Vojvođanski poljoprivrednici najavili su za danas blokadu saobraćajnica u Srbiji, jer su nezadovoljni svojim položajem i stanjem na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Između ostalog, oni od Vlade Srbije traže i zabranu uvoza mesa i mesnih proizvoda.
Oni su u najavi za medije objasnili da zbog zatvaranja ruskog tržišta za robu iz EU, evropski proizvođači svoje viškove pokušavaju da po damping cenama prodaju trećim zemljama poput Srbije, što obara cenu domaćih proizvođača.
Do poremećaja tržišta mesa u Srbiji došlo je sredinom decembra 2014. kada je uvezeno 20.000 tovljenika iz EU na području Mačve i kada je cena svinja pala na ispod 100 dinara za kilogram. Početkom ove godine, dodali su poljoprivrednici, dodatno pogoršanje izazvao je uvoz mesnih prerađevina iz EU.
U odgovoru o uvozu mesa u Upravi carina su za VOICE naveli da je tokom prošle godine u Srbiju uvezeno gotovo 180 tona svežeg svinjskog mesa i oko 300 tona svežeg goveđeg mesa, a najviše je uvezeno svežeg pilećeg mesa, i to više od dve hiljade tona, pokazali su podaci Uprava carina.
Prema tim podacima, količina smrznutog goveđeg mesa, koje je Srbija uvezla prošle godine iznosi nešto više od 400 tona, dok u slučaju smrznutog pilećeg i svinjskog mesa, u obe kategorije, uvezena količina iznosi oko 60 tona.
Srbija je svih vrsta svinjskog mesa najviše uvezla iz Rumunije – gotovo 180 tona, dok je svih vrsta goveđeg mesa uvozila iz Austrije – oko 600 tona. Pileće meso, i sveže i smrznuto, prema podacima nadležnih, u najvećoj količini uvozilo se iz Bosne i Hercegovine, odakle je u našu državu došlo gotovo 1.400 tona tog mesa.
Na pitanje ko su najveći uvoznici mesa, u Upravi carina su istakli da su goveđe meso najviše uvozili Zlatiborac, Havi Logistic, a na listi uvoznika te vrste mesa našli su se i Yuhor, Farmer-Rus, Petričević i Metro Cash & Carry.
Svinjsko meso, dodaje se u odgovoru, uvozili su Carnex, Neoplanta, Iko Food, Agrimes i Agropapuk, dok su najveći uvoznici pilećeg mesa bili Kostas a Zacharia, Gold Plus, Zuna Trade, Neoplanta, Metro Cash & Carry, Nedeljković, Pivka – S, Perutnina Ptuj i Delmes.
U dokumentaciji se navodi da je najveći uvoznik mesa bila novosadska industrija mesa Neoplanta, koja je u toku prošle godine uvezla 7,4 hiljada tona. Odmah iza te kompanije na ovom spisku našla se i inđijska firma Kostas a Zacharia, koja je uvezla ukupno 5,5 hiljada tona mesa. Oko tri hiljade tona mesa u toku prošle godine uvezli su Yuhor, ZZ Trlić i Zlatiborac, dok je novosadski Matijević uvezao 2,7 hiljade tona mesa u 2014. godini.
Prema saznanjima VOICE-a, pojedini uvoznici meso uvoze, prerađuju ga i potom ga izvoze dalje, na treće tržište.
Otkriveno više od 100 tona neispravnog mesa
VOICE je tražio podatke i o ispravnosti i kvalitetu uvezenog mesa. U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije su istakli da je granična inspekcija u toku prošle godine izvršila više od dve hiljade pregleda, a najveći broj ticao se svinjskog mesa.
Kako se navodi, uslove za uvoz u Srbiju nisu ispunile dve pošiljke pilećeg mesa iz BiH u količini od 24 tone i one su u zakonskom roku vraćene inopošiljaocu.
Zakonom propisane uslove nisu ispunile ni tri pošiljke mehanički separisanog pilećeg mesa u ukupnoj količini od skoro 62 tone, za koje je utvrđeno da su mikrobiološki bile neispravne, i to iz BiH, Nemačke i Poljske.
