Od 27 lokalnih Kancelarija za pomoć Romima, koliko ih je bilo pre deset godina u Vojvodini, danas funkcioniše samo njih 14, dok aktuelna Pokrajinska vlada pokazuje sve manju brigu o Romima i devastira nekadašnja značajna dostignuća vojvođanskih vlasti, pokazalo je istraživanje Vojvođanskog istraživačko–analitičkog centra (VOICE).
Bivši koordinatori lokalnih kancelarija tvrde da je situacija alarmanta, da su sve mere za poboljšanje položaja romske nacionalne manjine, koje je ranijih godina država preduzimala, ili minimalizovane ili ukinute. Prema njihovim rečima, na delu je apsolutno odsustvo podrške državnih institucija. Problemi Roma su ispolitizovani.
U pojedinim lokalnim samoupravama koordinatori Kancelarije za romska pitanja su zaposleni kao konobari u zgradi opštine, saznaje VOICE.
Izveštaj Evropske komisije
U periodu od 2010. do 2013. godine, u Srbiji je unapređena koordinacija vladinih institucija u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina, što potvrđuje godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2013. godinu. Kako se navodi u izveštaju, započelo je sprovođenje novog postupka, čiji je cilj da osigura upis „pravno nevidljivih lica“, i postignuti su ohrabrujući početni rezultati. Stalna podrška koja se pruža za 170 pedagoških asistenata je dovela do povećanja broja upisane romske dece u obrazovne institucije, naročito na predškolskom nivou, bilo je navedeno u izveštaju. Evropska komisija je te 2013. godine pohvalila mere zapošljavanja Roma, naročito u Vojvodini.
“Poklanjana je izuzetna pažnja poboljšanju položaja Roma u Vojvodini. Prvo kroz osnivanje Kancelarije za inkluziju Roma (u Vojvodini) i realizaciju njenih programa obrazovanja, zapošljavanja i stambenog zbrinjavanja pripadnika romske nacionalne zajednice, a zatim i kroz otvaranje Kancelarije za pomoć Romima u svakoj vojvođanskoj opštini. Vlada APV je finansijski pomagala rad tih kancelarija. U izveštajima Evropske komisije više puta je naglašavan i pohvaljivan ovakav rad sa Romima u Vojvodini, koji je doveo do izuzetnog povećanja broja studenata i srednjoškolaca Roma, otvaranja malih i srednjih preduzeća čiji su osnivači Romi i do stambenog zbrinjavanja mnogih romskih porodica”, kaže za VOICE bivši pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.
U međuvremenu, u Vojvodini je prestala sa radom polovina lokalnih Kancelarija koje su bile zadužene za pomoć Romima. Od ukupno 27 Kancelarija u opštinama Vojvodine, koliko ih je bilo 2010. godine, broj je gotovo prepolovljen i sada ih ima ukupno 14. Mere afirmativne akcije pri upisu studenata su svedene na dva odsto svih osetljivih kategorija, što gotovo da ne ostavlja šansu Romima da se upišu na prvu godinu studija. Akcioni plan za primenu strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja postoji ali se na lokalu ne primenjuje, pokazalo je istraživanje VOICE-a.
Prema mišljenju Miroslava Vasina, sadašnja situacija pokazuje da novu pokrajinsku vlast ne zanimaju dovoljno problemi Roma.
“Kancelarije za pomoć Romima u opštinama imale su izuzetan značaj. Zapošljavale su nekog od Roma sa te teritorije i on je imao zadatak da pomaže svoje sunarodnike po svim pitanjima. Način poboljšavanja položaja Roma u Vojvodini je bio jedan od izuzetno značajnih uspeha prošle Pokrajinske vlade. Čini mi se da je sadašnja Pokrajinska vlada sve to veoma brzo devalvirala, kako kroz omalovažavanje uloge romskih koordinatora u opštinama i njihovo političko upodobljavanje, tako i kroz smanjenje budžeta Kancelarije za inkluziju Roma, kao i kroz nerealizovanje akcionih planova na nivou vojvođanskih opština. To jasno pokazuje da novu pokrajinsku vlast ne zanimaju dovoljno problemi Roma, jer su imali priliku da samo nastave realizaciju programa svojih prethodnika koje je EU podržavala”, ocenio je Vasin.
Ispolitizovan problem Roma
Zaštitnik građana je povodom Svetskog dana Roma, koji se obeležava 8. aprila, ocenio da su siromaštvo, diskriminacija, predrasude i dalje su svakodnevica Roma u Srbiji, a postignuti rezultati na unapređenju njihovog položaja nisu otklonili ključne prepreke u integraciji te manjinske zajednice. S druge strane, sagovornici VOICE kažu da su problemi romske nacionalne manjine „stavljeni pod tepih“, da ne postoji jasan plan kako da se pomogne najugroženijem delu stanovništva. Ninoslav Jovanović, kao član Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, tvrdi da je situacija u čitavoj Srbiji alarmantna.
