BAČKI PETROVAC: Javno zdravlje – privatne informacije o kovidu-19

23. Jul 2020 by Vladimira Dorčova Valtnerova | Nema komentara

Građani na lokalu bez informacija i poverenja u institucije

Opština Bački Petrovac je jedna od onih lokalnih sredina u kojoj građani mogu samo da nagađaju da li ima osoba pozitivnih na virus korona, a do spekulacija dolazi usled toga što niti Opštinski štab za vanredne situacije, odnosno lokalna samouprava, niti lokalna zdravstvena ustanova ne informišu javnost o ovoj situaciji. Ni pojedini lokalni mediji, kao što je portal Storyteller, od njih ne dobijaju odgovore na novinarska pitanja, iako je u nekoliko navrata slao novinarska pitanja na mejl adrese nadležnih lokalnih institucija. Odgovori su izostali.

“Kada se radi o situaciji sa kovidom-19 u našoj opštini i informisanju građana, mislim da je ono na veoma niskom nivou, posebno posle izbora. Stanovnici opštine Bački Petrovac nemaju nikakve informacije od nadležnih o tome da li su registrovani slučajevi zaraženih osoba, a ako jesu – u kojim selima. Nisu nam potrebne informacije koliko je bilo inficiranih, već da li ih trenutno imamo i koliko ih je”, kaže Pavel Pavlini iz Bačkog Petrovca.

On dodaje da bi Opštinski štab za vanredne situacije trebalo aktivnije da se bavi ovom situacijom i da javnost informiše o aktuelnom stanju.

Meštanka Bačkog Petrovca Vlasta Triaška kaže da je na početku pandemije bila uplašena i da se striktno pridržava svih mera Kriznog štaba.

“Informacije sam uvek pronalazila na veb stranici covid19.rs, pa čak i pregled zaraženih po opštinama. Ali posle ‘relaksacije’ mera i drugog talasa virusa, ovakve detaljne informacije nemamo. Informacije su kontradiktorne, nekoherentne, a pregled zaraženih po opštinama i ne postoji“, kaže ona i dodaje da treba da se zna koliko je zaraženih osoba u sredini u kojoj se živi.

“Na osnovu toga možemo da se orijentišemo i uz pomoć samodiscipline da se zaštitimo, pridržavajući se adekvatnih mera, kao što su nošenje maske, rukavica, dezinfekcija i slično, odnosno da se preventivno ponašamo, a ni u kom slučaju ne diskriminatorno”, smatra Triaška.

Predrag Đurić: “Pandemija je potvrdila da je odgovor na nju direktno proporcionalan poverenju građana u državu”

Epidemiolog Predrag Đurić kaže za portale Storyteller i VOICE da opštinski organi snose veliku odgovornost, posebno kada su u pitanju dostupnost zdravstvene zaštite i javnog zdravlja.

“Pandemija je potvrdila da je odgovor na nju direktno proporcionalan poverenju građana u državu, pa i u lokalnu samoupravu, a da na to poverenje naročito utiče pravovremena dostupnost informacija koje su građanima potrebne, kako bi mogli bolje da razumeju situaciju i da usmeravaju svoje ponašanje”, navodi Đurić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji, međutim, nikada nije zaživela svest da je država tu zbog građana, a ne građani zbog države, kako je to bilo u feudalnom društvu.

“Dakle, nema sumnje da je obaveza lokalnih samouprava da informiše građane o svim lokalnim aspektima i implikacijama pandemije. Nažalost, po mom mišljenju, lokalne samouprave tradicionalno su pokazivale nezainteresovanost za oblast zdravlja, sem kada su u pitanju direktorska mesta te upravni i nadzorni odbori. Ali, s druge strane, i država je ostavila vrlo malo prostora lokalnim samoupravama da se ozbiljnije bave zdravljem svojih građana”, smatra epidemiolog Đurić.

Novinarima, a time i javnosti, uskraćeno pravo na informacije od javnog značaja

Novinarima širom Srbije, pa tako i na teritoriji opštine Bački Petrovac, uskraćeno je pravo da dobiju informaciju o širenju zaraze pa samim tim ne mogu da rade svoj posao u skladu sa profesionalnim standardima.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) početkom jula pozvalo je nadležne zdravstvene institucije i druge državne ustanove da transparentno i blagovremeno obaveštavaju novinare i novinarke o lokalnoj i regionalnoj situaciji u vezi sa širenjem bolesti kovid-19, ali su nadležne institucije ovaj apel ignorisale.

“Ovaj period nam pokazuje da novinari koji nisu u Beogradu, Novom Sadu i Nišu jako teško dolaze do informacija o lokalnim prilikama, što je veliki problem, jer vi ne možete da približite građanima koliko je problem zapravo realan i u kojoj meri epidemija ugrožava njih lokalno. Zato smo i apelovali na lokalne i regionalne institucije. Na žalost, institucije i dalje selektivno daju informacije, a vrlo često i ne saopštavaju tačne podatke, sudeći po člancima različitih istraživačkih novinarskih centara. To samo povećava nivo nepoverenja građana i to je kobno u svakoj kriznoj situaciji. Ako nema poverenja građana u poteze koje institucije čine u kriznim situacijama, to samo generiše strah i nezadovoljstvo”, kaže Norbert Šinković, predsednik NDNV-a, za portale Storyteller i VOICE.

