Vrbas: Putnici peronskim kartama plaćaju stečaj javnog prevoznika?

Godinu dana otkako je Javno preduzeće za prevoz putnika iz Vrbasa završilo u stečaju, privatno preduzeće “Dunavturs”, poslovni partner propalog javnog preduzeća, nastavilo je da naplaćuje 60 dinara za izlazak na peron autobuske stanice čiji je vlasnik opština Vrbas,  suprotno Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Nakon što je javni prevoznik iz poslovno-tehničkog partnerstva sa bačkopalanačkim “Dunavtursom” u martu prošle godine završio u stečaju, autobuska stanica u Vrbasu jedna je od gotovo 100 stanica u Srbiji bez licence predviđene novim Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju koja je uslov za naplatu stanične usluge. Ovaj zakonski uslov nije bio prepreka da ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa privatnim preduzećem potpiše i stečajni upravnik dva meseca pre nego što je Privredni sud u Somboru doneo rešenje o bankrotstvu javnog prevoznika.

Dogovorena zakupnina sa stečajnim upravnikom iznosi tek trećinu potencijalnih mesečnih prihoda od naplate peronskih karata i koristi se za troškove stečajnog postupka. 

Već gotovo godinu dana od uvođenja stečaja, na šalterima autobuske stanice putnici mogu da kupe samo karte za linije “Dunavtursa”, dok su oni koji putuju autobusima drugih prevoznika primorani da po ceni od 60 dinara kupe peronsku kartu obeleženu nazivom privatnog preduzeća. Time praktično kupuju samo izlazak na peron.

Objekat autobuske stanice i parcela na kojoj se nalazi vlasništvo je opštine Vrbas, pokazuje evidencija iz katastra. Javni prevoznik ima pravo korišćenja na osnovu kojegi je stečajni upravnik u aprilu prošle godine sa “Dunavtursom” potpisao novi ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.

Na koji način je uređena naplata peronskih karata pre uvođenja stečaja u JP za prevoz “Vrbas”,  i kako se ona sprovodi nakon što je preduzeće otišlo u stečaj, pitanja su koja je u više navrata za skupštinskom govornicom postavljala lokalna opozicija.

Dragan Stijepović, odbornik iz “Oslobodimo Vrbas”, kaže da bezuspešno već godinu dana traži na uvid ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji koju je JP za prevoz putnika sklopilo sa “Dunavtursom” bez javnog poziva za izbor privatnog partnera. Kako je saradnja nastavljena nakon uvođenja stečaja, kaže on, takođe je nepoznato.

“Način na koji je “Dunavturs” preuzeo sve mesne i međumesne linije na kojima je saobraćalo javno preduzeće je i danas enigma. Više puta smo kao odbornici tražili na uvid ovaj ugovor i nismo ga do danas dobili. Ovo što se sada dešava sa naplatom peronskih karata na stanici u vlasništvu opštine, a gde javno preduzeće u stečaju ima pravo korišćenja – samo povećava sumnju u čitav aranžman oko uvođenja privatnika u javni prevoz. Još pre uvođenja stečaja, peronske karte bile su obeležene nazivom ‘Dunavturs’, a s obzirom da su računi javnog preduzeća već bili u blokadi, pitanje je gde se taj novac uplaćivao. Finansijski izveštaji JP za prevoz pokazuju da se na autobuskoj stanici u Vrbasu u proseku proda oko 12 hiljada peronskih karata čime se na mesečnom nivou ostvarivao profit od oko 500 hiljada dinara. Uz staničnu uslugu koju su plaćali prevoznici koji staju na vrbaskoj stanici, taj iznos se kretao od 1,2 do 1,6 miliona dinara mesečno. Koliko iznosi naplata od staničnih usluga u poslednjih godinu dana i na čiji se račun sliva taj novac u poslednjih godinu dana – nije nam poznato”, kaže Dragan Stijepović za VOICE.