“Sve mere su minimalizovane ili ukinute, na nivou pokrajine a u ostatku Srbije ih nikada nije ni bilo u pravoj meri. Na delu je apsolutno odsustvo podrške institucija, imamo strategije a nemamo akcione planove da ih sprovedemo jer nisu budžetirani. Svi ćute i tako u krug”, kaže Ninoslav Jovanović.
A bivši potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin smatra da je aktuelna vlast probleme Roma ispolitizovala.
“Bio sam potpredsednik Pokrajinske vlade u bivšem mandatu, zadužen za pitanja Roma, i odgovorno tvrdim da smo od strane zemalja, članica EU pozivani da prezentujemo pokrajinske programe podrške Romima, i to je bio jedan od izuzetnih slučajeva da je neko iz Srbije bio primer članicama EU. Današnja pokrajinska vlast je za kratko vreme sve to devastirala, ispolitizovala i najvažniji joj je zadatak da kontroliše romsku populaciju pri izbornim procesima”, ocenio je Vasin.
Da se situacija pogoršala potvrđuje i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2016 godinu. Između ostalog, u izveštaju se napominje da je neophodno obezbediti puno sprovođenje nove strategije za inkluziju Roma.
Samo dve Kancelarije u Sremu
U južnom delu Pokrajine, od ukupno sedam Kancelarija za romska pitanja koliko ih je do prošle godine bilo u Sremu, danas funkcionišu samo dve, i to u Rumi i Staroj Pazovi.
Pokrajinska Kancelarija za inkluziju Roma je 2014. godine pripremila projekat “Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”, kojim je konkurisala na poziv Delegacije EU u Beogradu, u okviru programa IPA 2007 RSEDP II koji je iz sredstava EU finansiran u iznosu od 237.794 evra. Projekat je realizovan u 20 vojvođanskih opština. Tokom 20 meseci implementacije projekta osnovano je 20 firmi i obučeno 122 osoba romske nacionalnosti.
Tako su, na primer, 2014. godine tri Romkinje iz Srema započele sopstveni biznis. Dve su sa prebivalištem na teritoriji opštine Inđija, a jedna od njih je iz Kuzmina, opština Šid. Među njima bila je i Saveta Jovanović iz Krčedina (opština Inđija) koja je dobila bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od oko 3.000 evra za otpočinjanje sopstvenog biznisa.
Kancelarija za romska pitanja opštine Inđija, koja je funkcionisala u okviru opštinske uprave, od 2010. do 2016. godine, danas zvanično nema koordinatora. Za šest godina, koliko je funkcionisala, lokalna Kancelarija je obezbeđivala udžbenike za učenike romske nacionalnosti ali i školski pribor. Pored toga, Kancelarija je organizovala različite kurseve i obuke za prekvalifikaciju kako bi Romi lakše došli do posla.
“Mi smo zaposlili za manje od dve godine dve naše sunarodnice u Domu zdravlja, zaposlena je stomatološka sestra i farmaceutkinja. Njima smo pomogli kroz ceo obrazovni ciklus, što podrazumeva podršku u stipendiranju kroz srednju školu, potom studiranje o trošku budžeta na Univerzitetu u Novom Sadu, ali i besplatnu mesečnu autobusku kartu. Dakle, pomoć da se dođe do diplome, a potom i do posla. Vrlo jasan pokazatelj kako da se obavlja integracija Roma i da se pomere sa margine društva. Rezultati koje je ostvarila inđijska kancelarija govore sami za sebe, a ono što je bila kruna našeg šestogodišnjeg rada je Lokalni akcioni plan za Rome za period 2016-2020. Plan je podrazumevao četiri prioritetne oblasti: obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i stanovanje ali i više od 15 takozvanih prožimajućih oblasti, od socijalne politike, sporta, kulture i tradicije, do brige o deci, mera za stare i slično”, kaže za VOICE bivši koordinator lokalne Kancelarije romska pitanja u opštini Inđija Ninoslav Jovanović.
Prema njegovim rečima, situacija je danas znatno drugačija jer lokalna vlast nema sluha za probleme Roma.
Sporna podela građevinskog materijala za romske porodice
Krajem januara prošle godine, tačnije 27. 1. 2016. u zgradi opštine Inđija potpisan je ugovor o dodeli bespovratnih sredstava iz budžeta AP Vojvodine za unapređenje položaja Roma u oblasti stanovanja.
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova je opredelio 1,4 miliona dinara na osnovu sprovedenog konkursa, koliko je obezbedila i opština Inđija, kako bi sa ukupno 2,8 miliona dinara bilo obnovljeno 15 romskih domaćinstava u 2016. godini.
„Projekat se dešava u periodu između promene lokalne vlasti u Inđiji. Uslovi Konkursa su bili prilagođeni realnom stanju u romskim naseljima. Uzete su u obzir sve činjenice, kako ne bismo došli u poziciju da bilo ko ne može da ispuni uslove konkursa, i kako bi najugroženiji dobili pomoć u građevinskom materijalu. Kriterijumi su bili jasni i poštovane su sve zakonom propisane procedure. Na konkurs se javilo ukupno 17 porodica, i s obzirom da iskazane potrebe nisu prelazile iznos od 2,8 miliona dinara, opštinska komisija, čiji sam i ja bio član, odlučuje da svih 17 porodica ispunjava sve uslove, odnosno da im se dodeli sve traženo kroz dostavljeni predračun, koji je bio sastavni deo dokumentacije“, objašnjava Ninoslav Jovanović.
