Neredovni polasci vozova, nekvalitetni redovi vožnje, ukidanje različitih relacija koje su nekada saobraćale i višedecenijsko uništavanje železničkog saobraćaja u Vojvodini –  ovo su skoro isti ili identični problemi sa kojima su se redakciji VOICE-a javili čitaoci iz različitih mesta u Vojvodini, kojima je zajedničko nezadovoljstvo železničkim saobraćajem.

Nakon dugogodišnjeg obustavljanja, ukidanja i demontiranja pružnih koridora u Vojvodini, nedavno je preduzeće Srbija voz objavilo da se privremeno obustavlja saobraćaj na relaciji Sombor – Vrbas. Jedan od građana koji je putem ankete podelio svoj stav o stanju železničkog saobraćaja u Vojvodini sa redakcijom VOICE-a opisao je organizaciju putničkog saobraćaja između Sombora i Novog Sada kao užasnu. Iz Sombora od ranije ne saobraćaju vozovi prema Apatinu, a dalja redukcija saobraćaja stvara dodatno opterećenje kod građana ovog dela Bačke.

Međutim, Sombor i Vrbas su samo neka u nizu mesta koja su zbog “obustavljanja”, saobraćaja izgubila železničku konekciju sa ostatkom Vojvodine, ali i ostatkom Srbije. Prema rečima predstavnika Vojvođanskog društva za železnicu Dragomira Jankova, najgora situacija je u Banatu, ali i u mestima poput Bečeja, koji je bio tačka ukrštanja pruga iz nekoliko pravaca, a koja su u potpunosti ostala bez vozova.

“Samo dva grada u Srbiji nemaju, a morali bi da imaju železnicu, a to su Novi Pazar i Bečej. Bečej je geografski praktično u središtu Vojvodine. Ostavili su ovaj grad bez tri pružna pravca, a četvrtog i nema. Jednu značajnu i bitnu opštinu, na najplodnijem vojvođanskom zemljištu, odsekli su od sveta. Ljudi imaju puno pravo da ne veruju kada im kažu da je pruga obustavljena, jer u našem scenariju obustavljanje često vodi ka ukidanju, a zatim i demontiranju”, kazao je Jankov.

Dok se u nekim mestima više neće čuti zvuk vozova, druga mesta poput Kikinde i Zrenjanina suočavaju se sa redukcijom saobraćaja. Iz Zrenjanina se danas može putovati samo prema Kikindi i Subotici, dok su nekada kroz ovaj grad prolazili i međunarodni vozovi.

Nekada vozom do Bratislave, danas ni do Kovačice

Međunarodni železnički saobraćaj u Srbiji je danas praktično sveden samo na liniju Beograd – Bar. Od izbijanja pandemije koronavirusa nema vozova prema Zagrebu i Ljubljani, dok je zbog rekonstrukcije privremeno onesposobljena pruga do Budimpešte. Ranije su ukinuti vozovi koji su Vojvodinu, ali i ostatak Srbije povezivali sa Bečom, Cirihom, Minhenom, Sarajevom…

Jedna od  građanki koja se javila putem VOICE-ove ankete Mirjana Vladisavljev kaže da je nekada često vozom iz Novog Sada putovala do različitih destinacija u Evropi, pogotovo do Bratislave, a da danas nema čak ni voza do njenog rodnog mesta, Kovačice.

“Dok sam studirala u Novom Sadu, išlo se šinobusom, koji je išao par puta dnevno. Sve je funkcionisalo drugačije.Danas ne postoji nijedan vid prevoza do mog rodnog mesta, tako da familiju ne mogu da posetim nikako osim autom. Nedavno sam na stanici u Beogradu pitala da li mogu da stignem do Budimpešte ili Bratisave ali to više ne može. Mi sada vozom možemo samo do Beograda ili Niša. Tragično je da iz jednog velikog grada kao što je Novi Sad ne možete da stignete skoro nigde. Sada se uništava nešto je vekovima građeno”, kazala je ona.

Demontirana vojvođanska pruga prodata zagađivaču iz Sremske Mitrovice

Početkom 2022. godine, preduzeće Infrastruktura železnice Srbije objavilo je javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica, dobijenih tokom demontaže pruga. Veliki deo šina i ostalog materijala demontiran je sa brojnih voznih pravaca u Vojvodini, koji su odlukom Skupštine Srbije ukinuti.

Već u aprilu ove godine, objavljena je odluka o dodeli ugovora. Sav materijal prodat je za 1,83 milijarde dinara firmama „Metalfer“ iz Sremske Mitrovice„Eko unija Sn“ iz Stare Pazove, koje su nastupile u zajedničkoj ponudi. Na javni poziv pristigla je samo ova ponuda.

O fabrici Metalfer iz Sremske Mitrovice VOICE je već pisao, kao o aktivnom zagađivaču vazduha u Sremskom Mitrovici koji nema adekvatne filtere za prečišćavanje različitih opasnih hemijskih supstanci, među kojima su i PM10 čestice, sitne čestice teških metala kao što su nikl i olovo, koje su prokancerogene.

