Dobra vest za građane opština Temerin, Beočin i Odžaci je da bi, možda već tokom 2024, mogli, kako uveravaju stručnjaci, da iz lokalnih vodovoda konačno dobiju ispravnu, kvalitetnu vodu za piće. Bio bi to kraj agonije za tamošnje stanovnike, kraj trošenja novca na flaširanu vodu, kraj stalnog druženja s vodoinstalaterima.

Nije sporno da će se, možda baš uoči lokalnih izbora za dve godine, tamošnji lokalni funkcioneri u kampanji rado hvaliti tim dostignućem – hej, ispravnom vodom za piće! – i gledaće da na svaki način izbegnu priču o tome zašto se problem s pijaćom vodom nije rešavao proteklih godina, ako ne i decenija. Kao i, da li bi do izgradnji, odnosno rekonstrukcija postojećih postrojenja za prečišćavanje vode („fabrika vode“), uopšte došlo da se za te namene nije „otvorio“ pokrajinski budžet.

Malo u kojoj „kritičnoj sredini“ u Vojvodini, po pitanju (ne)kvaliteta pijaće vode, taj problem datira odskora: uglavnom su to višegodišnji, čak i višedecenijski problemi. I isto toliko dugo se uporno ne rešavaju. Ili se, pak, krene u njihovo rešavanje, pa se, kao u Zrenjaninu sve završi sramotnim fijaskom, a građani i nakon 18 godina ostanu zavisni od flaširane vode. Barem do, kako obećavaju političari, (izborne) 2024. godine.

U lokalnim samoupravama hoće da se pravdaju time da su takvi projekti preskupi i, po pravilu, preveliki zalogaj za uglavnom skromne lokalne budžete. Kad je 2012. potpisan ugovor o izgradnji nesrećne fabrike vode u Zrenjaninu vrednost te investicije procenjena je na 25,6 miliona evra. Buduća fabrika vode u Temerinu vredeće više od 10 miliona evra.

Upravo izgradnje ove potonja, kao i rekonstrukcija onih u Odžacima i Beočinu, biće finansirana iz pokrajinskog budžeta: u 2023. za Beočin ide 300 miliona, za Odžake 350 miliona, te za Temerin 800 miliona dinara. Za Temerin i Odžake izdvojeno je po 100 miliona i u budžetu za 2022. godinu.

„Cena izgradnje fabrike vode zavisi od brojnih činilaca u odnosu na sredinu u kojoj se u gradi. U tom smislu, lokalne samouprave, u skladu sa svojim potrebama, pripremaju projektno-tehničku dokumentaciju prilagođenu potrebama njihove lokalne sredine. Imajući to u vidu, cena izgradnje ili rekonstrukcije fabrike vode od opštine do opštine se razlikuju, kao što je slučaj sa projektima koji će se realizovati u Odžacima ili Temerinu, a koji se finansiraju iz pokrajinskog budžeta preko Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine“, objašnjavaju iz Uprave za kapitalna ulaganja u odgovoru na pitanja VOICE-a. Procena je da će, iz barem tri godišnja pokrajinska budžeta, za temerinsku fabriku vode biti izdvojeno 1,6 milijardi dinara, a za odžačku blizu 500 miliona.

Pokrajinski budžet, međutim, nije jedini finansijski izvor na koji lokalne samouprave, koje kubure s pijaćom vodom, mogu da računaju. Imaju na raspolaganju i konkurs Uprave za kapitalna ulaganja, ali sasvim je drugo pitanje zašto na ta vrata gotovo i da ne kucaju.

KUKU MENI, ALI UKU SE NE OBRAĆAM

Prema podacima koje je VOICE dobio iz Uprave za kapitalna ulaganja, od 2015. godine do ove godine kroz razne konkurse koje ova Uprava svake godine raspisuje, lokalnim samoupravama u Vojvodini dodeljeno je oko 20,7 milijardi dinara (oko 177 miliona evra). Od toga je tek 3,6 milijardi dinara odobreno na konkursima za vodosnabdevanje i zaštitu životne sredine, u šta spadaju i projekti koji se tiču izgradnje ili rekonstrukcije fabrika vode.

A od postojanja UKU, dakle od 2014, prijava za finansijsku pomoć upravo za realizaciju takvih projekata, bilo je svega nekoliko – tačnije, svega ČETIRI, od kojih su dve odbijene!

