Skip to main content

Dok se rokovi za izgradnju Narodnog pozorišta u Subotici pomeraju – cena posla raste

23. jan 2024. Analitički članci
6 min čitanja

"Bliži se i proleće 2024, što je poslednji rok koji su vlasti najavile, a radovi u zgradi – daleko od kraja"

Autor

Natalija Jakovljević dopisnica je agencije Beta iz Subotice od 2012. godine. Novinarstvom se bavi od 2009. godine. Trenutno radi kao novinarka portala Magločistač iz Subotice, dopisnica Agencije Beta i Radija Slobodna Evropa i saradnica VOICE-a i Autonomije. U proteklom periodu radila je i kao dopisnica Danasa. Članica je Suda časti NDNV-a. Povremeno sarađuje sa portalom Cenzolovka, Centrom za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS); Fondacijom "Slavko Ćuruvija", BIRN-om, portalom Kosovo 2.0, Međunarodnom organizacijom Globalna Inicijativa. Radila je kao novinarka i spikerka na Radio Subotici, a 2015. godine je osnovala UG "Centar građanskih vrednosti" Subotica koji se bavio prikupljanjem pomoći za migrante, a ujedno je i osnivačica portala Magločistač.

Dok je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović u svojim izjavama u tri navrata pomerao rokove za završetak gotovo dvodecenijske investicije izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici, radovi u unutrašnjosti zgrade nisu ni blizu kraja, a cena ovog posla raste. Poslednja izmena ugovora sa izvođačima radova, kako kažu stručnjaci iz oblasti transparentnosti, upitna je sa strane tumačenja Zakona o javnim nabavkama.

Prošao je Dan grada, 1. septembar 2023. To je prvi datum koji je Igor Mirović najavio za prvu predstavu u novoj zgradi pozorišta. Prošao je i kraj 2023. godine, za kada je prilikom potpisivanja ugovora najavio okončanje radova. Bliži se i proleće 2024. godine, što je poslednji rok koji je najavio. A radovi u zgradi – daleko od kraja.

Trenutno su u fazi da novinarima, konkretno VOICE-a, nije ni dozvoljeno da uđu i lično se uvere šta je sve urađeno u poslednoj fazi radova u unutrašnjosti zgrade, koja traje bezmalo godinu dana.

„Ulazak  u zgradu Narodnog pozorišta u ovoj fazi izvođenja radova nije moguć. Radovi se izvode na svim etažama. Postavljene su radne i noseće skele, manipulativni prostori su ograničeni zbog opreme za rad i lagerovanja materijala i samim tim povećan je rizik sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu“, navodi se za VOICE u odgovoru Gradske uprave na molbu da se lično uverimo šta je urađeno za poslednih godinu dana, tokom kojih nam je u nekoliko navrata rečeno da su ti radovi u “završnoj fazi”.

O tome nas je premijer Mirović izvestio još sredinom avgusta prošle godine, kada je otkrio da će svakog meseca do pribavljanja upotrebne dozvole koordinisati radove sa ciljem da se pozorište što pre stavi u funkciju.

„U toku su završni radovi na rekonstrukciji Narodnog pozorišta. Ovaj posao je složen, radimo na tome da u narednim mesecima pustimo pozorište u funkciju. Paralelno radimo i na pribavljanju upotrebne dozvole“, istakao je tada Mirović.

Zanimljiva matematika

Umesto vrpci i predstava, prošle godine je vrednost 8/2 faze adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, poslednjom izmenom ugovora, povećana za oko 500 miliona sa PDV-om, odnosno na nešto više od 1,6 milijardi dinara, dok je rok za izvođenje radova produžen sa 240 na 390 dana. Kako je navedeno u izmeni ugovora, pojavila se potreba za ugovaranjem dodatnih radova, koji nisu predviđeni Ugovorom.

„Ugovoreni dodatni radovi obuhvataju sve vrste građevinsko zanatskih, elektroinstalaterskih i mašinskih radova koji su potrebni da se sve celine koje nisu bile obuhvaćene ovom fazom, obuhvate, povežu i ispitaju, a sve u skladu zahteva protivpožarnosti i u cilju dobijanje upotrebne dozvole. Dodatni radovi zahtevaju dodatno vreme i uslove izvođenja istih, samim tim produžen je i rok za izvođenje tog obima radova“, navodi se u odgovorima Gradske uprave Subotice za VOICE.


Pročitajte još: Subotičko narodno pozorište – Skadar na Bojani skup k’o Svetog Petra kajgana


Međutim, prema tumačenju Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, ako se izmene vrše zbog dodatnih radova, kao u ovom slučaju, onda je zakonsko ograničenje 15 odsto ili maksimalno 50 miliona dinara, pri čemu se računaju sve izmene po tom osnovu zajedno i u odnosu na prvobitnu vrednost ugovora.

To je u slučaju pozorišta daleko premašeno. Umesto zakonskih 15 odsto, vrednost radova je povećana za skoro 40 odsto. Sa 1,15 na 1,65 milijardi dinara.

“Pojavila se potreba za ugovaranjem dodatnih radova, koji nisu predviđeni Ugovorom, čijim izvođenjem bi se formirala posebna funkcionalna celina i stvorila mogućnost za ishodovanje upotrebne dozvole. Promena privrednog subjekta sa kojim je zaključen Ugovor nije moguća iz tehničkih razloga i može da prouzrokuje povećanje troškova za naručioca”, zvanično je obrazloženje ove izmene.

Da li su u ovom slučaju postupili po zakonu bi moglo da se utvrđuje ispitivanjem osnovanosti ovih njihovih tvrdnji, kaže Nenadić i dodaje da su u izmenama naveli veoma sumarno oba razloga koji postoje u članu 157. st. 1. Zakona, ali nema daljeg obrazloženja.