Granična inspekcija nije dozvolila da u Srbiju uđe ni skoro 30 tona u šest pošiljaka proizvoda od mesa i to iz Mađarske – zbog sadržaja GMO supstanci, izmenjenih senzornih svojstava i neodgovorajućeg kvaliteta, Slovenije – zbog hemijskog zagađenja, Nemačke – zbog neodgovarajućeg kvaliteta, Crne Gore – zbog nedozvoljenih aditiva i Rumunije – zbog neispunjavanja uslova u pogledu kvaliteta.
„Navedene pošiljke su zapravo pošiljke inopošiljaoca, čiji se uvoz zbog utvrđenih nepravilnosti nije realizovao. Dakle, navedene nepravilnosti nisu utvrđene kod uvoznika, već kod inopošiljaoca“, objašnjava se u odgovoru Uprave za veterinu.
U toj instituciji nisu odgovorili o kojim inopošiljaocima je reč i koji uvoznici su naručili neispravne količine mesa i proizvoda od mesa.
Podaci do kojih je VOICE došao u Upravi carine pokazuju da se u Srbiju – sem pilećeg, svinjskog i goveđeg mesa – u svim oblicima, uvoze i veće količine, između ostalog, smrznutih pilećih nožica – 1.121 tona, uzoraka pileće kožice – 1.720 tona, smrznute svinjske masnoće – 4 hiljade tona.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji se odnose na 2013. godinu, u Srbiji je proizvedeno 70 hiljada tona goveđeg mesa, 249 hiljada tona svinjskog, 30 hiljada tona ovčijeg, 92 hiljade tone pilećeg mesa. Statistika beleži i 22 hiljade tona jestivih životinjskih organa. Kako se objašnjava, proizvedeno meso predstavlja neto masu zaklane stoke iz domaće proizvodnje uz odbitak sirovih masnoća.
Vojvodina nema pravo nadzora nad uvozom mesa
Prema rečima pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislava Bogaroškog, po Zakonu o nadležnostima, Vojvodina ima samo neke poverene nadležnosti u stočarstvu ali nema pravo nadzora.
„U vezi sa kontrolom proizvoda i prerađevine od mesa Vojvodina nema nikakve nadležnosti iz razloga što je veterinarska kontrola u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu. Graničnu kontrolu uvoza i unutrašnju kontrolu prerade i stavljanja u promet mesa i proizvoda od mesa vrši republička veterinarska inspekcija“, objasnio je za VOICE Bogaroški.
On je ocenio da je neophodno naći način da se zaštite uzgajivači svinja. Otvaranjem granica za uvoz svinja i drugih proizvoda svinjskog porekla, ocenio je, ugrožen je tov svinja u Srbiji. „Zbog toga je neophodna vancarinska zaštita kako bi se ograničila mogućnost za uvoz svinja“, poručio je pokrajinski sekretar.
On tvrdi da su načini za pomoć domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji uvođenje vancarinskih barijera, formiranje agencije za interventni otkup u slučaju kada dođe do naglog pada cena poljoprivrednih proizvoda, subvencije države za kooperativni odnos između postojećih otkupljivača-prerađivača i tovljača.
„Zatim, uključivanjem Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u smislu obeležavanja finalnih proizvoda u prodaji da li dolaze iz domaće prizvodnje ili iz uvoza“, objasnio je Bogaroški.
Time bi se, prema njegovom mišljenju, kupcima dala mogućnost da biraju prehrambene proizvode za koje su sigurni da dolaze sa domaćeg, proverenog tržišta ili sa tržišta nekih drugih zemalja ili tržišta zemalja „trećeg sveta“.
Predsednik udruženja Paor iz Crepaje Miroslav Grubanov rekao je da ljudi u gradovima jedu „najgoru moguću hranu“, a da domaći poljoprivrednici nemaju gde da plasiraju svoje proizvode i imaju male šanse za opstanak. „Vi, u gradu, i mi, na selu, imamo isti cilj – da se zdravo hranimo“, poručio je on. On je dodao i da paorima nije važno ko je na vlasti i da im je nebitno koje je boje vladajuća struktura, već da je važno da se reše problemi.
Maja Živanović (VOICE)