Pre šest godina, Opština Kovačica aplicirala je s projektom „Korak ka čistijoj vodi u celoj opštini – III faza izgradnje fabrike vode u Kovačici“ ali on nije odobren. Iduće godine, ponovili su prijavu i tada im je dodeljeno 41,6 miliona dinara (ugovoreno je 43,5 miliona). Novi Bečej je 2018. konkurisao sa projektom „Izgradnja postrojenja za pripremu vode za piće u Novom Bečeju – I faza“, ali ni on nije odobren. Opštini Odžaci je 2019. godine odobren projekat „Rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje vode u Karavukovu – dodeljeno im je 36,4 miliona, dok je ugovoreno 56,3 miliona dinara.

U Karavukovu su ti radovi okončani, kao i u Kovačici, tamo još 2018. kada je fabrika vode svečano otvorena. Ipak, prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u Republici Srbiji za 2021. godinu, vodovod u Kovačici ne nalazi se na spisku ispravnih vodovoda.
Iz te opštine odbili su da odgovore na pitanja VOICE-a.

U VOJVODINI POSTOJI TEK 12 FABRIKA VODE

Prema istom izveštaju Instituta „Batut“, tokom prošle godine u Vojvodini su kontrolisana 43 javna vodovoda od kojih je svega 11 ocenjeno kao ispravno (u tu kategoriju spadaju javni vodovodi i vodni objekti koji imaju manje od 5% mikrobioloških neispravnih uzoraka i manje od 20% fizičko-hemijski neispravnih uzoraka na godišnjem nivou).

Vojvodina odavno nije poznata kao region u kojem iz kućnih slavina teče ispravna voda za piće. Davnašnje je upozorenje prof. dr Bože Dalmacije da u Pokrajini oko 800.000 ljudi dobija vodu za kancerogenim arsenom.
Pa ipak, iako su to problemi s kojim su se, sad već, generacije Vojvođana suočavale, na njihovom rešavanju do danas nije mnogo učinjeno.

Postrojenja za prečišćavanje vode jesu rešenje, ali i da bi ispravna voda za piće stigla do potrošača, ona mora da prođe kroz cevi. Zamena dotrajalih cevi, ili onih koji su napravljeni od opasnih materijala, poput azbesta, a takvih je i dalje dosta u Vojvodini, deo je paketa rešenja za dobijanje kvalitetne vode za piće, ističe u razgovoru za VOICE prof. dr Božo Dalmacija, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu u penziji.

Uprkos svim istraživanjima i sumornim rezultatima, u Vojvodini postoji tek 12 fabrika vode, navodi profesor Dalmacija. Potrebno ih je još, dodaje.

„U Vojvodini ima 470 naselja i bilo bi suludo da se za svako pravi fabrika vode, zapravo se ne isplati da se za svako naselje pravi posebna fabrika vode. Naša ranija procena je da je Vojvodini potrebno još oko 50 fabrika vode, ne istog kapaciteta i ne istog značaja, ali bi sa tim brojem mogli da snabdemo celu Vojvodinu ispravnom vodom za piće.“

„Naš predlog je da se za određene delove Vojvodine naprave mikroregionalni sistemi, koji bi snabdevali po nekoliko naselja vodom u, recimo jednoj opštini, i to je nešto što sad radimo u Temerinu, za sva tri mesta u Opštini kao i za buduću industrijsku zonu, i što planiramo u Odžacima.“

AKO MOŽE DA SE ZAVRŠI DO IZBORA…

„Snabdevanje vodom u Vojvodini jedno je od najsloženijih pitanja na kojem ćemo u godinama pred nama raditi još više, kako na rekonstrukciji bunara u manjim sredinama, tako i na izgradnji novih i obnovi postojećih postrojenja u većim sredinama“, izjavio je proletos predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Pokrajina je i ovogodišnjim, a tako će biti i sa budžetom za narednu godinu, odlučila da prva povuče ključni potez, očito ne čekajući lokalne vlasti da se konačno smiluju i ozbiljno uhvate u koštac s hroničnim problemom, kakva je pijaća voda. Koju nemaju.