Propast javnog preduzeća u korist privatnog partnera

O slučaju zakulisne poslovne saradnje sa privatnim partnerom koja je – umesto oporavka javnog prevoznika – dovela do stečaja, VOICE je pisao početkom prošle godine. Javno preduzeće za prevoz putnika “Vrbas” za godinu dana poslovno-tehničke saradnje sa “Dunavtursom” iz Bačke Palanke ostalo je u blokadi, bez gradskih i međumesnih linija i kompletnog voznog parka. Ne postoje javno dostupni dokumenti o eventualnom javnom pozivu niti izboru privatnog partnera, kao ni o samom ugovoru. Iako su predstavnici lokalne samouprave u izjavama za medije pominjali javno-privatno partnerstvo kao rešenje za opstanak javnog preduzeća, o postupku izbora privatnog partnera nema javnih podataka na portalu javnih nabavki, kao ni pozitivnog mišljenja Komisije za javno-privatno partnerstvo.

Predstavnici javnog preduzeća i privatnog partnera davali su oprečne izjave o tome da li javni prevoznik uzeo pod zakup privatne autobuse ili je privatno preduzeće preuzelo linije. Kome pripada prihod od naplate peronskih karata na autobuskoj stanici koja je vlasništvo opštine sa pravom korišćenja javnog preduzeća, pitanje je na koje nadležni pre godinu dana nisu odgovorili.

Peronskim kartama plaća se stečaj?

Javno dostupni kvartalni izveštaji o stečaju JP za prevoz putnika “Vrbas”  pokazuju da je Privredni sud u Somboru  u junu 2018. godine doneo rešenje o bankrotstvu. U prilivima na račun stečajnog dužnika navodi se zakup u mesečnom iznosu od 300 hiljada dinara.

Poverenik stečajnog upravnika Predrag Ljubović rekao je za VOICE da se od ovog novca plaćaju tekući troškovi i troškovi stečajnog postupka. O zakonitosti naplaćivanja peronskih karata, visini cene peronske karte koja se određena kategorijom u skladu sa licencom, kao i visinom zakupa i konačno vlasničkim odnosima nad objektom autobuske stanice Ljubović kaže da nije ovlašćen da odgovara jer je upitanju zatečeno stanje.

Prema dostupnim izveštajima, “Dunavturs” je za šest meseci prošle godine za zakup uplatio ukupno 725.805,44 dinara.

U izveštaju od aprila do juna 2018. godine, stečajni upravnik je fakturisao 1.025.805,44 dinara, a naplaćeno je 425.805,44 dinara. Za period od juna do septembra fakturisano 900.00 bez navođenja duga od 600.000 iz prethodnog perioda, a uplaćeno 300.000 dinara.

Izveštaji za period od septembra do danas nisu objavljeni na sajtu agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Za period od aprila do septembra, od 1,6 miliona ukupnih priliva nešto više od 1,2 miliona dinara potrošeno je na troškove stečajnog postupka i tekuće troškove, pokazuju javno dostupni izveštaji.

Sprovođenje zakona bez kontrole na terenu?

Zakono prevozu putnika u drumskom saobraćaju koji je stupio na snagu početkom prošle godine nije predvideo mogućnost da licencu dobije preduzeće koje zakupljuje stanicu, a istim zakonom određeno je da se usluge naplaćuju isključivo prema kategoriji u koju su svrstane. Kako su mediji pisali u martu prošle godine, svega pet autobuskih stanica dobilo je licence za pružanje staničnih usluga i to u Vrnjačkoj Banji, Požegi, Bačkom Petrovcu, Boljevcu i Boru. Sprovođenje zakonskih odredbi na terenu još uvek niko ne kontroliše.

O nedostatku kontrole i naplati peronskih karata po principu “ako prođe – prođe” poslednjih nekoliko nedelja svedoci su i sami putnici. Već nekoliko nedelja na ulasku u vrbasku autobusku stanicu rampe za kontrolu ulazaka autobusa, kao ni kontrole zaposlenih. Peronske karte se uredno prodaju na šalteru. I dok većina prolazi kroz otvorenu rampu, oni koji su kupili peronsku kartu- sležu ramenima. Ramenima je slegnula i zaposlena na šalteru autobuske stanice na pitanje novinarke VOICE zašto se peronske karte naplaćuju samo onima koji nisu videli da mogu besplatno da uđu na autobusku stanicu.

Ranka Ivanoska (VOICE)