U međuvremenu, dolazi do promene vlasti u opštini Inđija a samim tim i u Kancelariji za romska pitanja. Ninoslav Jovanović je razrešen dužnosti, a podela građevinskog materijala romskim porodicama kasnila je sa realizacijom.
„Na kućnu adresu sam dobio ovlašćenje da nadgledam i rukovodim podelom građevinskog materijala, koje je lično potpisao novi predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak. Na moj mejl koji sam poslao i postavljeno pitanje kako zamišljaju da ja to radim, a nisam radnik opštinske uprave, nisam dobio odgovor“, rekao je Jovanović.
Kada je konačno krenula dodela građevinskog materijala, spisak osoba koji su na javnom konkursu ispunili uslove predviđene konkursom nije bio identičan onome koji se nalazi u Ugovoru.
“Na taj problem sam ukazao predsedniku opštine Inđija, Vladimiru Gaku. S obzirom da nije imao vremena da me primi, poslao sam mejl kako bih mu ukazao na nove probleme koji su se prilikom podele građevinskog materijala pojavili. Napisao sam i da su svi rokovi odavno probijeni, da ni jedna porodica sa teritorije Novog Slankamena nije ni konkurisala, te nije ni mogla biti predmet obrade, a u Ugovoru stoji da ima jedna porodica iz Novog Slankamena. Takođe sam napisao da izražavam sumnju da postoje lica koja nisu Romi”, tvrdi bivši koordinator Ninoslav Jovanović.
Iako nije dobio odgovor od predsednika opštine Vladimira Gaka, spisak je ipak prepravljen i na njemu su se ponovo našla imena porodica kojima je konkursna komisija odobrila građevinski materijal, dodaje Jovanović. Međutim, niko od romskih porodica nije dobio specifikaciju sa tačno navedenim materijalom, iako je to bio obavezan dokument prilikom konkurisanja, nigde ne piše iznos i visina dodeljenog materijala, niti postoji zvanična Odluka kome je dodeljen materijal i u kom iznosu.
„Reći ću vam samo da je jedna porodica dobila dva jednokrilna prozora i jedna ulazna vrata,uz ispostavljenu vrednost od oko 199 hiljada, naravno bez ugovora, bez specifikacije, bez iznosa o visini dodeljenih sredstava“, tvrdi Ninoslav Jovanović.
Koordinator zaposlen kao konobar u zgradi opštine
Mladen Jovanović je predstavljen kao novi koordinator Kancelarije za romska pitanja u Inđiji, prilikom akcije dodele ogrevnog drveta najugroženijim stanovnicima, koju su sprovodili opština i Centar za socijalni rad „Dunav“, u saradnji sa Kancelarijom za romska pitanja, u novembru 2016. godine. Predstavnici vlasti su tada tvrdili da Jovanović taj posao obavlja volonterski, dok se „ne reši pitanje koordinatora i dok se ne sredi kancelarijski prostor“. Nakon toga, Jovanović je dao izjavu za emisiju na romskom jeziku RTV Vojvodine o podeli građevinskog materijala romskim porodicama, gde je takođe predstavljen kao koordinator Kancelarije za romska pitanja opštine Inđija.
Prema dokumentaciji u koju je VOICE imao uvid, Mladen Jovanović je u to vreme bio angažovan na poslovima „usluga posluživanja u prostorijama opštinske uprave“. Jovanović je angažovan preko privatne firme „Partner Media GROUP“ iz Inđije koja je izabrana na konkursu za javnu nabavku male vrednosti i usluga, održanog 22.7.2016. godine za period od 12 meseci.
Prema Ugovoru koji je firma „„Partner Media GROUP“ potpisala sa opštinom Inđija, a u koji je VOICE imao uvid, cena rada na poslovima posluženja u zgradi opštine, na kojima je bio angažovan Mladen Jovanović, za mesečni fond od 176 radnih sati iznosi 66 000 dinara odnosno sa PDV-om 66 352 dinara.
„On je dobar momak, poznajem ga jer sam pomagao i njegovoj porodici. Dobro je da imamo Rome u opštinskoj upravi, bez obzira na stranačku pripadnost. Ovde je sasvim drugo pitanje, kako opštinska uprava sa novim rukovodstvom tretira naše građane naše opštine? Ja bih rekao kao građane drugog reda, to njihov stav ukazuje“, kaže bivši koordinator Ninoslav Jovanović.
U opštini Inđija ni nakon godinu dana od smene koordinatora Kancelarije za romska pitanja ne postoji prostorija u zgradi opštine u kojoj bi građani romske nacionalnost mogli da se obrate za pomoć.
Miodrag Blečić(VOICE)