Prema proceni profesora Dalmacije, za izgradnju dodatnih 50 fabrika vode bilo bi potrebno oko 500 miliona evra i još 200-300 miliona za zamenu vodovodnih cevi. Kompletan iznos, dakako, teško da će država obezbediti odjednom. Za pojedinačne projekte, može – iz državnog budžeta finansirana je delom izgradnja fabrike vode u Vršcu, Pokrajina finansira iz budžeta, rekosmo, tri projekta. Tu su i skoro netaknuti fondovi Uprave za kapitalna ulaganja, a nisu baš tako nedostižni ni fondovi Evropske unije. Pa, opet, lokalne samouprave do sada skoro ništa nisu preduzimale, makar s ciljem da obezbede deo novca za investiciju, ako ne i kompletan iznos.

Viđeni čelnik jedne vojvođanske opštine je svojevremeno, za tek izgrađenu fabriku vode u centru Opštine, rekao da je korisna za građane, ali ne i za predizbornu kampanju. „Nije preterano televizična, to je obična zgrada sa cevima i tankovima. Otvaranje novih puteva i ulica uvek je atraktivnije, a usto vidi se i rezultat.“

Dugogodišnji lokalni političar iz Temerina, Robert Karan, ima pak drugačije viđenje i navodi da bi završetak takve investicije u jednoj sredini, odnosno stavljanje tačke na problem neispravne vode za piće, mogao biti „bingo“ u kampanji, ali da su problem – kratki izborni ciklusi. Tu, može biti, leži odgovor na pitanje zašto lokalni političari oklevaju da se pozabave tim problemom.

„Uvek sam govorio, i ostajem pri toj tvrdnji, da ovakve kapitalne projekte započinje jedna vlast, gradi druga, završava treća, a vrpcu preseca neka četvrta, u kojoj najverovatnije neće biti onih iz prve tri grupacije. E vidite tu proradi sujeta i strančarenje, i zato sam skeptičan, ponavljam voleo bih da grešim, iskreno“, navodi za VOICE Karan, osnivač GG „Zajedno za Temerin“, nekadašnji član Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, bivši pokrajinski poslanik i lokalni odbornik.

A ima nešto i u brzoj promeni vlasti i isto takvoj promeni direktora javnih preduzeća, ali je i dosta neznanja i nestručnosti, smatra profesor Dalmacija.

„Postoji mala kritična masa ljudi u lokalnim samoupravama koji taj problem razumeju. Brza je promena vlasti i brz je promena direktora koji obično nisu iz struke, ne razumeju problem i ne znaju kako da apliciraju. Nekad misle da je to nemoguće rešiti, jer nemaju dovoljno znanja ali nemaju ni dovoljno stručnjaka da bi im objasnili kako je to ipak moguće rešiti. Potreba za takvim znanima je ogromna. U Kancelariji za evropske poslove APV su shvatili da nema dovoljno kvalitetnih projekata s kojima bi opštine mogle da konkurišu za evropske fondove za bilo koju oblast. Nas sa PMF su zamolili da odaberemo nekoliko najkritičnijih opština i da ih naučimo koja im dokumenta za projekte poput fabrika voda trebaju. Jer, opštine su dužne da obezbede potrebnu dokumentaciju – dakle, gotov projekat, lokacijsku dozvolu, da je zemljište na kojoj bi se gradila fabrika vode u njihovom vlasništvu i da za nju imaju gotovu tehnologiju. Izgradnja fabrike vode trebalo bi da delom finansira lokalna samouprava, delom iz EU a delom i od države. Evo, u slučaju Beočina, Temerina i Odžaka, gde mi sa PFM-a obavljamo stručni nadzor, za sve su dobili novac od države, odnosno Pokrajine.“

BEZ ODGOVORA

Problemi u Beočinu, Temerinu i Odžacima s pijaćom vodom, istine radi, nisu iste prirode. Temerinska je „prebogata“ arsenom, uz sve drugo, i zato se i gradi fabrika vode, dok takva dva postrojenja postoje i u Beočinu i u Odžacima, ali im je potrebna „dorada“ kako bi se omekšala voda.

Zašto ti višegodišnji problemi nisu rešavani, već se čekalo da Pokrajina obezbedi deo javnog novca svih građana Vojvodine za tu namenu, pitanje koje je ostalo bez odgovora: u sve tri opštine ignorisali su dopis VOICE-a.

Isto nam se desilo i sa Opštinom Ada, koja ima jednu od najneispravnijih voda za piće u Vojvodini, i stoga je zabranjena za upotrebu, a gde su se ove godine odlučili da krenu u izgradnju fabrike vode – uz pomoć kredita Poštanske štedionice u iznosu od 1,2 miliona evra. Upravi za kapitalna ulaganja nijednom se nisu obratili.