Pančevo, iako se nalazi blizu Beograda, više nema Beovoz, koji omogućava jeftinije putovanje do centra glavnog grada. Osim putničkog voza koji polazi iz Vršca nekoliko puta dnevno, građani su prinuđeni da koriste autobus koji je češći ali iskuplji od voza. Zbog ukidanja vozova koji su pre iz pravca Pančeva išli prema Zrenjaninu i Kikindi, Željko Popov iz Pančeva više nije u mogućnosti da poseti familiju u ovom kraju Vojvodine.

“Nema više ni autobusai da bih stigao do Kikinde ili Zrenjanina moram da odem do Beograda pa da se vraćam za Srem. Ta trasa je samo ugašena, rečeno je da nema dovoljno vozova i da je pruga u lošem stanju i da njom ne mogu da idu novi vozovi. Imam strahovito jak utisak da se to namerno uništava i devastira, a da nas građane niko ne pita ništa”, kazao je Popov.

Dragomir Jankov smatra da sve primedbe građana koje je ekipa VOICE-a dobila putem ankete dokazuju da je železnička mreža Vojvodine skoro u potpunom kolapsu. On dodaje da je to rezultat permanentnog višedecenijskog demoliranja celog društva, negativne selekcije kadrova u javnim preduzećima nastalim nakon raspada Jugoslavije, kao i korupcije unutar javnih preduzeća.

“Mi ne moramo ići dalje sa ovom pričom od železničkih stanica. U 2022. godini, mi u Vojvodini i dalje imamo stanice koje nemaju ni osvetljenje. Veliki broj pruga u Vojvodini je uništen, a one koje su ostale, nisu rekonstruisane na pravi način. Skoro dvadeset i pet godina se pruge nisu redovno održavale i onda odradite popravku privremeno i onda opet nećete ništa raditi. To je kao da popravite rupu na asfaltu i mislite da ste sredili ceo put”, kazao je Jankov.

Gradske i prigradske železnice – izgubljena šansa za razvoj

Gusta mreža pruga koja je spajala skoro sva mesta u Vojvodini – svojevremeno jedna od najgušćih u Evropi –  bila je idealna za razvoj gradskih i prigradskih sistema. Kako kaže Jovan Čudanov, koji je svoj radni vek proveo na vojvođanskim železnicama, za ovako nešto nije bilo sluha ni u vreme Jugoslavije.

Srem odsečen od „brze pruge“

Iako je brza pruga između Beograda i Novog Sada svečano otvorena, vozovi iz pravca Šida i Sremske Mitrovice još uvek ne idu do glavnog grada. Sremski vozovi trenutno putovanje završavaju u Golubincima odakle ne postoje veze za dalje putovanje.

„Jedne godine su ukinuti polasci između Kikinde i okolnih sela. Mislio sam da to nije u redu, i da treba naći rešenje. Uspeo sam da sredim da šinobusi iz Banatskog Aranđelova ulaze u tadašnju livnicu, to je trajalo godinu dana i ukinuto je. Livnica je kupila autobuse i raskinula ugovor sa železnicom. Da se tako radilo, danas bismo imali te prigradske vozove koji bi bili konkurentni“, opisuje Čudanov situaciju iz sedamdesetih godina 20. veka.

Prostorni plan Vojvodine – jedini spas za vojvođansku železnicu?

Odlukom Skupštine Srbije definisano je da više od 400kilometara, odnosno 40 odsto ukupne pruge u Vojvodini treba da bude u potpunosti demontirano. Međutim, ovom odlukom nije definisano šta će da se desi sa koridorima, odnosno teritorijom na kojoj se sada već demontirana pruga nekada nalazila. Da li će opstati ili će biti prodati kojekakvim investitorima, u druge namene, pa pruga tuda više nikada neće moći prolaziti.

Prostornim planom Vojvodine od 2021. do 2035. godine, koji tek treba da bude uveden, regulisaće se u potpunosti izgled Vojvodine u narednom periodu, što podrazumeva i sekciju železničkog saobraćaja, ali i pitanje gore navedenih koridora.

Prema rečima Dragomira Jankova, grupa entuzijasta predvođena Vojvođanskim društvom za železnicupokušala je da zadrži železničke koridore, ali nije išlo, sve dok nije došla priča o usvajanju Prostornog plana Vojvodine do 2030. godine.

“Tada smo mi entuzijasti dali predlog kako da se očuva koridor. Problem je što je borba za železnice ostala na nama, ali mi entuzijasti smo uvek menjali svet. Ako po trenutnoj formulaciji Prostorni plan Vojvodine bude usvojen, mi ćemo sačuvati železnicu i naša borba će se napokon isplatiti”, kazao je on.

Aleksandar Bugarin i Marko Lazić (VOICE)