Srbija će za otvaranje fabrike za prozivodnju električnih kablova za automobilsku industriju američke korporacije Lir (Lear) u Novom Sadu i zapošljavanje 2.000 ljudi uložiti 9,58 miliona evra, dok se američki investitor obavezao da za tri godine uloži 14,8 miliona evra. Stručnjaci za strana ulaganja smatraju da je reč o poslu koji štetan. Takođe, američku kompaniju od ranije prate optužbe za mobing i otpuštanje radnika.
Ugovorom o državnoj pomoći koji je sa Martinom Heningsenom, predstavnikom Lear Corporation d.o.o. Beograd u decembru 2015. godine potpisao ministar privrede Željko Sertić, a koji poseduje VOICE, Liru će na ime subvencija za zapošljavanje biti isplaćeno 9,58 miliona evra. Lir se obavezao da do kraja 2018. godine zaposli 2.000 ljudi u pogonu za proizvodnju kablovskih sistema za putnička vozila koji će biti otvoren u Novom Sadu i u nova sredstva uloži 10 miliona evra, a ugovorom je predviđeno da ostatak ulaganja od 4,8 miliona evra bude vrednost sredstava koja mogu biti polovna i u vlasništvu Lira od ranije.
Američki investitor, kako se navodi u ugovoru, samo za ulaganja vredna 2,5 miliona evra mora da koristi svoja sredstva, dok za ostatak od 7,5 miliona evra može da koristi kredite i državnu pomoć.
Sredstva su Liru dodeljena na osnovu opravdanih troškova, koji su kombinacija ulaganja i plata zaposlenih za dve godine, a koja iznose 29,4 miliona evra.
Potpisivanju ugovora prethodilo je potpisivanje Memoranduma o razumevanju. Nijedan ugovor nije potpisan javno,kako je ranije rečeno u ministarstvu privrede, na zahtev američke kompanije. Ministarstvo privrede nije nam dostavilo poslovni plan u kome je Lir detaljno opisao svoju investiciju, a koji je, kako se navodi u ugovoru, njegov sastavni deo.
Dr Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, kaže za VOICE da je ugovor štetan i da se nastavlja proglašavanje tajnosti ugovora uz olako trošenje sredstava poreskih obvezika.
„Da bi se posao našminkao, u vrednost projekta su, pored pomenutih 14,3 miliona, dodate i plate da bi se došlo do ’vrednosti’ projekta od 29,4 miliona evra. Najtragičnije je što mi ne razumemo da je konfekcioniranje kablova jedna industrija koja je odavno u lošem stanju i od koje iole razvijene zemlje beže. To je industrija u kojoj se može zaraditi samo uništavanjem radnika“, kaže Kovačević.
On dodaje da je ovaj posao vrlo sličan, ako ne i gori, od dovođenja kineskog investitora Mei Ta.
„Mi očito nemamo ljude koji znaju da pregovaraju, već to rade neznalice. Ugovor je potpisan pred izbore i čini se da je na našu štetu zbog toga požureno da se dovede investitor. Takođe, postoje velike razlike između ugovora na srpskom i njegovog engleskog prevoda, što je nedopustivo“, dodaje Kovačević.
Zapošljavanje i isplata pomoći
Svih 2.000 radnika Lir će morati da zaposli do kraja 2018. godine, a moraće da ih zadrži do 2022. godine, nakon čega može da smanjuje broj zaposlenih, kao i njihove zarade.
Novac iz državnog budžeta Liru će biti isplaćen u tri rate. Tokom 2017. godine američkom investitoru će biti isplaćeno 3,84 miliona evra, dok se Lir obavezao da uloži samo 678.000 evra.
Plate
Proteklih meseci bilo je mnogo spekulacija o platama radnika u američkoj fabrici i najava da će one biti oko 30.000 dinara. Međutim, Lir se obavezao da minimalna zarada zaposlenih u toj fabrici bude 120 odsto od minimalne zakonske cene rada. Po toj računici, američki investitor radnicima će mesečno najmanje isplaćivati neto platu od 24.500 dinara.
Sledeće godine država će Liru isplatiti 4,36 miliona evra, nakon što dostave dokaze da je ukupno uloženo 10 miliona evra i da je u fabrici zaposleno 1.600 radnika sa punim radnim vremenom.
Treću tranšu državne pomoći Lir će dobiti takođe tokom 2018. godine, a njima će još 1,37 miliona evra biti uplaćeno nakon što dokažu da su dostigli punu zaposlenost i završili investicioni ciklus.