Norbert Šinković: “Nepoverenje generiše strah i nezadovoljstvo”

On podseća i na to da se u nekim državama regiona saopštava i opseg godišta osoba koje se nalaze u različitim jedinicima bolničkog ili kućnog lečenja, kao i bliži demografski podaci u vezi sa preminulim osobama.

“Naravno, važno je da se vodi računa i o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno da se objavljuju samo kumulativni podaci, a ne i imena i prezimena. Ovo su važne informacije da bi zajednica znala kako ova epidemija ‘diše’”, smatra Šinković.

Prema njegovim rečima, to je ključno posebno na lokalu, da bi građani razumeli zašto su neke mere donete i na koji način te mere možete primeniti. “Ako građani nemaju poverenja u institucije, onda dobijamo ono što trenutno imamo: visok nivo odbojnosti i zbunjenosti građana, jer ljudi ne znaju da li ono što se saopštava iz Beograda jeste tačno. Imaju sumnju – s razlogom – jer komunikacija institucija sa građanima od početka je diletantska. Ona nije u službi racionalizacije problema, već je u službi podizanja panike”, ocenjuje Šinković.

Dezinformacije šire paniku

Da je veoma je važno da građani na lokalnom nivou imaju sve relevantne i tačne informacije koje se tiču broja zaraženih, umrlih, izlečenih, hospitalizovanih osoba kada je u pitanju epidemija virusa korona saglasna je i Natalija Jakovljević, novinarka lokalnog portala “Magločistač” iz Subotice.

“Građani moraju u svakom trenutku da znaju šta se u njihovoj sredini, opštini, gradu dešava. To u pojedinim lokalnim samoupravama nije slučaj i to samo povećava dezinformacije među stanovništvom, uliva nepoverenje u vlast i potencijalno može da stvara paniku među građanima, a zbog nedostatka informacija, lako može da se poveća i broj zaraženih”, kaže naša sagovornica.

Portal “Magločistač” ipak uspeva da javnost informiše o lokalnoj situaciji sa epidemijom na osnovu informacija objavljenih na zvaničnom sajtu Opšte bolnice Subotica. U ovom gradu na severu Vojvodine trenutno raste broj zaraženih.

“U Subotici nema konferencija za novinare vezanih za epidemiju pa samim tim novinari nemaju mogućnost da javno postavljaju pitanja, što jeste ograničavanje protoka informacija. Samim tim ni građani nemaju dovoljno informacija o epidemiološkoj situaciji u svom gradu, osim ako je reč o mejlovima koji se po automatizmu šalju svim medijima preko gradskog pres centra, od strane Štaba za vanredne situacije, a u novije vreme, od jula meseca, na sajtu Opšte bolnice Subotica se svakodnevno javnost obaveštava o broju zaraženih, hospitalizovanih, izlečenih”, navodi Natalija Jakovljević.

Natalija Jakovljević: “Zbog nedostatka informacija, lako može da se poveća i broj zaraženih”

Ona dodaje da na početku nije bilo tako.

“Kako je poznato, epidemije kovida-19 je u martu ‘krenula’ iz Subotice, gde smo imali privrednika koji se zarazio preko svojih poslovnih partnera. Tada su lokalne zdravstvene institucije, kao i Gradska uprava, bile hermetički zatvorene i niko nam se nije javljao ni na telefon!”, kaže novinarka “Magločistača”.

Trenirajte institucije!

Epidemiolog Predrag Đurić ukazuje i na određena ograničenja u dostupnosti informacija.

“Kada se radi o ‘malim brojevima’, malom broju pacijenata, uvek se javlja mogućnost da se ugrozi privatnost građana i da se otvori prostor za njihovu stigmatizaciju. U takvim situacijama izbegava se saopštavanje podataka, iako radoznalost građana nekad može da zahteva takve podatke, na primer ko je baš taj jedan u naselju X koji boluje od kovida-19”, kaže naš sagovornik.

Na pitanje šta mogu novinari da urade ukoliko ne dobijaju odgovore od nadležnih insitucija u vezi sa situacijom sa kovidom-19, Norbert Šinković odgovara da novinari u takvim situacijama mogu da urade dve stvari.

“Prva stvar je da objave informaciju da nisu dobili informacije od nadležnih institucija, da je to netransparentno i da to šteti javnom interesu. Druga stvar je korišćenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je novinarima na raspolaganju u ovakvim situacijima. Podsećam, pošto je reč o ozbiljnoj zdravstvenoj krizi koja utiče na građane da je rok postupanja u tim situacijma 48 sati”, navodi Šinković.