Taj član Zakona navodi da se ugovor može menjati do 50 odsto njegove osnovne vrednosti ukoliko promena izvođača nije moguća zbog ekonomskih ili tehničkih razloga, kao što su zahtevi kompatibilnosti sa postojećom opremom, uslugama ili radovima nabavljenim u okviru prvobitne nabavke, odnosno može da prouzrokuje značajne poteškoće ili znatno povećavanje troškova za naručioca.

“Prvi razlog teško da može da postoji a nisu ga nikako obrazložili i teško da može da opstane. Verovatno bi i svaka druga firma koja bi se angažovala na dodatnim radovima imala istu ili sličnu opremu za rad. Drugi razlog, troškovi, nešto je uverljiviji – pretpostavka je da će postojeći izvođač radova da bude jeftiniji nego neki koji tek treba da doveze mašine i radnike, ali ona nije proverena u praksi, pa ostaje kao pitanje na osnovu čega su utvrdili da će postojeći izvođač radova da i ove dodatne uradi jeftinije”, kaže Nenadić.

Nemanja Nenadić: „Umesto zakonskih 15 odsto, vrednost radova je povećana za skoro 40 odsto“

Nenadić ističe da postoji još mogućnosti da se ugovor menja, i to u većem obimu ako postoji potreba za izmenom koja je nastala zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi.

“Tada je ograničenje čak 50 odsto. To može, na primer, da bude situacija da je cena nekog bitnog inputa veoma porasla, na primer, građevinskog materijala, ali i tada može da bude sporno da li je naručilac mogao da predvidi ili ne da će doći do takvog porasta vrednosti”, naveo je.

Puj pike, ne važi

To, odnosno “okolnosti koje naručilac nije mogao da predvidi”, nigde se ne pominju. Štaviše, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović još prilikom potpisivanja ugovora početkom ferbuara prošle godine “predvideo” da će prvobitnih 1,15 milijardi s PDV-om biti dovoljno.

“Uz brojne izazove i probleme možemo da kažemo da ćemo biti generacija koja će završiti radove na rekonstrukciji Narodnog pozorišta u Subotici, i da ćemo u ovoj godini pozorište vratiti u funkciju”, rekao je tada Mirović.

Pola godine kasnije – “puj pike, ne važi”. I novi rok – proleće ove godine. O čemu je javnost Mirović upoznao putem – Instagrama.

„Težak, ali uspešan, treći po redu, sastanak u Subotici sa izvođačima radova i nadzornim organima sa ciljem da narednog proleća Narodno pozorište bude u funkciji što će biti velika vest za kulturnu zajednicu i sve Subotičane“. navodi se u objavi s kraja septembra prošle godine.

Gradska kuća u Subotici

Planom javnih nabavki za prethodnu godinu Gradske uprave, predviđena je stavka „Stručni i arhitektonski nadzor na dodatnim radovima na zgradi Narodnog pozorišta u Subotici“ procenjene vrednosti od 12,1 milion dinara, a u Gradskoj upravi objašnjavaju da povećanje obima radova tj. dodatni radovi vezani za funkcionalnu celinu utiče i na povećanje svih potrebnih usluga vezanih za izvršenje ugovorenih radova.

I pored najava predsednika Pokrajinske vlade, da će aktuelna faza izgradnje pozorišta biti završena za prethodni Dan grada, pa do Nove godine, pa do proleća, Odluka o budžetu Grada za 2024. godinu govori sledeće – da će za ovaj projekat 2024. godine biti izdvojeno bezmalo 1,7 milijardi dinara. Više nego što iznosi ukupna vrednost radova u 8/2 fazi, 1,6 milijardi.

Međutim, gro tih sredstava prenet je u budžet za ovu godinu, što potvrđuju i odgovori iz Gradske uprave na pitanje za šta su planirana sredstva obezbeđena u budžetu za ovu godinu.

„Sredstva su planirana za izvršenje ugovorenih obaveza iz 8/2 faze. Sredstava su iz razloga dinamike preneta u 2024. godinu“, navodi se u odgovorima.

I to nije sve. Odlukom o budžetu za 2024. godinu navodi se da je i za sledeću, 2025. godinu planirano ulaganje 643,5 miliona dinara u ovoj projekat.

„Planirana sredstva predviđena su za koncertnu dvoranu, zbog finasijske projekcije budžeta vidljiva su u obe budžetske godine“, objašnjavaju u Gradskoj upravi.

Do tada, sudeći po odgovorima, okončanjem 8/2 faze, glumci i publika ulaze u pozorište.

„Aktivnim učešćem svih učesnika na projektu i sagledavanjem  potrebnih ciljeva da se funkcionalna celina obuhvati i obezbede dodatna sredstva a sve uz podršku predstavnika Pokrajinske vlade i Lokalne samouprave stvorili su se uslovi da završetkom ove faze radova pozorište dobije upotrebnu dozvolu i pusti u funkciju“, navode u Gradskoj upravi.

Programsko budžetiranje daje nam još jednu značajnu informaciju. Ukupna vrednost ove investicije 2015. godine do danas, zajedno sa planiranim u narednoj godini, iznosi skoro 4,3 milijarde dinara. Odnosno više od 36 miliona evra. Napominjemo da je rekonstrukcija počela 2007. godine, a više o tome ko je šta govorio i obećavao tada, a koliko zaista (u)lagao, pročitajte u tekstu VOICE-a koji je objavljen u martu 2023. godine.

Natalija Jakovljević (VOICE)