Grad dao halu
Grad Novi Sad se posebnim ugovorom sa Lirom, za čije potpisivanje su na vanrednoj sednici Skupštine grada u decembru prošle godine glasali odbornici vladajuće većine predvođene SNS-om, obavezao da izgradi halu u kojoj će biti smešten pogon. Za ta ulaganja, nakon rebalansa gradskog budžeta, opredeljeno je četiri milijarde dinara, što je 32,7 miliona evra, ali se još uvek ne može reći koliko će ona tačno koštati, jer nije završena. Grad je već izdvojio 600 miliona dinara za nasipanje zemljišta, kao i 2,5 milijarde za gradnju hale, a za gradnju pristupnih puteva planirano je 390 miliona dinara, pa su za sada ukupni troškovi 3,5 milijarde dinara. Lokalna samouprava je od republike dobila parcelu veličine skoro 80.000 kvadrata, na kojoj je u toku gradnja hale veličine 28.000 kvadrata i koja mora biti završena do 1. novembra, jer su u suprotnom predviđeni penali. Lir se ugovorom obavezao da halu iznajmi na 10 godina i da mesečni zakup po kvadratu bude 2,5 evra. Tako će grad prihodovati 70.000 evra mesečno, odnosno 840.000 evra godišnje, što je 8,4 miliona evra za 10 godina. Potpisivanje tog ugovora kritikovale su opozicione partije u novosadskom parlamentu koje su smatrale da se izdvaja suviše novca samo da bi pred izbore bilo dogovoreno otvaranje novih radnih mesta. Novi Sad će od zakupa prihodovati oko četvrtinu uloženog, hala ostaje u vlasništvu grada, a Lir je nakon 10 godina slobodan da iz nje izađe.
Računajući državnu pomoć i predviđena izdvajanja za gradnju hale dolazi se do okvirnih državnih ulaganja od 42,5 miliona evra, dok se bez vrednosti zarada zaposlenih Lir obavezao da uloži 14,8 miliona evra. Tako su ulaganja države u otvaranje ove firme tri puta veća od ulaganja investitora.
Lična karta Lira
Lear Corporation je grupacija kompanija koja je lider u proizvodnji automobilskih sedišta i električnih instalacija za auto industriju. Ova firma ima 240 fabrika u 36 zemalja sveta, a taj gigant zapošljava oko 136.000 ljudi. U prvom kvartalu ove godine Lir Coropration prodao je robu vrednu 4,7 milijardi američkih dolara.
Kome je država dala milione?
Korporacija Lir bila je na meti optužbi organizacija za zaštitu prava radnika, ali i američkog Ministarstva rada zbog otpuštanja radnika koji su ukazali na korišćenje opasnih supstanci u prozivodnji zbog kojih su neki dobili astmu. Poslovanje te kompanije u Hondurasu kritikovale su nevladine organizacije, navodeći da se radnici tretiraju na nehuman način.
U martu ove godine američko Ministarstvo rada tužilo je kompaniju Lir i tri menadžera te firme u američkom gradu Selma, u saveznoj državi Alabama.
Tužba je došla nakon istrage ministarstva. Ministarstvo je navelo da su radnici, koji su prijavili opasnost od razboljevanja na radnom mestu, suspendovani ili otpuštani, te da se tužbom traži vraćanje na posao, povećanje plata radnicima kojima su zbog prijaljivanja opasnosti one smanjene kao i odštetu. Ministarstvo je optužilo Lir da su radnici koji su upozorili na rad sa opasnom materijom iz osvete zlostavljani tako što im je smanjen broj prekovremenih sati, tako što su izolovani od drugih radnika, suspendovani, a na kraju i otpušteni. Mediji su redovno pratili dešavanja u ovoj kompaniji i optužbe radnika. Lir je na posebnom veb sajtu objavio rezultate testiranja vazduha u kom u ni u jednom slučaju nije pronađena povišena vrednost opasne supstance. Tokom 2014. ministarstvo je novčano kaznilo Lir zato što radnici nisu imali odgovarajuću zaštitinu opremu i obuku za rukovanje opasnim sustancama.
Nevladina organizacija Globalni institut za ljudska i radnička prava objavio je još 2012. godine veliku studiju u kojoj su navedene ispovesti zaposlenih u Liru.
U tom dokumentu objavljene su iskustva radnika kompanije Lir u Hondurasu, gde ova korporacija zajedno sa Hjundaijem i Kiom ima pogon za proizvodnju električnih instalacija za automobile.
Kako su radnici objasnili, njihova prava se krše na gotovo svakom koraku, a tretiranje radnika najbolje ilustruje činjenica da im tokom radnog vremena nije dozvoljeno da idu u toalet.
„Odlazak u toalet je najstrože zabranjen. Postoji nekoliko slavina sa vodom, ali se uzdržavamo od pijenja, jer ne možemo u toalet. Nekoliko žena nosilo je ’pampers’. To nije humano, čak i životinje imaju pravo da se olakšaju, a mi ne“, navedeno je svedočenje radnika u izveštaju.
Radnici su naveli i da u fabrici nema klima uređaja pa su termomteri koje su predstavnici sindikata uspeli da prokrijumčare u maju i junu unutar pogona beležili temperature od 35 stepeni Celzijusa. Zaposleni su se žalili na mala primanja, a u toj fabrici radnik u proizvodnji zarađivao je svega 136 dolara mesečno. Menadžment fabrike podigao je norme u proizvodnji za 17 odsto, dok su plate ostale iste.
Iz Ministarstva privrede Srbije nisu odgovorili da li su pre potpisivanja ugovora o državnoj pomoći znali kako se Lir ophodi prema radnicima.
Ekipa VOICE