Šinković podseća i na to da se ovi zahtevi često ignorišu.

“Ali, bez obzira na to, bitno je da ‘treniramo’ institucije, da im šaljemo zahteve i da svaki put podsećamo da su oni servis i da su oni tu zbog građana, a ne obrnuto“, kaže on.

Kako tumačiti podatke o kovidu-19?

Pre nekoliko dana 89 organizacija civilnog sektora i medija okupljenjih oko Koalicije za slobodu pristupa informacijama uputilo je zahtev Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” za pristup informacija od javnog značaja u vezi sa zbirnim numeričkim podacima o zdravlju građana Srbije tokom pandemije kovida-19. Odgovor je bio delimičan i nije bio u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Da li je vakcina na vidiku?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u ovom momentu se zna za 163 potencijalne vakcine protiv kovida-19 na kojima se radi u svetu.

“Od tog broja, 140 vakcina je u predkliničkom stadijumu ispitivanja (u laboratoriji), a 23 u različitim stadijumima kliničkog ispitivanja, od kojih većina u ranoj fazi kada se ispituje bezbednost vakcine na malom broju ispitanika. Svega jedna vakcina (nastala u partnerstvu Univerziteta Oksford i Astrazeneke) je u maju mesecu ušla u treću fazu (ispitivanje bezbednosti i efikasnosti na većem broju ispitanika), a još dve vakcine bi trebalo uskoro da uđu u treću fazu”, objašnjava brojke epidemiolog Đurić.

Prema njegovim rečima, treća faza bi trebalo da traje godinu-dve, ali postoji mogućnost da se završe i ranije.

“Najveći izazov je činjenica da u treću fazu ispitivanja treba da se uključi veliki broj dobrovoljaca. U zemljama gde se istraživanja obavljaju odgovor na epidemiju je dobar, pa je i rizik za infekciju mali. S druge strane, dobrovoljci su mladi i zdravi pojedinci, dok se zna da kovid-19 najviše ugrožava stare i one sa hroničnim bolestima”, navodi Đurić.

On kaže da dodatni problem predstavlja to što se ne može sa sigurnošću znati kako će vakcine koje su se pokazale kao efikasne u laboratoriji (npr. na laboratorijskim životinjama) i bezbedne na malom broju dobrovoljaca, ponašati u stvarnom životu – da li će pružiti punu zaštitu od infekcije ili samo sprečiti nastajanje težih oblika bolesti, dok će vakcinisani i dalje moći da prenose virus.

“Čak i ukoliko dođe do potvrde visoke efikasnosti vakcine, sledi proces masovne proizvodnje, za šta su potrebni kapaciteti, distribucije i aplikacije. U isto vreme, još uvek nedovoljno znamo o imunitetu koji nastaje nakon infekcije novim virusom, a samim tim i imunitetom koji be se stvorio kao rezultat vakcinacije. Ne znamo koliko dugo taj imunitet traje, da li postoji mogućnost ponovne infekcije, da li će virus mutirati, pa će i vakcina i prethodno preležano oboljenje biti nedovoljni da spreče novu infekciju,  kao kod gripa, na primer”, dodaje Đurić.

Informacija o tome da Srbija do kraja godine dobije vakcinu, o čemu je pričao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, po epidemiologu Predragu Đuriću zvuči “prilično fantastično”.

“To bi značilo da će naučnici sa Oksforda završiti ispitivanja tokom naredna četiri meseca, da će se vakcina pokazati kao efikasna i bezbedna, da će Astrazeneka uspeti da proizvede milijarde doza (ili stotine miliona) i da će one stići u Srbiju. Čak i da se to desi, za tako kratko vreme, naravno, ne bismo mogli da saznamo koliko dugo bi trajao imunitet nastao kao rezultat te vakcine”, zaključuje Đurić.

Podaci o epidemiji kovida-19 koji se svakodnevno saopštavaju trebalo bi tumačiti sa oprezom, upozorava epidemiolog Predrag Đurić.

“Najveći problem je sa takozvanim brojem obolelih. Zapravo se radi o broju pozitivnih rezultata testiranja u poslednjih 24 sata, ili u nekom drugom intervalu. Među tim rezultatima testiranja ima i onih koji su se testirali radi putovanja u inostranstvo, zatim ponovljenih testiranja ranije pozitivnih pacijenata, itd. Saopšteni broj ne ukazuje niti kada su osobe testirane, pšto se nažalost rezultat testa  nekad čeka i danima, niti da li su testirani i bolesni, niti kada su inficirani. S druge strane, mnogo je više građana koji su inficirani, potencijalno zarazni, ali nemaju nikakvih simptoma i ne razmišljaju o testiranju”, navodi Đurić.

Vladimira Dorčova Valtnerova (naslovna fotografija: Igor Bovdiš)

(članak je nastao u koprodukciji portala Storyteller i VOICE)

Print Friendly, PDF & Email