„Problem temerinske vode nije samo značajno povećano prisustvo arsena, nego i amonijaka, nitrata i nitrita, kao i njena veoma česta bakteriološka neispravnost. Nije problem samo voda sa samih izvorišta, koja su preopterećena sa eksploatacijom, naročito u letnjim mesecima, nego i veći deo distributivnog voda koji je od azbestnih cevi, koje su same po sebi dokazano visoko toksične“, kaže za VOICE Robert Karan iz Temerina.

„Pitanje izgradnje fabrike vode bilo je aktuelno davne 2003/4 godine, kada su u Temerinu postavljenje cisterne sa pijaćom vodom, a ja sam ga ponovo otvorio 2014.godine i kada sam obećao da ću se u mom mandatu predsednika SO Temerin aktivno baviti početkom konkretnog rešavanja ovog problema. Za 18 meseci mandata uspeo sam samo da nametnem javno ovu temu ali nisam imao podršku od tadašnjeg predsednika opštine Đure Žige, a bilo je otpora kod koalicionih partnera iz SPS-a“, navodi Karan.

Podseća da je i kao odbornik 32 puta tražio da temerinska skupština krene u rešavanje problema s pijaćom vodom i da je svaki put ta inicijativa odbijena.

„I, gle čuda, sada kada se približavaju lokalni izbori, valja nešto ’prirediti’. Voleo bih da grešim, ali ovako se pre 32 godine Temerin upustio u gradnju lokalne kanalizacione mreže, da bi nakon 32 godine bilo izgrađeno 22% osnovne i pomoćne kanalizacione mreže i privremeni prečistač otpadnih voda kapaciteta jedva dovoljnih za 2500 korisnika, koji je izgrađen samo da bi bio izvršen tehnički prijem postojeće mreže i da se stavi u funkciju“, napominje on.

Beočinci sa kojima smo razgovarali vodi iz lokalnog vodovoda najviše zameraju to što od njene tvrdoće i posledičnog kamenca stradaju bojleri, tuševi i slavine, a, takođe, česta je pojava kamenca na zubima.

S obzirom na to da zvanično ne postoji zabrana njenog korišćenja, veliki broj ljudi i dalje pije vodu iz lokalnog vodovoda, ali ima onih koji idu na fruškogorske izvore, mahom u Ledincie ili vodu kupuje u prodavnici.

Značajno „tvrđu“ vodu iz svojih slavina, i tu su skoro rekorderi u Vojvodini, dobijaju žitelji Odžaka, što im je svakako bolje od vode s arsenom, kakva im je tekla do prvih godina ovog veka, nakon čega se prešlo na crpljenje plićih bunara koji, po pravilu, donose i „tvrđu“ vodu.

Takva kakvoća vode bila je još veća pošast za kućne instalacije, a i legendarna je priča koliko se dugo u Odžacima morao kuvati pasulj u takvoj vodi. U međuvremenu jeste postojala inicijativa da se reši i problem „tvrde“ vode, međutim, nikad do kraja nije zvanično razjašnjeno šta se dogodilo sa 62 miliona dinara, koje je odžačka opština, pre desetak godina, dobila od tadašnjeg Fonda za kapitalna ulaganja – upravo za nabavku postrojenja za omekšanje vode.

Prema ranije dobijenim podacima iz Uprave za kapitalna ulaganja APV, tranša od 62 miliona dinara za odžačku Fabriku vode odobrena je 18. septembra 2013, ali taj novac nikad nije bio „povučen“. Nekoliko meseci kasnije, Srpska napredna stranka preuzela je vlast u Odžacima od Demokratske stranke, iz koje su posle tvrdili da naprednjaci nisu želeli novac koji su obezbedile lokalni „žuti“ i to preko Fonda (kasnije Uprave) koja je tada još bila u nadležnosti vlade Bojana Pajtića.

Na stranu prošlost, suština je kakvu će vodu, kada svi ovi projekti budu okončani, građani Beočina, Temerina i Odžaka, piti. „Biće to kvalitetna i ispravna voda za piče“, kategoričan je prof. dr Božo Dalmacija.

Tema za razmišljanje ostalim lokalnim samoupravama, s istim problemima. Ako im je stalo.

Denis Kolundžija (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)