slučaj prodaje na vašaru”, navodi naš sagovornik.
Furadan inače sadrži karbofuran, koji se koristio i kao bojni otrov. Ova zabranjena supstanca deluje na centralni nervni sistem i izaziva paralizu mišića, što brzo dovodi i do smrti.
Ekipa VOICE
